Gospodine predsedavajući, sad vi ponovo kršite Poslovnik zato što mi ne date da obrazložim gde je Poslovnik prekršen, zato što gospoda koja brane jednu određenu politiku zaboravljaju da ako država kupi nešto na tržištu, pogotovo ako je domaće…

Dobro, možemo li onda konačno, pošto sam ukazao na povredu Poslovnika, da mi date pravo na repliku?

Nemam pravo na repliku? Onda tražim da se Skupština u Danu za glasanje izjasni da li je bilo povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da zbog rigoroznog vođenja sednice Skupštine moje izlaganje će biti malo opširnije o ovom amandmanu da se ne bi slučajno desilo da ne govorim o temi dnevnog reda.
Kao što je svima poznato, imamo dve vrste budžeta. Budžet Republike Srbije koji se puni iz poreza, carina i akciza, od poreza na prenos, upotrebu i nošenje dobara i raznih drugih poreskih davanja. Jedan deo tih poreskih davanja država se odriče u korist jedinica lokalne samouprave, a čitav budžet Republike Srbije funkcioniše po principu konsolidovanog računa.
Pošto ovaj amandman ima jednu određenu tehničku manjkavost, što je predložio, što ste svi uočili, moj kolega Babić, da se taj deo sredstava obezbedi uštedama prilikom sprovođenja suludih postupaka javnih nabavki. Zato što nije bitna samo ušteda od 25 ili 26 miliona evra. To je samo primarna posledica odustajanja od jedne takve javne nabavke. Postavljam pitanje – koliko će naših domaćih radnika raditi, u tom slučaju, za Grad Beograd, koliko će njihovih plata da bude, koliko će da bude doprinosa za zdravstveno osiguranje, koliko će da bude doprinosa za penzijsko osiguranje, koliko će da angažuju svojih proizvođača rezervnih delova da bi uvećali, proizveli nešto, koliko će uticati na rast BDP? Koju štetu država ima? Samo jednu, a to je da nema carine. Sve ovo drugo je više nego 10 puta veće nego što će država da izgubi na carini.
Upošljavanjem domaćih kapaciteta snižavate troškove proizvodnje, povećavate bruto dohodak i dajete za pravo našim domaćim preduzećima da imaju investicije, otvaraju nova radna mesta i na taj način podstiču privrednu delatnost. Nije samo u pitanju "Ikarbus", nego svi oni koji rade za njega da bi on mogao da proizvede autobus. O tome se radi. To je ta ideja bila. Ne samo da će se uštedama obezbediti sredstva za ove trudnice, nego će i sredstva u fondu biti mnogo veća nego što su sada. To je čista ekonomska logika. To nema nikakve veze sa napadom na čoveka, nego ima veze sa napadom na politiku koju određen čovek, odnosno javni funkcioner vodi.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bude bilo rasprave o poverenju ministra finansija, spreman sam da pričam o Mlađanu Dinkiću, ali ovde je sada reč o budžetu Republike Srbije. Inače, kada bismo tako govorili, mogao bih da vam kažem da je on bio guverner kada ste vi bili na vlasti, već ste jednom sa njim bili u koaliciji, pa drugi put. Sada ne razumem zašto vam sada ne valja.
Isto tako, ako se stalno budemo vraćali u prošlost, pa čak i u devedesete, dođe mi da postavim pitanje – ko to živi u prošlosti, ko u sadašnjosti, a ko hoće da gleda na budućnost? Ovaj budžet, ovakav kakav jeste, sa mnogo manjim deficitom, i nominalno i procentualno, nego budžet koji je predložila Vlada Mirka Cvetkovića, koji je tada bi ministar finansija, daje nam za pravo da gledamo u budućnost. Da smo nastavili kako ste vi započeli, mislim da od ove države za par godina ne bi ništa ostalo. Vi to dobro znate.
