Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, za SSJ je prihvatljiva teza da se stepen razvoja demokratije jednog društva sagledava i  stepenom razvoja lokalne samouprave, odnosno decentralizacije.
U programu SSJ stoji da je jedno od osnovnih načela naše stranke pitanje decentralizacije, i to isključivo na lokalnom nivou.
To nije sporno, i sa te strane ideja o donošenju ovakvog zakona je dobra ideja. Pojedina rešenja koja sadrži ovaj zakon su potpuno neprihvatljiva za poslaničku grupu SSJ i zato ćemo mi u načelu glasati protiv ovog zakona, a s obzirom na odnos Vlade, odnosno predlagača, prema našim amandmanima, odlučićemo kako ćemo glasati na kraju u celini, s obzirom da smo podneli preko 20 amandmana, koji su jako bitni i koji bitno menjaju suštinu ovog zakona, ali koji apsolutno ne narušavaju princip decentralizacije, odnosno razvoja lokalne samouprave.
Ja ću dozvoliti sebi da se osvrnem na nekoliko ključnih stvari koje su neprihvatljive za SSJ i zbog kojih ćemo mi glasati u načelu protiv ovog predloga zakona.
Prvo se odnosi na član 22. koji govori o lokalnoj policiji, gde se kaže da lokalna policija vodi određene poslove od interesa za lokalnu zajednicu, a naročito: komunalni red, reguliše lokalni saobraćaj, sprovodi zaštitu od požara, obezbeđuje imovinu i objekate koje koristi opština, pomaže rad opštinskih inspekcija i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. Organizacija, međusobni odnosi organa i službi opštine i lokalne policije kao i druga pitanja od značaja za rad lokalne policije uređuju se zakonom.
Ovde se ne vidi kako ta lokalna policija izgleda, kakve uniforme nosi. Da li su uniforme, oznake i činovi te policije u skladu sa uniformama i obeležjima MUP-a Srbije. Da li je predsednik opštine vrhovni komandant lokalne, odnosno komunalne policije; da li policija nosi naoružanje, da li je to naoružanje kratko ili dugo naoružanje? Kakav je odnos lokalne policije, sa MUP-om Srbije, sa regularnom policijom?
Ovde se kaže da se sve to uređuje zakonom, ali mi nismo videli predlog tog zakona. Zamislite lokalnu policiju u Novom Pazaru, gde je alfa i omega Sulejman Ugljanin. Pitanje je kakve će uniforme imati ta policija i da li će imati naoružanje, da li je to začetak jedne nove policije koja sutra može doći u sukob sa regularnim MUP-om Srbije?
Vi dobro znate da je Sulejman Ugljanin 1991. i 1992. godine slao mladiće iz Raške oblasti u Tursku na vojnu obuku da se posle bore protiv Srba u Republici Srpskoj i zbog toga je pravosnažnom odlukom osuđen i protiv njega je bila podignuta poternica. Neko ga je iz prethodne vlasti vratio i belim "mercedesom" dočekao na Surčinskom aerodromu.

Govorim o temi, govorim o članu 22, o lokalnoj policiji.
Dakle, da li imamo poverenja u takve predsednike opština i čemu će služiti ta lokalna policija? To je pitanje koje je veoma važno i koje ne smemo da ostavimo ovako neuređeno i neodređeno članom 22, jer se ovde ne određuju ni dužnosti, ni uniforme, ni naoružanje, niti saradnja sa pravom, regularnom policijom MUP-a Srbije. Dakle, to je vrlo važno pitanje i, ukoliko ovo ostane u ovom članu Predloga zakona, mi ćemo biti apsolutno protiv ovog zakona.
Dalje, radi se o članu 42. koji govori o ovlašćenjima predsednika opštine. Čini mi se da je ovaj član, kao i članovi koji se odnose na nadležnosti predsednika opštine, u potpunoj pravnoj koliziji i svakoj drugoj koliziji sa celokupnim Predlogom zakona, jer se ovde radi, zapravo, ne o decentralizaciji vlasti na lokalnom nivou, nego o centralizaciji vlasti u rukama jednog jedinog čoveka, predsednika opštine.
To je ono što dovodi do kolizije ovog člana sa kompletnim Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi. Dakle, predsednik u svojim rukama ima gotovo neograničenu moć i vlast i nema ko da ga kontroliše, što je, kao što su moje prethodne kolege navele, u suprotnosti sa članom 116. Ustava Republike Srbije, koji kaže da poslove opštine građani kontrolišu preko referenduma i preko svojih predstavnika - odbornika, regularno izabranih u skupštini opštine.
Ja ću sebi dozvoliti da pročitam nekoliko nadležnosti koje su predviđene ovim predlogom zakona: neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine; usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana. Molim vas, on time preuzima nadležnosti sudskih organa, što je po nama zaista neprihvatljivo.
Dalje - vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom; postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave za pojedine oblasti; naredbodavac je za izvršenje budžeta i donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine.
U članu 45. se kaže da predlog za opoziv predsednika opštine može podneti Vlada Republike Srbije ukoliko oceni da se povereni poslovi ne obavljaju u skladu sa zakonom. Šta se dešava ukoliko građani na neposrednim i tajnim izborima izaberu nekoga iz opozicije u pojedinoj opštini? To znači da Vlada Republike Srbije može sutradan napisati akt kojim će ustvrditi da se poslovi koji su mu povereni ne obavljaju dobro i da ga može odmah smeniti. Da li je to prihvatljivo, da li je to demokratski? Ja mislim da nije, a tako je rešeno članom 45.
