Dame i gospodo poslanici, kao član Srpske radikalne stranke, lično smatram da gospodinu Batiću nije mesto u Vladi Republike Srbije. Nije mesto, zato što on ne ispunjava one moralne kriterijume i vrednosti koje bi trebalo jedan ministar da ima. U najmanju ruku, može da se kaže za njega da je dvoličan. Dvoličan je iz razloga zato što je sada ovde, pre 10-15-20 minuta izjavio za ovom govornicom da on nema mogućnosti ni prava nikoga da hapsi, nikome da naređuje, da ne može nikoga da zatvori. Pre samo nekoliko nedelja, za ovom istom govornicom je pretio svima nama iz opozicije, pa i SRS-u, da nam je spremio udobne ćelije po zatvorima i da možemo odmah da odemo tamo da se uverimo i da vidimo kakve su te ćelije. Znači, odmah, a ne da čekamo da nas njegovi sudovi osude na kazne zatvora.
To da je dvoličan i ciničan, može da se vidi iz njegovog izlaganja kada je, pravdajući se ovde, izneo činjenicu da je napisao i krivičnu prijavu protiv predvodnika NATO agresije na SRJ. To reče gospodin Batić za ovom govornicom i osta živ. Osta živ zato što mu je taj isti Solana, protiv koga je i pisao tu krivičnu prijavu, došao u Beograd. Klasičan primer da se zločinac uvek vraća na mesto zločina. Gospodin Batić, umesto da ga uhapsi, jer sigurno je da može da naredi svojim sudovima da poštuju odluke i presude koje su doneli, pravdajući se sad da se nije čak ni sa njim sreo, međutim, ne može da se opravda zašto mu je u našem Beogradu, u našoj Srbiji, jednom pravom ratnom zločincu, jednom pravom masovnom ubici, raširio crveni tepih da ga sačeka. Taj isti čovek je osuđen presudama sudova koji su pod direktnom upravom gospodina Batića, na 20 godina zatvora.
Sada gospodin Batić tvrdi da su te presude, pa možda i presuda koja je započeta po njegovoj krivičnoj prijavi, smešne, da je čitav postupak smešan, da su presude smešne. Ja ne znam da li mu je smešna "Sloboda" iz Čačka, da li mu je smešno to što je urađeno sa Varadinskim mostom, sa Mostom slobode, sa Žeželjevim mostom, sa mostom u Grdeličkoj klisuri, da li mu je smešan Aleksinac posle bombardovanja, da li mu je bilo smešno to što je NATO bacao kasetne bombe po Nišu, po civilima? Meni nije.
Od kada je gospodin Batić ministar pravde i lokalne samouprave, iz zatvora su po raznim osnovama puštani teroristi i pravi ratni zločinci. Zločine su počinili na teritoriji Srbije, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije. Gospodo, pustio je čak i zločinca koji je pred televizijskim kamerama izjavio da je silovao 9-godišnju devojčicu, kasnije i njenu majku, a zatim ih obe ubio. To sve pod izgovorom i odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije da postupak koji je vođen protiv tih terorista nije bio materijalno ispravan. Ta presuda Vrhovnog suda, u svakom slučaju, izrečena je pod pritiskom Zapada i gospodina Batića, lično.
Kada je puštao tih hiljadu i nešto pravih ratnih zločinaca, mogao je da uradi bar jednu dobru stvar za srpski narod. Mogao je bar da pokuša te ratne zločince da razmeni za 1.300 nestalih Srba na teritoriji Kosova i Metohije, da ih razmeni za žive ili za mrtve. Ako su mrtvi, bar da ih njihovi rođaci sahrane po našim pravoslavnim običajima, kako to gospodin Batić voli da kaže, da znaju gde su sahranjeni i možda da dođu njihovi članovi porodice da tuguju na njihovim grobovima. Gospodin Batić to nije uradio. Gospodin Batić je prodao te ljude za nekoliko miliona maraka ili dolara. To je njegov moral i to su njegove vrednosti kao čoveka.
