Dame i gospodo poslanici, danas sam se naslušao od ministara i od izvestilaca odbora svega i svačega, a pogotovu onog dela da poslanici SRS iznose laži. O tome ko laže, neću da diskutujem, ali mogu da kažem da mnogi od ovih koji nas optužuju, govore gluposti. Da se govore gluposti, i da je to tačno, mogu da uhvatim gospodina ministra i da ga odvedem u najbližu samoposlugu, da ga ubedim, da mu pokažem, ne da ga ubeđujem, da je poskupeo i šećer, i ulje, i mast, i meso, i mleko i jaja, a da su pojeftinili frižideri i zamrzivači.
Zato će naši građani sada moći da spakuju frižidere i zamrzivače i da odnesu svojim porodicama da to ručaju. Isto tako, jedan gospodin, koji verovatno nije ni išao u školu, izjavio je da porez ne plaćaju građani ili da ga vrlo malo plaćaju.
Sada da ga pitam, koji to porez ne plaćaju građani? Da li postoji jedan jedini porez koji građani ne plaćaju? Ako jedan artikal košta 100 dinara, a porez 20 dinara od toga, čovek dođe za kasu i plati 100 dinara. Trgovina je samo ta koja je posrednik između građanina, njegovog džepa i države i nemojte da se lažemo, da poreze ne plaćaju građani. Iz tih razloga predložio sam da se ova stopa u zakonu o porezu na fond zarada smanji sa 3,5% na 2%.
Ima još jedan razlog zašto - do sada kakve su sve lokalne vlasti bile, pogotovu pod SPS-om i JUL-om, u njih nisam imao neko veliko poverenje. Kada je u pitanju DOS-ova vlast i kada je u pitanju njihova lokalna vlast, u njih pogotovu nemam nikakvo poverenje i zato imam puno razloga. Zato što su se njihovi predsednici opštinskih odbora, i dan danas, i ranije su se svađali, kako će da podele vlast u opštinama gde su osvojili tu vlast, zato što su se njihovi, i to je tema, predsednici partija svađali kako će da podele pomoć koja im je stizala sa Zapada, pa su mažnjavali i jedni i drugi, odnosno jedni od drugih koliko god su mogli. Zato sam, bar kroz ovaj amandman, tražio da se smanje ta zahvatanja koja će im biti na raspolaganju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo je već, i sam ne znam koja rasprava, o porezima u ovoj skupštini u poslednjih mesec dana. Mogu da kažem da je ova vlada, najverovatnije, rekorder u uvođenju novih poreza, propisa, proširenja osnovica za plaćanje poreza i proširenja i povećanja poreskih dažbina.
Gospodine ministre, do sada ste dobrim delom i sa ovim novim zakonima, o kojima se raspravlja u načelu, zaokružili verovatno prvi krug uvođenja poreza, gde ste pokušali da naplatite od građana sve što je moglo da se naplati, pa i više od toga. Uveli ste porez na hranu, vodu, stanove, lekove. Sada bih vam preporučio, da biste zaokružili te svoje poreske propise, da uvedete porez u cilju povećanja nataliteta u Republici Srbiji, i porez na nerođenu decu, da bi naši građani mogli da biraju šta im se više isplati - da li da plaćaju taj porez ili porez na pelene za jednokratnu upotrebu, porez na dečiju hranu, porez na lekove za decu, porez na krevetac, na šetalice, na školski pribor itd. S tim biste dali mogućnost građanima da biraju kojih im se porez više isplati da plaćaju. Do sada su se poreski propisi uglavnom ticali pravnih subjekata ili zanatlija, a na standard građana su se odražavali kasnije, kroz inflaciju ili smanjenje ličnih primanja. Sada prvi put uvodite poreze, koje građani moraju direktno da plaćaju.
Jedan kolega iz Gornjeg Milanovca pokušao je pre nekoliko dana da me demantuje. U suštini, njegov demanti se svodio na to da radnici jednog poljoprivrednog kombinata nisu poslati na prinudni godišnji odmor, nego su uz svoj pristanak i znanje sindikata poslati na takva odsustva. Tom prilikom nije rečeno da radnik koji je na plaćenom ili neplaćenom odsustvu gubi pravo na dve beneficije, na koje ste uveli porez. I to je verovatno jedan od razloga zašto su na takvim odsustvima. To su beneficije po pitanju toplog obroka i regresa za godišnji odmor.
Kada smo o svemu tome raspravljali, pomislio sam tada da su direktori, znači odgovorna lica tih preduzeća, radnike poslali i možda im saopštili da odu kući da rade na crno, na belo, da se snalaze kako će da prehrane svoje porodice. Međutim, sada kada uvodite ovaj porez na dobra, stanove i svu moguću privatnu imovinu, sada dolazim do zaključka, znači nisam onda bio sasvim u pravu, da su im direktori saopštili: ljudi, idite, zaradite da platite porez, da vam poreznici ministra Đelića ne bi upadali noću u kuće i isterivali vam ženu i decu na ulicu. Po tom pitanju, kao što je ova vlada ekspertska, mogu da kažem da ste prekršili Ustav Republike Srbije član 21. i Ustav SRJ u članu 31. Voleo bih da je tu gospodin Batić i da vam kaže gde su ta kršenja. Međutim, njega sada nema.