Dakle, sve one nadležnosti koje sam citirao, a koje po predlogu čl. 42. i 43. ima predsednik opštine, znače praktično ne decentralizaciju, ne razvoj lokalne samouprave, nego, naprotiv, centralizaciju moći i vlasti u rukama jednog jedinog čoveka, a to je predsednik opštine.
Dalje, u članu 56. se predviđa mogućnost da se za vršenje poslova opštine može predvideti korišćenje usluga opštinskog menadžera. Njega imenuje predsednik i on, zajedno sa predsednikom opštine (odnosno gradonačelnikom, ako se radi o gradu), ima neograničeno veliku moć u pogledu investiranja, u pogledu sklapanja svih poslova, svih poslovnih, partnerskih i drugih aranžmana. To znači da smo dobili direktora opštine, odnosno direktora grada koji, zajedno sa predsednikom opštine, odnosno gradonačelnikom, ima neograničeno veliku vlast, kontrolu nad upravljanjem investicijama, poslovima, partnerskim odnosima i svim ostalim.
Tu se apsolutno postavlja pitanje da li će u svih 160 i nešto opština biti toliko korektni predsednik i direktor, odnosno menadžer opštine, a da neće napraviti međusobni dil, međusobni posao, gde će oštetiti opštinu i zloupotrebiti svoju vlast kada se radi o poslovima investicija, o partnerskim odnosima sa drugim firmama, o svemu ostalom što se tiče posla u toj opštini.
Dakle, otvara se prostor za korupciju, otvara se prostor za mito i mi smatramo da je funkcija menadžera opštine, odnosno direktora opštine sasvim suvišna, jer imamo predsednika skupštine opštine po ovom predlogu zakona, predsednika opštine, načelnike uprave, a sada imamo i direktora. Mislimo da je to neprihvatljivo i zalažemo se da se ovaj član zakona briše.
Što se tiče finansiranja rada opštine, to je, takođe, problematično ukoliko dođe tajnim izborima neko iz opozicije na vlast u pojedinim gradovima Srbije. Vlada Srbije ima mogućnosti da jednostavno zapreči priliv, dotok novca iz budžeta tom gradu i da taj predsednik opštine, ukoliko je iz opozicije, bude u nemogućnosti da dobro obavlja svoju dužnost predsednika opštine.
Dalje, što se tiče člana 83. koji govori o lokalnim komunalnim taksama - pored toga što su prihvatljive gotovo sve ove tačke, ima i nekih tačaka koje su, čini mi se, prilično neozbiljne za ovakav zakon, a to je, recimo, tačka 15 - uvodi se lokalna komunalna taksa za držanje kućnih i egzotičnih životinja. Dozvolićete da ovo zaista nije previše ozbiljno da ukoliko neko bude imao macu u kući ili u stanu, treba da plaća porez na to. To je zaista neprimereno i, čini mi se, prilično neozbiljno za jedan ovako ozbiljan projekat o kome se radi.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su sve razlozi, pored ostalih koje ću izneti u drugom delu svog izlaganja, zbog kojih Stranka srpskog jedinstva ne može da prihvati Predlog ovog zakona u načelu.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nevladinih organizacija, smatram da bi Narodna skupština trebalo da usvoji i da glasa za amandman dr Čanovića, koji je ispred stranke SSJ podneo na član 53. Predloga zakona o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini.
Ovo govorim i kao narodni poslanik i kao sportski radnik. Kao što vam je poznato, u Srbiji ne postoji ministarstvo sporta, postoji samo Uprava za sport pri Ministarstvu prosvete i sporta, što nije isto.
Naravno, nije isto ni kada se radi o određivanju budžeta, koji se raspoređuje na određena ministarstva. Time najveću štetu imaju sportisti i svi oni koji se bave sportom i fizičkom kulturom. Ne treba zaboraviti da je sport u prošloj godini bio naša najuspešnija grana. U ekipnim sportovima smo postali najuspešnija nacija na svetu - košarka, rukomet, odbojka, vaterpolo. I ne samo u kolektivnim, nego i u pojedinačnim sportovima smo se visoko vinuli u prošloj godini, i to zahvaljujući samo entuzijazmu sportista i sportskih radnika.
I pojedinačni sportovi, kao što su kik-boks, karate, streljaštvo i tenis, nalaze se u samom svetskom vrhu. Smatram i ponovo kažem, da jedina grana u ovoj zemlji koja predstavlja naš najbolji izvozni program jeste sport. U situaciji kada nemamo republičko ministarstvo sporta, pojavljuje se predlog koji je definisan članom 53. ovog predloga zakona, gde se predviđa u tački 7) da pokrajina utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja, od interesa za autonomnu pokrajinu, kao da se radi o nekoj grani koja nema nikakve veze sa Srbijom i Jugoslavijom.
Tačka 9) kaže: "osniva pokrajinski zavod za sport i utvrđuje uslove za njegov rad", što znači da se samo pod drugim imenom, pod imenom zavoda, osniva pokrajinsko ministarstvo sporta.
