Verujem da ste u dobrom delu vašeg izlaganja pričali o sebi. Vidim da su vas kolege tako i prepoznale. 
Što se tiče toga ko je šta i kako radio u Srbiji vodeći nas u svetlu budućnost, govori činjenica koja nije za Nušića više je tragična. Gospodine 17 miliona evra duguju javna preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd, 17 miliona evra duguju javna preduzeća vođena tako svetlim ljudima koji su javna preduzeća gurali u minus, ali s druge strane nije to ništa remetilo da imaju promet od onog trenutka kada je Dragan Đilas postao ministar i gradonačelnik, promet od skoro 39 milijardi dinara. Jel to ta svetla budućnost opšta? Ne nije, 17 miliona evra, gde je, kako, ko će do da plati, čija je odgovornost? Hajde da govorimo malo o tim stvarima, a ne o formama i ponovo vam kažem, ako vam je do izbora hajdemo na izbore u Vojvodini. Ako vam je do izbora imaćemo izbore u Beogradu, ne prizivajte republičke izbore, možda vam učinimo a onda ćete mahati ovde, ali sa druge strane ekrana.

Da li se Srbija zadužuje? Da zadužuje se i da, zadužujemo se da bi tamponirali sve kratere koje je ostavila prošla Vlada, da bi zatvorili i vratili dugove koje je napravila prošla Vlada. Ko je povećao javni dug i za koliko je povećala, kada već imate podatke? Za koliko je povećala javni dug prošla Vlada?
Sada kažete da je to odgovornost ove Vlade i sada samo u našem slučaju moramo da gledamo napred. Da, što se tiče interesa građana Republike Srbije, naravno da gledamo samo napred, ali za vas kojima je glava još uvek u devedesetim godinama, a telo možda i ranije, moramo da vas podsetimo na stvari za koje imate odgovornost.
Da je sreća da je 17 miliona evra dug svih javnih preduzeća. To je dug javnih preduzeća Grada Beograda, samo za električnu energiju. Šta ćemo sa ostalim dugovanjima? Šta ćemo sa nagradom koja dolazi bivšem gradonačelniku Beograda za zaduživanje? Jasno zaduženje Grada Beograda je 409 miliona evra samo na osnovu kredita. Gde su dugovi dobavljača? Fakture pristižu svakog dana. Kamionima se unose, skrivene negde.
Gde su dugovi javnih preduzeća? Ovaj put i tu Nobelovu nagradu za zaduživanje će Dragan Đilas dobiti gratis. Neće morati da je plati, kao što je sve nagrade u prethodnom periodu plaćao.

Gospodine predsedavajući, da li će biti replike ili neće biti replike ne zavisi od mene. Zavisi od onih zaslepljenih mržnjom prema SNS i prema Aleksandru Vučiću, koji na bilo koji način i u bilo kojem trenutku koriste skupštinsku govornicu da bi tu mržnju odapeli, ali se ona kao bumerang negde oko Nemanjine ulice zakotrlja, pa se ponovo vrati i završi na glavi onoga koji tu mržnju odapinju.
Nismo dobili odgovor ko je napravio i ko je odgovoran za 17 miliona evra duga javnih preduzeća, samo po osnovu električne energije. Nismo dobili odgovor i onda kada je to pitanje bilo postavljeno u televizijskom studiju direktno, kako dok neko siromaši, dok privreda zastajkuje, dok se smanjuje privredna aktivnost, neko prihoduje 38, 39 milijardi dinara?
To su stvari koje su javne, koje su na sajtu APR-a, ali ne dobijamo to. Ne dobijamo. Dobijamo mržnju, dobijamo pretnje, dobijamo uvrede da ne trebamo da govorimo, da trebamo da se pomerimo, da je Srbija samo dedovina samo jedne političke opcije. Zbog čega? Da li je to demokratija, da li je to pravi put ka kojem treba da ide naše društvo? Da li je mržnja nešto što treba da nas vodi? Naravno da mislim da tako ne treba, ali o odgovorima – odgovore nismo dobili, dobili smo samo novu mržnju prema svim ljudima koji predstavljaju ovu državu i ovaj grad.

