Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo ministri, gospodine Đorđeviću, vidim da neki olako bace kamenicu ka SNS, a ja sam bio dovoljno vredan da sam pronašao biografije kandidata za ministre u Vladi 2008. godine, pa sam video da su svi ti kandidati svoje biografije otprilike stavili, iako je Vlada bila daleko veća, nego što je ova, da su uspeli da stave sve svoje biografije na ravno dve strane A4 formata, pa sam mogao da vidim da su ti vajni kandidati DS takvi da jedino što mogu da kažu da imaju završen fakultet, ne kažu koliko godina, odnosno decenija su studirali, ali zato imaju neke specijalne kurseve u SAD, poštujem.

Međutim, prvo zaposlenje je bilo u državnoj upravi. Posle 12, 13 godina studiranja, prvo zaposlenje u državnoj upravi i iz te državne uprave ne izlaze.

Imamo još neke zanimljive stvari, tadašnji kadar DS, kandidat za ministra poljoprivrede, kao svoju najveću vrednost ima i to je navedeno u biografiji, da je nosilac medalja sa prvenstva Balkana i Mediterana u skijanju na vodi. Tako je to, skijanje na vodi, vrlo bitno i te medalje koje je osvojio, za Ministarstvo poljoprivrede.

Nemam problem što se kolega Dragin skijao na vodi i što je veoma uspešan u tome, ali imam problem što je posle u vršenju svoje vlasti nasankao i Azotaru i poljoprivrednike i mnoge druge kroz razne stvari protivzakonite, kriminalne, a koje je uradio i koje mogu da se mere u milionima i milionima evra.

Oni koji bace kamen na SNS, prvo moraju dobro da pogledaju u ogledalo i ono šta vide kao odraz u tom ogledalu.

Ovde je neko rekao da je premijer pobegao. Ja sam za neka bežanja čuo. Čuo sam i za bežanje od služenja vojnog roka, ali verujem da će o tim bežanjima od služenja vojnog roka bolje od mene govoriti moj uvaženi kolega gospodin Rističević.

Što se tiče premijera, uz uljudno i kolegijalno izvinjenje otišao je na otkrivanje Spomenika gospodinu Borislavu Pekiću koji je zajedno sa 13 intelektualaca

1989. godine obnovio rad Demokratske stranke i nisam baš siguran šta bi u ovom trenutku da može rekao o pojedincima koji su ili u DS ili koji su proistekli iz te iste DS, verovatno stavljajući sebe na mnogo veći, dajući sebi mnogo veću vrednost nego što je vrednost gospodina Pekića u svim oblicima života.

Što se tiče odbrane grada Šapca, imao sam tu čast da kao fizičko lice, da kao pojedinac, kao dobrovoljac učestvujem u odbrani Šapca zajedno sa mnogo dobrovoljaca, zajedno sa stotinama policajaca, zajedno sa stotinama vojnika i nemerljivo je uloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije u tom trenutku, koji je tu odbranu postavio jer da nije bilo svih tih ljudi, da nije bilo i njegove uloge u tom trenutku zbog neodgovorne, neozbiljne, nekompetentne vlasti u gradu Šapcu, neozbiljne vlasti u gradu Šapcu, mislim da bi grad Šabac doživeo mnogo goru sudbinu nego što je ta sudbina zadesila Obrenovac. S druge strane, da, i u Obrenovcu, ali i u drugim mestima koja su bila ugrožena poplavama najviši zvaničnici, da li MUP-a Srbije, da li Ministarstva odbrane, preuzeli su svoju i zakonom i Ustavom obavezu, a to je da štite građane Republike Srbije. Onima kojima tako nešto nije jasno, prvo bi trebalo da pročitaju Ustav i zakon, pa tek onda da diskutuju u Narodnoj skupštini.

Poštovani ministri, gospodine Bečiću, mislim da je neprimeren govor prethodnog govornika, zato što smo razrešenje gospodina Gašića, a to je prvi put da je neko iz Vlade Republike Srbije smenjen zbog izgovorene reči.

Ranije su mogli da izgovore milione reči, mogli su da pronevere i milione, ali je bilo važno da odgovornost nije postojala nikakva, ni politička, ni ljudska, ni bilo kakva druga odgovornost.