Kada je u pitanju predlog poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gospoda eksperti u Vladi Republike Srbije predložila su nam da se, između ostalog, porez plaća i na oružje za ličnu bezbednost, lovačko, sportsko i svako drugo, kojeg su mogli da se sete. Tako je u članu 24. pod tačkom 11. gospodin ministar Đelić uveo porez na automatsku pušku. Ako je od eksperta, mnogo je.
Prvo, gospodin ministar nije razdvojio šta je automatska puška i šta je to automatsko naoružanje. Postoje dve vrste, gospodine ministre. Postoji automatski pištolj ili popularno automat, gde možete da svrstate "škorpion", "hekler" i automatsku pušku. Po Zakonu o držanju i nošenju oružja i municije automatskim naoružanjem mogu da raspolažu samo pripadnici državne bezbednosti, policije i vojske. Automatsko naoružanje ne može da ima ni jedan jedini građanin Republike Srbije, koji ne radi u ovim institucijama. Ne može da poseduje na svoje ime. U stvari, gospodine ministre, ovde ste stvarno pomalo lukavo nastupili, da se to za automatsku pušku ne odnosi na onih 500 miliona dinara, koji su namenjeni gospodinu Čoviću. Vi ste verovatno uveli ovaj porez da gospodin Čović od šiptarskih terorista, koji sebe nazivaju nekom vojskom, naplati ovaj porez. Mogu da vam kažem da mi je vrlo drago i lakše zbog toga ... (glasovi: tema). Pa, pričam o temi, o puškama. I one se oporezuju. Vrlo mi je drago, jer taj porez od 500 miliona dinara će verovatno da plate teroristi, pa bih vam predložio, pošto je teritorija Kosova još uvek deo teritorije Republike Srbije, da uvedete neki sličan porez i KFOR-u dole na Kosovu.
Stvarno mi je čudno o čemu se ovde radi.
Što se tiče gospodina Batića, na kraju sednice koja se održavala u četvrtak dao vam je predlog da zavedete još jedan novi porez. Neću da vređam poslanike i ministre, pa da kažem o kom porezu se radi, ali mislim da jedini razlog zašto taj porez nije uveden jeste on sam, jer bi vam on dobro punio budžet, tako da ne biste sa njim imali problema.
U svom izlaganju rekli ste da poslanici, koji su pričali o inflaciji i o posledicama ovih poreskih propisa, lažu. Rekli ste da se ništa ne povećava, sve je isto, pa čak i manje. Neću da budem uvredljiv, gospodine ministre, da vam kažem tu reč, ja ću da vam kažem da ne govorite istinu, jer ste povećali poreske stope na hranu, na ono najosnovnije i proširili ste listu svega što je moglo da se oporezuje. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, u članu 39.  tražio sam da se porez na dobit preduzeća plaća u iznosu od 15%. Ovim zakonom je predviđeno 20%. Ranije je stopa varirala od 15 do 25%.
Međutim, imajući u vidu sve poreske propise koje je ova skupština donosila, kao i opterećenja preduzeća radi izmirenja takvih poreskih propisa, smatram da treba smanjiti porez na dobit preduzeća na 15% i iz još jednog razloga, a to je da već pojedini zamenici i pomoćnici ministara najavljuju novi zakon o računovodstvu gde takozvane fiktivne troškove neće biti moguće prikazati i tako umanjiti dobit preduzeća. Svi znamo kakva nam je privreda i smatram da bi ovako pomogli i privredi i celoj zemlji. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, već više puta sam u svojim ranijim izlaganjima pokušao da skrenem pažnju DOS-ovoj vladi kakve sve posledice može da ima promena poreske politike u društvu i ekonomiji kakva je naša i sa životnim standardom građana kakav je naš.
Ovim amandmanom predložio sam da se poreska osnovica na nepokretnosti do šest miliona smanji sa 0,4% na 0,2%. Svakom mora da bude jasno, bez obzira da li je to privreda, jer u privredi svaki porez koji se plaća mora da bude ukalkulisan u neku cenu, da li u marži ili na neki drugi način, biće prikazan u ceni proizvoda. Međutim, to dovodi do toga da cena mora da raste.
Drugo, moraćemo da priznamo da sa ovakvom rigoroznom ekonomskom i poreskom politikom, kakvu sada sprovodi DOS, porez koji plaćaju građani može se svrstati u osnovne troškove života. Jer, ako porez ne plate, biće izbačeni na ulicu.
Iz svih ovih razloga predložio sam da se makar malo to olakša građanima i privredi i da se predložena stopa od 0,4% smanji na 0,2%.
Hteo bih da vam skrenem pažnju na list "Svedok" i ovaj intervju predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava Šešelja. Da li je DOS postao ljut zato što je SRS uspela da probije medijsku blokadu? Pretpostavljam da je tako, uspeli smo i probijaćemo je još bolje u sledećem vremenu. Išli su čak dotle da su pojedini poslanici počeli da izjavljuju da smo mi taj list kupili, verovatno zato da bi nam i na to naplatili porez. Hvala.

