Izražavam sumnju u trenutnu ispravnost elektronskog sistema i tražim da se elektronski sistem resetuje i da se ponovo utvrdi kvorum.

Dame i gospodo, poslanici SRS-a su pokušali ovim amandmanom da isprave postojeći zakon, pa i izmene i dopune zakona.
Prva i jedna od osnovnih ispravki tiče se novog predloženog rešenja da će se za prekršaj iz stava 1. do 3. ovog člana, za podnošenje netačne poreske prijave, kazniti odgovorno lice u pravnom licu. Predlagač dokazuje svoje neznanje, jer nosioci poreskih obaveza su i fizička lica, samostalne trgovinske radnje. Ovde je ponovo određena nelogičnost u celom zakonu, da će jedni morati da plaćaju kaznu, a drugi neće morati da plaćaju kaznu. Zato smo tražili da se ova odredba izbriše. Ako će jedni da plaćaju kaznu, a drugi neće, ne treba ni da postoji u zakonu.
Stari zakonski predlog, odnosno član 178. Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku koji jeste predmet ovog amandmana nije dobar. Nije dobar, otud novčane kazne sada idu do novih milion dinara; a tamo se taksativno nabraja do 10% pogrešno podneta poreska prijava, pa do 25%, pa do 50%.
Zna li predlagač zakona da 10% može da bude i 150 dinara, a može biti i milion i po dinara, može da bude 50 dinara. Imate poreskih obveznika koji stvarno plaćaju male poreze. Bez obzira na veličinu, nominalni iznos neprijavljenog poreza, platiće kaznu do milion dinara. Zašto kaznene odredbe nisu vezane za nominalne iznose poreskih prekršaja, a ne za procente, kao što je to predlagač ovim zakonom predvideo.
Problem čitavog zakona je što ste u isti koš strpali male poreske obveznike i velike i kažnjavaćete ih po istom aršinu za male prekršaje, mala poreska zakidanja i za velika poreska zakidanja.
To je problem ovog zakona. Baš bih voleo da vidim tu reformu poreskog sistema i poreske administracije, pa ako je to reforma, onda ta reforma sigurno propada.

Dame i gospodo poslanici, evo još jednog člana u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona gde se vidi nelogičnost samog predlagača i razdvajanje, odnosno klasifikacija poreskih obveznika koji treba da plaćaju različite kazne za isti učinjen poreskoprekršajni prestup.
Recimo, predviđena je kazna za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od pet hiljada do 50 hiljada dinara. Gornja granica se opet pomera, ali ne vidi se gde će biti kažnjeno odgovorno lice kod preduzetnika.
U sledećem stavu, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara. U sledećem stavu pravno lice.
Znači, pravno lice će u ovakvom Predlogu zakona za jedan isti poreski prekršaj morati da plati dva puta kaznu. Preduzetnik jednu.
Poslanik SRS, koji je podneo ovaj amandman baš zbog tog razdvajanja poreskih obveznika, tražio je da se odredbe ovog zakona brišu i da se donese novi član koji bi ovo pravedno rešio. Predlagaču zakona očigledno nije jasno da status da li je neko preduzetnik ili fizičko lice, odnosno pravno lice ne određuju kapital kojim on raspolaže. U praksi je to sasvim drugačije.
Imate preduzetnike koji imaju čitav lanac od proizvodnje do maloprodaje, sa kapitalom koji je od 10 ili 15 puta veći nego jednog prosečnog pravnog lica.
Njihovu ekonomsku moć ne možete da merite po tome kako je registrovan, da li je registrovan u Privrednom sudu ili je registrovan u odeljenju Ministarstva finansija na teritoriji neke skupštine opštine.
To je vaša podela, to može da se vrši po načinu registracije, ali po kaznenim odredbama sva lica moraju da budu izjednačena, i po Ustavu je tako da su svi građani jednaki pred zakonom. Ispoštujte Ustav i kada su u pitanju prekršajne odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i sve poreske obveznike, na sve poreske obveznike primenjujte iste kazne.

Dame i gospodo poslanici, predlagač i na onako neprecizan član traži povećanje kazne za određene poreske prekršaje.
Bilo je čitano nekoliko puta, pa recimo u tački 5) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog pripisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB. Odmah posle toga sledi tačka 6) koja kaže - poreskoj upravi ne podnese, ne podnese u zakonskom roku ili dodatnom roku poresku prijavu ili ako je podnese nepotpisanu.
Sada možete da zamislite da neko ko nema vaše podatke, osim vašeg imena i prezimena, vaše adrese, sve te podatke može pronaći u najobičnijem telefonskom imeniku. Može umesto vas, da bi se sa vama našalio ili da bi vam napakostio, da podnese poresku prijavu sa ovakvim nepotpunim podacima.