Prvi put se i desilo da potpredsednik najveće stranke bude smenjen sa mesta ministra odbrane, a da nema nikakve ljutnje, da nema nikakve ružne reči i da svi, naravno nastavljamo zajedno, kao što smo 2008. godine stvarali SNS, kao što u 2012. godine menjamo našu državu na bolje, tako ćemo to raditi i u budućnosti.

Kada neko nema ništa dobro da kaže o prethodnim ministrima odbrane, pre nego što je dužnost i obavezu vođenje naše države preuzela SNS, onda će naravno za sve i svašta optužiti gospodina Gašića. Možda zato što je neka ptica danas uginula, ili možda zato što je nekome iskipelo mleko na šporetu, ali zašto da ne govorimo i o tome da je Vojska Srbije u vreme dok je bio ministar gospodin Gašić, kupila 35.865 kompleta novih uniformi, 31. 445 pari vojničkih cipela, da prvi put će imati, sada se završava ugovor o nabavci 5.900 uniformi sa Jumkom, da je u vrednosti od 213 miliona dinara, da će prvi put imati pored modela uniforme M77 u svom kompletu imati i uniforme, odnosno letnje pantalone? Zašto da ne govorimo o tome o realizaciji stambenog zbrinjavanja pripadnika Vojske Srbije, da je 900 profesionalnih vojnika, ili bivših vojnika, stambeno je rešeno njihovo pitanje, za razliku od vremena kada ste vi vodili Ministarstvo odbrane, kada su nažalost morali ljudi da skaču sa svojim porodicama kroz prozor? Zašto to niste naveli, kao primer?

Gospodo ministri, gospodine predsedavajući, izneto je nekoliko paušalnih i proizvoljnih ocena od strane gospodina Stefanovića. Tačka 4. bele knjige SNS se odnosi za strategiju za mlade snaga za budućnost, tako da nije pažljivo čitao. Da je pažljivo čitao pronašao bi u beloj knjizi, ali u tački 11, tačka 14, odnos prema VMA, da će VMA i u budućnosti ostati dostupan civilima, a ne u tački 14.

Što se tiče odnosa prema VMA najbolje pokazuje uredba bivšeg ministra, gospodina Šutanovca, koja je imala smisla izdvajanja VMA, koju je ministar odbrane od 2012. godine, gospodin Vučić, odmah promenio i stavio van snage.

Što se tiče lošeg stanja na VMA, da, loše je stanje na VMA ali je ono posledica lošeg tretmana u prethodnom periodu kada ste nabavljali, ne mislim na vas lično, ali kada ste nabavljali operacione stolove koji i dan danas stoje u nekom magacinu na VMA i uredno su plaćeni, ali operacioni stolovi koji su za hirurge koji su visine dva metra i 20 santimetara. Zamislite hirurga, da li ste vi videli jednog hirurga u Srbiji da je visok dva metra i 20 santimetara? Običan čovek, obične konstitucije mora da se popne na hoklicu da bi na tom stolu nekoga operisao, ali ste platili sa ko zna kakvom provizijom, ko zna kakvim razlogom.

Kada govorite o korupciji, podsetiću vas da je Ministarstvo odbrane u 2014, 2015. godini po mišljenju Transparency International pokazao boljitak, napredak u 35 od 77 pokazatelja i da je sada u grupi C – umeren rizik od korupcije, za razliku od vremena kada je Ministarstvo odbrane vodio gospodin Šutanovac, kada smo bili u grupi D – visok rizik od korupcije…

A onda možemo da govorimo i o nabaci trodimenzionlanog radara i o firmi Paksel preko koje je išla nabavka kompletne hrane i to na dnevnoj bazi za kompletnu Vojsku Srbije, pa da vidimo na čijoj strani je korupcija, a na čijoj strani je borba protiv korupcije.

Ne znam šta je, gospodine predsedavajući, ostalo nejasno? Tri pitanja su postavljena, na tri pitanja je dat i odgovor. Dakle, VMA je dostupan građanima i civilima i tako piše i u programu SNS. Uostalom, VMA je simbol i vojnog zdravstva i Vojska, ali i celog našeg društva.