Dame i gospodo, ponovo se krši Poslovnik Narodne skupštine, jer u članu 134. lepo se kaže - "podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaže više narodnih poslanika, ovlašćeni predstavnik tih narodnih poslanika", znači može izaći na raspravu. Ovde se radi o amandmanu koji su potpisali više poslanika.
A, u ovom slučaju radi se o dva amandmana koja imaju istovetan tekst, ali su potpisala dva različita poslanika i samim tim se tretiraju kao dva različita amandmana, iako su u istovetnom tekstu.

Dame i gospodo poslanici, na čl. 28. do sada je bilo mnogo amandmana. Svi smo mi, otprilike, nagađali kakve bi bile poreske stope na dohodak građana u vezi poljoprivrede.
Smatram da je poreska stopa za prihode od poljoprivrede od 20% izuzetno visoka i neprimerena situaciji u kojoj se sada nalazi poljoprivreda. U Predlogu zakona vidi se da poreski obveznici imaju mogućnost da na dva načina formiraju poresku osnovicu po kojoj će da plaćaju porez. Jedan je na osnovu katastarskog prihoda, koji se određuje za svaku jedinicu katastra posebno i koji prema izjavi ministra nije bio revalorizovan u zadnjih pet godina i drugi je na osnovu stvarno ostvarenog prihoda, odnosno kada se odbiju svi troškovi.
Meni tu nešto nije jasno. Ako dođe do određene revalorizacije i da poreski obveznik proceni da je za njega povoljnije da plaća na stvarno ostvareni prihod, kako će on taj prihod da dokaže odnosno kako će rashode da prikaže. To je danas vrlo teško sa ovakvim zakonskim propisima. Kada su u pitanju zemljoradničke zadruge koje posluju preko žiro računa, na osnovu fakture i ulaznih kalkulacija, stvarne prihode i rashode mogu u potpunosti da prikažu i kao takve da stvore osnovicu za oporezivanje.
Međutim, problem nastaje kod individualnih poljoprivrednih proizvođača koji nemaju žiro račune, a po nekim statistikama 95% je individualnih poljoprivrednih proizvođača koji ne poseduju ni tekuće račune sa kojih bi bezgotovinski plaćali nabavku repromaterijala.
Za one koji su neupućeni, moram da vam kažem da Republička uprava javnih prihoda ne priznaje ni jedan jedini dokument, ni jedan jedini gotovinski račun koji je veći od 500 dinara, koji je dnevno izdat jednom licu od jednog preduzeća.
Ako bi individualni poljoprivredni proizvođač ili seljak hteo da prikaže svoj pravi trošak, morao bi svaki dan da ide do te prodavnice, da uzima po jedan račun za repromaterijal koji je preuzeo.
Ovakav način oporezivanja me podseća na prinudni otkup koji se dešavao pedesetih godina u Srbiji. Znači ponovo možemo da doživljavamo sudbinu da nam poreski radnici upadaju u ambare, koševe da utvrđuju koliko smo stvarno imali prihoda, da oduzimaju višak, a onda da kažnjavaju. Bilo je poznato da je zbog prinudnog otkupa seljacima oduzimana zemlja. U jednom članu ovog zakona ponovo se raspolaže sa tim, sa pravom da, ako poreski obveznik nije zaračunao porez kako treba, nije ga platio kada treba, da mu se sredstvima prinude može oduzeti i zemlja.
Iz svega toga, da bi se umanjila mogućnost zloupotrebe ovakvog poreskog zakona i da bi se umanjilo opterećenje poljoprivrede u celini, predložio sam da se stopa poreza sa 20 umanji na 7%. Hvala.