Kada je u pitanju "Galenika", tu pokazuje jedan svoj drugi deo ličnosti, koji se zove koristoljublje. Najveću fabriku lekova u Jugoslaviji je dao svom sponzoru, jednom od svojih američkih gazda. Da ne pričam o tome da, od kada je fabrika u rukama Milana Panića, "Galenika" više ne radi, da je samim tim gospodin Batić posredno ugrozio živote i zdravlje ljudi koji silom prilika moraju da koriste proizvode "Galenike". Gospodo, to se jednom ministru u svakom slučaju ne sme oprostiti. On i na taj način ne ispunjava uslove da bude ministar.
O reformama u pravosuđu, kako ih sprovodi, SRS je uzimala kao primer međunarodni skandal - "Mercedes-Benz", više puta je o tome ovde diskutovano. Ja ga ne bih čitao. Ovde samo može da se povuče jedna paralela između vlasti koju je držao SPS i JUL i Batićeve vlasti. Ako se paralela povuče i ako se utvrdi da sve one radnje koje nisu bile u interesu pravde i koje je neko započeo, od kada je Batić ministar pravosuđa, na takav isti način su završene. Kome je u interesu da se utaja od 20 miliona maraka zataškava? Ima nekoliko interesa. Prvo, onaj ko je napravio tu utaju, njemu je interes da se zataška. Druga stvar, ako je već pronašao sponzora u Vladi, i njemu. Znači, ja sam za ovom govornicom više puta rekao, od promena koje ste obećali, koje će da se dese ovom društvu, desila se samo jedna.
Sve radnje koje su bile loše u ovom društvu, nastavljene su i još su izraženije pod ovom vlašću. To je jasno čak i maloj deci. Kada smo već kod dece i brige za decu, za koju se gospodin Batić deklarativno zalaže, a deklarativno iz razloga zato što svojim postupcima hoće da amnestira odgovorne za bombardovanje NATO-a, da amnestira one koji su dali nalog da se ubijaju naša deca, izgleda mi da je gospodin Batić u toj svoj amnestiji zaboravio na Batajnicu, šta se tamo desilo od posledica NATO bombardovanja. Zaboravio je, a ja sada ne znam tačno, da li olimpijskog ili svetskog šampiona u matematici, devojku koja je poginula na mostu u vreme verskog praznika. Gospodo, ja kao roditelj nikada takvim ljudima neću da oprostim. Svoje dete sam vaspitavao na taj način da one tragedije i traume koje je imalo za vreme rata što pre zaboravi. Od kada su neki ljudi na vlasti, vidim da sam u tome pogrešio. Od sada ću da je vaspitavam tako da to nikada ne zaboravi, sve ono što je doživela, od vaših, gospodo, zapadnih gazda, da ne zaboravi, da ne bi bila i cinična, i dvolična, i koristoljubiva, da ne bi bila kao gospodin Batić i kao svi oni koji ga u ovoj sali podržavaju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, najveći deo rasprave o ovom zakonu je protekao u diskusiji - ko to ima moralno pravo da predlaže ovakav zakon, a ko nema. Tu je bila i priča ko je prebijao, ko hapsio maloletnike, a ko ih je zloupotrebljavao? O tome ste vi, gospodo iz DOS-a, do sada imali pravo, dok niste došli na vlast, da raspravljate, da kritikujete i da tražite prava maloletnika. Međutim, od kad ste došli na vlast počeli ste da sprovodite iste, pa još i gore represivne mere prema maloletnicima. Pre nekoliko dana, konkretno, mislim da je u pitanju pre tačno sedam dana, jedan dečko, maloletnik je u pitanju, priveden je u policiju i saslušavan samo zato što je na oglasnoj tabli pisao - DOS je najgori.