Postavljeno je i pitanje korupcije u okviru Ministarstva odbrane. Sve poverljive nabavke odobrava Vlada, a proverava DRI.

S druge strane, ponoviću još jednom, po mišljenju Transparency International za 2014-2015. godinu napredovalo je Ministarstvo odbrane u 35 od 77 pokazatelja i ušli smo u grupu C – umeren rizik od korupcije, za razliku od vašeg vremena, vremena bivšeg režima, kada smo bili u grupi država D plus – visok rizik od korupcije i sada se Ministarstvo odbrane nalazi u 40 najbolje rangiranih u svetu.

Baš zbog tog napretka imam pravo da postavim pitanje – zbog čega se nabavka hrane za pripadnike Ministarstva odbrane vršila samo i isključivo na dnevnoj bazi i samo isključivo preko jedne kompanije i jedne firme, koja se zove „Paksel“, preko koje je jedna konzerva paštete plaćena četiri puta više nego što se plaća sada?

Zašto i zbog čega je oštećen budžet Republike Srbije za 4,5 miliona evra nabavkom trodimenzionalnog radara? To nije bilo u vreme Aleksandra Vučića ili u vreme kada je ministar odbrane bio gospodin Vučić, nego u vreme kada je i državu i vojsku vodila DS.

Gospodine ministre, gospodine Bečiću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodi narodni poslanici, kao što je rekla moja koleginica Tomić, SNS, poslanička grupa SNS, će sa velikim zadovoljstvom već za nekoliko minuta ili nekoliko desetina minuta glasati za vas, gospodine Đorđeviću. Preuzimate jednu veoma bitnu ulogu i jedan veoma bitan sektor u okviru Vlade Republike Srbije.

O mnogim razlozima su govorile moje koleginice i kolege i ja sam im zaista na današnjoj korektnoj raspravi veoma zahvalan.

Ja ću dodati neke od mojih razloga zbog čega ću glasati za vas i nadam se da ću uspeti da odstranim ono subjektivno, zato što će mi biti zadovoljstvo da danas glasam za mog kolegu i prijatelja.

Ono zbog čega ću glasati za vas, gospodine Đorđeviću je to što ste zajedno sa ostalim ljudima u Ministarstvu odbrane uspeli da tokom 2015. godine izvšrite uštedu samo tokom jedne godine od 1,3 milijardi dinara i to samo tokom 2015. godine.

Na putovanja ne idete više onim vojnim ekskurzijama kako su govorili sa desetinama oficira, novinara, kao što je to umeo jedan bivši ministar odbrane i kao što je to radio gospodin Šutanovac.

Sada se na taj službeni put ide sa jednim do dva oficira i na taj način se vrše ogromne uštede.

U potpunosti ste gospodine Đorđeviću, bili uključeni u projekat renoviranja vile za smeštaj stranih delegacija, kao i drugi prostori u okviru kasarni, pa se sada strane delegacije, umesto u preskupim hotelima, naravno, smeštaju, da li u tu vilu ili u okviru kasarni Vojske Srbije.

Vi ste, gospodine Đorđeviću, zajedno sa vašim kolegama iz Ministarstva odbrane, poslovali domaćinski pa umesto 57 miliona dinara, koliko je bio običaj da se daje i da se plaća ogrevno drvo, izvršili sanitarnu seču šume, u Dobanovcima i na taj način uštedeli 57 miliona dinara.

Zbog takvog načina vođenja Ministarstva odbrane, vaše Ministarstvo u ovom trenutku nema nikakva dugovanja, za razliku od perioda 2012. godine, kada ste nasledili gospodine Đorđeviću, a vi to verovatno mnogo bolje znate od mene, dug od 1,32 milijarde dinara. Milijardu i 320 miliona je dugovalo Ministarstvo odbrane 2012. godine. Zbog čega, kako, zašto, kome? Ali ste uspeli da za ove 4 godine, dok ste bili državni sekretar zajedno sa vašim kolegama da taj dug od milijardu i 320 miliona dinara, svedete na nulu, koliko je ove godine.