Ko će morati da plati kaznu? Građanin koji je, ni kriv, ni dužan, već možda podneo ispravnu poresku prijavu, ali koja će poreska prijava da se tretira. Poreski prekršaj je učinjen. Organ za sprovođenje prekršajnog postupka, koji se nalazi u poreskoj upravi i radi u poreskoj upravi na osnovu naloga nekog poreskog inspektora, a najčešće su prijatelji, postupiće uvek po zapisniku koji bude dobio od svog kolege.
Tačka 13) - na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari. Najčešće se u poreskom postupku i u svakom drugom postupku prinudne naplate prvo traži pokretna imovina.
Svesni smo činjenice da danas veliki broj građana kupi auto od nekog svog komšije ili prijatelja, nema novca da ga prevede na sebe, formalno jeste vlasnik tog auta, dođe poreski inspektor, kupuju gospodine, fiće, jugo, zastavu. Ko ima para kupuje bmw, mercedese, a ove male automobile kupuju obični građani, auto star 14 godina. Ne prenese auto na sebe i u tom postupku poreski izvršitelj vidi da njegov komšija ima registrovan auto, duguje porez, auto mu se nalazi formalno kod drugog lica, dolazi kod tog drugog lica i otima mu auto. Za ovakve poreske prekršaje propisana je kazna od 5.000 do 50.000.

Dame i gospodo poslanici, predlagač i ovim izmenama i dopunama u članu 181. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u stvari zabranjuje da neko fizičko ili pravno lice osnuje drugo fizičko ili pravno lice ako nije platilo porez. Kada su u pitanju pravna lica, to mogu da razumem, ali kada su u pitanju fizička lica, mogu da kažem da je to potpuno neshvatljivo.
Već na početku današnje rasprave rekao sam da veliki broj preduzetnika, odnosno fizičkih lica ne radi taj posao zato što ga voli, ne radi zato što mu je to životno opredeljenje, već zato što je dugo vremena morao da bude na nekom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom, zato što je radio na nekom minimalcu, zato što je postao tehnološki višak zahvaljujući privatizaciji i Zakonu o radu, a čovek mora da se snalazi kako zna i ume.
Snašao se nekako za lokal, dobiće ga sa rokom plaćanja tek za šest meseci ili godinu dana, pa rešio da otvori neku samostalnu radnjicu, sa kojom obezbeđuje egzistenciju svojoj porodici, ali znači, poreska uprava kaže - ne može, nisi platio stan, nisi platio porez na nepokretnost u nekom iznosu koji često nije veliki, ali poreski obveznik jednostavno nema novca da ga plati.
Na taj način se krši i Ustav Republike Srbije, jer se čoveku oduzima pravo na rad. Kako da plati taj mali porez kada mora da plati porez na struju, kada mora da plati porez na razne komunalije, kada mora da plati porez na vodu koju toči iz česme. Koliko je meni poznato, čitav živi svet zavisi od vode, vazduha i sunca. Sada je samo još pitanje kada će nekome pasti na pamet da osim vode počne da oporezuje i vazduh i sunce, pa da čitava ova priča bude privedena kraju.

Dame i gospodo poslanici, hteo bih da repliciram gospodinu koji je govorio pre mene, zaboravio sam kako se zove...
(Predsednik: Zove se gospodin Mihajlov.)
... zaboravio sam i čiji je poslanik. Jer nikako mi nije bilo jasno, čas je u vlasti, čas je u opoziciji.
Čini mi se da je kod gospodina problem kriza identiteta programa i ideologije. Jer upravo sada napada zakon i navodno treba da se menja, za koji je pre par godina glasao da se prihvati u celini, ovakav kakav je. Sada hoće da ga menja.
Kada su u pitanju rezultati iz zakona za koje je on glasao, šta imamo tada, koliko imamo više radnika bez posla, koliko nam je manji bruto nacionalni dohodak, koliko je uništena domaća poljoprivreda? Gospodin je već četvrtu godinu u vlasti, na ovaj ili onaj način, i sada nas uči kako treba da vladamo, a rezultati njegove vlasti su i te kako vidljivi, pogotovo u onom delu kada kaže da smo mi nešto nervozni, kada kaže da je ovo predizborna kampanja.
Koliko vidim, za vreme njegovog žustrog govora, očigledno primećujem nervozu i strah da će da izgubi vlast, pošto je to obećanje predsednika njegove stranke, ukoliko Tomislav Nikolić bude predsednik Republike, izaći će iz Vlade Republike Srbije i prestaće da se bavi politikom. Mudro za jednog predsednika stranke, nema šta.