O tome i pričam. Pričam o diskusiji koja je ovde bila.

Moram da vam kažem nešto, ako se rasprava o maloletnicima u tom pravcu odvija, onda moram da vam kažem i to da dok je taj mladić, koji je vaš kadar, vama odgovarao, pisao vaše parole, išao sa aktivistima Otpora, tada je to vama odgovaralo. Sad kad nije zadovoljan sa vašom vlašću, to vama ne odgovara i vi ga hapsite.
Po pitanju zakona i po pitanju kupovine alkohola i upotrebe alkohola, moram da vam kažem da je prilikom proslave izborne pobede na saveznim izborima, u periodu posle ponoći, jedan objekat, koji je bio vlasništvo Marka Miloševića, razbijen. U tome su učestvovali najviše maloletnici, preko 80%. Prva stvar koja je poletela prema tom objektu je bila prazna flaša od rakije. Tako da o diskusiji da li maloletnici mogu da nabavljaju i da koriste alkohol, mislim da ni vi nemate pravo da diskutujete. Mogu da vam kažem da ste i zloupotrebljavali maloletnike prilikom demonstracija i šetnji, čak je i nastavno osoblje, koji su možda i bili aktivisti DOS-a ....

Smešne su i vaše tvrdnje, gospodo, da se ovakvim zakonom krše ustavna prava i obaveze građana SRJ i da se tu krši savezni Ustav. To čak čujem od eminentnih pravnika i eksperata iz DOS-a, gde kažu da se krši pravo slobode i kretanja. Zar tim istim Ustavom nije predviđeno da svaki građanin SRJ može da bude biran i da bira na izborima? Svoje najveće pravo ostvaruje tek kad postane punoletan. Čak i pravo na putnu ispravu tek onda ostvaruje. Znači, ta vaša tvrdnja u ovom zakonu pada u vodu.
Sada se samo postavlja pitanje zašto ste vi toliko protiv ovog zakona. Verovatno zato što ste istu omladinu i maloletnike zloupotrebili do sada na više načina prilikom osvajanja i težnji da osvojite vlast. Kažete da mladi ne treba da nabavljaju cigarete, alkohol, drogu i oružje, kažete da ste takvo stanje vi zatekli ovde, kažete da je za to najviše kriv možda Marko Milošević. Sada vas pitam, gde je taj Marko Milošević? Njega više nema. Ne mogu cigarete da se švercuju po trafikama. Sigurno niko ne ide u Republiku Srpsku, u Rumuniju ili Bugarsku da donese pet boksova. To ulazi kamionima ovde. To mogu da urade samo ljudi koji su bliski vlasti. Samim tim, samo se promenio gazda. Ništa vi novo niste uradili.
Što se tiče rasprave o tome kome ovde raste rejting, i u delu gde je gospodin Slavoljub Matić ...

Gospodine Dragane Maršićaninu, moram da vam kažem nešto, da je to vaš poslanik iz DSS-a za ovom govornicom izneo jednu laž, kad su bili u pitanju izbori u Breževu. Baš za ovom govornicom, baš kad je bila rasprava o ovoj temi. Zašto ste to njemu dozvolili?

Dame i gospodo poslanici, prilikom izjašnjavanja Odbora za poljoprivredu i sam Odbor se složio da je ovaj zakon u osnovi dobar, ali da ga nije prihvatilo nadležno ministarstvo, pa ni Odbor ne može da mu da podršku da bi pred ovom skupštinom bio usvojen. Do sada je raspravljano oko pedesetak zakona i moram da vam kažem da je ovo najbolje obrađen zakonski predlog do sada.
I u zakonu i u obrazloženju ovog zakona koriste se precizni statistički podaci o šteti, a i same procene koliki bi prinosi bili da nije ovog korova. U samom zakonu je predviđeno i na koji način se eliminiše ovaj korov u sledećih pet godina, kao i da bi najveći trošak po ovom zakonu snosio sam poljoprivredni proizvođač, a na Vladi Republike Srbije je da organizuje i kreditira sprovođenje ovog zakona.
E, sada dolazimo do problema. Zašto se ovaj zakon od strane Vlade, odnosno nadležnog ministarstva ne usvaja.
Ovaj zakon treba da sprovodi baš gospodin ministar poljoprivrede Veselinov, a to je za njega veliki umni problem, zbog toga što je najveći deo vremena, kada je pri svesti, mrzovoljan zbog mamurluka.

