Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se usudio da zalazim u diskreciono pravo predsednika Republike koga će on da predloži za guvernera, sa jedne strane, a sa druge strane, ako tvrdite da je razlog donošenja zakona smena guvernera ili njegovo razrešenje, sam nastavak ove sednice, sav nastavak rada po ovom zakonu vas demantuje. Znači, nama nije cilj razrešenje guvernera. Nama je cilj uspostavljanje kontrole nad finansijskim tržištem od strane Narodne banke i nadzor Narodne skupštine nad Narodnom bankom.

Više puta sam isticao, kada smo postali poslanici u ovom sazivu, dali smo zakletvu, da je naša obaveza i ustavno pravo da svoj posao kao narodnog poslanika radimo kako treba. Znači, svaka priča oko izbegavanja nadzora Narodne skupštine nad Narodnom bankom je izbegavanje dužnosti narodnog poslanika. Mogu da razumem pripadnike bivšeg režima da hoće izmene i dopune ovog zakona da svedu na jedan politički teren i političku debatu. Međutim, dajemo pravo svim narodnim poslanicima, pa i onima koji nisu činili većinu u republičkom parlamentu, da kroz nadzor Narodne banke kontrolišu jedan organ, koji je izuzetno bitan za funkcionisanje države, ne samo od strane skupštinske većine, nego i od strane bivšeg režima.

Da se nešto razumemo – kontrola finansijskog sektora vršena od strane Narodne banke, ogledala se u reviziji izveštaja koje su podnosile narodne banke i druge finansijske organizacije na tržištu. Uprava za nadzor ima za cilj da neprestano i neposredno vrši finansijsku kontrolu finansijskih učesnika, znači neprestano, ne da neko napravi izveštaj, ovakav ili onakav, da ga podnese Narodnoj banci koja ga razmatra, usvaja ili ne usvaja, je li prošao kontrolu ili nije prošao kontrolu.

Ovde je reč o tome da neprestano treba da se vrši kontrola nad finansijskim organizacijama, s jedne strane. S druge strane, pokušavamo da vam objasnimo da ko god da je guverner nije izopšten iz pravnog sistema i ustavnog poretka države. Nije izopšten iz nadzora koji ima Narodna skupština i kao takav dužan je da odgovara svim poslanicima ovde za sve ono što radi ili ne radi, a trebalo bi da radi Narodna banka. To je svrha ovog zakona. Znači, ne samo smanjivanje njegove odgovornosti, naprotiv, on kroz upravu za nadzor daje mu se još jedan instrument da ostvari svoj primarni cilj i zadatak koji mu je zakonom i Ustavom poveren.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da, barem poslanici, kada diskutuju se dobro pripreme za sednicu. Ako bude bio štampan novac, to će biti zbog povećanja bruto nacionalnog dohotka, a ne zbog toga da bismo održali finansijsku stabilnost, kao što se to do sada radilo i da bi dolazilo do rasta kursa evra, gde se neko drugi bogatio, a građani siromašili. Nisu čak ni privrednici tu zarađivali mnogo, zna se ko je tu zarađivao.

Barem dva potpisnika ovog amandmana su glasali za osnovni Zakon o Narodnoj banci, da se ova izmena unese u osnovni Zakon o Narodnoj banci. Takvo rešenje kakvo ste predložili, koliko mi je poznato, ne postoji ni u jednom rešenju bilo koje države. Možda negde postoji, ali u većini država – ne.

Kada su u pitanju ta saopštenja za javnost itd, ne vidim ništa drugo nego da je to prepisana histerija odlazećeg guvernera. On je svoju histeriju dostavio Narodnoj skupštini, dostavio bez Predloga zakona međunarodnim  finansijskim organizacijama, koje su reagovale na njegovo saopštenje, bukvalno ga prepisale.

Kada kažete da nigde u svetu viceguvernere ne bira skupština, u Hrvatskoj ih bira skupština, u Crnoj Gori ih bira skupština, u Makedoniji ih bira skupština, u Austriji predsednik države i Vlade, u Poljskoj skupština i u Mađarskoj skupština. Ovo je samo jedan deo. Da li to za Srbiju važe neki drugi kriterijumi ili to dokazuje baš ono što sam malo pre rekao, da saopštenja koja su neke međunarodne finansijske organizacije dale predstavlja histeriju odlazećeg guvernera, koji ih nije čak ni obavestio o suštini zakona?

