Vreme.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Nemojte da dobacujete, gospodine Božoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Dobićete pravo na repliku, gospodine Živkoviću.
Gospodine Pavićeviću, vi nemate pravo na repliku, jer niste pomenuti. Gospodin Đurišić ima pravo, jer je pomenut predsednik stranke gospodin Tadić, tako da ćemo tim redosledom, kao i gospođa Čomić po amandmanu. Tim redosledom ćemo davati reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću, mada bih voleo da ste poštovali dostojanstvo Narodne skupštine.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Mogu li da priznam da sam glup?)
Nažalost moj problem je što sam u Narodnoj skupštini 18 godina i vrlo dobro znam ko je kad izgovarao neke reči, tako da mogu da reagujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
(Aleksandar Martinović s mesta: Ja sam se javio pre njega.)
Gospodine Đurišiću, molim vas, samo da objasnim, vreme ću vam vratiti.
Gospodine Martinoviću, morate da razumete, gospodin Đurišić, kao što sam rekao, ima repliku na vaše izlaganje, pa tek onda otvaramo novi krug replika i onda vi imate na izlaganje gospodina Živkovića.
Izvolite, gospodine Đurišiću.
Prijavite se ponovo da mogu da vratim vreme iz početka, da vas ne bi oštetio.

Molim vas, gospodine Babiću, dopustite da gospodin Đurišić završi izlaganje

Vreme. Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Ja se izvinjavam gospođo Čomić, ali moram da dam pravo na repliku. Reč ima narodni poslanik, gospodin Martinović. Izvolite.

Vreme, molim vas

Zahvaljujem vam gospodine Martinoviću. 
Gospodine Živkoviću, imate pravo na repliku. Pominjano je vaše ime i prezime. Izvolite.

Gospodine Živkoviću, neću dozvoliti više da se vređaju poslanici u Narodnoj skupštini.
(Zoran Živković s mesta: Ja sam vređao? Kako?)
Ja vas molim da ne ponavljate te reči, da ne koristite te reči u visokom domu Narodne skupštine. Molim vas da ne koristite te kvalifikacije.
(Balša Božović dobacuje sa mesta.)
Gospodine Božoviću, molim vas da poštujete jedni druge, da poštujete u Narodnoj skupštini.
(Balša Božović, s mesta: Jesi li glup?)
(Aleksandar Martinović s mesta: Priznajem. Rekao sam prvi.)
Gospodine Božoviću nemojte da dobacujete.
(Balša Božović, s mesta: Pitam – jel glup?)
Imate opomenu gospodine Božoviću zato što pitate drugog narodnog poslanika …
(Aleksandar Martinović s mesta: Priznajem. Rekao sam prvi.)
(Dragan Šutanovac s mesta: Pa priznaje.)
Ja neću to da izgovorim, gospodine Šutanovac.
(Balša Božović, s mesta: Šta radim?)
(Aleksandar Martinović s mesta: Rekao sam da sam glup. Priznajem.)
Da li vi stvarno mislite, gospodine Božoviću, da je u redu tako da se ponašate i da tako vređate svoje kolege? Da li mislite da je u redu da se na takav način obraćate svojim kolegama?
(Balša Božović, s mesta: Kako i na koji način?)
To govori o vama, gospodine Božoviću. Ja sam mislio da ste ipak osoba koja poštuje svoje kolege, a ne na takav način da se izruguje sa svojim kolegama.
Ako mislite da to priliči ovom visokom domu i ako priliči da se tako obraćate svojim kolegama, ja ću se izvinuti da nisam u pravu.
Neću dozvoliti više na ovakav način da se jedni drugima obraćate i molim vas da se poštujete bez obzira što imate drugačije političko mišljenje. Vi to možete da izgovarate u Narodnoj skupštini, možete da se zalažete za vaše političko mišljenje, ali nemojte da se vređate, molim vas.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Vujoviću, nemate pravo da se javite, već ste govorili po ovom amandmanu, ali preći ćemo na sledeći amandman, pa ćete imati mogućnost.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Vesna Martinović i Aida Ćorović.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vujović. Izvolite.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam podnosilac amandmana.)
Da gospodine Šutanovac, vi ste podnosilac amandmana, imate pravo da govorite, ali prednost ima ministar, osim ako ministar, evo, daje vam prednost.
Izvolite, prijavite se.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Imate u sistemu puno ljudi ili ne?)
Ne, prazna je lista.
Sada vas imam u sistemu. Imate reč gospodine Šutanovac.
Kao što vidite, koncentrisan sam. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Molim vas gospodine Veselinoviću, nemojte da dobacujete.

Vreme, gospodine ministre.

Vreme, gospodine ministre.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zašto mislite da imate pravo na repliku, gospodine Šutanovac? Nemate nikakvo pravo, gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Prvo me je pogrešno protumačio. Drugo je rekao da to što ja mislim da je pogrešno …)
Gospodine Šutanovac, ministar vam se ni u jednom trenutku nije obratio, niti vas je prozvao imenom i prezimenom.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako mi se nije obratio? Gospodine ministre, molim vas, recite gospodinu predsedavajućem da li ste se meni obraćali.)
Zahvaljujem, gospodine Šutanovac. Ne želim uopšte sa vama, nastavite to na Tviteru, gospodine Šutanovac.
Gospodine Babiću, izvolite.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Stvarno nema smisla. U čemu je štos?)
Gospodine Šutanovac, rekli ste da smo izgubljeni u ovoj raspravi na Tviteru i rekli ste mnogo drugih stvari. Nastavite vaše …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte pročitajte sinopsis da vidimo …)
Gospodine Šutanovac, izričem vam opomenu, pošto ne dozvoljavate da se sednica nastavi.
Gospodine Šutanovac, moraću i drugu opomenu ako ne dozvolite da se sednica nastavi.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Opomenu što pišem na Tviteru?)
Ne, gospodine Šutanovac, nego zato što ne dozvoljavate da se sednica nastavi.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako?)
Pa ometate rad sednice, gospodine Šutanovac. Vrlo dobro znate Poslovnik i poštujte Poslovnik. Pročitajte Poslovnik, gospodine Šutanovac. Vi ne dozvoljavate da sednica ide svojim normalnim tokom, zato što ustajete bez dozvole predsedavajućeg, javljate se, govorite i ometate druge poslanike da govore, a onda se čudite što vam je izrečena opomena. Rekao sam vam da nemate pravo na repliku zato što vas ministar nije pomenuo, nije se obratio vama …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nije se meni obratio? Pitajte ga.)
Imenom i prezimenom, gospodine Šutanovac. Ja ne mogu kao predsedavajući svaki put da tumačim da li vas je neko pogrešno protumačio i šta ste vi mislili, a šta niste izgovorili ili šta je neko drugi izgovorio. Nemojte to da tražite od nas, gospodine Šutanovac. Slobodno pišite, gospodine Šutanovac, šta god hoćete. Rekli ste i napisali ste da niste dobili reč, da ste upravo hteli da govorite, a niste se ni javili, gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nisam se javio?)
Ranije, gospodine Šutanovac, po nekom drugom amandmanu. Vrlo dobro znate o čemu govorim.
Izvinjavam se, reč ima gospodin Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika. Prepoznao sam se vrlo jasno.)
Da, izvolite, gospodine Šutanovac, prepoznao sam vas u rečima „bivšeg ministra“ i „na pašnjaku“. Izvolite.