Drago mi je da se konačno i poslanik DOS-a iz požarevačke opštine i Braničevskog okruga pojavio za ovom govornicom, mada se nisam nadao da će se javiti po ovom pitanju. Nije mi samo jasno da li gospodina Krsteva brani lično, njega kao ličnost, kao čoveka, ili brani svoj postupak, zašto je ovaj njemu promakao.  Reč je o dokumentu koji je predsednik Srpske radikalne stranke i pokazao, datumira se, čini mi se, 4.9.200. godine i mi verujte, nismo imali vremena da takve kadrove ispravljamo, zato sada vama to i kažemo jer vi sada imate vremena da to ispravite i da takav čovek ne bi trebalo da prođe i da bude izabran za zamenika Okružnog javnog tužica. Da budemo jasni, to je čovek koji je pokrenuo krivični postupak protiv otporaša koji su bili prebijeni od strane Marka Miloševića. Sada taj isti čovek pokreće krivični postupak protiv Marka Miloševića za pokušaj ubistva istih otporaša. Čini mi se da Javni tužilac radi kako vetar duva. Verujem gospodinu  Slavoljubu Matiću da ima problema sa kadrovima u opštini Požarevac ima, zato što one kadrove koje sam ja najurio iz Srpske radikalne stranke, bez osnovnih moralnih i drugih vrednosti, on učlanjuje u Demokratsku stranku Srbije i još stavlja na mesto člana Odbora za pravosuđe na nivou Opštinskog odbora DSS-a. Ljude koji nemaju ni moralno pravo da budu članovi neke stranke, on učlanjuje i prima, angažuje i protežira. Ako i takve bude predlagao za sudije, tada moj predsednik neće mahati jednim papirom, nego čitavim dosijeom. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, čuli smo podršku gospodina ministra finansija i njegove poreske reforme, koje nastavlja svesrdno da nama ovde daje. Navodno je došlo do malog inflatornog udara i kao parametri za to su poslužile trgovinske kuće, kao što su "Jabuka", "C-market", "Pekabeta" i sl. Uslovi po kojima te firme posluju jesu monopolski u više pogleda. Na prvom mestu imaju monopol na upotrebu strateških artikala, kao što su šećer, ulje, brašno, na artikle koji su iz robnih rezervi, imaju monopol na veliki broj maloprodajnih objekata, i samim tim ucenjuju veliki broj proizvođača količinskim rabatima, tako da za njih dva, tri posto, tamo - ovamo, ništa ne znači.
Međutim, svojom dosadašnjom takvom politikom uspeli su npr. da jedan poljoprivredno-industrijski kombinat, koji je bio gigant, jedan od najvećih proizvođača hrane u Srbiji, stane na rub propasti. Prema nekim informacijama koje imam, PIK "Takovo" je od pre desetak dana poslao oko 60 posto radnika na prinudni godišnji odmor. To je bila politika koju sprovode te trgovinske kuće, koje obećavaju da neće biti inflatornog udara.
Činjenica je da je određeni broj artikala poskupeo i pojeftinio. Gde se to ogleda - ogleda se na prvom mestu što su pojeftinili artikli tehničke robe, kozmetike, alkoholnih pića, pa i viskija. Tu je sada gospodin ministar napravio svom kolegi, ministru Veselinovu, problem, jer će ovaj morati iz petnih žila da se upinje da dopuni taj deo budžeta svojom zaslugom, samo ne znam kako će Veselinov reagovati kada bude saznao da je ministar Đelić raspisao i porez na poljoprivredu od 20 posto.