Što se tiče kreditnog rejtinga zemlje, nismo ga mi oborili. Vi ste ga oborili. Kada se emituju državne hartije od vrednosti u iznosu od 700 miliona evra zarad likvidnosti budžeta u 2012. godini, pa ta sredstva potrošite u 2011. godini, onda dovodimo u pitanje kako ste vodili javne finansije u ovoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, licemerno je i spomenuti to da spomenuti Tomislav Nikolić više nije predsednik SNS. Isto tako je licemerno nespomenuti da Radomir Nikolić nema ni jednu javnu funkciju. Tako da ako imate neke sukobe sa ranijim koalicionim partnerima nemojte nas u to da petljate. U ovoj smo koaliciji radimo jedan isti posao, ima puno problema kao što i vi to znate i ne bih da sad mi polemišemo između nas nego da se okrenemo i da ove probleme koje imamo i koje moramo da rešimo, da se tome okrenemo i da na tome radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo me neke stvari iznenađuju od svojih kolega poslanika. Svaki budžet barem mora da ima kao prethodnicu prethodni budžet, barem u jednom delu. Čudi me što se izbegava odgovornost kroz kritiku ovog budžeta bez obzira na to kako je budžet za 2012. godinu bio problematična i kako je sve to uticalo na sve ove tokove o kojima je govorio moj prethodnik.    
Da počnemo prvo oko MMF i odgovorne fiskalne i budžetske politike. Koliko mi je poznato, misija MMF je bila u Srbiji prošle godine otprilike u ovo isto vreme. U načelu su bili saglasni sa Predlogom budžeta Republike Srbije za 2012. godinu i zbog toga su došli u martu mesecu da vide kako napreduje realizacija tog budžeta za 2012. godinu, a predsednik Vlade je tada bio gospodin Cvetković.
Već tada je bilo jasno da od zacrtanih 4,5% deficita nema ništa. Već tada je bio probijen deficit i to zbog loše procene prihodne strane budžeta koja se ogledala u optimističkoj proceni da će Srbija imati rast BDP. Do tog rasta nije došlo. U tom trenutku MMF je tražio da se donese rebalans budžeta. Zamislite, zbog politike, ne zbog građana, predsednik Vlade je to odbio. I pored toga što zna da je neostvarivo to što je započeo, odbija iz političkih razloga, a politički razlog je sledeći. Bila je u toku predizborna kampanja, to je moglo da utiče na izborni rezultat i jedan loš budžet je morao da nastavi da živi do septembra meseca ove godine. Tako da, o odgovornosti i projekcijama, zamolio bih da poslanici pripadnici bivšeg režima nama o tome ne govore. Stavili su čitav narod u jednu izuzetno problematičnu situaciju. Zato je misija MMF zamrzla pregovore oko kredita koji se daju Srbiji.
Koliko je stanje bilo katastrofalno - samo po izveštaju Vlade Republike Srbije utrošak budžeta, odnosno prihodi budžeta za 2012. godinu, zaključno sa 30. junom, bili su ispunjeni 75% od planiranih. Samo je jedan stavka bila ispunjena skoro za čitavu godinu, a to su zaduživanja države. Tu je ta prethodna Vlada zadužila državu 90%, odnosno u prvih šest meseci skoro za čitavu godinu. I opet je postojala nelikvidnost u budžetu Republike Srbije i mnoge stvari, koje su kapitalne investicije bile, držane su na realizaciji 50, 55 ili 60% u odnosu na ono što je bilo planirano.
Ulazimo u sledeću situaciju – kako ispuniti obaveze koje je država preuzela i nasledila od prethodne Vlade? Možemo da pootpuštamo zaposlene u oranima državne uprave, iste one koje je prethodna Vlada zapošljavala, prethodna Vlada koja je nagomilala državnu administraciju. Stav ove vlade jeste da, dok je svetska ekonomska kriza i ekonomska kriza u Srbiji, ne treba otpuštati radnike, nego regulisati njihove plate da budu prihvatljive za budžet i za posao koji rade i uskladiti sa Zakonom o zaposlenima u organima državne uprave. To svakako nije dovoljno, mora da se poveća prihod u budžet Republike Srbije. Kao posledica povećanja, kao razlog za povećanje budžeta Republike Srbije jeste prihod u budžet, jesu izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost. To je jedini način da se manjak sredstava, bez daljih velikih zaduživanja, sprovede.
