Dame i gospodo narodni poslanici, došle su priče o tome hoće li biti zemljišta, neće li biti dovoljno zemljišta. Ja mislim da baš ovaj član 3. je jedan jako dobar institut da se lokalnim samoupravama obustavljaju transferna sredstva ukoliko ne izvrše svoje obaveze, kada je u pitanju program ili javni oglas, omogućava da se znatno više zemljišta izda i da faktički skoro svo ono zemljište koje je na raspolaganju lokalnim samoupravama, koje je na raspolaganju državi Srbiji, dođe u situaciju da bude izdato jer će lokalne samouprave jako teško prihvatiti da im budu obustavljena transferna sredstva.
Tako da, u narednih godinu-dve dok ovaj mehanizam zaživi, ja sam siguran da umesto ovih 250-280, ne znam pravi podatak, različiti podaci se ovde iznose, ali u svakom slučaju, da onih 460.000 hektara, koliko realno ima obradivog zemljišta, da će najveći deo tog zemljišta biti izdat i samim tim i onih 30% koji su sporni za neke kolege iz opozicije pokriće se,činjenicom da će mnogo veća površina zemljišta biti izdavana u prethodnom periodu, tako da poljoprivrednici koji trenutno zakupljuju zemlju nemaju zbog čega da se sekiraju, nemaju čega da se plaše. Biće zemljišta, i to u većem obimu, naročito u ovih narednih nekoliko godina.
Znate, mi govorimo o 30% poljoprivrednog zemljišta koje treba da se izda investitorima. Zar vi mislite da će to da se izda preko noći, da će preko noći da u svakoj opštini u Srbiji na niknu kombinati od po 500, 600, 700 hektara? Pa,to je jedan proces koji će da traje decenijama. Pa,mi smo i u onoj Titovoj Jugoslaviji decenijama i uz veliku pomoć nekog kapitala koji je stizao uglavnom iz zapadnih zemalja gradili te kombinate decenijama, tako da će i ovaj proces da se u svakoj od 200 opština ili u najvećem broju tih opština stvore faktički ti kombinati koji će imati 500, 600, 700 hektara, koji će se baviti pre svega i isključivo, to je cilj države, stočarstvom, ratarstvom, voćarskom proizvodnjom, da se tek tako pojave preko noći. Veliki je posao. Ovo je jedna prilika za pojedine opštine. Ja sam presretan ukoliko u narednoj godini imamo pet do deset opština koje će izdati svoje zemljište i ostvariti neke ozbiljnije investicije. Za ceo taj posao izdavanja tih 30% državnog zemljišta i investiranja, potrebne su milijarde evra, milijarde evra i stvarno jedan jako dugačak proces.
Prema tome, u kratkom roku i u narednih par godina sasvim sigurno poljoprivrednici će imati više zemljišta koja će biti ponuđena za izdavanje sa jedne strane, a lako moguće da će i cene zakupa pasti, s obzirom da će veća površina zemljišta ponuđena, pa je to još jedna od pogodnosti za poljoprivrednike, bar u narednih desetak godina, rekao bih.
Prema tome, nema potrebe ni za kakav strah. Ovaj institut u članu 3. je jako dobar, koji primorava jedinice lokalne samouprave da obavezno izdaju zemlju i da se skoro sva zemlja kojom raspolaže država Srbija izda i biće to jedan podstrek, pre svega za poljoprivrednike koji u ovom trenutku izdaju zemlju u relativno kratkom roku od godinu, dve. Hvala.