Ono što je najosnovnije i što je stvarno poskupelo, to je hrana. Do sada nije bilo ozbiljnijeg inflatornog udara, iz razloga što se još uvek troše stare zalihe, pa je to samo bila korekcija, nivelacija cena, po pitanju promene poreskih stopa, a morao bih da obavestim i gospodina ministra da su poslovodni odbori vodećih proizvođača i prerađivača mesa i mesnih proizvoda u petak zasedali i donosili odluke o korekciji cena, ne nadole, već nagore. Znači, cene se podižu.
Sada nam je predloženo u zakonu o bruto platama da se oporezuje i topli obrok. Tu opet dolazim do jedne činjenice da, znači, poslodavac može sada da bira između dve stvari - jedna stvar je da se topli obrok i regres za godišnji odmor uopšte ne isplaćuju, što neminovno dovodi do pada životnog standarda, a u najmanju ruku me čudi razlog - zašto se to oporezuje. Jer, isplatom toplog obroka i regresa za godišnji odmor, poreski obveznici su posredno, preko nabavke hrane i drugih dobara, koja su potrebna za život, ponovo punili budžet.
Znači, moraće da računa da tu stranu neće moći više da koristi. Postoji i druga alternativa poslodavaca, da podignu cene, ali, sa podizanjem cena, javlja se inflacija. Inflacija koju je gospodin Đelić, ministar, planirao od 30 posto, i to najvećim delom zbog nivelacije cena u odnosu na svetske cene proizvoda, opet mi se čini čudnom, jer u svetu, a možda su mu zapadnoevropske cene interesantne, radnik radi u proseku za 1.500 do 2.000 maraka, a kod nas radi za 150, 200 maraka, pa i manje. U svakom slučaju, mora da vodi računa o tome da i ta cena rada utiče na smanjenje te svetske cene kod nas na tržištu.
Hteo bih još da vam kažem da plata sa regresom i toplim obrokom, utiče oko 15 posto na proizvođačku cenu artikla. Deset posto je odlazilo na platu, sa svim doprinosima koji idu, a pet posto je odlazilo na topli obrok i regres za godišnji odmor. Sada, ako poslodavac hoće to da isplati, mora da zaračuna još pet posto u proizvođačku cenu. To je bilo kod proizvođača.
Morate računati da i uslužne firme koje se bave transportom robe, iz istih razloga, moraju da zaračunaju još pet posto. Isto tako, velikoprodaja još pet posto, maloprodaja još pet posto. Neko neupućen, ko ne zna matematiku, a to je već jednom ministar Đelić dokazao ovde, da ne zna, rekao bih da je to inflacija od 20 posto. Međutim, mora da mu bude jasno da ovakva inflacija ide geometrijskom progresijom, jer pet posto ide na pet posto, pa opet na pet posto i to nikako ne može biti 20 posto, i već dolazimo na onaj deo koji se približava inflaciji od 30 posto, a još uvek nisu ukalkulisani svi porezi na promet usluga, koji su povećani sa 10 na 20 posto i još uvek nije ukalkulisana cena, nova cena električne energije, koja će sigurno da se odrazi na to.
Opet dolazimo do jedne geometrijske progresije, koja uvećava inflaciju i zaustaviće se u junu ili julu na 60 posto. Hvala.