Naravno da će neko reći – pa gde je tu razvoj? Trenutno u Fondu, koji služi za istraživanje i razvoj i nabavku novog naoružanja, za potrebe Vojske Srbije, je skoro 6 miliona dinara. Taj fond se puni od prodaje naoružanja i vojne opreme, koja je oglašena, viškom, odnosno, zbog isteka resursa, pa sam ja napravio malu analizu, jer osim transparentnosti i zakonitosti, u postupku prodaje te opreme, vi ste za razliku od perioda 2008. – 2012. godine, četiri godine te i četiri godine vaše, prihodovali za istu količinu naoružanja koje je prodato, prihodovali 833 miliona dinara više, zato što se nije prodavala jedna granata ili jedan metak kome je istekao resurs za deseti deo cene ili deseti deo vrednosti, nego na jedan pravi i na transparentan način, i zbog toga je Fond za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja, nikad puniji. O korupciji sam dosta pričao, o borbi protiv korupcije sam dosta pričao i to može da se vidi i kroz mišljenje, i kroz Transparency International gde ste doprineli da Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije bude u 40 država, 40 vojski, prvih 40 vojski u svetu. Sistem odbrane je u 40 najboljih na svetu.

Naravno, vojno zdravstvo, pominjani stolovi, hirurški stolovi za VMA, za ljude, za hirurge visine 2,10, 2,15 metara kao da postoje, kao da imamo mnogo takvih ljudi uopšte u Srbiji, a kamoli hirurga. I, šta je urađeno sa tim hirurškim stolovima i koje i zbog koga je sada tako nešto nabavljeno?

Nabavljeni su kompleti novih uniformi, neću ponavljati, o tome govorio i moj uvaženi kolega Martinović i vojničkih čizama, ali vidim da je neko zamerio ugovor sa „Jumkom“, verovatno da ne bih zamerio da je taj ugovor koji nije mali iznosi 213 miliona dinara, radi se o nabavci 5.900 uniformi, verovatno da ne bi imali protiv da je to dobila neka privatna firma, a ne „Jumko“, a ne naši prijatelji, odnosno naši sugrađani, sugrađani gospodina Dragana Nikolića, ljudi koji rade u „Jumku“.

Ono što bih posebno istakao je da su rezerve, da je popuna rezervi Vojske Srbije prvi put 100%, puni su magacini i to je dobro, dobro za razliku od nekog perioda kada se ta nabavka vršila na dnevnom nivou, pa čak i to na dnevnom nivou je moralo da se vrši samo preko jedne firme koja se zove „Paksel“ i ta nabavka koja je vršena na dnevnom nivou preko firme „Paksel“ plaćene su, recimo, jedna konzerva paštete ili mesnog narezka je plaćena po četiri puta većoj ceni nego što se to sada radi.

Realizacija stambenog zbrinjavanja i to je još jedan od razloga zbog čega ću sa zadovoljstvom danas glasati za vas gospodine Đorđeviću, zato što ste vi deo sistema koji je u 2015. godini, stambeno pitanje rešio za više od 900 profesionalnih pripadnika vojske i vojnih penzionera, a u 2012. godini kada ste postali državni sekretar, pa do sada rešeno je ukupno 4.082 stambena pitanja po različitim osnovama.

Na Bežanijskoj Kosi objekti Vojske Srbije koji su započeti sa gradnjom 1998. godine sada su završeni. Pedeset i sedam stanova, gospodine Đorđeviću, ste uspeli, koji su nelegalno korišćeni da vratite nazad u stambeni fond, 54 ateljea koji su takođe netransparentno dodeljeni, vraćeni su u stambeni fond.

Uspeli ste gospodine Đorđeviću da i Snežanu Malović koja je šest godina nelegalno protivpravno koristila vilu Ministarstva odbrane da vratite nazad, a da vilu renovirate i da ta vila služi za smeštaj stranih delegacija.

Odbrambena industrija Srbije u 2015. godini, izvršila je izvoz opreme i naoružanja za rekordnih 750 miliona dolara. Ove godine očekujemo zaista zato što su potpisani ugovori za nešto više od 400 miliona dolara, očekujemo da 2016. godina, podignete tu lestvicu i neka vam ta lestvica gospodine Đorđeviću bude trenutno na jednom okruglom broju od milijardu dolara.