Izneo bih samo nekoliko činjenica. Ovde bih guvernera, viceguvernere i sve funkcionere Narodne banke birala Skupština.

Hajde da vidimo kako to izgleda u zemljama koje imaju unaprađeniji bankarski sistem nego Srbija.

U Austriji savet ima 11 članova, šest imenuje savezno veće, Vlada i predsednik, a Skupština akciona pet. U Austriji generalni savet, predsednik, potpredsednik i još osam članova postavlja savezna Vlada, izvršna vlast. Tu nema politizacije, jel tako?

Upravni odbor Austrijske banke – guverner, viceguverner i još dva člana postavlja predsednik države na predlog savezne Vlade.

U Poljskoj guverner se bira na zahtev predsednika države od strane parlamenta. Članove izvršnog odbora imenuje predsednik države na zahtev guvernera, jedna od grana izvršne vlasti.

Niko ne može da ospori da je naš način izbora, odnosno način izbora funkcionera Narodne banke daleko pravedniji, daleko konkretniji kada se bira u parlamentu.

Svi koji se bave politikom, kada pokušavaju da rade kako treba, kada hoće da rade kako treba ne beže od javne debate, ne beže od rasprave u ovom parlamentu, nema šta da kriju od svojih kolega poslanika, a ako ćemo da idemo po principu da se nešto samo desi i za to saznamo iz novina kao narodni poslanici, e onda je ova skupština u problemu, onda ona ne opravdava svrhu svog postojanja. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo izvršnu vlast.      Mi smo ti koji postavljamo sudsku vlast. Znači, nemojte da se parlament odriče tog prava, bez obzira koja je politička stranka na vlasti.

Naša bliža prošlost pokazuje da je vlast prvo promenjiva kategorija. Mi u stvari kroz izbor i guvernera i Saveta guvernera i Izvršnog odbora i Uprave za nadzor dajemo vama pravo da kontrolišete sadašnju većinu. Nemojte da se borite protiv tog prava. Treba da budete zadovoljni što možete da ga koristite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u bližoj prošlosti, ne tako daleko, skoro 20 godina je prošlo, nažalost sećam se i toga da smo imali i ranije kada je Narodna banka u pitanju, određene potrese. Setite se 2003. godine, pa 2004. godine, pa 2010. godine, a sada je 2012. godina.

Kroz čitave ove rasprave i davanja saopštenja za javnost, bivši režim pokušava da prikaže da je ovaj zakon napravljen zato da bi se napravila primarna emisija novca. Više puta smo u proteklom periodu govorili da se vrši primarna emisija novca - baš kod ovog guvernera, kada nisu postojali dokazi, evidencije koje su državne hartije od vrednosti emitovane, kada je Registar državnih hartija od vrednosti menjan i državne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti koje emituje Narodna banka su takođe novac, u drugom agregatnom stanju, ali novac. Na određen način jesu. Vi povećavate ukupnu količinu novca na tržištu – da li je ona u elektronskom obliku, u gotovom novcu ili u nekom drugom obliku, agregatu, to je novac.

Kao posledicu toga imamo da je u protekle četiri godine evro skočio 50%. Bivši ste ministar, znate koliki je deficit u budžetu Republike Srbije bio predviđen za 2012. godinu. Znate koje sve kredite treba da vratimo u 2012. godini, na koje je Narodna skupština dala saglasnost. Samo po jednom kreditu dugujemo 700 miliona evra. Zamislite sada kada pričamo o građanima, da za jedan dinar kada ojača evro, to je 700 miliona dinara koje treba da vrati ova država, građani - samo po jednom kreditu, a to nije jedini kredit, nažalost, sa deviznom klauzulom. Zadužena su i javna preduzeća, kao što su EPS, Železnice Srbije, Putevi Srbije.

Da li je svrha postojanje i funkcionisanje Narodne banke i koji su njeni primarni i sekundarni ciljevi i koliko ih je ona ostvarila na ovakav način? Primarni cilj – ostvarena stabilnost cena. Gospodine Petroviću, bilo kog priznatog stručnjaka da pitate – ako evro skoči 14%, 15% ili 20%, a cene samo 4% ili 5%, to znači, to nije zasluga Narodne banke na prvom mestu, nego male i niske potrošnje. Nema ko da kupi ni po jeftinijim cenama. To znači da privredni subjekti jedu sami sebe da bi opstali na tržištu. To je problem.