Da li to, dame i gospodo narodni poslanici, znači da ćemo sutra na prvenstvima Evrope i sveta imati reprezentaciju Vojvodine, pod svojom himnom? (Glas iz sale: Znači.) Kaže neko iz Vojvodine - znači. Dobro, ali ne verujem da ćemo to moći da izvedemo na taj način.
Da li to znači da će separatno na prvenstvima Evrope i sveta učestvovati reprezentacija Srbije, reprezentacija Jugoslavije i reprezentacija Vojvodine?
Nadam da do toga nikada neće doći, nikada i neće doći, i zato predlažem zaista da se ovaj amandman dr Čanovića usvoji.
Još je crnje obrazloženje koje daje predlagač, kada kaže: "Nema nikakvog pravnog osnova za centralizovano uređivanje ove oblasti" (misli na sport), te bi sve ingerencije, koje imaju organi Republike, trebalo preneti da na teritoriji pokrajine obavljaju organi pokrajine".
Šta to znači, nego cepanje jedinstvene grane, sportske grane, jedinstvenog sporta, cepanje na nekoliko reprezentacija, na nekoliko ministarstva, na nekoliko saveza. Mislim da to nije dobro i mislim da to ne bismo smeli nikako da prihvatimo. Hvala na razumevanju.

Dame  i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Jovanoviću, očigledno je da se niste nikada bavili sportom i da ne razumete dovoljno problematiku sporta. Ja sam se bavio sportom duže vremena, a trenutno sam član Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i jako su mi dobro poznati svi problemi u sportu u Jugoslaviji.
Ne osporavam to što ste vi rekli, da je Vojvodina dala neizmeran doprinos razvoju sporta u Srbiji. Naravno, ali isto toliko koliko i svi drugi krajevi Srbije. Ovde se radi o nečemu drugom. Ovde se jedinstva država Srbija želi pocepati baš preko sporta i to uvek ide najlakšim putem. Dakle, upozoravam na opasnost koja je sadržana u članu 53, posebno na tačke 7) i 9), kao i na obrazloženje, gde se kaže da sve ingerencije koje danas ima Uprava za sport, odnosno Ministarstvo sporta Srbije, treba preneti na pokrajinske organe i na pokrajinski zavod za sport, što znači na pokrajinsko ministarstvo sporta. To je ono na šta ukazujem; u svakom slučaju mi, takođe, u svim sportskim granama imamo vrsne sportiste i sportske radnike iz Vojvodine i tako treba i da ostane.
Zar treba dozvoliti da se jedan jedinstveni sport Srbije pocepa na nekoliko saveza, na nekoliko ministarstava, a o tome se upravo radi u Predlogu ovog zakona, naročito po članu 53, i o tome sam govorio. Jedinstvena država se najlakše cepa preko cepanja jedinstvenog sporta, jedinstvene informativne delatnosti i svega onoga što kreće kao početak, da bi se na kraju završilo sa nekakvim ustavotvornim skupštinama i sa pravljenjem ustava; jer oni prave ustav svakako. Oni prave nacrt ustava - 14 stranaka iz Vojvodine i iz nevladinih organizacija prave nacrt ustava. Kao što znate, ustav nije osnovni akt pokrajine, nego je statut osnovni akt pokrajine, a ustav je osnovni akt Republike; o tome se radi gospodine Jovanoviću.

Poštovani građani  Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nevladinih organizacija, dragi gosti iz Autonomne Pokrajine Vojvodine, dozvolite mi da se pozovem na član 146. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali mi, takođe, dozvolite da konstatujem da svakog dana, kako odmiče rad Skupštine, mi počinjemo da radimo sve kasnije i kasnije. Danas smo počeli u 11,15 i opet kuburimo sa kvorumom. Prekjuče smo prekinuli sednicu zbog toga što nije bilo kvoruma.

Zaista molim parlamentarnu većinu, koja kaže da broji 131 poslanika, da već jednom disciplinuje svoje poslanike da makar predlog zakona koji oni predlažu ispoštuju do kraja i da budu prisutni u sali, kako ne bismo gubili dragoceno vreme zbog nedostatka kvoruma.

Član 146. Poslovnika govori o tome da predlagač može da povuče svoj predlog, odnosno kada predlagač prihvati predlog većine, odnosno Vlade, onda on postaje sastavni deo predloga zakona, jer o tome Narodna skupština posebno ne odlučuje.

Ja ovde govorim o jednom presedanu u zakonodavnoj praksi, ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego, čini mi se, i svih evropskih demokratskih zemalja. Bili smo svedoci kada je parlamentarna većina tog dana u Narodnoj skupštini odbila da prihvati amandman V Vlade Republike Srbije na član 16. Predloga omnibus zakona.

Dakle, redosled stvari je bio sledeći: Narodna skupština je odbila vladin predlog. Nakon toga, predstavnik predlagača, da li ovlašćeni ili ne, u to ne ulazim, jer zaista ne znam da li je mogla da odluči o tome Skupština Vojvodine u roku od tri sata koliko je trajala pauza, rekao je da oni prihvataju sve amandmane, uključujući i amandman V na član 16. zakona. Ja tvrdim da to nije dobro.

Predlažem da Zakonodavni odbor zaseda hitno o ovom slučaju i da donese pravilnu odluku. Tvrdim vam da ukoliko se to ne desi da ćemo poništiti rejting Narodne skupštine Republike Srbije, jer ne može predlagač, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, da bude veći od Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, zna se redosled stvari.