Prvo bih hteo da se zahvalim ministru finansija na kolačima koje je upravo dao poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, u svoje ime i u ime poslaničke grupe SRS. Kolači zaista jesu bili slatki, gospodine ministre, isto onoliko koliko i DOS-ova obećanja u predizbornoj kampanji.

Kolači jesu bili slatki, gospodine ministre, samo se teško gutaju. Srpski narod će ovakve zakonske kolače još teže progutati i moraće dati sve od sebe, pa čak sebi i da odere kožu sa leđa, da to uradi. Gospodine ministre, vi ste siti, a "sit gladnom ne veruje". Od vaših kolača srpski narod će biti još gladniji.

Što se tiče amandmana na član 7. Predloga zakona o budžetu za 2001. godinu, amandman sam dao u četiri tačke. Najviše se tiče sredstava koja su predviđena za pripreme popisa u Republici Srbiji. Pod pozicijom 145, analitički konto 911-029, u iznosu od 200 miliona novih dinara, sa Fonda za statistiku i sa pozicije 152, Razdeo Republički geodetski zavod jer su otprilike ista sredstva namenjena za pripremu popisa i Republičkom geodetskom zavodu.

Obrazloženje - trenutno, zbog okupacije teritorije AP Kosova, za koju možemo dobrim delom da proglasimo da je odgovoran i gospodin Perišić, potpredsednik Vlade, nije moguće izvršiti popis stanovništva, a sigurno je jedan od najodgovornijih za okupaciju juga Srbije, jer je znao da se priprema upad terorističkih grupa, a zašto je to tako možemo kriviti Nebojšu Čovića, koji odugovlači sa rešavanjem tog problema da bi došao do ovih sredstava od 500 miliona dinara.

Po ovom amandmanu predložio sam da 200 miliona novih dinara budu dati prosveti i to namenjeno za plate po osnovama za osnovno, srednje i visoko i više obrazovanje, jer je tačno da se prosveta ne bavi konkretno proizvodnjom, međutim prosveta se bavi proizvodnjom kadrova koji će sutra upravljati ovom zemljom.

Potrebna je određena stimulacija da bi prosveta mogla što bolje da proizvede takve kadrove.

U poziciji 149, pod analitičkim kontom 911-029, namenjeno je 50 miliona dinara za protivgradnu zaštitu. Do sada je bilo dosta priče pogotovu od ministra poljoprivrede Veselinova, o navodnjavanju, o štetama koje suša može da proizvede u poljoprivredi, međutim zaboravlja se da je na onim delovima teritorije Republike Srbije koji budu pogođeni gradom šteta često i 100%.

Prethodna vlada je počela program protivgradne zaštite. Urađeni su radarski sistemi, koji su delimično oštećeni tokom NATO agresije, i ostalo je još samo da se nabave rakete. Smatram da će sa ovih dodatnih 50 miliona dinara da u Republici Srbiji poljoprivreda biti bolje zaštićena od ovakvih elementarnih nepogoda, ali me u najmanju ruku čudi zašto to nije, ta sredstva, raspoređeno - za protivgradnu zaštitu Ministarstvu poljoprivrede, jer je ono direktno za to zainteresovano.