Ova sala je veoma akustična i nešto što se kaže ovde veoma čudan eho dođe sa neke druge strane, pa neko drugačije reči čuje i interpretira. Onaj ko je zalepio krstove na Voždovcu žute, taj ih i promoviše sada u Narodnoj skupštini i to je žalosno i to je opasno. Ne može da se kaže – to je crna kampanja i dovoljno je to. To je opasna pojava.
Kao i moja uvažena koleginica Marija Obradović pre neki dan, tako i ja sada tražim od nadležnih državnih organa da otkriju počinioce, da otkriju ko je posadio još jedno seme mržnje u našem društvu i u jednoj maloj i lepoj sredini, kao što je gradska opština Voždovac.
Sa druge strane, ponovo, pa čak i jedna replika u trajanju od dva minuta ili povreda Poslovnika nije mogla da prođe bez odapete mržnje prema Aleksandru Vučiću i radite to i dalje, to vam je izgleda u genima, to vam je u političkom odgovoru. Ali, ono što je bio moj odgovor, bez želje da se pravdam, nije se raspravljalo ovde o budžetu, budžet nije tema danas, a sve vreme je bio govor o budžetu prethodnog govornika i šta ćemo sa tim? Šta ćemo sa tom zamenom teza?
Sa druge strane, gospodin Aleksandar Vučić nije vlasnik ni jedne firme i da bilo koja firma ima koliko puta veći promet, nema promet od 38 milijardi dinara, kao što je imala, po podacima APR, samo jedna firma gospodina Dragana Đilasa.

Ostajete mi dužni odgovor na jedno pitanje. Ostaće nemi i na to pitanje. Ne znam da li je gospodin Đelić zastupao ove stavove 2008. godine, o glasnogovornicima, o tima koji su krivi za 90-te, da li mu je smetao Ivica Dačić 2008. godine ili je igrao košarku tada s njim, da li je bio najbolji čovek tada kada je trebalo formirati Vladu? Ili se sve to saznalo u proteklih godinu i po dana? Možda nisu znali? Možda su se prevarili? Ali, kada su interesi u pitanju, kada je formiranje Vlade u pitanju, kada su beneficije u pitanju, kada je mogućnost kao što je to Dragan Đilas uradio pa za vreme „gradonačelnikovanja“ i „ministrovanja“ zaradio 38, skoro 39 milijardi dinara, sve se to zaboravlja, sve je prihvatljivo, sve je moguće, samo kada si u gnezdu i u krilu Demokratske stranke.
Na svaku ovakvu besmislenu optužbu koja se kosi i sa istorijom i sa svakim znanjem, odgovoriću kontrapitanjem – ukoliko smo odgovorni za nešto što se dešavalo u prošlosti, a imali ste svu vlast 12 godina, zašto nas niste procesuirali? Zašto niste osudili? Ili niste dovoljno sposobni, ili to nije istina. Verujem da je i jedno i drugo. Hvala vam.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je zaista na sceni klasična zamena teza. Govori se o reformskim amandmanima DS i to reformskim amandmanima.
Ako smo mi izašli iz perioda bivšeg režima kada su imali svu priliku i svu šansu, ne amandmanski, zakonski da sprovode reforme, da li bi mi došli u ovu situaciju kada gori i niko nije rekao da ne gori, ali je moje pitanje ko je zapalio? Ko je zapalio tu vatru u Srbiji? Ko je zapalio ovakvu inflaciju, ovakav pad, recimo, realnog rasta, odnosno pad u 2009. godini od 3,5%, pad koji nas je koštao, gospodine Đeliću, u tom trenutku 719 milijardi dinara? Ko je predvideo te budžete? Ko je zapalio finansijsku situaciju u Srbiji? Kada je nastao sunovrat? Šta sada? Reformskim amandmanima rešavamo sve.
Zašto niste pokazali hrabrost do sada da kažete ko je političkim, stranačkim, kumovskim, rođačkim odnosima doveo 730 i kusur hiljada ljudi u državnu upravu? Ko ih je plaćao? Na koji način? Čija je odgovornost?
Sada, kada se konačno napravio spisak tih ljudi, ni to nije dovoljno, podiže se lestvica i to od onih koji su imali svu šansu, sve vreme ovoga sveta da tako nešto naprave, ali nisu napravili. Više se brinulo o računima i o prometu privatnih firmi.
Kamo sreće da je za tih 12 godina Srbija prometovala, prihodovala kao jedna firma Dragana Đilasa od 38 -39 milijardi dinara. Hajde malo te reformske amandmane. Hajde nam pokažite kako se to radi.