Kako je sve to nastalo? Pričali smo, ne znam da li ste bili u sali. Prvo se stanovništvo zaduživalo po visokim kamatama. Narodna banka ih tada nije štitila. Posle toga, kada više stanovništvo nije počelo ništa drugo da radi, nije više imalo svoju potrošnju osim gole egzistencije, počela je da se zadužuje privreda. Kada privreda više nije imala resurse zbog manjeg priliva u budžet, počela je država da se zadužuje.

Narodna banka je morala da očuva stabilnost finansijskog sistema i sve učesnike u finansijskom sistemu i korisnike usluga finansijskog sistema. Tu je pao ovaj guverner i u tome jeste problem.

U poslednje dve godine smo potrošili tri i po milijardi evra deviznih rezervi. Od oktobra meseca 2008. godine je potrošeno preko pet i po milijardi evra. Znači da nešto nije funkcionisalo kako treba. Zašto taj finansijski sektor nije radio svoj posao, a to je pomoć privredi i stanovništvu, naravno uz neku zaradu, jer niko ne radi džabe, ali ne ekstra profite koji se ostvaruju visokim kamatama i veštačkim održavanjem visoke cene kapitala, tako što se sve što se zaradi, kupuje evro i iznosi iz zemlje?

Sada pričate o nezavisnosti finansijskog sistema. Mnogima je uzor Evropska centralna banka. Guverner Evropske centralne banke je spreman da kupuje državne obveznice od Italije i Španije, ali ne može dok mu ne daju saglasnost izvršne vlasti Nemačke i Francuske. Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma, takva su vremena. Prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća, suludo je u ovim trenucima. Narodna banka mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama Narodna banka određuje, da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda.

Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma. Takva su vremena. I prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća je suludo u ovim trenucima. Znači NBS mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama NBS određuje da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda. Ne može ni jedan privredni subjekat, bez obzira da li se bavi uvozom ili izvozom da funkcioniše kako treba, ako nema finansijsku stabilnost i koliku toliku stabilnost cena. Nema planova dugoročnog razvoja. Ne može strateške ugovore da zaključi. To su stvari zbog koji se donosi ovaj zakon.

Kroz upravu za nadzor finansijskih institucija povećava se kontrola finansijskih učesnika na tržištu. Evo, ta čuvena Agrobanka, pa to je 300, 350 možda i 400 miliona evra štete – većinski vlasnik država mora da nadoknadi svim deponentima. Akcionari, da ne pričam, ima i Austrijanaca, Slovenaca. Kakvu smo mi sliku njima dali? Tako što je naša NBS prihvatila lažan izveštaj revizora da je tačan. Onda smo u stvarno ozbiljnom problemu. To će rasterati investitore. Svi, znači političari u okruženju, političari u super silama, ekonomisti u zemljama u okruženju u ekonomskim gigantima, imaju samo jedno za cilj - stabilnost i političkog i finansijskog sistema sa zemljom koju smatraju svojim partnerom, ako to nije stabilno, nema ni saradnje sa njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da vidimo ko je u sadašnjem savetu, i da mi objasnite da li vi to za šta hoćete nas da optužite, da mi hoćemo da radimo, a ne pada nam na pamet, već niste radili.

Znači, član saveta izvesni gospodin Milojko Arsić, bivši savetnik Mirka Cvetkovića, zaposlen u "CES Mekon" na platnom spisku. Zalaže se za prodaju JAT-a, zalaže se za prodaju "Telekoma", zalaže se da se ne umanji porez na dodatu vrednost na bebi opremu i hranu za prehranjivanje odojčadi i dece mlađeg uzrasta, ili izvesni Kosta Josifidis koji radi u pokrajini.

Znači, nemojte, već vidite klasičan sukob interesa i hoćete da takvi ljudi određuju ko će da vodi i da budu viceguverneri. Morate da priznate da je Narodna skupština nešto, slažem se sa mnogim predlozima, diskusijama da vladajuća većina može da izglasa šta god hoće. To ste nam vi toliko puta dokazali. Nebrojano puta. Zato ste imali zakone koji su vam padali na Ustavnom sudu. Ali, nešto što odgovornu vladajuću većinu sprečava da bilo šta što nije dobro pusti u Skupštinsku proceduru jeste da rešenja budu loša, zbog javne debate koja ovde treba da bude.