Možda zato što gospodin Veselinov od 24 sata dnevno 12 pije viski a 12 sati se trezni. Iz svega navedenog mislim da bi ovaj amandman Narodna skupština trebalo da usvoji. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, moj amandman se odnosi na subvencije za pasterizovano mleko, gde se predviđeni iznos od 242 miliona dinara zamenjuje iznosom od 520 miliona dinara.
Gospodin Zaharije je izjavio maločas da mleka ima dovoljno na tržištu i da čak ima određenog tržišnog viška. Međutim, da li nije znao o ovome ili možda nije znao ni ministar za poljoprivredu, trenutno u vezi pasterizovanog mleka na tržištu imamo dve vrste. Jedna vrsta koja se prodaje u PVC ambalaži koja je jeftinija, a druga vrsta koja se prodaje u brik pakovanju, ili kako ga neki zovu tetrapak, mada moram da kažem da je to dosta netačan naziv, koje je za 5 dinara skuplje. Mlekare kao proizvođači, prerađivači mleka i trgovci, pribegavaju jednom određenom triku, da mleko koje je u PVC ambalaži, znači kesicama, prodaju po ceni kao da je u brik pakovanju. Znači, po ceni većoj za 5 dinara. Povećanjem subvencija, verujem da bi ta nepravilnost bila izbegnuta i da bi se samim tim i redovi za mleko, gde se mleko prodaje po onoj ceni kako treba i po onom pakovanju kako treba, čak i redovi bi nestali. Svi znamo da je najveći broj korisnika mleka, da su to naša deca kojima je mleko neophodno u razvoju.
S druge strane, svaka stimulacija proizvodnji i potrošnji mleka, prerade mleka i potrošnja stimuliše proizvodnju. Znači, stimulacijom stočarske proizvodnje, bez koje na primer ratarska proizvodnja ništa ne vredi, jer ćemo pšenicu i kukuruz prodavati kao tržišne viškove, odnosno sirovinu i ne vidim razloga zašto da sve proizvode tako prodajemo, a ne prodajemo ih kao gotove proizvode u vidu mlečnih i mesnih prerađevina. Pogotovo, što je sada čitava Evropa zaražena sveopštim stočnim bolestima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da vam kažem da sam se u najmanju ruku začudio kada sam video da se na kuhinjsku so uvodi akciza. Tu je sa nama i gospodin ministar zdravlja, koji je po struci lekar, i moraće da se složi sa mnom da je posle vode, kuhinjska jodirana so najvažniji hemijski element za opstanak ljudske vrste.
Dame i gospodo poslanici, so za ljudsku ishranu se koristi i u prehrambenoj industriji, u celokupnoj prehrambenoj industriji, počev od pekarske industrije. Znači, posredno se uvodi akciza i na hleb. Od konditorske industrije, od suhomesnate industrije, uvodi se akciza čak i na naše zimnice. Možda vama taj iznos od dva dinara ne izgleda previše veliki po kilogramu. Iskoristiću kasnije priliku, kada se bude raspravljalo o Zakonu o porezu na lične dohotke, da vam dokažem kako od jednog dinara na kraju u maloprodaji budu tri. U to budite sigurni. Sad ode i ministar finansija, a hteo sam da ga pozovem za ovu govornicu da obrazloži ovom parlamentu i srpskoj javnosti zašto uvodi akcizu na hranu. Hvala.

 Dame i gospodo poslanici, Poslovnik je prekršen u članu 113, gde kaže - "narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu. Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice.
Gospodin propali general i ambasador je glasao u 8. redu, sa leva na desna, treće mesto je bilo upaljeno.

Gospodine predsedniče, ja sam još pre tri predloga o amandmanima ukazao na kršenje Poslovnika u članu 113.... gde je predviđena mera da za onoga ko je zloupotrebio sistem za glasanje, odnosno tuđu karticu, predsednik Narodne skupštine predlaže meru odstranjenja.
Dok mi čekamo gospodina sekretara, ova sednica može da se završi. A svi su videli da je pored njega bilo upaljeno treće svetlo, gde nije sedeo narodni poslanik.