Gospodine Maršićanin, čovek može da bude mamuran i ako je preležao visoku temperaturu.

Postavlja se pitanje iz kojih para treba finansirati i kreditirati sprovođenje ovog zakona. Moglo bi od onih para koje su planirane za navodnjavanje obradivih površina. Gospodin ministar je prilikom izborne kampanje obećao da će u celoj Srbiji svako moći svašta da navodnjava i ta sredstva bi mogla da se koriste i po ovom zakonu.
Prilikom analiziranja ovog zakona izračunao sam kolika je šteta od ovog korova, kada je u pitanju kukuruz u Vojvodini. Izračunato u markama, cifra se kreće oko 650 miliona maraka i to samo za kukuruz i samo za Vojvodinu.
Neko je u ovim diskusijama koje su kasnije usledile napravio procenu da je za sprovođenje ovog zakona u Vojvodini potrebno oko 350 miliona maraka, što znači da je samo sprovođenje ovog zakona, i za Vladu i za poljoprivrednike, profitabilno, jer se sredstva koja su uložena vraćaju skoro u duplom iznosu.
Da se razumemo, nisam baš ni protiv navodnjavanja, raspitao sam se o tom problemu kod stručnjaka. Njihov odgovor je da se sredstva uložena u te sisteme, sa proizvodnjom kultura kakve su kod nas, tradicionalne, vraćaju tek za 25 godina i to pod uslovom da svih 25 godina bude suše.
Posle 25 godina potrebno je uložiti nova sredstva za sanaciju, popravku i održavanje tih sistema, koji se isplate tek za 7-8 godina. Gospodo, ako Ministarstvo poljoprivrede troši pare isključivo za sisteme za navodnjavanje i ne usvajate ovakav i sličan zakon, kada budete te sisteme konačno završili i ako ih završite, zalivaćete korov, a ne biljne kulture. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, kada je Vlada odbila ovaj zakon o malim i srednjim preduzećima čini mi se da nisu sve okolnosti, koje ova materija reguliše uzete u obzir. Da li je to urađeno namerno ili slučajno, ne znam, ali videćemo. Činjenica je da je najveći broj malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu, da se i zbog stalne borbe za opstanak na tržištu vrlo brzo prilagođavao uslovima na tržištu i u tome treba tražiti razloge za njihovo uspešno delovanje. U tome treba tražiti razloge i prilikom probijanja zida embarga i sankcija koje su nam bile nametnute 1992. godine.
Tada su baš ta preduzeća podnela najveći teret sankcija, prilikom snabdevanja tržišta osnovnim životnim namirnicama i prilikom uvoza energenata i sirovina za domaću industriju i stanovništvo. Ipak, treba uzeti i to u obzir da ma kako bila uspešna u svom radu, do sada su delovala stihijski i neorganizovano, bez nekog posebnog plana, što je dovodilo, ne baš retko, do propadanja tih preduzeća ili su ona trpela veliku materijalnu štetu. Sada, kada nas očekuje privatizacija u režiji DOS-a, po priznanju i članova Vlade čeka nas i veliki broj otpuštenih radnika. Samim tim, pretpostavlja se da će veliki broj tih otpuštenih radnika osnivati samostalne trgovinske radnje, mala preduzeća, pa čak i akcionarska društva, sa delimičnom ili potpunom odgovornošću. Samim tim, haos u radu tih preduzeća neusvajanjem ovog zakona biće još veći. U svakom slučaju, to će dovesti do velikih materijalnih šteta u tim preduzećima, do zatvaranja i novoosnovanih preduzeća i preduzeća koja već postoje.