Ako izmenite poreske stope, sasvim je prirodno očekivati i određenu inflaciju i pogoršanje životnog standarda građana. Ali, izvinite, za taj manjak u budžetu što je bio odgovoran je na prvom mestu predsednik prethodne Vlade i ministra finansija koji su vodili javne finansije Republike Srbije. Jeste, tačno je da su građani zbog toga trpeli određene posledice, i građani i privreda, ali kakva nam je to bila privredna aktivnost do septembra meseca 2012. godine? Osim pada, imali smo opasnost da zbog neodgovorne politike čitava naša privreda bude nelikvidna.
Kurs evra je bio 119 dinara dok nije zamenjen guverner, sada je 112, 113. Svakako da bi inflacija bila daleko veća da nije bilo i ovog faktora smanjenja deviznog kursa. Prethodna Vlada je bila toliko uspešna da je potrošila milijardu i 300 miliona evra deviznih rezervi, a da je evro skočio u odnosu na dinar 16 dinara, odnosno 15%.
Neko je spominjao Zakon o javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama koji je SNS obećala u predizbornoj kampanji, odnosno nacrt tog zakona, taj nacrt je završen, završena je javna rasprava i možete da očekujete za dan, dva da ga vidite u Skupštini, skupštinskoj proceduri, evo ga ovde pred vama. Možda su ga neki već šefovi poslaničkih grupa dobili radi usaglašavanja. Tako da smo i to predizborno obećanje ispunili, ne samo ono kada je u pitanju borba protiv korupcije.
Da je ovaj budžet najbolji koji smo mogli da imamo, nije. Ali, da je naša realnost to svakako jeste. Ako je po prvobitnom budžetu, za 2012. godinu, naš deficit bio 144 milijarde dinara, a sadašnji 122 milijarde dinara, onda je svima jasno koliko je bilo teško napraviti jedan ovakav budžet, obezbediti sredstva za budžetske korisnike i obezbediti sredstva i za plate zaposlenih u državnoj upravi i za penzije. Samo da podsetim, znači kada je u pitanju transfer budžeta Republike Srbije penzionom fondu iznosi 302 milijarde dinara. Budžet za obavezno socijalno osiguranje iznosi 280. To je skoro 50% budžeta Republike Srbije. To govori kakvo je nasleđeno stanje u privredi, jer ova dva fonda trebalo bi da se pune iz doprinosa koji uplaćuju zaposleni, a imamo situaciju da troše 50% budžeta Republike Srbije. To govori u kakvom je stanju privreda nasleđena od prethodne Vlade.
Svakako da i pored svih ovih mera štednje, pored jednog odgovornog vođenja javnih finansija ovo može da bude rešenje samo na kratke staze, za godinu ili dve dana. Posao ove Vlade jeste da u sledećem periodu, osim ozbiljnih ušteda stvori uslove da stvarno doživimo investiciju u Srbiji. Sa svakim investitorom sa kojim god sam razgovarao, da li je bio domaći ili strani, u ovih proteklih nekoliko meseci, nisam nailazio na otpor da se investira u Republiku Srbiju, nego sam nailazio na strah da im neko ne traži provizije za to. Taj strah nije bezrazložan jer smo počeli da budemo na takvom glasu zbog prethodne vlasti. Koliko god da neko misli da je svet veliki i da ako jednog investitora izgubite da ćete drugog da dovedete, grdno se varate. Izuzetno dobru komunikaciju imaju međusobno i ako vas oni ocrne, odnosno nas ocrne da smo skloni korupciji, da smo skloni provizijama, bežaće od ove zemlje kao đavo od krsta. To jeste posao ove Vlade da ubedi buduće investitore da nikakvih provizija za ulaganje kapitala u Srbiji neće biti.
Naravno da se očekuju izmene i dopune određenih zakona koji treba uproste zakonsku regulativu za dobijanje određenih dozvola i saglasnosti i verujem da će do kraja ove godine već dobar deo takvih zakona da bude ovde u skupštinskoj proceduri. Neki su već na Vladi, neki su već i ovde. Jedini način da Srbija izađe iz krize jeste da se poveća uposlenost građana i smanji konačno pritisak fondova na republički budžet. Jer ako potrošite 50% novca za fondove, ako potrošite 40% novca na zarade zaposlenih, a tu pre svega mislim i na policiju, na vojsku, na prosvetu i na zdravstvo, onda koliko vam ostaje za ozbiljne investicije, a Srbija nije država koja je izgrađena i njena infrastruktura je na izuzetno niskom nivou, osim ako neuposlite nove građane.