Dame i gospodo, mislim da se isuviše politike unelo u ovaj institut. Namera je sasvim sigurno dobra. Ako pogledate kakvo stanje stoji sa veličinama parcela i poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, shvatite koliko smo mi u stvari nekonkurentni u odnosu na Evropu. Mi želimo da napravimo posao, da izađemo na evropsko tržište, a 2,6 puta su naša poljoprivredna gazdinstva manja nego što su u toj EU. Možemo li mi sada da ukrupnimo tako preko noći naša privatna poljoprivredna gazdinstva, ili jedino kroz državno zemljište možemo da povećamo prosek poljoprivrednih parcela u Srbiji? Čini mi se da je odgovor poprilično jasan.
Danas se u Evropi podrazumeva da ste konkurent, da možete da ostvarite izvestan prihod s kojim možete da se takmičite sa tim zemljama Evrope, ako imate poljoprivredno gazdinstvo veće od 10 hektara. Naše je na 5,4 hektara. Mi imamo preko 48% gazdinstava koja imaju dva hektara. Znači, i ovaj institut, pre svega sa pravom prvenstva zakupa, ali i nakon toga imaćemo mogućnost da poljoprivrednici otkupljuju poljoprivredno zemljište, državno poljoprivredno zemljište, što ima za cilj da uvećamo poljoprivredne posede i na taj način dođemo do intenzivne poljoprivrede. Ta intenzivna poljoprivreda je jedini način da naši poljoprivrednici ostvare ozbiljniji prihod i da opstanu kada budemo ulazili u EU.
Dakle, nema razloga da se omalovažava ovaj institut. Ovaj institut ne znači da će jedna osoba, usvojen je amandman, mislim da je to svima jasno, neke kolege to previđaju svesno ili nesvesno, da i više osoba, više pravnih lica. Šta je tu problem sa pravnim licima? Jel problem da fizičko lice postane pravno lice? Pa, pravno lice se lakše kontroliše, poreski organi imaju bolji uvid. Ako ste već dali državno zemljište nekom u zakup, i to ozbiljne površine, zašto ne bi bilo pravno lice?
Znači, sve ovo što je osmišljeno ovim institutom, ja mislim da je u korist domaće poljoprivrede, da ako već ne možemo da uvećamo subvencije i da imamo ni približno onakve subvencije kakve ima EU, ako ne možemo da obezbedimo odgovarajuće kamate u poljoprivredi, ako nemamo definisano tržište, dajte bar da uvećamo parcele. Dajte sa tim većim parcelama, koje su rak rana srpske poljoprivrede, znači parcele od 10, 20 i 30 hektara, da pokušamo da učinimo našu poljoprivredu konkurentnijom nego što je sad. Prema tome, dajte da imamo malo više razumevanja, jer ovaj zakon generalno, a i ovaj institut ima pre svega taj cilj. Hvala.