Stav 3. člana 146. jasno o tome govori. Dakle, mi smo odbili amandman 5. na član 16. ovog zakona. Molim vas da se to ispoštuje i da se konstatuje da je taj amandman odbijen. Ako preko toga budete prelazili, kao što prelazi predsednik ovog parlamenta gospođa Mićić, onda zaista to nije u redu.

Upozoravam vas na to i kažem vam da ćemo zaista srozati ugled i rejting Narodne skupštine Republike Srbije.

Ako mi dozvolite da zloupotrebim ovaj izlazak za govornicu, meni je predstavnik partije SPO DP, takođe član DOS-a, gospodin Momčilo Trajković, danas rekao da je 10.000 Srba okruženo, već deset dana, borbenim vozilima KFOR-a i UNMIK-a i da nemaju nikakvu komunikaciju, da konvoji ne mogu da idu i da im preti humanitarna katastrofa. Molim vas da se Vlada ovim pozabavi i da se ovo stavi na dnevni red, kako bi se uspostavili bolji odnosi sa KFOR-om i UNMIK-om, kako bi se sprečila humanitarna katastrofa u Štrpcu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nevladinih organizacija, pozivam se na član 95. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, stav 2, koji glasi: "Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje."
Moje pitanje za uvaženu gospođu predsedavajuću je: sa kojim poslaničkim grupama su se obavile konsultacije, s obzirom da je ovaj stav 2. člana 95. neprecizan? Da li gospođa predsedavajuća misli da je ovo narodna skupština DOS-a ili skupština Vlade Srbije?
Dozvolite mi da primetim da je ovo skupština naroda Srbije, a ne pojedinih poslaničkih grupa. Formalno - pravno DOS čak i nema većinu u parlamentu, jer trenutno ima 103 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, pitam: po kom osnovu je gospođa predsedavajuća, odmah nakon što je izglasano nepoverenje amandmanu Vlade Srbije, zakazala pauzu koja je trajala više od tri sata?
Da li je trebalo konsultovati i ostale poslaničke grupe ili ovde postoji samo DOS? Da li je ovo samo skupština DOS-a, da li je skupština samo Vlade Srbije ili je ovo skupština naroda Srbije.
Moje drugo pitanje za gospođu predsedavajuću je sledeće: zašto smo danas počeli rad u 11,00 časova? Po Poslovniku, član 81, Narodna skupština počinje da radi u 10,00 časova. Znam da će gospođa predsedavajuća reći da je proverila u službi Skupštine da nije bilo dovoljno poslanika da bi započela rad u određeno vreme. Ali, podsećam da je dužnost gospođe predsedavajuće da tačno u 10,00 sati bude na svom mestu, da pritiskom na zvonce pozove sve poslanike; time ona skida sa sebe odgovornost i prebacuje odgovornost na narodne poslanike koji su, i te kako, neodgovorni.
Sa kojim pravom je gospođa predsedavajuća danas, kada je dva puta odložila zasedanje Skupštine u vreme pauze, došla u salu u 15,25, a zakazala je sednicu u 15,00 časova.
Pitam vas, da li građani Srbije koji rade u preduzećima i fabrikama imaju tu lagodnost da dođu na posao sa zakašnjenjem od sat vremena i kakve oni sve sankcije zbog toga trpe? Trpe neviđene sankcije, a često i otkaz.
Znam da je ovo sve farsa i da se dogovorilo u pauzi da predlagač prihvati amandmane Vlade Srbije, ali vas pitam da li ono što je izglasano u Skupštini može da se povuče prihvatanjem predlagača? Naravno da ne može. Hvala na razumevanju.

Stavite na glasanje.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za usvajanje ovog amandmana iz prostog razloga što ovaj amandman još radikalnije zadire u cepanje jedinstvenog informativnog sistema Srbije, pa i cele Republike Srbije.
Smatramo da ukoliko se pocepa jedinstvena nacionalna informativna kuća, kakva je Radio-televizija Srbije, to pre svega znači istovremeno i prvi korak ka cepanju jedinstvene Republike Srbije. Meni je sasvim jasno da predlagač ovog amandmana dolazi iz stranke gospodina Nenada Čanka, koja u svom programu ima razdvajanje Srbije u šest republika i koja Vojvodinu vidi isključivo kao republiku. Time padaju u vodu sve priče o vraćanju nadležnosti autonomije AP Vojvodini. Oni, jednostavno, žele nezavisnu republiku Vojvodinu i žele Čanka kao novog Ibrahima Rugovu u severnoj srpskoj pokrajini. Verovatno zato nosi šal, jer mu je Ibrahim Rugova idol i uzor.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ali ja sam upravo u temi. Prema tome, ovaj amandman još više želi da da autonomije, odnosno još više prava autonomnoj pokrajini Vojvodini u uređivanju jedinstevne nacionalne Radio-televizije.