Hteo sam da repliciram gospodinu koji je govorio malo pre mene i uvredljivo se obraćao poslanicima SRS. Reče da je budžet najvažniji zakon koji jedna skupština treba da donese. Jeste, slažem se, ali zašto ste onda objedinili raspravu sa još četiri zakona kada je bio Predlog zakona o budžetu Republike Srbije i tu se vidi koliko vam je budžet važan.
Dalje, ovde su poslanici uglavnom vladajuće većine puni priče kako će da povećaju životni standard građana Republike Srbije, pa bih samo da podsetim hoće li to Zakonom o radu, obespravljeni su radnici, sada gube posao, hoćemo li to tim zakonom o radu koji je izglasan iz Soluna, a konstatacija predsednika vaše stranke je - nije važno odakle se glasalo za reformski zakon, važno je da je donet.
Da li su gospoda Labus i Dinkić, nosioci ekonomskog programa Republike Srbije, kako vi to hoćete da kažete, kada su išli u posete i Svetskoj banci i MMF-u, da li su vodili jednog jedinog privrednika iz Republike Srbije.
Taj bar da pokuša da sklopi bilo kakav poslovni aranžman. Možda su vodili samo Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, oni su vaši prijatelji, ali nisu prijatelji građana Srbije.
Takvim svojim ponašanjem ta ekspertska ekonomska grupa koja je dve i po godine bila na vlasti u prethodnoj vladi i sada nastavlja kontinuitet vlasti i program koji je i onda važio, a važi i sada. Zemlju uvodi u dužničko ropstvo. Hoće li vam hleb gospodine biti jeftiniji kada povećate cenu dizel-goriva, kada nam je ionako osiromašena i uništena poljoprivredna proizvodnja? Siguran sam da neće.
A po onoj priči koju je gospodin Dinkić juče ispričao, kada sam rekao da poslanici ne veruju svojim očima, nego da veruju gospodinu ministru, sada ću reći i vama, neka građani ne veruju sebi da su ostali bez posla, neka ne veruju sebi da ne mogu da plate struju, neka ne veruju sebi da ne mogu da plate porez, neka ne veruju sebi da su gladni. Verujte ekspertskoj grupi G17 plus da vam je odlično.

Hteo bih da reklamiram član 100. Prethodni govornik je govorio o nekoj deci koja idu u osnovnu školu, o deci koja idu u srednju školu. Mislim da to nije tema.
Reče da odrasli ljudi i srednjoškolci već znaju šta treba finansirati iz budžeta. Kažem da ne znaju baš sve, jer iz budžeta, recimo, plaćate Agenciju za unapređenje državne uprave, a imate Ministarstvo za državnu upravu; pa se sada postavlja pitanje zašto jednima dajemo pare, zašto drugima dajemo pare; pa imate Agenciju za odnose sa javnošću Vlade Republike Srbije, pa se postavlja pitanje čemu ta agencija kad imate predsednika Vlade, imate sekretara Vlade. Zašto to radi neka agencija? Zašto ti ljudi troše budžetske pare? Već sam nabrajao te agencije i ne bih hteo da se to ponavlja.
U svakom slučaju, poslanici SRS smatraju da mogu prihodi koje budžet ostvaruje da se troše mnogo štedljivije, i mnogo racionalnije i praktičnije u korist građana Republike Srbije. Ovde ne vidim ničiji interes, nego nekih pojedinaca, kao npr. stavka – 8,5 milijardi specijalizovane usluge. Još niko nije rekao gde se taj novac troši. Kažu za razvoj nauke. Koja to nauka troši specijalizovane usluge u tom iznosu? To je polovina penzija koje isplati Vlada Republike Srbije iz budžeta u PIO fondove.
Onda imate, kaže prethodni govornik, 0,4% da će da se odrazi. Ubedite me da je tri dinara manje 16 para jednako nula. To me ubedite, pa ću onda da vam poverujem. Doduše, bio je jedan poslanik koji me je matematički ubeđivao u sve i svašta, zabavljao me u prošlom sazivu, ali ovo bi i za njega bilo previše.

Može taj član, jer u svom prethodnom izlaganju uopšte nisam spomenuo poslaničku grupu DSS. Spominjao sam Vladu i Vlada treba da ima ovde predstavnika koji će da je brani. Gospodin Ristivojević ne može da bude portparol Vlade ili da je uzima u zaštitu. On jeste poslanik vladajuće većine, ali on treba da brani svoju poslaničku grupu.
Gospodine Ristivojeviću, drago mi je da ste poslušali poslaničku grupu SRS kada su bile u pitanju agencije koje je osnovala Vlada Repbulike Srbije. Drago mi je, jer ću da pogledam taj "Službeni glasnik" i uporediću ga sa svojim stenogramom, kada je radnik iz Ministarstva beležio o čemu pričam i koje sam agencije nabrajao. Uveren sam da su baš te agencije sada, novim podzakonskim aktom, ukinute.