Dame i gospodo, jako puno, rekao bih, da ne kažem ružnih reči, ali jesu i ružne i previše zastrašivanja zemljoradnika od strane pojedinih kolega. Moram da ponovim nešto, ovim zakonom sa ovih 250 hiljada hektara koji se trenutno izdaju u poljoprivredno zemljište, sasvim sigurno u naredne dve godine imaćemo bar 50 do 60 hiljada hektara više zemlje za izdavanje. To je pod jedan.
Pod dva, 30%. Pa 30% neće u toku ove godine da nestane iz tog državnog fonda i neće biti izdato nekim zakupcima. Potrebne su godine da se osmisle, da se pripreme projekti, da se ozbiljna finansijska sredstva ulože. Imamo li mi te investitore? Radi se o desetinama milijardama evra. Kompletna investicija u Srbiji se procenjuje na nekih sedam-osam milijardi evra. Znači, u kompletnu privredu Srbije za godinu dana.
Sve onda može da se sprovede godinama gledano iz ove perspektive. Znači, sprovešće se u pojedinim opštinama gde se ukaže potrebno interesovanje pojedinih investitora, ali neće biti te situacije da se preko noći izgubi 30% poljoprivrednog zemljišta. Ja sam siguran da će u naredne dve godine i prosta računica, biti više zemlje za izdavanje nego što je ima u ovom trenutku, to je jedno.
Da li će ti ljudi ostati bez posla? Pa naravno da neće. Osim toga, nemojte da potcenjujete naše poljoprivrednike, znaju oni dobro da se prilagode zakonskim propisima. Jako brzo, imaćemo veliki broj onih koji će između sebe napraviti i privredna društva i izaći sa projektima.
Ja verujem, ovo je tako i osmišljeno da pre svega oni dođu do tog poljoprivrednog zemljišta pre nego što 2017. godine budemo eventualno morali, ako budemo morali, ja ne bih bio isključiv, daleko je 2017. godina, oktobar 2017. godine, dve godine imamo do tada. Mislim da ne treba trčati baš mnogo ispred rude i da postoje i mogućnosti i načini da se spreči da se tako olako otuđi poljoprivredno zemljište.
Postoji mogućnost za niz barijera. Ja sam siguran da će neko te mogućnosti prepoznati u narednom periodu, ali čini mi se da nije trenutak, nije trenutno trenutak da o tome pričamo.
Znači, što se tiče malih plata, dajte, to nema nikakve veze, male plate su u svim oblastima privrede. Dajte, zapitajmo se zašto smo u vlastitoj zemlji postali jeftina radna snaga i tehnološki višak? Kakvu smo mi tu tranziciju sprovodili ovih 12 godina? kakav smo tip kapitalizma izabrali? Tu je odgovor na sve to. Kakvo tržište rada danas imamo? Kako smo ga kreirali?
Nemojte, sasvim sigurno za to nije kriva SNS i to se sigurno nije dešavalo u ovih godinu-dve, to se dešava od 2000. godine pa na ovamo. Znači, dajte, budite malo samokritičniji i nemojte tako olako da nas optužujete za gubitak nekih 1000 ranih mesta. Niko neće izgubiti radno mesto, svi će imati prilike da zakupe poljoprivredno zemljište, a uz to, molim vas, pa mi govorimo o nekih stotinak hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Oko tri miliona i 300 hiljada ima oranica, tako sam bar ja došao do tog podatka u Srbiji. To je samo tri posto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Znači, ne radi se ni o kakvoj katastrofi o kojoj vi pričate, daleko je to od bilo kakve katastrofe. Ovo je samo prilika da se pojave ozbiljni, veliki igrači, koji mogu da se bave intenzivnom poljoprivredom. Što nam je preko potrebno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se radi o dosta ozbiljnom zakonu. Malo smo neozbiljno krenuli u ovu raspravu. Ima ovde sigurno instituta koje možemo da kritikujemo, da očekujemo da se poboljšaju kroz amandmane. Imaće kolege iz opozicije da to učine. Ovo je jako bitan zakon, zakon koji sa nestrpljenjem očekuju svi privrednici, rekao bih, u Srbiji jer smo do sada imali zakon koji nije odgovarao tranzicioznim promenama koje su se u ovom društvu desile u ovim 10 do 15 godina, koji se oslanjao na neki sistem iz vremena socijalizma i koji jednostavno nije bio u interesu najveće većine preduzetnika.
Preduzetnici očekuju baš ono što piše u ovom članu, a to je da imaju jednu interesnu organizaciju koja će da ih okupi, koja će i u stručnom i poslovnom smislu značiti mogućnost da izađu na strana tržišta. To je ujedno interes i države. Danas se država povlači sa tržišta, a privredna komora je ta koja treba taj prostor koji se ostavlja između države i privrednih subjekata da popuni.
Prema tome, naravno da amandman nije prihvatljiv, ali dajte da malo konkretnije i dobronamernije razmotrimo sve ove predloge, sve ove institute koji su predloženi, jer stvarno mislim da su jako bitni za budućnost naše privrede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema razloga za ovoliko priče. Meni se čini da je član 4. poprilično liberalan.
Vi u članu 4. imate stav 5. koji kaže da regionalne privredne komore mogu biti obrazovane za područje jednog ili više upravnih okruga.
Znači, niko ne sputava upravne okruge da se udružuju da faktički naprave i regionalnu privrednu komoru u okviru statističkog regiona. Ovde se daje mogućnost da imamo 29 regionalnih komora. Meni se čak i čini da je to i previše liberalno postavljena cela stvar.
Koncept Privredne komore za koji se zalaže Vlada uglavnom se oslanja na iskustvo Nemačke i Austrije. Evo, jedan podatak iz Austrije. Austrija ima jednu Privrednu komoru i ima devet regionalnih komora, znači, samo devet regionalnih komora. Prema tome, nije potrebno ići u neki prevelik broj ovih regionalnih privrednih komora, koje u stvari samo razvodnjavaju celu priču. Ali, zato Austrija s druge strane ima preko 100 predstavništava u zemljama širom sveta, i sva ta predstavništva finansirana su sredstvima privrednih komora, a tamo gde ima manje od tri zaposlena, čak država dotira finansijska sredstva koja su potrebna za troškove za plate tih zaposlenih.
Znači, austrijska privredna komora je okrenuta pre svega izvozu. I to treba da bude i cilj naše Privredne komore. Ja sam tako i shvatio ceo ovaj koncept, da povećamo izvoz, jer od izvoza, od toga hoćemo u nekom narednom periodu sa ovog našeg skučenog tržišta uspeti da iskoračimo na svetsko tržište, zavisiće i uspešnost i bolji finansijski rezultati i bolji socijalni položaj svakog od naših građana. Hvala.