Da ponovim ono što sam rekao u načelnoj raspravi, Stranci srpskog jedinstva apsolutno ne bi smetalo ukoliko predlagač predlaže da se Televizija Vojvodine zove Radio-televizija Srbije - Radio-televizija Vojvodine. To je za nas prihvatljivo, ali da vas podsetim da smo 1991. godine imali odvajanje informativnog programa, pa je nastala Radio-televizija Hrvatske, Radio-televizija Slovenije, Radio-televizija Makedonije, a imamo u južnoj srpskoj pokrajini Radio-televiziju Kosova. Nikako ne bih želeo da se napravi još jedna nezavisna Radio-televizija Vojvodine, potpuno nezavisna od RTS-a i potpuno nezavisna od Srbije, a upravo je to ono što predlagač želi i zato apelujem na sve da se ovaj amandman ne prihvati, da se ovaj zakon u celini odbije i da se vrati predlagaču na doradu, kako bi se zaista vratila autonomna prava Vojvodini, a nikako kako bi se uspostavila nezavisna republika Vojvodina.

Hvala, gospođo predsedavajuća, prepoznali ste šta je mislio u stvari poslanik Lige socijaldemokrata, kada je govorio o denacifikaciji. Kada poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine kaže za SSJ da je fašistička, a kada se zna da lider te stranke skida simbol nacionalne televizije, baca ga  na pod, gazi, a pri tome se veoma nekulturno ponaša, čak i prostački psuje, onda je za SSJ kompliment kada takvi poslanici i takav lider DOS-a nazove SSJ strankom fašista i nacista. Zahvaljujem na komplimentu, gospodine poslaniče, neka vam služi na čast.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nevladinih organizacija prisutnih u ovoj dvorani, niste me nimalo pogodili, gospodine poslaniče, vašom izjavom. Nisam od vas ni očekivao da ćete glasati za bilo koji amandman Stranke srpskog jedinstva. To je vaše pravo i to vaše pravo nas uopšte ne može poremetiti ni zbuniti.
Mi smo podneli 32 amandmana. Većinom tih amandmana predlažemo brisanje pojedinih članova. Mi smo u načelnoj raspravi govorili da želimo da se izbriše čitav ovaj zakon o vraćanju nadležnosti Pokrajini Vojvodini, jer to nije zakon o vraćanju nadležnosti, već je to, u stvari, kamen temeljac za osnivanje nezavisne republike Vojvodine.
Vi reformisti i vi iz Sandžaka, kako ga vi zovete, a mi ga zovemo Raška oblast, pošto je tamo nastala prva srpska država (a, kao što znate, sandžak je turski termin za tursku vojnu oblast; pošto ta oblast više nije pod turskom okupacijom, hvala Bogu, mi tu oblast zovemo Raška oblast; vi je zovite kako god hoćete i niko vam ne brani da je zovete kako hoćete i da živite tamo), živite tamo i budite lojalni građani Srbije i nikakvih problema nema.
Ali, nemojte toliko da uzurpirate svoja prava, vi i vaše kolege, ne vi lično, ali vaše kolege iz one stranke SDA, ili kako se zove, koju vodi Suljo Ugljanin. Mnogi Srbi u Raškoj oblasti prodaju svoje stanove i kuće, jer više ne mogu da trpe zulum vašeg omiljenog političara Sulejmana Ugljanina. Pustite nas da se mi u Skupštini ponašamo onako kako to od nas zahtevaju naši birači, da glasamo protiv usvajanja ovog zakona, jer smatramo da on vodi ka zlu.
Juče sam govorio, a evo i danas govorim da jednostavno predstavnici predlagača nisu tu. U stvari, tu je jedan, gospodin Kasa je tu, ali on sve ovo vreme samo rešava ukrštene reči, čita novine. Nije našao za shodno nijednom da izađe za govornicu i da pojasni ovaj zakon. Kako da mu verujemo kada on nastoji da se u Srbiji, na severu Bačke, ustanovi jedna mađarska regionalna samouprava.
Ne smeta meni nikakva regionalna samouprava, ali nemojte da je zovemo etničkim imenima. Zašto - mađarska, zašto - muslimanska? Neka to bude regionalna samouprava svih građana koji tu žive, jer je sam naziv vrlo diskutabilan i vrlo indikativan, i sam naziv unosi strepnju u većinski srpski narod koji živi u Vojvodini i u Srbiji.
Prema tome, ponavljamo svoj stav iz načelne rasprave - nećemo ovaj zakon podržati. Smatramo da on nije zakon koji vraća autonomiju Vojvodini, već da je to zakon koji vodi ka raspirivanju mržnje u Vojvodini među 26 etničkih zajednica i većinskim srpskim narodom, i smatramo da ne može doprineti smirivanju tenzija, da ne može doprineti uvođenju ravnopravnosti za sve građane i tolerancije među svim građanima koji žive na teritoriji Vojvodine. Zahvaljujem na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je sasvim jasno zbog čega predlagači nisu pristupili reviziji Statuta AP Vojvodine. Nisu pristupili reviziji Statuta upravo zato što pripremaju nacrt ustava republike Vojvodine, jer 14 stranaka i nevladinih organizacija iz Vojvodine već rade na pripremi nacrta ustava Vojvodine.
Ustav je osnovni akt republike, a ne pokrajine. Statut je osnovni akt pokrajine. Tako pada u vodu sva priča predlagača da se ovde radi isključivo o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini.