Prosečan rast proizvodnje u namenskoj industriji doprineo je da sada trenutno u namenskoj industriji za 2.115 ljudi je više zaposleno, 2.115 porodica ima mogućnost i ima egzistenciju od tog posla koji ste uspeli da ugovorite i da ljude u namenskoj industriji zaposlite i tu mislim i na Trstenik, i na Užice, i na Valjevo, i na Beograd i na sve one pogone gde postoji vojna industrija.

Prosečna zarada u namenskoj industriji je povećana za 15,4% i sada iznosi nešto više od 50.000 dinara, dok je prosečna plata u vreme tih stručnjaka iz DS bila nekih 30.000 dinara. Neću vam govoriti od 89 novih sredstava naoružanja i vojne opreme, modernizovano 27, remontovano itd. Infrastruktura za obuku radili ste gospodine Đorđeviću naporno i uspeli da 2015. godine završite Centar za simulacije u bazi „Jug“ od 700 metara kvadratnih. Izgrađen je hangar na Batajnici površine 4.000 metara kvadratnih. Od 2012. do 2015. godine šest poligona za obukuukupne površine milion 202 hiljade 304 metara kvadratna. Poligoni u veličini od milion i 200 hiljada metara kvadratnih. Zaista zaslužuju pažnju i podršku, gospodine Đorđeviću. Dva strelišta, 45 kabineta za obuku, 43 objekta za unutrašnju službu obezbeđenja, četiri taktičke staze, itd, mnogo toga.

Vraćanje vojske u garnizone u Zrenjaninu i Požegi. Urađena kasarna u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu i Beogradu, da ne kažemo svim onim stvarima koje ste nažalost morali da ispravljate iz prošlosti, da ne kažemo o onim tankovima u Zrenjaninu u kojima je ostavljen mazut, koji se zbog nekorišćenja i niskih temperatura pretvorio u ništa, pa ste morali napolje da vadite i te tankove i mazut i koliki su troškovi bili na osnovu toga.

Da vidimo šta ste zatekli i zbog čega je iz kasarne u Surdulici nova, kompletno nova energana, koja je basloslovno koštala, kompletno nova energana koja se u jednom trenutku postavi u kasarni u Surdulici u sledećem danu ili u sledećem mesecu se ponovo podiže da bi se nosila u Bazu „Jug“. Koliki su troškovi? Potrebno je i u Bazi „Jug“, naravno, potrebno je i u Surdulici, ali zar nema nekog od tih stručnjaka iz bivšeg režima, da posluje, da stavi prst na glavu i da se prema tome odnosi kao prema svom, pa da kaže - Potrebno mi je i u Bazi „Jug“, prioritetnije mi je, nosiću prvo tamo; a ne – Postavićemo u Surdulici pa ćemo nositi u Bazu „Jug“.

Ugled Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je veliki. Međunarodne vežbe, 68 veži za četiri godine do 2012. godine za razliku od 97 vežbi koje ste obavili sada u ove četiri godine od 2012. godine do 2015. godine, gospodine Đorđeviću, i to sa 2.149 učesnika, sada ide četa pa i više vojnika za razliku od ranijih perioda kada je išao samo vod vojnika.

Ono što je takođe zanimljivo i što je neko probao da spočita ovde, a to su sindikati i rad sa vojnim sindikatima, ti takvi koji imaju tako dobre informacije, ipak su morali da imaju pravu informaciju, a ona je da ste vi i gospodin Gašić imali sastanke sa vojnim sindikatima i pre njihove reprezentativnosti, da su tu reprezentativnost dobili zapravo zakonom, na stranu to što su ti isti sindikati ili bar pojedinci iz tih sindikata tražili prvenstvno brojeve telefona, mobilne telefone, gorivo, automobile i kancelarije za sebe, ali ne da razgovaraju sa vama kako bi još dodatnih 900 pripadnika Vojske Srbije ili penzioneramogli da dobiju krov nad glavom, nego su razmišljali samo o nekim svojim stvarima.

Ali, to neka bude njima na čast, a vama na čast to što ste razgovarali sa njima, o potrebama pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i u onom trenutku kada nisu imali reprezentativnost.