Tako da ovaj budžet ovakav kakav jeste smatram da je neko prelazno rešenje za neke mnogo ozbiljnije i neke mnogo bolje budžete i uliva nadu da će ova Vlada odgovorno da vodi javne finansije, daje nadu da korupcije u našim državnim organima više neće biti i zbog toga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Zakon o budžetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u Srbiji možemo sve da prihvatimo i da se dogovorimo, ali kada je u pitanju novac, to nekako teže ide ovde kod nas.
Koliko sam mogao, slušao sam diskusije svojih prethodnika, ovlašćenog predstavnika, predlagača i mislim da neke stvari moraju da se po malo raščiste.
Šta je u suštini budžet? Iz kog dela se sastoji? Budžet se sastoji od prihodne i od rashodne strane. Prihodna strana se sastoji od budžetskih prihoda, onih prihoda koji su realni i sastoji se od budžetskog deficita, koji se na sledeći način definiše. Definiše se prodajom nefinansijske imovine, definiše se kreditima i definiše se prodajom imovine Republike Srbije. To je prihodna strana budžeta.
Razumem predlagača u jednom delu, da bi finansirao svoje izvorne nadležnosti AP traži da mu pripadne jedan deo, kako ste definisali, jer nefinansijska imovina su samo državne obveznice, odnosno hartije od vrednosti. Ne znam kako bi se tumačilo, da li je kredit finansijski ili nefinansijski, ali je prihodna strana budžeta.
Postavlja se pitanje kako bi se finansirala Republika u današnjem trenutku sa ovakvim deficitom koji imamo? Iz budžeta Republike Srbije, osim finansiranja nadležnosti AP Vojvodine, imamo transferna sredstva i za finansiranje jedinica lokalnih samouprava. Čak i kada bi ova Vlada prihvatila ovaj predlog zakona, čak i kada bi ova skupština izglasala ovaj predlog zakona ovakav kakav jeste, sutradan mogu isto pitanje da postave jedinice lokalnih samouprava, jer i one postoje i imaju određenu autonomiju. Onda bismo ušli u jednu priču koja nema kraja i ne bismo nikako mogli da odmaknemo od toga šta i kako definisati budžetom Republike Srbije.
Šta se još iz budžeta Republike Srbije finansira? Osim kapitalnih izdataka, finansira se i Fond zdravstvene zaštite u iznosu od 320 milijardi dinara, finansira se penzioni fond u iznosu od 280 milijardi dinara, finansira se vojska, finansira se policija, finansira se zdravstvena zaštita, finansira se prosveta. Kada pogledate šta se sve finansira, dovodi se u pitanje da li je to samo na teritoriji Republike Srbije, bez pokrajine, ili sve zajedno. Mislim da, po sadašnjem Zakonu o budžetu i Predlogu zakona o budžetu, finansira se celokupna teritorija Republike Srbije. To jeste stvar o kojoj treba da se razgovara.
Posao AP Vojvodine jeste da finansije svoje izvorne nadležnosti i nadležnosti koje su prenete i poverene od strane Republike Srbije. Potpuno se slažem da Republika Srbija ima obavezu da za ostvarivanje tih nadležnosti mora da obezbedi sredstva, ali isto tako i Republika Srbija mora, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, da brine o svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije i da finansira uslove pod kojima treba da se razvijaju i opštine i gradovi van teritorije glavnog grada, koji ima poseban zakon, i teritorije AP Vojvodine. Mi sada ulazimo u tu jednu priču.