Silom možete svašta da uradite, ali ako ste odgovorni, pazite šta radite, povećavam vam se stepen kontrole svih ljudi koji treba da budu predmet rada i ocene ovog parlamenta. U tome se razlikujemo mi od vas. Nećemo da se nešto dešava iza zatvorenih vrata, nećemo da se postavljaju ljudi koji ne zaslužuju da budu na tim mestima. To su razlozi zašto Parlament treba da preuzme ovu ulogu. Nema tu podele političkog plena.

Mi smo već više puta dokazali za kratko vreme da ovu vlast ne smatramo političkim plenom, i nudili smo mnogima, koji nisu članovi nijedne političke stranke koje sačinjavaju skupštinsku većinu, da preuzmu odgovarajuće državne funkcije. Zato što je Srbija danas u takvoj situaciji da su nam potrebni, ne nama, nego građanima, najbolji ljudi koje ova država ima, da zemlju izvuče iz krize.

Trudim se da ne mešam babe i žabe, ali bar jedno znam. Nije stvar Vlade poreska politika, odnosno izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, Vlada može samo da bude predlagač. To je stvar ovog parlamenta. Bar za ovo nekoliko dana, koliko ste narodni poslanik, to ste trebali da naučite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao kolegu iz bivšeg režima, ali nisam primetio reakciju - kako to da je jedan član saveta zavistan od bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, i da je na platnom spisku CS Mekona? To nije bitno, to nikakvu ulogu ne igra.

Inače, prof gospodin Kosta Josifidis nije viceguverner. Imamo četiri i to su Bojan Marković, Ana Gligorijević, Mira Erić-Jović i Dijana Dragutinović. To je samo član saveta. Predaje na više fakulteta, slažem se sa tim, ali radi i razne projekte za pokrajinsku vladu – ne znam koliko je novca od tih projekata zarađeno, ali u svakom slučaju se pokazuje i njegova zavisnost od izvršne vlasti.

Voleo bih, pošto ste toliko vidoviti, da mi kažete, jer pričate kao da znate već ko će da bude u Savetu NBS i ko će da budu viceguverneri, da i meni to kažete. Voleo bih to da znam.

Volim kada moje drage kolege kritikuju zakon i neki put sami sebi skoče u stomak.

Ako vi već znate ko će da bude guverner, ako već znate i ime i prezime, da je stranačka ličnost, da će biti izabran za nekoliko sati itd, pa nas zbog toga kritikujete, a onda kažete – ovaj zakon smanjuje ovlašćenja guvernera, je li sad neko lud ako piše zakon za sebe, da sam sebi skrati ovlašćenja? Tako nešto ja ne poznajem.

Član 95. Ustava poznaje dva instituta – Narodnu banku i guvernera. Je li Narodna banka po tom istom Ustavu, po tom starom, odnosno važećem zakonu imala savet? Jeste. Je li imala izvršni odbor? Jeste. Je su li to ustavne kategorije? Nisu. Uprava za nadzor nije izopštena iz sistema NBS.

Ona je u sistemu Narodne banke novi organ, i ako pažljivije pročitate taj član, na koji ste podneli amandman, guverner je dužan da najmanje jednom u tri meseca Savetu dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, a to piše i u starom zakonu, važećem zakonu piše. Ništa nije promenjeno. Uprava za nadzor, takođe, dostavlja Savetu izveštaj. Znači, Savet ostaje najviši organ Narodne banke, a njega predstavlja guverner, kao i Narodnu banku i nema tu dvovlašća. Ništa više, o tome se radi. Ako je to politički zakon, kako vi to tvrdite, zašto onda nas kritikujete da nekom budućem guverneru, navodnom političaru, uskraćujemo ovlašćenje? To je protivno samo sebi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, tako nešto se nikad nije desilo na Administrativnom odboru. Takođe, zarad javnosti, mi iz poslaničke grupe i u ime predlagača ovog zakona ne brinemo o integritetu jedne funkcije u državi. Jeste, guverner je samo jedna funkcija u državi. Brinemo o integritetu čitavog organa, koji taj guverner treba da predstavlja, i štitimo taj organ od guvernerove samovolje. O tome se radi. Kao što je i predsednik Skupštine prvi među jednakima, tako i guverner ima samo jedan glas u Savetu i nema dvovlašća, kao što to uporno pokušavate da predstavite. I Izvršni odbor Narodne banke i uprava za nadzor podnose izveštaj Savetu i Savet taj izveštaj usvaja, a mi izveštaj Narodne banke kroz izveštaj Saveta. Nema tu dvovlašća.