Kamo sreće, gospodine Ristivojeviću, da nas za sve slušate. Tada biste verovatno na vlasti ostali možda i sledećih 20 godina, ali nas ne slušate. Uostalom, to je vaš problem.

Upravo sam ukazao na kršenje Poslovnika         (Predsedavajuća: Samo mi recite koji član sada reklamirate.)
Kako ga je gospodin Ristivojević kršio, jer on je ponovo izašao da brani stavove Vlade Republike Srbije, a ne poslaničku grupu DSS. Hteo bih da uputim pitanje gospodinu Ristivojeviću: šta je sa novcem koji su te agencije dobile iz budžeta Republike Srbije po Zakonu o budžetu za 2004. godinu?
Šta je sa radnicima koji su radili u tim agencijama? Hoćete li da dostavite spisak tih radnika da vidimo ko su i čiji su rođaci, da li su rođaci nekome iz prethodne vlasti, da li su rođaci nekome iz sadašnje vlasti, da li su raspoređeni u druga ministarstva i u druge organe državne uprave, to nam odgovorite.
Sada ste ukinuli agencije, ali broj radnika koji radi u tim agencijama i te radnike premestili ste u ostala ministarstva i u krajnjem slučaju ništa nismo dobili, nikakvu budžetsku uštedu ovim postupkom Vlada Republike Srbije nije napravila.

Čudi me, jer evo, bar dva ili tri puta izlazio sam da reklamiram kršenje Poslovnika baš od strane gospođice Emilije Krstić.
Reći ću gospođice, jer je smatram gospođicom, to je moja koleginica, a zamolio bih je kada vodi ovu sednicu da me svojim ponašanjem ne podseća na vreme koje je ovde bilo pre godinu dana, kada je čitava poslanička grupa SRS-a bila isključivana iz rada sednice, kada je poslanik morao da plaća svaku opomenu po 3.000 dinara prvu, a onda pita, a zašto sam dobio opomenu, pa mu naplate kaznu još 8.000 dinara.
Ovakvim svojim ponašanjem, gospođice Emilija, upravo podsećate i idete onim putem kojim je išla i vaša prethodnica, koja je obavljala taj posao na tom mestu gde sedite. Vidite i sami kako je na izborima prošla. Zato vas opominjem, prema svim poslanicima da se ophodite sa određenim uvažvanjem i da pustite poslanicima da vode svoju političku borbu baš za skupštinskom govornicom, jer ta govornica i jeste za to. Izborna kampanja počinje čim se proglase rezultati izbora koji su bili raspisani. Ovo mesto ovde je sukob političkih ideja, stavova, koncepata, programa.
Svaka poslanička grupa želi da predstavi svom biračkom telu i ostatku javnosti da je njihov program najbolji, da su oni najdosledniji u sprovođenju tog programa, a ne da ovde izlaze govornici za ovu govornicu i da pričaju kako neko zbog tog drugačijeg mišljenja vrši opstrukciju i sprečava da se donesu reforme.
Poslanici SRS-a smatraju da su sve reforme koje su donete od 5. oktobra 2000. godine naovamo, zaključno i sa ovim sazivom Skupštine, bile štetne po građane Republike Srbije. Cilj poslanika SRS-a jeste da takvi štetni zakoni što kasnije počnu da se sprovode.
O tome da smo bili u pravu i 5. oktobra i 21. janjuara 2001. godine, kada ste konstituisali prethodnu vladu, govori vam rezultat sa izbora koji su održani pre nekoliko meseci i govoriće vam rezultat sa predsedničkih izbora 13. juna.

Dame i gospodo poslanici, prvo, mislim da bi ovaj amandman, koji predlaže da cene akciza na dizel gorivo ostanu na istom nivou, trebalo prihvatiti. Treba prihvatiti.
I čak one akcize za motorni benzin koji smo podigli isto tako treba vratiti na prethodni nivo, jer takav utisak stičem kada slušam gospodina ministra kako je ovde obrazlagao predloge ovih zakona, pa kaže da je nam je povećanje proizvodnje 11%. Znači, nešto manje od 5% od tih 11% su vrednosti akciza na motorni benzin i dizel gorivo. Kaže da je povećanje naplate poreza 21%, reče isto tako da je 50% do sada bila naplata poreza, a ako je 21% veća, sada je oko 60% na ukupan proizvod. Je li tako, gospodine ministre?
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Malo bolje računajte.)
Vi malo bolje računajte. Dalje, dizel gorivo je, dame i gospodo, već poskupelo za neobaveštene. Dizel gorivo je bilo 38,40 dinara, a sada je 40 dinara. Cene akciza nisu uvećane. Benzin je isto tako poskupeo, sa nepunih 50 dinara na 52,70 dinara.