Ako se pogleda naš budžet za ovu godinu, on je u iznosu od 220 ili 240 milijardi dinara u deficitu. Ako se pogleda budžet za narednu godinu, odnosno Predlog zakona o budžetu, on treba da bude u nekom deficitu od 122 milijarde dinara. Sada se postavlja pitanje – ako prihvatimo ove izmene i dopune Zakona, ako država ne emituje hartije od vrednosti, nego podiže kredite, hoće li taj deficit da uđe u prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i da deo tih sredstava bude preusmeren na AP Vojvodinu.
U tome je problem. Ako ste već hteli da se ograničite na nefinansijsku imovinu, zašto nije napisano u Predlogu zakona – nefinansijska imovina i krediti koje podiže Republika Srbija? Onda ne bismo imali dilemu, a ovako imamo. Ovako možemo da dođemo u jednu situaciju da damo devet milijardi dinara više, pričam hipotetički, da iduće godine obezbedimo devet milijardi i 630 miliona dinara za novo zaduživanje Republike Srbije, da bismo opet sa prihodne strane budžeta finansirali AP.
Baš zbog svih ovih nedorečenosti, nekih realnih, što mogu da kažem da pripada svim građanima Republike Srbije, jer se ta prihodna strana budžeta iz realnih izvora finansiranja, a realni izvori finansiranja su poreska davanja. To je odraz naše ekonomske snage, naše ekonomske moći, našeg stanja u državi i samo na taj način to može da bude osnovica za finansiranje poverenih i prenetih nadležnosti, kako jedinicama lokalnih samouprava, tako i AP Vojvodini.
Da ostavimo, verovatno, ono što je po meni već prilično ružno, jer evo već danas predsednik pokrajinske Vlade najavljuje ocenu ustavnosti Zakona o budžetu. To nije klima u kojoj može da se razgovara, pogotovo što ni ovaj zakon, o njemu se Skupština Srbije još nije izjašnjavala, a zakon o budžetu za 2013. godinu tek sada se nalazi u proceduri. Koliko sam razumeo ovlašćenog predstavnika predlagača, mene interesuje da li je 52 milijarde dinara, koje su predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, prosleđene AP Vojvodini? Ako do sad niste u protekle četiri godine dobijali taj novac, onda se dovodi u pitanje zašto smo mi donosili Zakon o budžetu za 2012. godinu ako vam taj novac nije prosleđen, barem srazmerno onom delu u kom trenutku se nalazi, u vremenskom okviru. Znači, po nekom vremenskom okviru do sada je trebalo da vam bude isporučeno, odnosno prebačeno oko 47 milijardi.
Koliko je meni poznato, to je bio Zakon o budžetu gospodina Mirka Cvetkovića, a koliko je meni poznato, Predlogom zakona o budžetu AP Vojvodina za 2013. godinu treba da dobije 58 milijardi dinara, što svakako, morate se složiti, nije malo. Možda nije dovoljno. Danas u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, nikome novca nije dovoljno, ali je to naša realnost i mogućnost u kojoj se nalazimo.
Zbog svih ovih nedorečenosti i jedne prilično loše atmosfere prilikom donošenja ovog zakona i pitanja zašto do sada AP Vojvodina, a moram da se složimo da je vladajuća struktura u AP Vojvodini vrlo slična onoj vladajućoj strukturi koja je bila pre četiri godine, nije uputila Skupštini koja je izglasala Mirka Cvetkovića za premijera jedan isti ovakav predlog zakona, nego sada kada se nalazimo na dva različita nivoa vlasti, u dve različite političke opcije, sada imam utisak da predstavnici Vlade AP Vojvodine žele da stvore sliku da Srbija Vojvodini nije majka, nego je maćeha, što nikako ne može da bude tačno i da je, čini mi se, veći cilj obezbediti političku popularnost u Vojvodini, pri tom ne mislim na vas, mislim na predstavnike Vlade, na predsednika Vlade AP Vojvodine, stvoriti određene političke poene sa jednom takvom pričom, pogotovo što se vidi iz medija da se najavljuje već i ocena ustavnosti i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije.
Najviše zbog situacije u kojoj se dana Srbija nalazi, zbog ranije prakse koju nismo mi ustanovili, nego je ustanovila prethodna Vlada, SNS u Danu za glasanje neće podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne stidim što sam bio u SRS. Ta stranka je dok ju je vodio gospodin Tomislav Nikolić bila ozbiljan problem samovlašću Borisa Tadića i DS.