Jednostavno izmenama i dopunama Zakona hoćemo da poboljšamo kontrolu nad finansijskim tržištem od strane Narodne banke. Ništa više. Jednog čoveka, ko god to bio, u ovakvim vremenima, može neko da učini zavisnim. Jedan organ mnogo, mnogo teže. U tome i jeste cilj i svrha donošenja ovog zakona. Kad shvatite da oni treba da budu ti koji treba da donose odluke, a ne pojedinac, onda možemo da pričamo da idemo ka boljoj državi. Evo pogledajte, u svakoj političkoj stranci, organi donose odluke. Hoćete u Narodnoj banci da to radi pojedinac, e, pa ne može. Organ je taj koji donosi odluke. Pojedinac može da se složi sa njima, može da se ne složi, ako je rukovodilac mora da potpiše rešenje svidelo se to njemu ili ne, to je razlog za pokretanje postupka za razrešenje. I da to rešenje sa kojim se ne slaže da ga sprovodi. Tako valjda funkcioniše državna uprava. Ipak, Narodna banka je samo jedan organ. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da se ozbiljno bavim ovim poslom i javna podgovaranja za ovom govornicom me ne interesuju.

Znaću ko će biti kandidat a ne guverner, pod dva uslova – kada to dobijem pismeno od skupštinske službe od strane predsednika Republike, ili ako mi on to pre toga u nekom usmenom razgovoru ne kaže. Kad spominjete taj član 14. i to dvovlašće, član 14. menja se član 26. odnosno, dopunjuje se član 26 koji reguliše kako guverneru, viceguvernerima, direktoru uprave za nadzor i članovima Saveta prestaje mandat u organima u kojima rade. Ništa više. Nema ovde nikakvog dvovlašća.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da kada je pisan Zakon o Narodnoj banci, da je malo radila i resavska škola. Prepisivan je Statut Evropske centralne banke i neprihvatanjem, odnosno kritikovanjem ovog dela izmena i dopuna zakona vi, u stvari, ništa drugo ne radite nego devastirate Narodnu skupštinu.

Ne može ni jedan sud, osim Ustavnog suda, da ceni odluke koje donosi Narodna skupština. Ne postoji taj mehanizam. Ako pogledate malo pažljivije način funkcionisanja Evropske centralne banke, videćete da je to nacionalna organizacija sastavljena od više država, članica EU, koje imaju monetarnu uniju. Među tim članicama, odnosno EU ima jedan organ koji se zove Evropski parlament. U Evropskom parlamentu sede kao i ovde narodni poslanici, ali se oni ne udružuju na nacionalnom nivou, nego po političkoj pripadnosti, pa tamo imate i konzervativce, i stranke zelenih i narodnjake, imate čak i poslanike koji su protiv EU i Evropskog parlamenta.

Tako on funkcioniše.

Sada zamislite da najveći kapital u Evropskoj centralnoj banci imaju Nemačka i Francuska, da stranke koje su na vlasti u Evropskom parlamentu, a u opoziciji u nacionalnim parlamentima, smenjuju guvernera Evropske centralne banke. Zato je uspostavljen taj zaštitni mehanizam. Reč je o nadnacionalnoj banci. Ovde je reč o nacionalnoj banci.

Sasvim je iluzorno, možda će neko da napadne i taj deo priče, da može Ustavni sud ovo da obara zato što nije u skladu sa Zakonom o upravnom postupku ili nekom drugom postupku. Takođe mogu da vam kažem da Ustavni sud Ustavom Republike Srbije nije ovlašćen da usklađuje koji je zakon u suprotnosti jedan sa drugim, Ustavni sud usklađuje zakone sa Ustavom, i da na to stavimo tačku. Nema, jednostavno devastiranje Narodne skupštine, ako sud odlučuje, menja, preinačuje odluke Narodne skupštine. To gubi svaki smisao.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kancelarija EU nije dala ni saglasnost za reformu pravosuđa, pa vidite kakve sada imamo posledice, a koliko znam pravosuđe je posebna grana vlasti.