Obrazloženje Vlade Republike Srbije, kada je donela uredbu, bar se tako čuje od sredstava javnog informisanja, jeste da su povećanja naftnih derivata prouzrokovana većom cenom sirove nafte na svetskom tržištu.
Samim tim, veća su zahvatanja države iz poreza na promet nafte i naftnih derivata, pa slobodno možemo reći da ćemo i kroz povećanje proizvodnje, i kroz bolju naplatu poreza i kroz već povećane cene nafte i naftnih derivata, kroz porez na promet robe, nadoknaditi tih 3,5 milijardi nedostajućih dinara u budžetu Republike Srbije.
Ako je tačno da je Vlada Republike Srbije podigla cene iz ovog razloga, znači da nas poskupljenje nafte i naftnih derivata po osnovu akciza tek očekuje i verovatno će se desiti posle predsedničkih izbora, jer to je neka taktika Vlade republike Srbije.
Smatram takođe da je nepotrebno povećavanje akciza na motorni benzin i dizel gorivo i zbog člana 17. zakona, već postojećeg Zakona o akcizama, koji kaže - dinarski iznosi akciza ovog zakona usklađuju se tromesečno sa stopom rasta cena na malo prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
To znači, ako već toliko želite da povećate akcizu na pojedine proizvode imate ovu odredbu zakona, ili imate inflaciju koju ne želite da priznate, a na ovaj način hoćete taj manjak u budžetu Republike Srbije da nadoknadite.
Kada se priča o penzijama poljoprivrednika, slažem se da te penzije treba isplatiti, slažem se da treba da budu veće, ali, gospodo, to se ne može raditi na ovakav način. Prvo ti uzimam da bih ti vratio. To se radi štednjom u budžetu Republike Srbije. Koliko vidim, kako ste projektovali budžet, od te štednje nema ništa.

Dame i gospodo poslanici, ponovo imamo na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije Zakon o akcizama na predlog Vlade. Smatram da je ovo pomalo i uvreda za Narodnu skupštinu, jer se Narodna skupština po predlogu prethodnog zakona, u kome je sadržaj nešto malo izmenjen nego u novom predlogu, bitno ne razlikuje.
Koliko mi je bilo poznato, samo da demantujem ministra, 4,7 dinara je bilo po prethodnom zakonu povećanje akcize na motorni benzin, a sada je nešto manje. Na dizel gorivo je bilo 3,4 dinara, sada je nešto manje od tog iznosa. Otprilike, čitava ova priča se vrti oko jedne iste stvari.
Po saopštenju Vlade Republike Srbije, koje je sada ministar dementovao ovde, nedavno poskupljenje goriva su izazvali poremećaji na tržištu nafte. To je bio razlog zbog kog je Vlada Republike Srbije donela odluku da se povećaju cene motornog benzina i dizel goriva.
Sada nam ministar reče da je benzin poskupeo zbog povećanja akcize, mada je tvrdio, kada smo glasali o Zakonu o akcizama, da do poskupljenja neće doći. Sada se postavlja pitanje - zašto je poskupelo dizel gorivo? Na dizel gorivo akcize nisu uvećane. Ipak sam sklon da verujem da tu postoji određena mogućnost ili želja za nekakvom manipulacijom informacijama kada je u pitanju cena nafte i naftnih derivata.
Isto tako, ministar kao da zaboravlja da smo o tome raspravljali pre tri nedelje, nepune, pa kaže da smo povećali akcize i na ostale naftne derivate, što nije tačno. Ova skupština je oslobodila akcize mazuta, gorivo za mlazne avione i motorna ulja. Međutim, gde je vlasnik opet Vlada Republike Srbije, kako ministar kaže biće pozitivnih posledica, znači, doći će do pada cene tih proizvoda; NIS za sada te cene proizvoda ne menja.
Zbog svih ovih nelogičnosti, verujem da je stvarno gorivo poskupelo isključivo zbog poremećaja sirove nafte na svetskom tržištu koju je izazvala kriza u Iraku, SAD koje sada tamo pokušavaju da ostvare nekakav svoj interes.
U jednom drugom delu, nije mi jasno zašto predlagač ovog zakona toliko želi da istraje u povećanju akcize na motorna goriva, jer se od svih naftnih derivata, samo na ta dva derivata plaća akciza. Možda i to uvek uz obrazloženje da do bitnijeg poremećaja cena naftnih derivata, odnosno motornih goriva neće doći.
U svakom slučaju, povećanje akciza može da ima posledica ili po građane ili po NIS, pod određenim uslovima koji se već dešavaju na tržištu. Npr, ako dizel gorivo poskupi, u svakom slučaju mora doći do povećanja troškova poljoprivredne proizvodnje, a naša poljoprivredna proizvodnja iovako preživljava u izuzetno teškim uslovima, tako da joj dodatna fiskalna opterećenja uopšte nisu potrebna.