Mala i srednja preduzeća su izuzetno bitna za funkcionisanje svake privrede, pa i naše. Zato postoji nekoliko razloga: 1) zapošljavanje velikog broja radnika; 2) imaju ne baš malo učešće u ukupnom društvenom proizvodu, kao i dobar deo učešća u popunjavanju budžeta, čak i budžeta gospodina ministra Đelića; 3) iako ne raspolažu pojedinačnim velikim, materijalnim i tehničkim sredstvima, svojom masovnošću u stanju su da ruše monopolski položaj velikih privrednih sistema, i na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv inflacije.
Imajući sve ovo u vidu, nije jasno zašto Vlada i vladajuća većina u ovom parlamentu ne prihvataju ovaj zakon, zbog haosa koji nam predstoji u radu tih preduzeća. Izgleda mi da ovoj vladi i DOS-u uopšte nije stalo do zavođenja reda u ovoj materiji, a razlog možda leži u tome da treba, zbog neusvajanja ovakvog zakona, dovesti do propasti većine malih i srednjih preduzeća i na taj način utrti put svojim preduzećima, odnosno preduzećima pojedinih ministara u ovoj vladi. Danas je "Lutra" spominjana, ili možda "Krmivo-Produkt", da je vlasnik tog preduzeća i kum premijera, gospodina Đinđića. Ili, možda treba utirati put zapadnim gazdama DOS-a koji imaju cilj da se ovde bore na ovom tržištu kao monopolisti, željni profita, što u svakom slučaju nije u interesu naših građana.
Na kraju, da poručim narodnom poslaniku koji se moli za članove Srpske radikalne stranke Bogu, pošto čujem da je već bio na Braničevskom okrugu u Žabarima i u Malom Crniću, tog mesta se ne seća, nije ga lepo izgovorio, i pričao je o školama i o tome kako on izlazi na kraj sa nama i sa drugom vladajućom većinom, bivšom većinom - zašto nije svratio u opštinu Kučevo, u jedno selo koje se zove Voluja. To je na pola puta od Požarevca do Kučeva, ako ste bili znate, u toj osnovnoj školi, u tom mestu, nedavno je istekao mandat dosadašnjem direktoru škole. U skladu sa zakonom raspisan je konkurs. Prijavio se stari direktor škole i novi kandidat. Zbog demokratije koja se uvodi u ovom društvu, odlučeno je da ne glasaju o izboru novog direktora, ne samo savet škole, već i čitav radni kolektiv te škole. Od 57 članova tog kolektiva i članova Saveta škole, 54 su došla na izbor. Od 54 za starog direktora je glasalo 54. Za DOS je glasalo nula. Kada su dobijeni rezultati konkursa koji je sproveden po zakonu, pa makar i po samoupravljačkom, ali je zakon još uvek (kada budete napravili drugi, javite), gospodin ministar prosvete Gašo Knežević ukinuo je rezultate konkursa i postavio vršioca dužnosti, odnosno DOS-ovog kandidata. Prilikom toga, nije uzeo u obzir ni 300....