Sada bih trebao da se uvredim na kokošinjac, pa da izađemo napolje. Mislim da se to neće desiti. To je za neke mnogo mekše likove na našoj političkoj sceni, ali zarad istine, a zarad manje teatralnosti, paljenja žita i svega ostalog, ono što želim da obavestim ne one koji žele da čuju, a nalaze se u ovoj sali, jer bilo šta da im se kaže neće čuti, već kao na onim skulpturama gde se zatvaraju usta, oči i uši, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata samo za jedan projekat podsticaja naše namenske industrije, samo za raketu „Atlas“ je uplaćeno u budžet a ne u slamaricu i ne u tetkin kauč 12,5 miliona evra.
U Republiku Srbiju je sleteo, za razliku od prethodnih 10, 12 godina kada su samo komarci i muve sletale na aerodrom, sleteo je polovan, ali funkcionalan i mnogo bolji nego svi što su postojali u floti bivšeg JAT-a, sadašnje Er Srbije i na to se zatvaraju oči. Nije sleteo jedan već će sleteti na vašu žalost, ali na sreću svih građana Republike Srbije sleteće flota od 10 aviona „Erbasovih“ A 319.
Srbija će u budućnosti umesto bunara i grotla u koje su sipane subvencije i u koji ste sipali i pravili trošak građanima Srbije, sada će to biti profitabilna firma, cenjena ne samo na prostorima Srbije, nego na prostorima ovog dela Evrope.
Ni to vam se ne dopada, ni to nije za kokošinjac. Poštujem, nije to sa onim tempom kako je rasla „Dajrek medija“. Nije to tim tempom. „Dajrek medija“ je rasla mnogo značajnije, mnogo brže je rasla, ali je ona vlasništvo lidera DS. Ovako raste država Srbija pod rukovodstvom SNS, ali tako ne rastu naše firme, pošto ih nemamo.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto, nažalost, ne pričamo o amandmanu uvaženih koleginica, već pričamo o nekim drugim stvarima, pričamo o nadvožnjacima, podvožnjacima, nečemu što je iz domena vašeg ministarstva, gospodine Antiću, ja bih voleo da znam koliko nadvožnjaka, koliko podvožnjaka, koliko puteva u Srbiji može da se napravi za 38 milijardi dinara, odnosno za oko 350 miliona evra koliko je prihodovala samo jedna kompanija, samo jedna firma bivšeg gradonačelnika Beograda, i to od trenutka kada je postao ministar, a posle toga i gradonačelnik Beograda.
Pitaću i druge ministre, pitaću ministra zdravlja koliko je moglo porodilišta da se uradi, ministra prosvete koliko škola, koliko stambenog prostora, ali pošto pričamo o podvožnjacima i nadvožnjacima, o putevima, o železničkoj infrastrukturi, da je taj novac umesto u privatne džepove, umesto o kontu jednog čoveka, jedne firme, mogao da se uputi za javno dobro, u interesu i korist svih građana Republike Srbije, ja bih zamolio, onako prosečnih nadvožnjaka i podvožnjaka, koliko takvih infrastrukturnih stvari je moglo da se uradi kako građani Srbije ne bi rizikovali svoje živote kada prelaze prugu, negde neobeleženu, negde zbog pokradene infrastrukture i rampi, a nažalost, još uvek Krivični zakonik u tome domenu nismo izglasali, ali verujem da ćemo na narednom glasanju i taj Krivični zakonik dobro definisati. Hvala.

Zahvaljujem se.

Kako god, samo mi recite koliko vremena imam.

Neka bude replika.
Pošto smo dobili epitet Kozaka, meni nekako više odgovaraju Huni taj bič Božiji, Atila mi je uvek bio draži, nije sporno. Dugo će trajati sve ovo, možda ću dobiti i taj nadimak.
Velike i teške stvari se dešavaju na železnicama svuda u svetu pa i u Srbiji. Solidarišem se sa svim ljudima koji su imali nesretne slučajeve na pružnim prelazima. Nisu svi obezbeđeni. Nisu svi dobri. Dešavaju se i dešavaće se nažalost i loše stvari na pružnim prelazima. Mnogo toga smo čitali u prošlosti. Moramo na tome intenzivnije i bolje i brže da radimo. Da li ćete snositi posledicu i reći ako se taj pružni podvožnjak ne bude uradio u Vrčinu, a neko možda nastrada za tri, pet, deset dana, da li će biti odgovaran direktor „Železnica“ i ako uradi i ako ne uradi? Da, biće odgovoran.