Dame i gospodo, uvažavajući argumente koje je moj kolega, gospodin Arsić dao kada su u pitanju kolekcionari, postaviću još jedno pitanje – da li je moguće zloupotrebiti ovaj pojam „kolekcionarsko oružje“ i na taj način izbeći obavezu plaćanja poreza na oruže? Da li je taj pojam „kolekcionarsko oružje“, odnosno dozvola koja se izdaje, dovoljno dobro definisan da bismo mogli da izbegnemo eventualne zloupotrebe u celom postupku?
Nisam siguran šta sve može da potpadne pod kolekcionarsko oružje i možda bi ministar s te strane mogao da da širu informaciju. Meni se čini da je intencija ministarstva bila baš u tome da se bilo koji vid zloupotrebe spreči s obzirom da se radi ipak o ljudima koji su pristojnog imovnog stanja, kao što je rekao moj kolega Arsić. Hvala.

Dame i gospodo, činjenica je da cene rastu. Inflacija je 1,5% i to je jedna od najnižih inflacija u poslednjih 20-30 godina u Srbiji. Prema tome, u tome što raste inflacija i što ima inflacije, to je još jedan dobar pokazatelj da se ljudi bore protiv stagflacije, jer je to mnogo veći ekonomski problem. Mala inflacija, a ovo je možda čak i premala, potpomaže privredni rast. To je nešto osnovno u nekoj ekonomskoj teoriji.
Ovde se u stvari samo odnosi na neko usklađenje, izbegavanje nekih dodatnih procedura koje bi faktički više koštalo, nego kako trenutno stoji indeks potrošačkih cena i rast indeksa potrošačkih cena. Uz ovako nisku inflaciju i uz ovako niske potrošačke cene, troškovi usklađivanja, recimo, u sledećoj godini, u iznosu ovog poreza verovatno bi bili viši.

Dame i gospodo, po ovom članu 4, mislim da je ovo rešenje jako dobro, kada su u pitanju preduzetnici, kada je u pitanju preduzetnici koji su stekli pravo na penziju. Njima se ne omogućava da ne plate one obaveze za koje su dužni prilikom zatvaranja radnje, prilikom brisanja iz registra, izuzev, kada odlaze u penziju, na doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje, jer za te iste doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje postoji zakonska mogućnost da im se odbije od buduće penzije, tako da nema potrebe da ljude maltretiramo, ako već nemaju dovoljno para, da sada uplaćuju i te iznose, pa da im se nakon toga od penzije oduzima taj iznos. Mnogo je prostije, mnogo je jednostavnije, jasno rešenje. Ništa država ovim ne gubi, već se samo ubrzava poreski postupak i olakšava život ljudima koji su stekli pravo na penziju.
Mislim da je jako dobro rešenje, jako životno, i te kako primenjivo i biće na zadovoljstvo onih koji odlaze i koji su stekli uslove za odlazak u penziju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako je govoriti o odgovornosti. Sasvim sigurno da niko nije srećan zbog produžavanja ovih rokova, a ja bih moje poštovane kolege podsetio da kada smo uvodili elektronske lične karte i elektronske pasoše da smo u ovoj Skupštini bar jedno pet, šest puta produžavali te rokove i da ni jednog trenutka nisu govorili o odgovornosti onih koji su eventualno krivi za to, a to su u svakom slučaju članovi njihove političke stranke.
Znači, nije lako uvesti neki novi sistem. Mi smo dosta siromašno društvo. Kapaciteti naših institucija su često problematični. Ima tu problema. Osim toga, ovaj rok se produžava samo za još neka tri meseca. Nije to neka drastična promena u odnosu na ono što imamo predloženo.
Pa dajte da budemo malo i samokritični i da realnije sagledamo mogućnosti naše administracije i našeg društva. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj član u stvari odnosi se na član 4. o čemu smo već razgovarali, da preduzetnici koji su stekli pravo da odu u penziju mogu doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje da isplate od svojih penzija, tako da, s obzirom da je Vlada predložila ovaj institut, sasvim je normalno da je na red došao i ovaj član i kao što sam i malo pre rekao, mislim da je prihvatljiv i treba ovaj amandman odbiti, jer bi to bilo negiranje člana 4. Predloga zakona.