Dame i gospodo poslanici, predložio sam dva amandmana na tačku 11. Predloga zakona o oporezivanju. U amandmanu 1 radi se o oslobađanju određenih artikala od poreza, koje podrazumeva dečiju konfekciju, školski pribor, kao i ostalu opremu za decu. Smatram da je u cilju stimulisanja nataliteta u Srbiji potrebno ovaj amandman usvojiti, zato što su troškovi izdržavanja i jednog deteta često neprimereni u ličnim dohocima koje naši radnici imaju. U amandmanu 2. oslobađa se poreza sanitetski materijal u koji možemo svrstati čak i dečije pelene. Gospodin ministar je obrazložio zašto nije oslobodio lekove poreza. Međutim, čudi me, jer dečije pelene ne mogu da se dobijaju na recept, a sasvim je nelogično da ne budu oslobođene od poreza, tako da smatram da ove amandmane treba usvojiti. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, danas smo u toku trajanja ove sednice čuli i predsednika Vlade, ministra finansija, ministra poljoprivrede, pa čak i neke poslanike koji su mahali novčanicama iz doba inflacije iz 1993. godine, zaboravljajući pri tom, da je današnji ministar unutrašnjih poslova tada bio u koaliciji sa SPS-om i da je odgovoran za to štampanje novca, a vi ga eto, za tu njegovu odgovornost, nagradiste tako... (Vojislav Šešelj, sa mesta: O Čoviću?) Što, a o Čoviću, to je druga priča i da nastavim, tako što ste mu dali ministarsko mesto, tako da mu sada ni ministar pravosuđa ništa ne sme, jer je ovaj jači. Ovaj ima policiju. Uvidom u prihodnu stranu budžeta, jer uglavnom DOS raspravlja o onom delu koji se tiče rashoda budžeta i obećanja kako će rashodi biti pravdani, da objasnimo malo tu prihodnu stranu budžeta. U prihodnoj strani budžeta za 2001. godinu, 75% budžeta se puni sredstvima iz poreza i akciza,a pri tom je ministar finansija naglasio da je prilikom pravljenja poreskih zakona i plana budžeta, uzeo u obzir rumunsku i bugarsku privredu.
Pomalo čudno. Ministar finansija verovatno ne zna da je zbog takve poreske i budžetske politike Rumunija prošlogodišnji rod pšenice prodala u celokupnom iznosu, pa sada jurca po celoj Evropi i tu istu pšenicu kupuje po većoj ceni nego što je prodala da bi prehranila stanovništvo.
Gospodin ministar finansija verovatno ne zna da je istočna Srbija prepuna građana Rumunije koji rade kao niskokvalifkovana radna snaga, koji nam cepaju drva, koji kopaju kukuruz, kopaju naše vrtove. Nije samo niskokvalifikovana, među njima ima čak doktora, pravnika, diplomiranih inženjera, pa čak i umetnika koji po kokošinjcima sviraju da bi kokoške bolje nosile.
Gospodine ministre, ako takav plan sprovodite, kad uspete da ga sprovedete, vi ćete verovatno da odete tamo odakle ste došli. Gospoda Dinkić i Čanak će verovatno tada odmah da organizuju krizne štabove, da provale u te kokošinjce i da sviraju oni tamo. Iako čitava DOS-ova muzika izaziva sve same štrajkove, pa će verovatno i kokoške tom prilikom štrajkovati.
Što se bugarske privrede i ekonomije tiče, po našim pijacama se saplićemo o Bugare, koji se bore za egzistenciju tako što švercuju robu iz Bugarske i dolaze ovde da je nama prodaju. Čudna je i ta bugarska reforma.
Čini mi se da su gospoda u Vladi zaboravila da se budžet ne puni povećanjem poreskih stopa i osnovica i povećanjem broja artikala koji se oporezuju. Budžet se, gospodo, puni povećanjem produktivnosti. A produktivnost je u ovom slučaju, ovakvim budžetom, izuzetno ugrožena.
Dame i gospodo, porez možemo nazvati još jednim imenom. Porez možemo nazvati legalnim državnim reketom. Kada neki privrednik ili bilo koji građanin nekom mafijašu ili bosu plati reket, od njega očekuje i određenu zaštitu. Kada poreski obveznik plati porez državi, isto tako očekuje zaštitu. Građani zaštitu očekuju po pitanju životnog standarda, a privreda tu zaštitu očekuje po pitanju inflacije i sive ekonomije.
Ovakvom poreskom politkom kakvu DOS sada sprovodi pospešuje se i jedno i drugo. Povećanje poreskih osnovica smanjuje mogućnosti legalne privrede da bude kurentna u odnosu na sivu ekonomiju, jer će razlika u ceni koju nudi siva ekonomija i legalna privreda biti veća. Samim tim se pospešuje siva ekonomija, a po pitanju inflacije to isto povećanje izaziva pad kupovne moći građana Republike Srbije, samim tim smanjuje proizvodnju, samim tim povećava troškove proizvodnje po jednom artiklu a to se zove inflacija.
Tako, svojom politikom, DOS u svakom slučaju stimuliše i inflaciju i sivu ekonomiju, što znači da država i Vlada ne funkcionišu. Ako mislite da sprovodite ovakvu politiku u kojoj će štetu da imaju građani, privreda i ekonomija u celini, bolje da odmah date svi ostavke nego da čekamo da se svi sami u to uverimo. Hvala.