Negde mora nešto da se uradi. Da li može da se uradi svuda u Srbiji sve i odjednom? Ne može. Nije realno. Ali, odnekuda mora da se krene. Znate šta je kretanje? Kretanje je, kada recimo u 2011. godini se ne uradi ni jedan u Beogradu pružni prelaz. Ni jedan, ponavljam, jer gradonačelnik više vodi računa o svojoj firmi, onih 38 milijardi dinara, nego da uradi to. Sada je problem što će se uraditi 10 i to u Zemunu, Batajnici, Sremčici, Rakovici, Resniku, Vrčinu i Lazarevcu. Deset u odnosu na nula, kao što je bilo ranije.
Devetnaest i ovim ću završiti, između Sopota kosmajskog i Kovačice devet i između Male Krsne i Velike Plane 19. U odnosu na nulu koliko je urađeno, ali znate šta, 38 milijardi je bilo bolje da bude na bankovnom računu, bolje da se prihoduje privatna firma nego bezbednost. Nije dobro, mora odnekuda da se krene i za tako nešto potrebno je vreme.

Član 107. stav 1. Prihvatiću sugestiju gospodina ministra i mislim da je red da govorimo o amandmanima i dnevnom redu.
Ali, ono na šta moram da ukažem je da svaki narodni poslanik ne može i ne sme da se obrati drugom narodnom poslaniku, već predsedavajućem ili ministru koji je ovde. Govornik, a niste ga opomenuli gospodine predsedavajući, je vama rekao da ste hapsili ljude, da ste ih puštali. Ne znam da li prihvatate tako nešto izrečeno na vaš račun? Ja ne bih prihvatio naročito što se zna ko može da procesuira, ko može da hapsi, ko može da sudi. To nije ova Skupština. Sigurno nije, niti iko od nas i zbog toga vas molim na takve teške konotacije, na pretvaranje ove Skupštine u sudnicu, a nas u tužioce, advokate ili šta već, a vas pretvaranje u nešto van Ustava, van okvira i Poslovnika i svega toga, da ubuduće sankcionišete i opomenete da ne bi sve nas narodne poslanike ovde izlagali neprijatnostima.

Gospodine predsedavajući, član 107. Opet ste morali da prekinete i kaznite govornika koji uzbunjuje javnost, govori neistine. Gospodin Aleksandar Vučić odgovorno radi posao prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije u okvirima koje definiše zakon, koje definiše Ustav ove zemlje i prvi put da jedna Vlada Republike Srbije poštuje zakon i svoje okvire.
Ja mogu da razumem da je neko kivan, da je neko ostao bez beneficija, da neko ne može da zarađuje kao prethodnih godina po šest, sedam, osam milijardi dinara godišnje, dok je ministar ili gradonačelnik. Ja mogu to da razumem, da nema beneficija, da nema kabineta, da nema bogaćenja…
(Predsedavajući: Ja vas razumem, ali nemojte ići u repliku.)
… da nema vlasti u Subotici, da nema podrške u Vojvodini, da nema podrške u Beogradu, da nema podrške u Srbiji. Ja mogu to da razumem, frustriranost. Ne mogu da podržim mržnju koja dolazi sa te strane, ali vas molim gospodine predsedavajući da prekidate svakoga ko uzbunjuje javnost mešanjem činjenica, korišćenjem neistina i na taj način ljaganjem stranke i predsednika gospodina Aleksandra Vučića koji pokušava, zajedno sa svima nama naravno, da izgradimo zemlju sigurnih i jakih institucija.

Mogu da prihvatim činjenicu da li je taj podvožnjak u Vrčinu trebao da se radi pre ili je trebao u Nišu ili u Kruševcu ili bilo gde. Mnogo je mesta gde treba u Srbiji da se uradi, i to mogu da prihvatim.
