Gospodine Živkoviću, vi morate da govorite o vašem amandmanu. Poslanici sa pravom negoduju.

Gospodine Živkoviću, ako već ne poštujete Poslovnik, onda ja moram da poštujem vreme koje imate za obraćanje.
(Zoran Živković, s mesta: Šta sam rekao?)
Gospodine Živkoviću, molim vas.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ma, ti si bitanga.)
Molim vas, gospodine Martinoviću.
Gospodine Martinoviću, dozvolite, upozoravali smo gospodina Živkovića na reči koji koristi u visokom domu Narodne skupštine, ali to opet govori o njegovom domaćem vaspitanju, ali vas takođe molim, gospodine Martinoviću, da ne dobacujete i da to što imate da kažete gospodinu Živkoviću, to možete van ove sale.
Gospodine Janko Veselinović, moram da obrišem listu da bi mogao da dam reč, pošto se prijavio po povredi Poslovnika. Izvolite.

Neću dozvoliti gospodine Veselinoviću da se na ovakav način govori u Narodnoj skupštini. Ja ću imati uvid u stenografske beleške, da bi to što ste vi čuli, a ja nisam čuo, da bih video da li je to izrečeno, da bih pogledao i pročitao da li je to izrečeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To što vi insinuirate, to što vi kažete da je rečeno, to ste samo izgleda vi čuli u ovoj sali.
(Gordana Čomić, s mesta: Ne, nije samo on.)
I, vi gospođo Čomić ste čuli takođe. Evo, ja ću imati uvid u stenografske beleške da vidim da li je to rečeno u velikoj sali Narodne skupštine.
Reč ima ministar, doktor Dušan Vujović.

Zahvaljujem se ministre.
Nemate pravo na repliku gospodine Živkoviću.
(Marko Đurišić, s mesta: Što ministar? Da li je uvredio nekog?)
Gospodine Pavićeviću, da li želite po amandmanu?
Da li neko pravo ne repliku traži?
(Marko Đurišić, s mesta: Ja ne smem ni da pričam.)
Molim vas, pošto imam puno prijavljenih.
Gospodine Marko Đurišiću, nemojte da dobacujete.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko si ti?)
(Marko Đurišić, s mesta: Ti čitaš sinopsise.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: A ti kradeš što je veći greh.)
Vrlo ste duhoviti gospodine Đurišiću.
(Aleksandar Martinović, s mesta: On je krao dok je mogao.)
Sačekaću da gospodin Đurišić dozvoli i da nastavimo raspravu u Narodnoj skupštini. Molim vas.
Dajem pauzu od tri minuta.
Rekao sam tri minuta gospodine Stefanoviću zbog toga što dobacujete i vi i gospodin Đurišić.
(Gordana Čomić, s mesta: Ako ste dali pauzu ne možete da komunicirate, da razgovarate. )
Gospođo Čomić ako imate nešto možete da priđete predsedavajućem, a ne da dobacujete s mesta.
Pošto gospođa Čomić kao potpredsednik nešto ne razume, član 112. – ako predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući redovnim merama ne može da održi red na sednici određuje se pauza dok se ne uspostavi red.
Gospodine Šutanovac, tri minuta.
(Gordana Čomić, s mesta: Pa, pauza je, ne opominjite me.)
Gospođo Čomić, ja vas molim da ne dobacujte, ako imate nešto priđite predsedavajućem.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Gospodine Pavićeviću, da li ste se javili po dnevnom redu, da govorite po amandmanu?

Izvolite gospodine Pavićeviću, imate reč da govorite po amandmanu.           
Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Da li još neko drugi želi reč?
Isključili ste se gospodine Pavićeviću.
Da li još neko želi reč?
Reč ima Aleksandar Marković.

  Molim vas gospođo Čomić, gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.

Nastavite gospodine Markoviću, samo da dozvolim i da napravim mogućnost da možete da govorite.

Zahvaljujem.
Gospodine Božoviću, po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine Božoviću, upravo zbog toga je određena pauza, posle pauze nastavlja se rasprava po dnevnom redu. Smatram da nisam prekršio Poslovnik, zahvaljujem.
Za reč se, po povredi Poslovnika, javio narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Kada sam učinio povredu Poslovnika?

Samo vas molim da mi kažete kada sam učinio povredu Poslovnika, da li pre pauze ili posle pauze?

I dobili ste. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću. Smatram da nisam učinio povredu Poslovnika.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da)
Hvala.
Za reč se javila gospođa Gordana Čomić. Izvolite gospođo Čomić.
Po kom osnovu?