Ovo su neke od stvari koje sam evo uspeo u ovih 12,13 minuta da kažem o vama. Mnogo toga o vama mogu da kažem i lično kao o jednom trpeljivom, energičnom, kvalitetnom čoveku i zbog toga će SNS u danu za glasanje, verujem da će to biti u narednih nekoliko minuta, sa velikim zadovoljstvom i sa velikim ponosom glasati za vas, gospodine Đorđeviću.

Zanimljivo što je za gospodina Tadića, za gospodina Čedu Jovanovića demagogija 27 otvorenih fabrika i to za 22 meseca i to valjda pokušavajući da pokažu da je prodaja Miškovićevog „Maksija“ mnogo bolja investicija nego 27 otvorenih fabrika, da je smanjen deficit, i to za pola, i to je za gospodina Tadića i Jovanovića demagogija, da je smanjena stopa nezaposlenosti koju smo od njih nasledili od 26% na nešto više od 17, koliko je u ovom trenutku, i to je za gospodina Tadića demagogija.

Demagogija za gospodina Tadića su verovatno i otvorena poglavlja, ona koja on nije mogao ni da drži u ruci, a kamoli da ih otvori. Demagogija za gospodina Tadića je verovatno i stabilnost našeg društva, koje smo uspeli, bez obzira na izazove sa kojima smo se susretali u protekla 22 meseca, uspeli da sačuvamo stabilnost našeg društva. Sve ono od čega žive građani Republike Srbije, sve ono šta očekuju od nas, za gospodina Tadića je demagogija. Verovatno da nije demagogija obećanih 200.000 radnih mesta, pa je ljudi 400.000 ljudi ostalo bez posla. Verovatno da nije demagogija ona pljačkaška privatizacija sa kojom smo bili suočeni od 2008. do 2012. godine. Verovatno da nije demagogija ono da su nas obilazili u širokom luku svi iz Međunarodne zajednice zato što je jednu politiku vodio u Beogradu, drugu u Moskvi, treću u Briselu, a četvrta ko zna gde.

Recite, ljudi, šta po vama nije demagogija? Šta? A, šta je sve učinak Vlade Aleksandra Vučića u proteklih 22 meseca?