Prisutan je potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Jožef Kasa, u ulozi jednog od predlagača pa neka izađe za govornicu i nek objasni zbog čega i njegova stranka priprema nacrt ustava Vojvodine i da li je za republiku Vojvodinu ili je za AP Vojvodinu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 170. Poslovnika, koji govori o javnosti u radu, - posebno na prvi stav, koji kaže: "Sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne" Juče je Udruženje porodica otetih i kidnapovanih, registrovano kao nevladina organizacija, podnelo zahtev predsedniku Skupštine da se omogući njihovim predstavnicima učešće u radu Skupštine u svojstvu posmatrača. Pozdravljam to što Narodni pokret "Otpor" ima svoje predstavnike u ulozi posmatrača, ali smatram da ne treba biti selekcije u izboru ovih nevladinih organizacija. Ukoliko je neka nevladina organizacija, a posebno kada je reč  o ljudima čiji su najbliži oteti, uputila zahtev za prisustvo na ovim sednicama, pozivam predsednika Skupštine Srbije da iskoristi svoje pravo koje je regulisano članom 83. Poslovnika i da ih pozove da učestvuju u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ smatra da je Vojvodina dovoljno velika, dovoljno bogata i lepa da u njoj može da živi potpuno ravnopravno većinski  srpski narod i svih 25 etničkih zajednica, odnosno nacionalnih manjina; da živimo ravnopravno, da živimo u miru, u toleranciji, negujući sve razlike koje posedujemo, jer te razlike treba da nas spajaju, a nikako da nas odvajaju.
Mi smo ponosni što je naš portparol u Temerinu, recimo, Mađarica, što je portparol naše stranke u Novom Sadu Slovak, što su naši predsednici u mnogim opštinskim odborima u Vojvodini oženjeni Mađaricama. To je ponos naše stranke i za to se zalažemo i za to ćemo se zalagati i u budućnosti, ali se ne zalažemo za donošenje ovakvih rešenja, koja ne vode istinskom vraćanju autonomije Vojvodini, što podvlače čak i predstavnici predlagača, Ovde se u stvari radi o zametanju klice nezavisne republike Vojvodine.
To je istina i siguran sam siguran da većina poslanika koji će danas glasati za usvajanje ovog zakona takođe misli kao i ja, ali zbog partijske discipline i zbog razloga opstanka Vlade Srbije oni će glasati za usvajanje ovakvog zakona i protiv svoje volje. Čak je jedan poslanik DOS-a juče to i rekao za ovom govornicom.
Danas ovom zasedanju, nažalost, ne prisustvuju predlagači ovog zakona. Nema gospodina Nenada Čanka, a morao bi danas da bude ovde. Ali, to samo pokazuje koliko ga, u stvari, interesuje prihvatanje ovog zakona, jer njega interesuje, u stvari, stvaranje republike Vojvodine, što je i zacrtano u programu njegove stranke - Lige socijaldemokrata Vojvodine. To je juče i potvrdio jedan poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se oni, u stvari, zalažu za republiku Vojvodinu.
Pa, da ponovim jučerašnje pitanje - da li možemo da verujemo takvom čoveku, kao predlagaču zakona o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini? Treba vratiti nadležnosti koje su uskraćene Vojvodini, a koje su propisane važećim Ustavom iz 1990. godine, ali nikako ne treba vratiti nadležnosti koje su utvrđene Ustavom 1974. godine. O tome se zapravo i radi.
Rizikujući da budem nepristojan, jer prozivam čoveka koji nije sa nama, ali isto tako svestan važnosti današnje sednice i neophodnosti njegovog prisustva, ipak ću sebi dozvoliti da i njemu i drugim predlagačima ovog zakona postavim nekoliko pitanja.
Da li je marama koju nosi gospodin Nenad Čanak odnedavno znak da on želi da se ugleda na Jasera Arafata i da sebe predstavi kao lidera naroda u Vojvodini, koji želi samostalnu državu, jer upravo to radi Jaser Arafat; ili je možda to solidarisanje i ugledanje na jednog drugog pokrajinskog lidera u južnoj srpskoj pokrajini, Ibrahima Rugovu, koji takođe nosi šal oko vrata? Ima dobar primer za ugled, svakako, ukoliko je tu u pitanju Ibrahim Rugova.
Da li je podneo i zašto je podneo, a jeste podneo zahtev za dobijanje urbanističkih uslova za izgradnju stranih ambasada u Kamenici kod Novog Sada? Da li vam to govori da njegova težnja nije autonomija, nego republika, i to nezavisna republika Vojvodina? Da li je predsednik Hrvatskog sabora otkrio spomen ploču nekom srpskom vojvodi u Hrvatskoj - nije; a Nenad Čanak je u svojstvu predsednika Skupštine Vojvodine otkrio spomen ploču Banu Jelačiću na Petrovaradinu. Da li se neki hrvatski zvaničnik izvinio srpskom narodu za ubijanje Srba i proterivanje Srba iz Hrvatske, naročito posle "Bljeska" i "Oluje"; a on se izvinio hrvatskom narodu u svojstvu predsednika Skupštine Vovjodine, ne dobivši saglasnost za to ni od koga u Srbiji.