Da ne pričam da će sa dodatnim opterećenjima poljoprivrednici smanjivati ulaganja i ionako već male prinose, znači, umanjivati, pa samim tim i dohodak koji ova država ostvaruje.
Druga posledica povećanja cena dizel goriva odnosi se na povećanje cena usluga transporta robe i putnika, pogotovo kada je u pitanju roba. To je vrlo bitno, jer svako povećanje transporta roba mora da izazove poremećaje na tržištu robe široke potrošnje, odnosno da poveća cenu pojedinih, pa čak i svih proizvoda na tržištu i samim tim da izazove inflaciju. A u slučaju da gorivo ne poskupi, a može i to da se desi, i to iz dva razloga, jedan je da će to poskupljenje biti odloženo do završetka izborne kampanje, zbog kandidata koji predstavljaju manje ili više vladajuću većinu, Borisa Tadića i Dragana Maršićanina.
Znači, poskupljenje goriva bi išlo odloženo, posle izbora, po objavljivanju rezultata, s jedne strane. S druge strane, ako na duže staze pod ovakvim načinom ne dođe do promene cena nafte i naftnih derivata na tržištu, NIS će morati da se odrekne dela svoje marže u korist akcize.
NIS, samo da podsetim, u toku prošle godine je iskazala suficit ili dobit u iznosu od pet milijardi dinara, što je uplaćeno u budžet Republike Srbije, koja je vlasnik NIS-a, kao dividenta.
Sada se postavlja pitanje - zašto predlagač ovog zakona toliko insistira na punjenju budžeta, kada mu je svejedno da li će do tog novca doći kroz akcize ili kroz dividende koje uplaćuje NIS. Kao novac koji dobija, trebalo bi da mu je svejedno.
Međutim, nije svejedno NIS-u, jer NIS ako smanji poslove sa smanjenim maržama, moraće u nekom svom sledećem završnom računu da iskaže gubitak, koji može da bude pokriven iz budžeta Republike Srbije, konkretno, baš od ovih akciza koje ćemo da naplatimo. Ali sada ima jedna druga posledica. NIS počinje da gubi vrednost na tržištu, a moguće je sa ovakvom vladom da NIS bude predmet privatizacije. Postavlja se pitanje - kome je to u interesu.
Mnogo kandidata ima kojima je u interesu da Naftna industrija Srbije bude prodata za mali novac u odnosu na njenu pravu vrednost. Možda su kandidati, a učestvovali su u tim poslovima baš sa Naftnom industrijom Srbije, Vuk Hamović, vođa finansijske crnogorske mafije Vojin Lazarević, koji su na sumnjivim poslovima sa strujom, a to je već poznato ovom parlamentu, zaradili između 300 i 400 miliona evra.
Možda je ta priča ispričana već za ovom govornicom, ali hteo bih da podsetim samo baš kada je to u pitanju da su se pojedini ministri, koji su tada bili potpredsednici savezne vlade, a sada potpredsednici republičke vlade, rastrčali po Srbiji da objasne narodu zašto sruja mora da poskupi da bi pokrila navodne troškove proizvodnje.
A sada vidimo da je ta vlada građanima Srbije drala kožu sa leđa da bi neko ostvario ekstraprofit kojim bi mogao da kupi Naftnu industriju Srbije pod ovakvim uslovima, za 300 do 400 hiljada evra, a njena prava tržišna vrednost je oko 20 miliona evra.
Kada je u pitanju navodno briga gospodina ministra za sokove i da uvodi akcize na voćne sokove, i to uvozne, i to navodno zbog brige prema poljoprivrednim proizvođačima, konkretno voćarima, pravo da kažem, u to ne mogu da poverujem.
Razlog za to jeste taj što je baš opet tadašnji potpredsednik savezne vlade, a sadašnji potpredsednik republičke vlade, iz tzv. ekspertske grupe, raščistio sa starom Jugoslavijom, koja je imala kakav-takav carinski sistem, napravio neku državnu zajednicu i u toj državnoj zajednici ispoštovao uslove druge članice, Crne Gore, kada je u pitanju carina poljoprivrednih proizvoda. Ako neko hoće da pravi voćne sokove ne mora uopšte da uzima voće od naših proizvođača, može i da ga uvozi odakle god hoće.

Koristiću i sledećih 10 minuta.
Dalje, akciza koja se naplaćuje samo na vrstu porekla robe u suprotnosti je sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, a stalno se pozivate na nekakve njihove direktive.
Uvođenjem akciza isključivo na uvoznu robu dovodite drugu robu u povlašćen položaj, odnosno uvoznu u podređen položaj. Takva jedna politika, odnosno diskriminacija i zaštita domaćih proizvoda i domaćeg tržišta rešava se na carinama.