Takođe, dok bi neki trebalo da se prisete, kada pričamo o predizbornim obećanjima, 200.000 novih radnih mesta, a za vreme vlasti Borisa Tadića 200.000 ljudi je izgubilo radna mesta.
Isto tako, kolega bi trebao da zna da strane investicije ne mogu nikako da se nađu u budžetu Republike Srbije.
Što se tiče predizbornih krađa i predizborne kampanje, samo mi recite koliko ste para potrošili da pravite one spotove i emitujete preko državne televizije o Tomislavu Nikoliću i kakvu ste negativnu kampanju vodili? Zašto je RRA menjala pravila igra svako veče da ne bismo mogli da odgovorimo vašem kandidatu Borisu Tadiću? To je vaša stvar, neću o tome da pričam. Interesuje me ko je sve platio te spotove i da li se nalaze u finansijskom izveštaju koji je predat Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je već to predato, veoma me interesuje da li su možda neki državni organi ili neke banke, a setite se "Agrobanke" i 350 miliona evra štete koju ste naneli državi samo za godinu dana, tako ovoj vladi nije teško da bude bolja od vas. Dovoljno je da ništa ne radi i biće deset puta bolja.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim se reguliše pravo na repliku.
Nigde u članu 104. ne postoji diskreciono pravo predsedavajućeg da li pravo na repliku narodni poslanik može da ostvari u običnoj diskusiji, u replici ili prilikom povrede Poslovnika. U Poslovniku lepo piše – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iz te poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik ima pravo na repliku. Molim vas da se toga pridržavate.
Takođe, reklamiram član 108. koji je takođe prekršen kada je prekidan poslanik Marko Atlagić u onom delu kada je hteo da napravi uporedno pravo, odnosno praksu, jer ako predsednik Vlade Vojvodine ne poštuje odluke Ustavnog suda, a po Ustavu Republike Srbije i Zakonu Ustavnog suda odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće, i ako to javno kaže u medijima i mediji to prenesu tako kako jeste, postavlja se pitanje – kako će da poštuje ostalo zakonodavstvo Republike Srbije, kako će uopšte da poštuje i odluke koje donosi AP Vojvodina? Tako da, takođe smatram da je i tada prekršeno pravo narodnog poslanika i da je bez razloga prekinut.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju Demokratske stranke i njihovih poslanika da steknu određene političke argumente u političkoj borbi. Koliko je meni poznato Demokratska stranka nije prodala vlast gorima, nego je izgubila vlast na izborima. To je jedna velika činjenica šta za ova četiri meseca da se uradi, da li nam je to poznato ili nije poznato. Ima mnogo toga što treba da se uradi.
Kada su u pitanju pravosudni zakoni, a ovo jeste zakon iz oblasti pravosuđa, mogu samo da kažem da osim što mreža sudova nije dobra, nije dobra ni mreža tužilaštva. Znači, čitav jedan sistem sudske vlasti je upropašćen. Morate da se složite da je potrebno vreme da se to reguliše, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Ustavni sud poništio odluke kada su u pitanju neizabrane sudije. Postavljam pitanje toj skupštinskoj većini – kako to izgleda da jedan državni organ donese odluku i ne da obrazloženje? Kako to izgleda kada jedan državni organ donese odluku i napiše 800 istih obrazloženja za svaki pojedinačni akt? Kako to izgleda kada se sve to uruši i kada Ustavni sud kaže – to nije u skladu sa Ustavom?
Da bi se država vratila u funkciju nije potrebno samo reformisati pravosuđe. I da bi to kako smo mi gori od vas slikovito prikazao, nije samo u oblasti pravosuđa. U svakoj oblasti je sve upropašćeno. Imamo situaciju da je upropašćen finansijski sektor. Imamo probleme sa bankama, zašto Narodna banka nije radila svoj posao, pa se sada gubi poverenje i u one druge banke koje možda rade po zakonu i u duhu dobrog privrednika. Imamo probleme sa javnim finansijama, gde je javni dug narastao blizu 60%. Imamo problem sa deficitom. Imamo problem sa nelikvidnošću elektroprivrede. Gde god da pipnemo, gde god da malo noktom zagrebemo, nailazimo na to da se u najmanju ruku, da ne bi neko sutra rekao da pretim nekome, vidi jedna neodgovornost za one organe koje su predstavnici Demokratske stranke vodili u proteklom periodu. Ništa više.