Ono što je, da ponovim, najindikativnije od svega, to je da se Liga socijaldemokrata i lično Nenad Čanak zalažu za stvaranje republike Vojvodine, jer u programu Lige socijaldemokratije Srbije stoji da se Srbija ima pocepati na šest republika, i to: Vojvodina, Beograd sa okolinom, jugoistočna Srbija, Šumadija, Sandžak, odnosno Raška oblast kako mi kažemo, i Kosovo, a mi kažemo Kosovo i Metohija. To je program Lige socijaldemokrata i to je osnovni cilj gospodina Nenada Čanka, koji je glavni predlagač ovoga.
A, sada pitanje za sve predlagače - zašto, gospodo predlagači, ako želite autonomiju, vaše stranke prave nacrt ustava Vojvodine, kad dobro znate da je ustav osnovni akt Republike a statut osnovni akt pokrajine? Dakle, vi čak ne pravite ni ustavni zakon, nego pravite nacrt ustava, što će reći da vas interesuje samo republika.
Mi iz četiri razloga nećemo glasati za ovaj zakon. Prvi je to što je u suprotnosti sa 24 aktuelna pozitivna zakona koji su trenutno na snazi u Srbiji. Drugo, zato što je protivan članovima 108. i 109. Ustava Srbije koji govori o nadležnostima, jer ovaj predlog zakona predviđa mnogo veće nadležnosti nego što ih formuliše, naročito, član 109. Ustava Srbije.
Ovaj zakon predstavlja, takođe, kamen temeljac osnivanja buduće republike Vojvodine i bojim se da ćete svi koji budete glasali danas za spavati noćas veoma loše, jer ćete imati istorijsku odgovornost za zametanje klice jedne nove republike. Autonomija Vojvodine, po mišljenju Stranke srpskog jedinstva, treba da bude vraćena. Dakle, mi smo za vraćanje autonomije. Autonomija - da, ali republika - ne i nikada. Hvala na pažnji.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri i gospodine predsedniče Vlade, poslanička grupa SSJ-a će u Skupštini Srbije glasati protiv ovog omnibus zakona, ili kako je tačnije nazvan - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine. To upravo zato što smatramo da se ne radi, u suštini, o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini, već se radi o nečemu sasvim drugom. Čini mi se da se iz ovog predloga zakona valja nešto mnogo veće, odnosno da ćemo, ukoliko budemo glasali za ovaj zakon, posejati klicu stvaranja nezavisne republike Vojvodine, nezavisne od Republike Srbije.
Da se razumemo: SSJ se inače, po svom programu i po deklaraciji koja je usvojena u prošloj godini, zalaže za vraćanje autonomije AP Vojvodini, koja je propisana važećim Ustavom, usvojenim 1990. godine. Ali, nikako se ne slažem da se u ovom predlogu zakona radi upravo o tim nadležnostima koje su propisane važećim zakonom. Pre mi to liči na vraćanje nadležnosti koju je imala Pokrajina Vojvodina Ustavom iz 1974. godine, o čemu je govorio i gospodin Nenad Čanak, žaleći za time što taj ustav nije na snazi.
Dakle, zalažemo se da Vojvodina bude autonomna pokrajina u jedinstvenoj Srbiji, u kojoj će svi građani Vojvodine, bez obzira na versku, nacionalnu ili političku opredeljenost, imati potpuno ista prava, gde će većinski srpski narod koga u Vojvodini ima 70%, zajedno sa ostalim (25%) etničkim zajednicama, živeti potpuno ravnopravno, uživajući ista građanska, politička i sva druga prava. To je u našem programu i mi od toga nećemo odustati. Ali, ovde se očigledno radi o nečem sasvim drugom.
Pokušaću da vam objasnim zbog čega SSJ neće glasati za usvajanje ovog zakona. Postoje četiri razloga. Prvi razlog je taj, što je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa 24 pozitivna zakonska propisa u Srbiji; dakle, u suprotnosti je sa 24 zakona. Oni se ili moraju ukinuti ili se moraju promeniti da bi ovaj zakon bio legitiman.
Drugi razlog, ovaj zakon je u suprotnosti sa Ustavom, jer daje Pokrajini mnogo veća ovlašćenja nego što je to Ustavom propisano. To je prvo. Drugo, ovaj zakon je retroaktivan - jer, podrazumeva da se primena ovog zakona vrši od 1. januara ove godine, a usvojiće se pri kraju prvog meseca ove godine. O tome je i govorio i predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić, rekavši da je i Vlada reagovala amandmanima da bi otklonila neke neustavne odredbe ovog zakona koje ga čine neustavnim.
Treći razlog je u tome što smatramo da se donošenjem ovog zakona Pokrajini Vojvodini daju određene ingerencije koje imaju samo republike. Prvo, da li je prirodno da pokrajina ima pravo da osniva više škole, fakultete i univerzitete? Nije. Da li je logično i da li je prirodno da se ukida Radio televizija Srbije na teritoriji Vojvodine i da se uspostavlja nova radio televizija Vojvodine? Nemam ništa protiv ukoliko bi ispred radio televizija Vojvodine stajalo RTS ili RTS - radio televizija Vojvodine.