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Podsetio bih i narodne poslanike i građane RS da je institut Zaštitnika građana uveden u naše zakonodavstvo i da od trenutka kada je uveden prva skupštinska većina koja je uopšte razmatrala u Narodnoj skupštini izveštaj o radu Zaštitnika građana bila skupštinska većina koju je činila SNS.
Toliko o tome koliko je neko pre nas iz bivšeg režima poštovao institut Zaštitnika građana. Kada ste imali priliku, vi ste se prema Zaštitniku građana ophodili na način kao što je uostalom to i Zaštitnik građana rekao u Maloj sali Doma Narodne skupštine, kada je prepričao ono što mu je rekao tadašnji ministar odbrane, gospodin Šutanovac. Kada je rekao – pa, zar ti misliš da si pravi Zaštitnik građana, pa mi smo te birali? E, to je odnos prema instituciji Zaštitnika građana i kako se bivši režim odnosio prema njemu.
Sa druge strane, takođe, po statistici koja je transparentna i javna, 93% svih sugestija Zaštitnika građana nadležni državni organi su ispravili, odnosno postupili su shodno tim sugestijama, iako po Zakonu o Zaštitniku građana ne postoji nikakav mehanizam kojim on može da natera nadležni državni organ. A koliko je bilo ranije? Kojim procentom vi možete da se pohvalite, vi koji sada glumite advokate Zaštitnika građana, zaštitnika Zaštitnika građana? Zbog čega? Tako što mu izveštaje niste usvajali ovde, nego su, u maniru gospodina Pavićevića, čučali u Narodnoj skupštini. To vam nije smetalo. To je bilo odlično. Koji procenat njegovih sugestija ste vi prihvatili? Vrlo mali, a sada vam ne odgovara 93% svih sugestija. To kada ste mu poručivali javno – zar ti misliš da si stvarno Zaštitnik građana, pa mi smo te birali? Je li to razumevanje? Molim vas, nemojte da radite neke stvari, jer ipak imamo sećanje koje je mnogo duže nego što su protekla 22 meseca.
Bio sam narodni poslanik u osmom sazivu kada smo usvojili Zakon o komunalnoj policiji. Govorio sam tada o tom zakonu, protivio se tom zakonu, zato što mislim da neka rešenja koja je skupštinska većina, tadašnja skupštinska većina, koja sada kritikuje komunalnu policiju, koja je tu komunalnu policiju uvela u gradove u Srbiji, koja je zaposlila te ljude. E, sad im ne odgovaraju, ali misle da građani Srbije to zaboravljaju. Pa, pogledajte član 21. Zakona o komunalnoj policiji - komunalni policajac ne može osuđivano lice na kaznu zatvoru dužu od, čini mi se, šest meseci, što znači da komunalni policajac, onako kako je bivši režim predvideo, može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci.
Ko sve može da bude osuđivan i kakve su to kazne i kakvo je to delo za koje je neko osuđen na kaznu zatvora do šest meseci? Šta ste vi onda pripremali, kakvu policiju, čiju policiju, čiju vojsku, koga da štiti? Tadašnju partiju na vlasti? To što je promenjena partija, što je promenjeno ime partije, lider nije, ostao je isti, razmišljanja ostala ista. Ne možete sve to za šta ste glasali, a ja nisam glasao, gospodin Arsić je takođe bio narodni poslanik, nije ni on glasao za Zakon o komunalnoj policiji, vi ste, gospodo, koji sada kukate na tu komunalnu policiju, vi ste to radili. Vi ste zaposlili te ljude. Vi ste im dali mogućnost da komunalni policajac može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. Vi ste glasali za takva rešenja. I, o čemu pričamo? Neko će da kazni za nešto što ste vi uradili? Pa, u redu je.
Četiri godine ne možete da se probudite iz košmara, da jednom morate da shvatite da ste odgovorni za nešto što ste radili, a ne da sve prebacujete na teret Aleksandra Vučića i SNS. Nosili smo vaš teret uništenih javnih finansija, uništene privatizacije, firmi, države, institucija, svega. A sada, iako pokušavamo da iz pepela izgradimo sve to, vi kažete – a zašto to radite? Vi koji ste za te zakone glasali! Vi koji ste Zaštitniku građana govorili – pa, zar misliš da su tu pravi Zaštitnik građana, mi smo te birali? To su reči Dragana Šutanovca. Vi koji ste predvideli da komunalni policajac može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. I to nije samo za komunalnu policiju. Pogledajte Zakon o stečajnim upravnicima. Pa, i stečajni upravnik može da raspolaže imovinom, a da je osuđivan na kaznu zatvora do šest meseci. To su sve vaša rešenja.
Koga ste pripremali, za koga ste mislili i koga ste zapošljavali? E, sad je gradonačelnik Beograda odgovoran. Sad je predsednik Vlade odgovoran. Sada za ono što ste vi glasali, za ono za šta ste vi podigli ruku, odgovorna je SNS. Sa ponosom ću, posle ovih 22 meseca, reći da sam glasao za više od 300 akata koliko smo izglasali i usvojili u ovoj desetom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, ali ću taj ponos isti imati i sutra i prekosutra, kao i za nekoliko godina i za nekoliko decenija. Zato što su to zakoni koji su omogućili da smanjimo stopu nezaposlenosti, da iz recesije krenemo u razvoj, da otvorimo prva poglavlja…

…da zadržimo i da gradimo jedno pristojno i normalno društvo, da otvorimo 27 fabrika, kao što ih je otvorio predsednik Vlade, a ne da prodaju Miškovićeve imovine predstavljamo kao stranu investiciju. Nemojte misliti da je kratko pamćenje kod građana Srbije. Nemojte misliti da ćemo i mi, koji smo bili deo Narodne skupštine i u osmom i u devetom i u desetom sazivu, zaboraviti sve ono za šta smo vas tada kritikovali i zbog čega smo bili protiv. Ej, osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci, vi ste predvideli da može biti komunalni policajac! Vi ste te ljude zaposlili. Vi ste im omogućili da rade ovaj posao ovako kako rade. Ali, sve ste uradili, samo nije odgovornost vaša, nego ćemo neke populističke stvari – koga su oni pretukli ili ne znam ni ja šta.