Ovaj zakon o amnestiji i ovo šta treba izuzeti, jedan kolega je ovde govorio da samo u jednom aktu, u jednom dahu, oslobođeni su ljudi koji su osuđivani za najteže zločine dok je bila Vlada, mislim, Zorana Đinđića. Povedite malo računa o tome. Ova situacija oko ovog zakona o amnestiji ne obuhvata lica koja su već amnestirana, lica koja su osuđivana. Ovaj zakon ništa nije gori, a budite sigurni da je bolji nego svi raniji zakoni koje je ova skupština donosila, a za koje su poslanici Demokratske stranke glasali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio svoje kolege da čitaju Zakon bar kako treba, odnosno da ga predstavljaju građanima onako kako je napisan. Kad slušam neke od svojih kolega ja imam utisak da, kad ovaj Zakon stupi na snagu, da će svi koji su u zatvorima da izađu iz tih zatvora, tako ga bar predstavljate građanima.
Izgleda da, i sad kada se vodi rasprava, da ovaj zakon važi i za budućnost. Znači, za one protiv kojih se sada vodi neki krivični postupak, pa čak i istražni postupak, da će oni da budu obuhvaćeni ovim zakonom. Nije tako. Voleo bih da saznam, stvarno nisam, možda se i desilo negde u sudskoj praksi, da je neko odgovarao za neovlašćeno prisluškivanje. Koliko je meni poznato, možda grešim, to se do sada nije desilo, evo i ministar je svedok. Znači, niko još do dana današnjeg niko nije odgovarao, tako da oni ovim zakonom ne mogu da budu obuhvaćeni.
Ako se pažljivije pročita, videće se da nije baš sve obuhvaćeno ovom amnestijom. Nije obuhvaćeno, znači, na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, znate i sami koje su to vrste krivičnih dela, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, za to se niko ne oslobađa; krivično delo nasilje u porodici, niko se ne oslobađa; krivično delo ne ovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, možda bi mnogi voleli ali ni toga se niko ne oslobađa; krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, pa ne znam, videćemo kako će tužilac da okvalifikuje ako se prisluškuju najviši državni funkcioneri, može da bude stavljeno pod ovu stavku, znači da se ne oslobađa ovim zakonom krivične odgovornosti; krivično delo primanje mita, opet bih voleo da je više u prethodnom periodu bilo procesuirano za ovakvo krivično delo, isto tako i krivično delo davanje mita. Dalje, nije obuhvaćeno amnestijom od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja u postupcima vođenjem u skladu sa nadležnošću određenim zakonom, organizacija nadležnosti državnih organa, suzbijanja organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, ni oni se ne oslobađaju ovim zakonom.
Sad, da li je možda mogao ovaj zakon da bude bolji, svaki zakon može, ali ne možete sada da kažete, niko ne može da kaže – mi smo dali amandman da i ova vrsta krivičnih dela budu izuzeta iz Zakona o amnestiji. Znači, dali ste amandman da se lica koja su osuđena pravosnažno za ova dela, budu obuhvaćena ovim Zakonom o amnestiji. Dobro, možda ne ulazim u tu priču razloga podnošenja amandmana. U svojoj poslaničkoj karijeri podneo sam mnogo amandmana, često ih je predlagač odbijao, pa sam ih kasnije u izmenama i dopunama tog istog zakona pronalazio kao predlog Vlade, nemam ništa protiv.
Isto tako, ako se već bavimo nečim, budimo bar precizni, nije više moguće podneti amandman, znači čak ni ovlašćeni predstavnik predlagača ne može da podnese amandman, ni nadležni odbor, rokovi za podnošenje amandmana su protekli.