Ne mogu da prihvatim zamenu teza. Ne mogu da prihvatim zamenu teza da je vrhunska privilegija uraditi podvožnjak u delu grada u kojem živiš u odnosu na vrhunsku privilegiju da od trenutka kada si postao ministar ili gradonačelnik Beograda, kao što je to Dragan Đilas, anonimnu firmu pretvaraš u milijardersku firmu. To je vrhunska privilegija. To ne treba da hvata demokratska javnost u tome. Postoji izveštaj u APR, pa se lepo ugugluje APR, pa se lepo uđe u APR, pa se vidi da je samo jedna firma Dragana Đilasa, koristeći vrhunsku privilegiju, zaradila od trenutka, simptomatičan je trenutak, nemam ništa protiv ljudi koji rade, privređuju, zarađuju, kamo sreće da je mnogo više imućnijih ljudi u Srbiji, da od kada si postao ministar, kada si postao neko i nešto u ovoj Srbiji, kada si se dohvatio tih vrhunskih privilegija, kao gradonačelnik Beograda, odjednom si prihodovao 38 milijardi dinara. Sada prihod od 38 milijardi dinara se zaboravlja i on nije vrhunska privilegija, ali je vrhunska privilegija podvožnjak. Za tih 38 milijardi, ministre, još mi niste odgovorili, koliko smo mogli podvožnjaka u Srbiji da uradimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pažljivo sam slušao i raspravu u načelu i raspravu u pojedinostima i sve amandmane koje je poslanička grupa DS podnela. Ja sam zahvalan na amandmanima, jer mislim da je to demokratska tekovina. Ali, zadržavam pravo na svoje mišljenje i na odbranu svog mišljenja.
Danas sam čuo tri vrste zamerki. Formalne zamerke su – zašto hitan postupak? Do ovog saziva Narodne skupštine, 89% svih zakonskih predloga je bio po hitnom postupku. Rapidno se povećavao od 2001. godine kada je bilo nekih 17, 18% po hitnom postupku, pa do 89% svih zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku, zaključno sa prošlim sazivom. Ja ne kažem da je to dobro. Čak, mislim da je to jako loše. Trudimo se da sve sistemske zakone donesemo u redovnoj proceduri i tako je bilo i sa Zakonom o javnim nabavkama, tako je bilo i sa Zakonom o merama podsticaja poljoprivredi i ruralnog razvoja, tako je bilo i sa dva najvažnija zakona, odnosno najvažnijim zakonom koji dolazi u skupštinsku proceduru jedne godine a to je Zakon o budžetu. Malo mi je čudno kada zamerke – zbog čega hitan postupak – dolaze iz poslaničke grupe koja godinama unazad nije poštovala budžetski kalendar, nego nam je Zakon o budžetu dolazio u vreme, da kažem nevreme, i usvajan u minut do 12 i na sekunde pre nekog vanrednog finansiranja, a sada se gleda dlaka u jajetu.
Ja bih želeo da imamo Narodnu skupštinu u budućnosti koja će sve zakone donositi u redovnoj proceduri. Mislim da ovaj saziv ide ka tome, zato što smo sve sistemske zakone donosili u redovnoj proceduri, zato što je budžet kao najvažniji zakon jedne godine došao na vreme, poštujući budžetski kalendar, zato što će biti i usvojen, siguran sam, kao i prethodni, do 15. decembra, kako zakon nalaže. Zbog toga su mi čudne te zamerke tehničke prirode – zbog čega hitan postupak? Zbog čega ta zabrinutost nad hitnim postupkom?
Imali ste priliku, gospodo, u prethodnom periodu da targetirate taj problem, da sve ove štete koje su nastale na postrojenjima da koliko-toliko smanjite. Kada bi ovaj zakon donosili po redovnoj proceduri, da tražimo javnu raspravu, da li ćemo dati priliku nekim novim ljudima koji možda i u ovom trenutku merače neku šinu, neki bakarni kabal, koji se možda i u ovom trenutku skida, a mi gubimo vreme na ovaj način, misleći da se prepucavamo i da zarađujemo neke sitne poene.
Ovaj zakon će u potpunosti zaživeti u onom trenutku kada se svi budemo oko njega okupili i rekli – sprečićemo krađe na infrastrukturnim objektima. Sprečićemo štete koje su i materijalne i nematerijalne. Na ovaj način šaljemo poruku onima koji sada to rade ili razmišljaju da to u budućnosti urade, oni će misliti – da, ima neko u ovoj državi ko će nas zaštititi. Ne trebaju nam takvi glasovi, ni vama, ni nama, ni nikome, da trgujemo na taj način. To je loše.