Međutim, zato što ste upropastili carinski sistem, zato što niste mogli da se dogovorite sa Milom Đukanovićem i njegovom mafijom, sada imamo izuzetno niske cene domaćih poljoprivrednih proizvoda, koje ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju iz uvoza. Setite se samo koliko je jabuka uvezeno, koliko je uvezeno drugih poljoprivrednih proizvoda, mašinski očišćenog mesa, banana, narandži, mesa, mleka, mlečnih prerađevina i to sve na našu štetu; jaja nisu mogli da uvoze, tu je Dragoljub Marković. Bar nije mogla prošla vlada, dok je bila prošla vlada.
Vidite koliko je sada tih poljoprivrednih proizvoda uvezeno i koji obaraju cenu domaćem poljoprivrednom proizvodu i ionako tešku domaću poljoprivrednu proizvodnju opterećuju, tako da u svakom slučaju ovo neće dati željene efekte, barem kad nam je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Kada su u pitanju predlozi o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gospodin ministar reče da su ove izmene u cilju da se što više omogući i poboljša poreska naplata.
Da budem još više ironičan, ovim predlogom zakona omogućuje se poreskim službenicima da zahteve o više uplaćenom ili pogrešno uplaćenom porezu donose rešenja za 25 umesto dosadašnjih 15 dana.
Kako to izgleda u praksi? U praksi se najčešće pogrešno ili više uplaćen porez dešava baš prilikom kontrole poreske inspekcije. Baš tada, da li je to poreska policija, da li je tržišna inspekcija, da li je neki drugi organ koji vrši tu kontrolu, baš tada dolazi do takvog slučaja.
Najčešće poreska policija ili neka druga nadležna inspekcija donosi rešenje na osnovu nekog zapisnika, koji je doneo da navodno neki manjak poreza mora da se uplati u roku od sedam dana, da ima pravo žalbe u roku od sedam dana, ali da žalba ne odlaže izvršenje postupka.
Kasnije kada se u žalbi ispostavi da je poreski obveznik, a ne poreski izvršitelj bio u pravu, onda mora da čeka još mesec dana da se reši po njegovom zahtevu da mu se vrati novac. U praksi su ovakvi slučajevi izuzetno česti i radi se često o izuzetno velikim iznosima.
Predlagač ovim izmenama i dopunama zabranjuje nadležnim organima da upišu neko pravno lice u privredni registar pod uslovom da osnivač, bilo to pravno lice ili fizičko lice, nije uplatilo porez.
To me podseća na priču od pre godinu dana kada je svako od nas, da bi registrovao automobil, morao da vadi poresku potvrdu, da nosi u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da dokaže da je platio porez da bi mogao da izmiri svoje obaveze.
Čini mi se da predlagač nije svestan u kakvoj situaciji živi većina privrednih subjekata i većina građana Republike Srbije, da često i pored dobre volje ne mogu da plate svoje poreske obaveze, pa često baš oni koji ne mogu da plate svoje poreske obaveze zavise od budžeta Republike Srbije i njihovih neredovnih isplata. Ako je čovek rešio da otvori neku malu samostalnu trgovinsku radnju ili neku zanatsku radnju, moraće da čeka da mu država uplati penziju ili nekom njegovom rođaku, da bi mogao da izmiri poreske obaveze, da bi mogao da zaradi neki dinar viška.
U članu 66. Predloga zakona stoji još uvek jedna odredba koja je iz starog Đelićevog zakona, a to je da ako poreski inspektor u toku kontrole osnovano sumnja ima pravo da izrekne zabranu raspolaganja novčanim sredstvima poreskog obveznika i njegovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Samo nije jasno gde je u zakonu regulisano šta je to osnovana sumnja na osnovu koje bi neko plenio imovinu poreskih obveznika.
U članu 83. i tim svojim dostignućima gospodin ministar se mnogo hvalio, kaže da troškove prekršajnog postupka određuje poreska uprava u iznosu od 5% od iznosa izrečene novčane kazne.
Možda je neko od nas pomislio da je to u redu, međutim ima razloga zašto nije, jer u već postojećem zakonu, u članu 83. stav 1, stoji da se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu na prinudu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neuplaćenih sredstava.
Sada na ime nekog prekršajnog postupka, koji vodi opet radnik poreske uprave ili sudija za prekršaje, koji živi baš od budžeta Ministarstva finansija, određuje sebi troškove za prekršajni postupak u iznosu od 5% i troškove za prinudnu naplatu u iznosu od 5%. Možda neko kaže da to nije mnogo. Mnogo je, ako se pogledaju kasnije odredbe ovog zakona, gde predlagač drastično kažnjava lice poreskog obveznika koji nije prijavio i nije uplatio porez.