Dame i gospodo, na jednoj temi smo koja je i politička i nema sumnje da je Vlada, skupštinska većina uvek zainteresovana da omogući što lakši rad preduzetnicima, ali s druge strane, moramo da budemo svesni da izvesni prihodi poreski moraju da se uberu u državnu kasu i od toga zavisi kvalitet života, od toga zavisi i prosveta i zdravstvo i mnogo toga u državi Srbiji.
Ono što je intencija Vlade bila, to je da se svima onima koji su spremni da zaposle dva zaposlena u narednom periodu, a misli se na mala i srednja preduzeća, preduzetnike, to je neka mera koju smo imali do sada, omoguće da nastave sa tim olakšicama i u narednom periodu, sve do kraja 2017. godine.
Dokle god se potpuno ne uredi ili ne reformiše kompletan poreski sistem, ne možemo tako olako da idemo sa nekakvim oslobađanjima, jer bi te prihode koji se predlažu ovakvim nekim rešenjima, kolega iz opozicija, morali da nadoknadimo na neki drugi način.
Sasvim sigurno, nama je potrebna jedna ozbiljna poreska reforma da bismo našli sebe. U ovom trenutku kada smo ipak, i Vlada i ministarstvo, opterećeni sprovođenjem reformi i fiskalnom konsolidacijom, svesni da, iako smo u 2015. godini uspeli da izbegnemo otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora, u 2016. godini to neće ići tako lako.
Vlada je našla snage i našla ovaj model koji bi eventualno one zaposlene iz javnog sektora mogla da prebaci u privatnu privredu i da im u svakom slučaju olakša egzistenciju, tako da mislim da ovaj zakon prati Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, gde isto tako imamo smanjenje ovih obaveza, koje plaćaju privatni preduzetnici i da je rešenje koje je Vlada predložila mnogo primerenije, a mi možemo da se utrkujemo sa nekakvim olakšicama, ali na žalost ova država u ovom trenutku nije sposobna da izađe sa tolikim poreskim olakšicama, koliko predlažu neke kolege. Lako je biti opozicija, a teško je biti vlast, i na nama je da sačuvamo finansijski sistem i da izbegnemo krizu duga, smanjimo deficit i održimo stabilnost kompletnog sistema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne prepoznaje toliko nejasnoća kao moja koleginica, mislim da je stvar relativno jasna. Ako u tih deset godina imate 10% recimo kapitala pa nakon toga uspete da obezbedite 15, pa 20, pa 30, pa ponovo padnete na 10%, znači, onoliko koliko ste minimalno u tih deset godina imali to je tih recimo 10% na to imate pravo da budete oslobođeni i tu je stvar potpuno jasna. To što ste nekad imali 15 ili 20% to više nije bitno. To se odnosi i na prvi i na drugi stav.
Tako da meni ovaj amandman nije nejasan i mislim da nije ni pisan rečnikom koji se ne može razumeti i u potpunosti odgovara želji predlagača da se od poreskog opterećenja izuzme sve ono što je bilo i sve one poreske prihode i prava koja su u konstantnom periodu od deset godina imali poreski obveznici. Hvala vam.

Dame i gospodo, u ovom članu 3. postoji i jedan stav 9. koji je poprilično jasan i ja mislim da svaku sumnju u tome da li će država da vrati ili neće i kada će da vrati, otklanja ovo.

Dozvolite da pročitam – povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 7. o čemu smo već govorili, znači ono što je uplaćeno, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak, poreska administracija u roku od 15 dana. U samom zakonu dat je rok od 15 dana u kome mora država da vrati ono što je uplaćeno od poreza na doprinose za socijalno.

Prema tome, nema razloga za ovoliki strah da država neće da vrati preduzetnicima koji su platili doprinose za socijalno i penziono, znači, rok je jasan. Imajte malo više poverenja u državu. Ja mislim da ova država funkcioniše svakim danom sve bolje i bolje i da poštuje svoje rokove da postoji zakon u kojima država mora svoje obaveze da izmiri prema i pravnim licima, tako da nema razloga za nervozu. Biće ovaj institut jako dobro primenjivan i novac koji je država dužna vraćaće u ovom roku od 15 dana. Hvala.

Koliko je vremena ostalo gospodine Bečiću?   