Ali, samo naziv radio televizije Vojvodina me neodoljivo podseća na 1991. godinu i na stvaranje Radio televizije Slovenije, Radio televizije Hrvatske, Radio televizije Bosne i Hercegovine - a i danas u našoj federaciji imamo Radio televiziju Crne Gore; Crna Gora je Republika, a Vojvodina je još uvek po važećem zakonu Pokrajina. Ponavljam, ne smeta mi ako se zove RTS - radio televizija Vojvodine, ali samo radio televizija Vojvodine za mene i za SSJ nije prihvatljivo. Ne branim ja Radio televiziju Srbije kao medijsku kuću. Ona je za mene, i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, bila televizijska bastilja na kojoj SSJ nema pristup. Nikada niko iz SSJ-a nije bio gost ni u jednoj emisiji RTS-a. Takav je odnos uglavnom i prema ostalim strankama opozicije.
Dakle, ne branim RTS kao medijsku kuću, ali je branim kao srpsku nacionalnu instituciju. Kakva je takva je, ona jeste nacionalna institucija i predstavlja najvažniju medijsku kuću Republike Srbije. Dalje, da li je logično da se osnivaju posebni fondovi, odnosno javna preduzeća koja će upravljati vodoprivredom, šumama, lovstvom, i da li je logično da pokrajina ima sopstvenu direkciju za robne rezerve. Naravno da nije.
Da li je logično da u Predlogu zakona u članu 50. piše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" na markama alkoholnih pića". Da li je to jako važno? Ne - ne kao etiketa, ali je važno da se Vojvodina i time izdvaja iz Srbije i time pokazuje svu svoju nezavisnost od Republike Srbije. Dalje, da li je logično da Republika Srbija nema svoje ministarstvo sporta, a Vojvodina preko Zavoda za sport praktično preuzima sve ingerencije Ministarstva za sport Pokrajine Vojvodine. To je još jedan segment odvajanja Vojvodine od Jugoslavije. I da ne nabrajam, zaista ima mnogo toga.
Skrenuo bih pažnju na nešto što piše u obrazloženju Predloga zakona, a to je da zakon predstavlja prvu fazu konkretizovanja nadležnosti autonomne pokrajine. Pretpostavljamo kakva će biti druga faza. Pretpostavljam da će to biti ili raspisivanje referenduma ili internacionalizacija problema Vojvodine; svi dobro znamo kako je to kada se naš problem internacionalizuje i kada se umeša međunarodna zajednica. Još nešto je vrlo indikativno. Piše da etimološki termin "autonomija" ima sledeće značenje: samozakonodavstvo, samouprava, politička nezavisnost i samostalnost. Kao da nam predlagač želi sugerisati da mi po Vujakliji, po njegovom leksikonu stranih reči i izraza treba da priznamo kao nezavisnu političku samoupravu republiku Vojvodinu. Sa time se nikako ne mogu složiti.
Četvrti razlog, zbog čega nećemo glasati za ovaj predlog zakona, jeste sledeći: jednostavno ne verujemo predlagačima ovog zakona; u dokumentu Lige socijaldemokrata Vojvodine koji je usvojen marta 1999. godine, čiji je predsednik gospodin Nenad Čanak, inače aktuelni predsednik Skupštine AP Vojvodine, piše da Srbiju treba podeliti na šest republika, i to: Vojvodina, Šumadija, jugoistična Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak i Kosovo. Vojvodina u takvoj federalnoj državi mora imati status republike. Po ovako definisanom državnom uređenju, Vojvodina bi u oblasti spoljne politike imala pravo da uspostavlja međuregionalne odnose sa ostalim evropskim regijama.
Dakle, da li da verujemo, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, Nenadu Čanku kao predsedniku Lige socijaldemokrata koja u programu ima odvajanje Vojvodine od Srbije i stvaranje nezavisne republike Vojvodine ili da verujemo gospodinu Čanku kao predlagaču zakona o vraćanju autonomije Vojvodini po važećem Ustavu.
Da li, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, treba da verujemo gospodinu Jožefu Kasi, inače potpredsedniku Vlade Srbije, koji je u ulozi predsednika Saveza vojvođanskih Mađara napisao sporazum gde piše da mađarska regionalna samouprava, područje mađarske regionalne samouprave obuhvata: opštine u Vojvodini u kojima mađarsko stanovništvo čini većinu, kao i naseljena mesta koja se graniče sa tim opštinama, obrazuju mađarsku regionalnu samoupravu radi efikasnije zaštite i unapređenja nacionalnog identiteta mađarske nacionalne manjine. Područje mađarske regionalne samouprave obuhvata opštine: Ada, Bačka Topola, Bečej, Čoka, Kanjiža, Mali Iđoš, Subotica, Novi Kneževac, Senta itd.
Da li da verujemo predlagaču gospodinu Jožefu Kasi kao predsedniku svoje stranke, koja ima u svom programu stvaranje mađarske regionalne samouprave u Srbiji, dakle u Vojvodini, ili da verujemo gospodinu Kasi kao predlagaču ovog zakona o vraćanju nadležnosti. To je pitanje o kome treba svi da razmislimo.
Želim samo da vas podsetim da se danas odlučuje o veoma važnom pitanju i da sve stranke koje budu dale svoj glas za usvajanje ovog
zakona o vraćanju tzv.nadležnosti odnosno o uspostavljanju republike Vojvodine, nose sa sobom istorijsku odgovornost za cepanje i podelu Srbije na nekoliko regiona. Mislim, i sasvim sam siguran, da je bilo dovoljno cepanja naše zemlje i da Vojvodina treba da bude srpska autonomna pokrajina, sa svim autonomnim ovlašćenjima u jedinstvenoj Srbiji. Hvala lepo.