Želja predlagača, želja SNS, ja sam prvi među jednakima trenutno u ovoj poslaničkoj grupi i nemam veće pravo od drugih kolega narodnih poslanika iz moje poslaničke grupe, želja je da animiramo naše društvo, jer samo na taj način ovaj zakon može u potpunosti da zaživi i da sačuvamo naše infrastrukturne objekte i od ovakvih krađa, ali i od onoga u budućnosti, i slažem se sa kolegom koji je upotrebio izraz „belih okovratnika“ gde su štete manje vidljive ali mnogo veće.
Formalna grupa zamerki – zašto je predlagač narodni poslanik. Znate, mislim da treba da se svi zapitamo zbog čega je uloga Narodne skupštine u našem društvu tako minorna? Ne trebamo to da posmatramo kroz lično ime i prezime bilo koga od nas 250. Mislim da treba da razmišljamo o Narodnoj skupštini koju ćemo sutra ostaviti nekim budućim generacijama, nekim boljim ljudima koji će sedeti u ovim klupama. Na koji način? Siguran sam da osećate i da znate da javnost, nažalost, većinski gleda na Narodnu skupštinu i na sve nas, bez obzira da li smo iz vlasti ili opozicije i kada prešli tu crtu, gleda kao na 250, nemojte mi zameriti jer i sebe ubrajam u sve to, „lezilebovića“ koji jedu besplatnu hranu u skupštinskom restoranu, koji ne rade ništa, koji primaju debele plate i koji umeju da razlikuju samo crvenu od zelenog dugmeta, samo „za“ ili „protiv“.
Zar je greh uzeti i zakonodavnu i kontrolnu ulogu u ruke u punom kapacitetu. Zar je to greh? Zar ne trebamo to da radimo? Zar trebamo da budemo samo roboti koji glasaju za i protiv, po nalogu? Mislim da ne treba. Mislim da treba da pokažemo kreativnost. Samo kroz takvu kreativnost, kroz pisanje zakona moći ćemo da pokažemo da smo kvalitetniji. Možemo da ostavimo ovaj Dom Narodne skupštine i Narodnu skupštinu budućim generacijama mnogo bolju. Frustrirajuće je gospodo, ako hoćete to samo da posmatrate na pravi način. Godine 2009. i 2010. ne verujem da je nešto značajniji iskorak i sada, samo 3% ljudi u Srbiji je verovalo da Narodna skupština nije korumpirana, 33% je verovala da je izuzetno korumpirana.
Frustrirajuća je činjenica kada pođete ujutru na posao i kada sretnete i vidite da svaki treći komšija misli da ste korumpirani ili misli da sam korumpiran. Kako to možemo da uradimo? Pisanjem zakona gospodine Srđane. Pisanjem zakona kao što ste i vi pisali i veoma sam vam izuzetno zahvalan na tome i pišite i dalje i tako i treba da bude, a ne da zamerka bude zbog čega je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Krivičnom zakoniku to inicijativa iznutra, inicijativa Skupštine, inicijativa poslanika. Ne razumem.
Što se tiče zamerke na Ministarstvo pravde. Mislim da je Ministarstvo pravde u prethodnih godinu i nešto dana pokazalo veliku angažovanost, prisustvom ovde, bitnim zakonima kojim smo doneli ili koje ćemo u budućnosti, verujem, doneti, a da će predlagač biti Ministarstvo pravde.
Malo je čudno kada te zamerke idu na Ministarstvo pravde, prethodne Vlade se nije setilo, nije bilo bitno ni da usvoje čak ni Strategiju borbe protiv korupcije, pa smo između 2010. i 2013. godine, nismo imali taj dokument. Zbog čega? Nisu imali vremena.
Vreme kada postavite pitanje, kada kažete da je neko nezainteresovan da da odgovore onda vam ti odgovori ne odgovaraju, ne volite da čujete, kada se okreće taj vremeplov pa često ide i iza 2000. godine, pa možemo da ga okrenemo i u zadnje tri, četiri godine.
Mislim da su ta pitanja formalnog karaktera i zaista minorna za ono što smo hteli da postignemo ovim zakonom.