Ne mogu da razumem da neko možda i prijavi porez na vreme, ali ga ne uplati na vreme, da plaća kaznu od dva do deset puta, plus pet posto prekršajnog postupka, plus pet posto prinudne naplate, samo zato što možda poreski obveznik nije imao novca da uplati porez. To se danas dešava izuzetno često. Izuzetno često preduzeća uplaćuju doprinose i isplaćuju plate u četiri, pet, šest rata. Dešava se da porez uplaćuju u četiri, pet, šest rata, počinju od prvog, pa kad završe.
Nisam za to da poreski obveznik koji na vreme prijavi i u nekom razumnom roku isplati porez bude kažnjen po odredbama ovog zakona, pogotovo ako se ima u vidu da za svaku neblagovremenu uplatu poreska uprava zaračunava kamatu od 0,2 posto dnevno. To je, koliko je meni poznato, na godišnjem nivou, sa preračunavanjem na kraju svakog meseca obračunskog perioda, oko 80 posto godišnje.
Ko to još na svetu plaća 80 posto kamatu na neizmirene poreske obaveze u toku jedne godine? Mislim da smo tu jedinstvena država u Evropi, a verovatno i u svetu.
Dalje, u članu 124. zakona dozvoljava se mogućnost da poreski izvršitelj vrši terensku kontrolu na licu mesta, bez ikakvog naloga. Koliko je poznato, u svim pravnim postupcima čak ni policija ne može da vrši neke kontrole bez naloga nadležnog suda, kada su neki objekti u pitanju.
Još jedan deo, koji mi baš i nije jasan, da poreska policija ima pravo na zaštitnu opremu. Ne znam kakva je to zaštitna oprema, predviđena je u članu 162. ovog zakona i verovatno im je potrebna baš zbog te terenske kontrole, kad nekom upadnu u kuću pa je domaćin malo nezgodne volje, pa ih fino sačeka. Pokušavao je Đelić i da ih naoružava i da presreću ljude na ulici. Ništa od toga mu nije pošlo za rukom.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To su te posledice kada se objedinjuje rasprava o pojedinim zakonima. Gospodin Đelić je dobio svima vama ovde poznati nadimak baš zbog jedne ovakve politike. Baš me interesuje kakav će nadimak da dobije gospodin Dinkić.

Dame i gospodo poslanici, skrenuo sam još koliko juče ministru pažnju da pazi šta priča za ovom govornicom, pogotovu kada obrazlaže svoje zakone.
Desilo se na Odboru za finansije da sam morao ministru pojedine odredbe njegovog zakona, morao je da ih nauči napamet, da čitam. Sada ću morati ponovo da mu čitam odredbe zakona koji je donet pre tri nedelje i to je opet njegov zakon.
Kaže da je motorni benzin poskupeo 3,00 dinara i da ne pričam istinu; akciza povećana. Predlog, staro rešenje akciza je bilo 23,15 dinara. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predloženi iznos akciza za motorni benzin jeste 27,50 dinara, što tačno iznosi 4,35 dinara po jednom litru; Narodna skupština Republike Srbije, 2. april 2004. godine.
Predložena cena za dizel gorivo, stara cena je bila 13,00 dinara po jednom litru, a predloženo je 16,76 dinara, a sada je to gospodin ministar smanjio na 16,66 dinara.
Dalje, nije tačno da ste ukinuli porez na motorna ulja, nije tačno da ste ukinuli porez na mazut, nije tačno da ste ukinuli porez na gas, nije tačno da ste ukinuli porez na mobilne telefone i nije tačno da ste ukinuli porez na finansijske transakcije. Možda ste dali neki odloženi rok kada će biti ukinuti, jer su navodno projektovani u budžetu.
Opet, za one koji imaju malo duže pamćenje, baš sam bio ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o ukidanju Zakona o porezu na finansijske transakcije. Bio sam ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o prestanku važenja Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Svi ti zakoni dati su pre nego što je donet budžet Republike Srbije, pa ste onda navodno hteli i imali dobru volju da ih ukinete, a zašto niste.
Sada ćemo da bajemo hoće li godinu dana, pošto je taj odložen rok do kraja ove godine, da bajemo hoće li možda ministar da ukine ili promeni zakon, pa ponovo da nastavi produženje pojedinih odredbi poreza.
Kada sam ovo nabrajao jeste ukinuli akcize i protiv toga nemam ništa protiv, ali zato vas, pre nego što optužite poslanike SRS-a, opominjem, izuzetno dobro se spremamo za diskusije, izuzetno dobro proučavamo zakone, a u krajnjem slučaju ne bismo sa 23 poslanika dospeli na 82 da svoj posao ne radimo ovde u ovoj sali.