Molim vas, mislim da je ovaj amandman i potpunu podršku, gospođo potpredsednice, imate zbog čega je Vlada ovakav amandman odbila. Srpska napredna stranka naravno da neće glasati za ovakav amandman.

Prvo, nije istina, gospodine predsedavajući, da Zaštitnik građana prilikom usvajanja izveštaja za 2013. godinu nije govorio u Narodnoj skupštini. Njegovo obraćanje, poslednje obraćanje u tom danu je trajalo, sećam se, 38 minuta. Prema tome, pogledajte stenogram, imamo sada i otvorene sednice parlamenta i prenose na javnom servisu, pa pogledajte malo pre nego što ovakve stvari izreknete, koje zaista nemaju nikakve veze sa istinom.  
Sa druge strane, ti komunalni policajci koji su uradili to što su uradili su disciplinski kažnjeni, koliko znam, znam da su bile određene smene, ali, šta ste vi gospodo uradili kada je 2008. godine policija, ne komunalna, nego prava policija ubila Ranka Panića? Na osnovu kog zakona ste to uradili? Izgazili ste ga čizmama. I, ljudski život ste ugasili. Jel neko toj porodici bar uputio izvinjenje? Jel pokrenut neki postupak? Jel neko odgovarao dok ste vi vodili i policiju i državu i Vladu i sve? Ne, nije vam prijalo. To je član neke druge stranke. Šta će on na tom mitingu protiv vaše Vlade? Ako, treba ga ubite, jer je on na mitingu protiv vaše vlade. Na osnovu kojeg zakona? Ko je odgovarao? Jel se zacrveneo bar neko tada od vas kada je čovek izgubio život? Ni prstom niste makli da utvrdite odgovore za taj gnusni zločin. To što je po vašem sistemu vrednosti, ako ne razmišlja isto kao vi, treba ga ubiti. Sram vas bilo zbog toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Ajde bre majumune jedan. Sram tebe bilo.)

Ja se zahvaljujem poštovanom kolegi na takvim lepim rečima. To više govori o njemu, nego o meni i neće to biti ni prva ni poslednja stvar koju je na takav način, pun mržnje, pun srdžbe. Evo, to dokazuje, to što mislim drugačije. Pa, zar ne mislite da je ponovo u situaciji da me ponovo istim tim čizmama izgazi kao Ranka Panića pa to bi i uradio.

Eto, na taj način i to je sistem vrednosti i to je razmišljanje.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući.
Nisam očekivao i u pravu ste, u toj godini, u tom mesecu u tim danima kada je Ranko Panić izgubio život, zato što su ga ubili, izgazili čizmama, iste one policije koja je vodila Vlada bivšeg režima, nismo čuli ni od predsednika države, ni od predsednika Vlade tadašnjeg, ni od ministra unutrašnjih poslova, jedno obično i malo – izvini, njegovoj majci, njegovoj sestri, njegovoj porodici.
Ko sam ja, i kakva je moja žrtva u odnosu na žrtvu koju je morao da čovek koji je dao svoj život, da bi meni neko u ovoj sali uputio izvinjenje.
Nisam ni očekivao, jer ako nisu imali dovoljno hrabrosti, dovoljno veličine da za izgubljeni ljudski život, za najvrednije upute jedno – izvini, da ne pitaju tu porodicu da li im nešto treba, da li mogu nešto da im učine, zašto bi meni uputili izvinjenje, a ja upućujem izvinjenje, dragi moji prijatelji, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, ja upućujem izvinjenje vama zato što ste morali i večeras, ali i u prethodna 22 meseca da slušate kanonadu mržnje, lepezu onih stvari i onih reči koje su nam bile upućene i „stoko“ i „ološu“ i „đubre“ i evo sada „majmune“ i bilo šta, mislim da to građani Republike Srbije nisu zaslužili.
Ponosan sam što sam prvi među jednakima u poslaničkoj grupi SNS, koja nije uputila nijednu takvu reč, a za nešto a možda sam ja tu i najoštriji u svemu tome, imao sam i hrabrosti i veličine i ljudskosti da tada ustanem i da uputim izvinjenje, za razliku od onih koji ni za izgovorenu reč…..