Praktična grupa pitanja, poremećaj, ili značajan poremećaj, koja je granica? Kako definisati šta je značajno a šta je samo poremećaj, a šta je značajan poremećaj, šta je poremećaj? Šta je granica? Koja je granica? Da li je poremećaj to što treba da se uzme fiberka, i da se iseče ceo stub dalekovoda, pa onda on napravi ekološku katastrofu ili strada neko, onda je značajan poremećaj, a nije značajan poremećaj ako se jedna, dve ili tri, ili pet tih dijagonala, a šteta od krađa čeličnih L profila, dijagonala u M su 90 miliona za zadnje četiri godine. Pa se danas ukrade jedna, pa je to poremećaj, pa se sutra ukrade i druga pa je to poremećaj. Pa tako 10 dana po sitan poremećaj, a onda 11 dana padne stub. Jel to značajna poremećaj ili poremećaj? Nije definisano. Nije definisano, zbog toga nije odgovarala ta promena u značajnom poremećaju.
Nehat. Tumačenja su različita na prvi pogled, da.
Međutim, svi smo mi vozači, svi mi učestvujemo u saobraćaju. Koliko puta nam se desilo da sednemo u automobil da pođemo negde, razmišljajući o drugim stvarima i ne vežemo pojas. Zaustavi nas policajac mi kažemo – znate, nisam namerno vezao pojas, razmišljao sam o drugim stvarima iz nehata nisam vezao pojas. Platićete kaznu. Napisaće vam prijavu, bez obzira.
Mislim da stvari koje se dešavaju, ili potencijalno mogu da se dese da neko kao što je navedeno, spremao je drva sišao je na pružnom prelazu, pukla mu je guma, drva su pala na prugu, su u promilima u odnosu na ono što može da se desi, i što može da se neko sutra u budućnosti sakrije iza tog nehata i izbegne kaznu i ponovo se vrati da uradi takvu neku stvar.
Slažem se za inicijativu gospodina Milivojevića, što se tiče svetinje u svakoj zemlji, a to su mesta gde su naši pokojnici. Spreman sam da zajednički radimo na takvom jednom zakonskom predlogu. Spreman sam da to ne bude samo stvar amandmana, već da bude možda stvar neke nove izmene i dopune zakona. Mislim da treba da zaštitimo sve i zbog toga, zaista javno kažem, da sam spreman da na tome radimo a ne da to bude samo tema jednog amandmana.
Politička grupa pitanja, a to je jedno pitanje, mislim da je ono dokazano još kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu, a to je da je ovaj zakon pravljen da bi se sprečavali štrajkovi. Mislim da tu matematika koja se pokazala nije adekvatna istini, osim ako tvrdite da je predlagač zakona vidovit. Da smo recimo, 20, 21. oktobra kada smo podneli ovaj zakon u proceduru znali šta će da se u Priboju desi 25, 26, 28. Kao da smo znali da će to da se desi unapred. Valjda kada postoji takva loša namera, onda se radi da bi se sprečile neke stvari koje su se već desile.
Tako da ta, matematika i ti sitni politički poeni da se sve ovo radi da bi se prelilo na radnike koje ste u nesretnim privatizacijama prethodne Vlade ostavile i bez posla i bez budućnosti, zaista deluju zlonamerno.
Svrha ovog zakona koji je predložila SNS, je da sačuvamo ono što je imovina svih nas. Da sačuvamo infrastrukturne objekte, da probamo da minimizujemo štetu koja nastaje krađom kablova, dijagonala, šina i svega onoga što sam vam i u načelu pokazao u finansijskom smislu, spreman sam da vam pokažem, da odštampam da ima svaki narodni poslanik, pre samog glasanja, šta je to i u praktičnom smislu šta se dešava. Da li ste spremni da u vidu toga što ćete napraviti političku priču pa reći – ne to je usmereno protiv nekih radnika, možda želeti da se povuče ovaj zakon. Možda želite da još neki voz iskoči iz šina. Možda želite da još neko nastrada zbog parčeta bakarnog kabla od dva metra.
Kada pogledate ove fotografije možda ćete i dalje želeti da se neko sutra u formi nehata sakrije, narodski rečeno izvuče, i nastavi da radi sve ove stvari. Naš predlog je životan predlog. Ja vas i sada molim da dobijemo za ovakav predlog punu podršku jer samo sa punom podrškom i osudom našeg društva za takve anomalije, jedino možemo da ih minimizujemo i da sačuvamo i ljudske živote i okolinu i materijalna dobra.