Potrudiću se da budem što kraći.
Činjenica je da je poljoprivredno zemljište ozbiljan resurs RS. činjenica je da smo mnoge resurse u prethodnih 10 do 15 godina izgubili. Mislim na brojna preduzeća, na privredu Srbije, pa i jako velika nebriga bila je u poljoprivredi kada su u pitanju kombinati, ali kada je u pitanju ceo poljoprivredni sektor, tako da je jako dobro što je Vlada, što je ministarstvo prepoznalo potencijale koje ima državno poljoprivredno zemljište iz dva razloga.
Budimo otvoreni, sa jedne strane to su fiskalni prihodi koji su itekako potrebni državnom budžetu da bismo išli na to sa što je moguće manjim porezima, da bismo izbegli otpuštanja u javnom sektoru, potrebni su nam novi poreski prihodi i mi smo već imali jedan set zakona o kojima ćemo u detalje raspravljati verovatno sutra. Ali, i ovaj zakon pomoći će da budžet bude puniji i da se svi oni problemi koji kroz ovaj proces reforme imamo u fiskalnom sektoru budu korišćeni uz što manje otpuštanja i što manje žrtvovanja građana Srbije.
Dakle, sa jedne strane, fiskalni prihod, a sa druge strane, imamo jednu ozbiljnu razvojnu šansu kroz veliki broj investicija koje možemo da ostvarimo kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Tu, ja bih rekao da se u današnjoj diskusiji pojavljuju dva problema. Jedan je problem kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina i onih 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu treba naglasiti. Mislim da pojedine kolege preteruju i preterano, rekao bih ako nije preteška reč, da zastrašuju građane Srbije.
Znate, nije lako danas doći do investicija tih 30% zemljišta u jednoj opštini, dato za neku ozbiljnu investiciju. Pitanje je u koliki broj opština može da se realizuje. Trajaće to. To jedan ozbiljan proces koji će trajati verovatno godinama. Sa druge strane, ovaj zakon podrazumeva mnogo bolje korišćenje i kontrolu poljoprivrednog zemljišta. Znači, pojaviće se jedna mnogo veća količina poljoprivrednog zemljišta koja će biti ponuđena poljoprivrednicima danas u Srbiji i nema straha i bojazni da će u nekom kratkom roku posle donošenja ovog zakona oni poljoprivrednici koji su do sada zakupljivali zemljištem ostati bez mogućnosti da ga ponovo zakupe i bez nekih sredstava za život, o čemu se govori.
Druga stvar je kupovina zemljišta. Mislim da poljoprivrednicima koji se bave ratarskom proizvodnjom mi moramo jasno i da kažemo da interes države Srbije jeste da u mnogo većoj meri razvijamo stočarstvo, da razvijamo povrtarstvo, da razvijamo voćarstvo, da po hektaru zemlje ostvarimo mnogo veći prihod i kroz mogućnost da kupuje zemlju moraće i sami da obezbede površinu zemljišta koja im je potrebna za ratarsku proizvodnju. Mogućnost koja im je data je po meni jako dobra i verujem da će poljoprivrednici koji se bave ratarskom proizvodnjom iskoristiti ovu priliku i uvećati svoje parcele.
Sa druge strane, treba jasno reći, samo u prethodnoj godini 20 hiljada preduzetnika zatvorilo je svoje preduzetničke radnje i ti ljudi su ulagali verovatno desetine hiljade evra u svoje poslove, nisu u tome uspeli. Nelogično je da neko zasniva svoj poljoprivredni biznis na državnoj zemlji, da na osnovu države zemlje računa da će u narednim decenijama moći to pravo na državnu zemlju tek tako da ostvaruje. On mora da ima i svoju zemlju i na osnovu toga da razvija svoj poljoprivredni biznis sa državom, da zemlja ako uspe u nekom zakupu da dođe do nje, dobro je došlo, povećaće mu prihod, ali ne može da bude osnov za neki biznis plan i za neku ozbiljniju u dugoročniju proizvodnju.
Toliko. Ja ne bih da preterujem, da dužim. Jednostavno, zakon je dobar. Jako puno je instituta koji će pomoći da se kontroliše promet zemlje, da se što veće površine državne zemlje stave na raspolaganje našim poljoprivrednicima, a verujem da je sve ovo u kontekstu Zakona o ulaganju. Podsetio bih vas da smo doneli Zakon o ulaganju i da će verovatno dobar deo investicija ići u prerađivačku proizvodnju pre svega u oblasti poljoprivrede. Hvala.