... čija deca idu u tu školu, a poslali su peticiju ministru da to ne radi i zato vam poručujem gospodine, ako je to demokratija, svaka vam čast, a ako je to red, svaka vam čast. I zato se bolje molite Bogu za vas i ovu vladu. Bog će vam možda oprostiti, ali narod neće.

Gospodine ministre, dali ste i dijagnozu da bolujem od nekakve bolesti, pa ne znam, da vas pitam, da li vam dugujem nešto za to? Što se tiče građevine kuća, znam dobro kako se kuća pravi,  svoju pravim već trinaest godina. Trinaest godina pravim i živim još uvek u podrumu. Ne znam kako ste vi vašu napravili.
A što se tiče onog drugog dela, koji sam rekao, a koji nije vezan za armaturno gvožđe, kada sam izašao posle svog izlaganja u hol, imao sam par poziva iz Petrovca, gde su građani davali podršku meni i rekli da sam u pravu.
Vi možete i da tražite i da vam se izvinim, to je vaše pravo, i moje, da li hoću ili neću, ali kako ćete vi tim ljudima, koji su kod vas došli za pomoć, a vidite kako ste zloupotrebili i njihovu nesreću, i njihovu situaciju, i nemojte nama da pričate, više, ni Srpskoj radikalnoj stranci o tom poštenju. Za svojih 30 godina mnogo toga sam prošao u životu, tri rata, gospodine ministre, imam još jedan vojni rok koji se zove - učešće u ratu. Nisam ni od koga ništa uzeo.
U Požarevac sam se doselio 1980. godine, tako da deca nisu mogla da me zovu "Bućko". Gde sam živeo ranije, saznajte. Nikada nisam imao takav nadimak. Možda sam imao nadimak zato što sam imao klempave uši, možda sam imao nekakav nadimak zato što ne vidim dobro, ali takve gluposti, gospodine ministre, vama ne priliče, vi ste ministar. Može neki poslanik da lupi neku glupost, ministar ne sme.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno kako to gospodin ministar tako brzo menja svoje mišljenje. Čas je za jedan zakon, čas je protiv njega, pa ga još i ukida. Činjenica da ovim zakonom DOS-ova vlada razdvaja grđane u dva reda: na one koji treba i one koji ne treba da žive.
Kada je gospodin ministar prilokom svog ekspozea obrazlagao, rekao nam je gde su sredstva utoršena, spomenuo je tu i neke zloupotrebe, ali imajući u vidu kolika su sredstva bila u pitanju, te zloupotrebe, ako ih je i bilo, nisu nešto značajne. Jedino što se može prigovoriti ovom zakonu jeste ta činjenica da je on bio jedno opterećenje za građane i to je jedini razlog zbog koga taj zakon treba da bude ukinut. Međutim, sada se postavlja jedno drugo pitanje, šta je sa radnicima koji nisu ostali zbirnuti. Gospodine ministre, hoće li vaše ministarstvo da se brine o njima, a ako kažete da hoće mogu unapred da vam kažem da je to nemoguće iz razloga što će još veći broj radnika koji će vama pasti na teret zbog agresije DOS-ovih poreskih zakona opteretiti vaše ministarstvo i vaš budžet.
Jedini način da se ovi radnici zbrinu, a to je stav SRS i njene poslaničke grupe, jeste da se naplati ratna šteta. Sa tim razlogom rešili bi se ti problemi i uzroci donošenja jednog ovakvog zakona, ali mene čudi sada raspoloženje u ovoj vladi i kako ona naplaćuje tu ratnu štetu.
Umesto da se zalaže za naplatu, odlaže zahteve za naplatu na godinu dana ili više. Drugo, umanjuje pravnu osnovu da Jugoslavija i Srbija ikada naplate ratnu štetu. Pojedini ministri iz ove vlade se izuzetno zalažu za isporučenje Srba Hagu, pa čak i hapse neke naše političare, da ne kažem bivše predsednike SRJ, za tričavih 50 miliona dolara.
Sa tim parama koje dobijaju hapšenjem naših političara i ponižavanjem čitave jedne zemlje, ne može da se platiti, gospodo, ni jedan jedini dan troškova koje je NATO imao prilikom agresije. Ni jedan jedini dan. Samo isporučivanje Srba Hagu umanjuje pravni osnov. Jer, tamo nemamo mogućnosti ...

Pa, o temi i pričam, kako zbrinuti te radnike, ukidamo zakon. Znači, umanjuje se pravni osnov, jer ti ljudi nemaju nikakvu pravnu mogućnost da se odbrane pred tim sudom. Istovremeno, dajemo amnestiju svim političarima koji su učestvovali u ovoj agresiji i čije su ruke i savest dobro umrljane srpskom krvlju. Umesto da njih kažnjavamo, mi kažnjavamo naše građane, a oni kada dođu ovde, sačekujemo ih sa crvenim tepihom i najvišim vojnim počastima.

Dame i gospodo poslanici, mogu da kažem da mi je mnogo žao što ovlašćeni predstavnik Vlade, povodom ovog zakona, trenutno nije u sali, jer bi hteo da mu nešto kažem i da ga nešto pitam, kao takvog. Međutim, i pored te obaveze on trenutno nije ovde sa nama. Za vreme svog izlaganja održao je jedan mali kratak miting o stanju u zdravstvu, o poštenju, o moralu i ko je za to kriv, pa između ostalog, optužio je za to i članove SRS-a i njeno rukovodstvo. Sada, pošto on nije tu, barem vas poslanike iz DOS-a moram da zamolim da mu prenesete ono što ću da mu kažem, od reči do reči.