Samo da još kažem kada je u pitanju ova jedinstvena kazna, ako je neko dobio šest i po godina jedinstvenu kaznu, a u zbiru pojedinačnih ima više, u članu 3. lepo piše da se oslobađa od izvršenja jedinstvene kazne, prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivično delo obuhvaćene ovim zakonom, znači, jedinstvena kazna je ta koja utiče na izvršenje.
Tako da, ja bih zamolio kolege poslanike da nemam ništa protiv da diskutujem o amandmanima, ali da bar ispravno interpretiraju ono što piše u Zakonu i ispravno interpretiraju ono što piše u njihovim amandmanima, jer ako je neko tražio brisanje određenog člana, pogotovo mislim na član 2, onda ste tražili da se izuzmu, odnosno da budu obuhvaćene amnestijom i za ova krivična dela kao što su kazne zatvora od 30 do 40 godina, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dela protiv korupcije i mita, dela vezana za organizovani kriminal. To su vaši amandmani, ja tu ne mogu da vam pomognem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svom kolegi što mi je napomenuo šta je govorio dok nisam bio u sali. Ali, dok je on to pričao, ovako to izgleda. Zakonom o amnestiji nisu obuhvaćena 23 člana Zakona o krivičnom postupku, koja su vezana za krivična dela protiv čovečnosti, osam članova Zakona protiv polne slobode, 16 članova protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, pa sva dela po pitanju organizovanog kriminala, sva dela po pitanju nasilja u porodici. To jeste problem u ovim diskusijama.
Ne bih se javljao da se iznose tačni podaci. I kada neko kaže – ovim zakonom, kada bude usvojen, većina lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne naći će se na slobodi, nije ni to tačno. Oslobađaju se jedne četvrtine kazne. Ako je neko osuđen na 20 godina, koliko će umanjenje biti? Koliko mu je ta jedna četvrtina?
Da li ima neko predstavu koliko je to 15 godina? Koliki je to protok vremena? Saučestvujem i sa porodicama koje su pretrpele određenu štetu ili žrtvu, ali postoje krivična dela koja su iz nehata. Tad su obavezno uništene dve porodice, i ona koja je pretrpela štetu i lice, odnosno porodica lica koje je izazvalo određeno krivično delo i učinilo iz nehata. Tako da, to jeste po meni bio cilj ovog zakona.
Isto tako, kada su u pitanju advokati poslanici, nemojte o tome da govorite. Imali smo ovde u Skupštini Srbije advokata Boška Ristića, koji je ispred ove skupštine bio delegiran u Visoki savet sudstva, a ne može odbornik da bude član školskog odbora, a on bira sudije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pošto me je više puta spomenuo, da završim.

Neću da kršim Poslovnik. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, ipak mislim da ne možemo narodne poslanike da sprečimo u vršenju poslaničke funkcije. Svaki od poslanika ima pravo da učestvuje u radu parlamenta. Problem je što su pojedini poslanici zloupotrebljavali pravo narodnog poslanika i delegirali sebe van parlamenta. Tu i jeste nastao sukob mišljenja oko toga da li advokat ima pravo da uzme učešće u ovoj diskusiji. Po meni je i poželjno. Nemojte da sprečavate naše kolege poslanike da govore. Oni su nosioci svog mandata i suvereniteta koji im je poveren od strane građana.
Samo sam jednom rekao ovde, sa ovog mesta – nemate moralno pravo da nam govorite o tome. Citiram neku svoju diskusiju od pre par meseci, gde su vaše kolege skočile ovde i rekle – nemate pravo, ne smete da nam zabranjujete da govorimo. Nisam ni govorio o tome. Apsolutno nisam to spominjao da nekom zabranjujem da govori, a da je moj kolega narodni poslanik. Bio sam svedok da su mnogi zakoni baš iz oblasti pravosuđa, pogotovo kada su Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku bili pisani u interesu jednog lobija u državi i sada zato imamo problem sa Ustavnim sudom koji preispituje i Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku, zato što su zakoni tako koncipirani i tako napisani da nanose štetu strankama u postupku.
Nije isto kada je tužilac bliski rođak sa licem koje je oštećeno i kada je branilac u krvnom srodstvu sa licem koje je oštećeno.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To ste čak i tim zakonima sprečavali.