Kada već dajete nečija saopštenja, čudi me da znate za sadržaj saopštenja, a ne znate da je Adrijano Martins gospodin, a ne dama, kako ste to maločas rekli.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama kao predlagaču nije bio cilj da se troše devizne rezerve na kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Nije samo Odbor za finansije prihvatio amandman, već i predstavnik predlagača i on postaje sastavni deo zakona, kao što je to malo čas kolega rekao. Devizne rezerve, tačno je, služe za kreditni rejting zemlje. Ne samo devizne rezerve, nego i sredstva koja su građani Srbije deponovali kod banaka, poslovnih banaka na štednju, itd.

Međutim, mogu da kažem da je, ne krivicom predlagača ili ovog zakona, naš kredit doveden u ozbiljno pitanje. Sećam se vrlo dobro, mislim da je bio novembar ili decembar, kada je data saglasnost na jedan kredit od 700 miliona evra. To je bilo tada milijardu dolara, mislim da je bio baš u dolarima, sada je to verovatno više, zato što je evro pao u odnosu na dolar i taj kredit se zvao – kredit iz predostrožnosti. Taj kredit je potrošen.

Mi kao narodni poslanici tada, a ni vi sada, nismo znali za namenu tog kredita - da li je on za pokrivanje budžetskog deficita, da li za neke druge projekte Vlade, da li za finansiranje izborne kampanje. I svaki kredit koja god Vlada da podiže i koji uvećava kreditnu zaduženost zemlje, utiče na kreditni rejting zemlje.

Mi smo taj kredit dobili po kamatnoj stopi, čini mi se, od 7,7% na godišnjem nivou i tad je to bila hvala da je to jedan mnogo dobar kredit, a građani u EU mogu sami da podižu takve kredite. U Italiji i Španiji, koje se smatraju prezaduženim zemljama, ako stopa prirasta na godišnjem nivou pređe 6%, ulaze u crvenu zonu da traže pomoć Evropske centralne banke za dalje zaduživanje.

Sva ta vaša želja, smatram, predlagača svih ovih amandmana, pa čak iz sadašnjeg režima i, kako vi to volite da kažete, narodnih poslanika iz bivšeg režima, bila u jednom dobrom smeru i sa jednom dobrom željom. Prihvatili smo ovaj amandman.

Ne želimo nikakvu sumnju da izazivamo kod građana da će devizne rezerve da budu trošene za pokrivanje budžetskog deficita. Ne želimo da damo bilo kome povoda da govori da će, zbog usvajanja ovog zakona, da bude hiperinflacije i štampanja novca. Zna se pod kojim pravilima, pod kojim uslovima i na koji način dolazi do takvih trenutaka. Znači, ako se poveća bruto dohodak, ako se povećaju devizne rezerve da bi se obezbedila finansijska stabilnost. Nije samo finansijska stabilnost, u smislu da evro više ne raste. Stabilnost monetarna jeste kada evro i ne pada i ne raste. I to su sasvim normalna ekonomska pravila koja se koriste.

To je razlog zašto smo prihvatili ovaj amandman. Ne želimo bilo kakvu sumnju da izazivamo kod građana, a još najmanje, pošto je, čini mi se, bila želja da se izaziva i panika, da se građani plaše - šta ako se ovaj zakon usvoji. Imamo primer iz prošlosti da se kod građana pravila panika - šta ako ne bude izabran Boris Tadić za predsednika, šta ako ova stranka ne bude na vlasti i šta ako neko drugi bude izabran za predsednika i neka druga vlast dođe. Vlasti odlaze i dolaze i imaju obavezu prema građanima, ne prema sebi. Verujem da svaka stranka koja tako bude razmišljala i koja dođe u poziciju da bude na vlasti, zaslužiće poverenje na narednim izborima. Oni koji su dobili priliku, žao mi je, ali nisu je iskoristili.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me što to moj kolega, iz sada već bivšeg režima, govori. Zato što se mnogo dobro sećam kada su moji amandmani ili amandmani poslanika SNS bili odbijani, a u istovetnom tekstu prihvatani njihovi i to ne jednom, nego više puta. Ovde to ne može da se desi. Ovde su oba amandmana od predstavnika bivšeg režima. Došlo je samo do jedne male tehničke greške i ja kao predstavnik predlagača prihvatam amandman, koji je grupa narodnih poslanika podnela na član 23. S tim da će Narodna skupština morati posebno da se izjasni o njemu u danu za glasanje, ali kao predstavnik predlagača prihvatam amandman koji su podneli narodni poslanici Nataša Mićić, Judita Popović, Radmila Gerov, Žarko Korać, Ranka Savić, Miljenko Dereta i Kenan Hajdarević na član 23. Predloga zakona.