Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  ne sumnjam da ćemo danas izabrati gospođu Jorgovanku Tabaković na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Ne sumnjam ni da će izbor gospođe Jorgovanke Tabaković obezbediti najširu moguću podršku u parlamentu Republike Srbije. Ovo vam govorim, verovatno i subjektivno, jer mi je velika čast što sam  zajedno sa gospođom Jorgovankom Tabaković radio na stvaranju SNS, jer mi je velika čast što mi je gospođa Jorgovanka Tabaković sve ove godine i koleginica, i saradnica, a nadasve i prijatelj.

Međutim, na današnje obraćanje vama, i srpskoj javnosti, me je podstakao kolega iz jedne opozicione stranke u parlamentu Republike Srbije. Iz razumljivih razloga ne mogu da imenujem kolegu. Mogu samo da kažem da nije iz DSS. Sreli smo se jutros na hodniku u Domu Narodne skupštine i glasom koji je bio polušapat mi je rekao da zbog stranačke discipline ne može da glasa za Jorgovanku Tabaković, ali još više ne može da glasa ni protiv Jorgovanke Tabaković za mesto guvernera Narodne banke Srbije i zbog toga neće biti u sali u trenutku glasanja.

Mislim da je to dovoljan dokaz podrške koju gospođa Jorgovanka Tabaković ima i u parlamentu Republike Srbije, i kod stručne javnosti, a najviše kod građana Republike Srbije.

Nemam nikakvu sumnju da će gospođa Jorgovanka Tabaković posao guvernera Narodne banke Srbije obavljati predano, odgovorno, da će biti posvećena tom poslu mnogo više od gospodina Šoškića i od mnogih bivših guvernera.

Ono što će biti moja jedina sugestija budućoj guvernerki, kako zbog što kvalitetnijeg budućeg rada, tako i zbog ne zaborava, je da se izvrši jasna primopredaja dužnosti. Bivši guverner i rukovodstvo Narodne banke Srbije i njena monetarna politika nisu uspeli da ostvare ni jedan od pet zacrtanih funkcija. Upravljajući novcem i kamatnim stopama, u prethodnom periodu nisu obezbedili stabilnu, nisku stopu inflacije, a samim tim onemogućili su i privredi, i građanima Srbije da u povoljnom ambijentu ostvare održiv ekonomski razvoj. Narodna banka Srbije ima obavezu da vodi računa i o vrednosti nacionalne valute i da jača poverenje u dinar.

Međutim, šta je realnost? Za samo pet meseci na osnovu rasta deviznog kursa, privreda je zaduženija za više od 2,5 milijarde evra, a građani po istom osnovu za više od 700 miliona evra. Kada tome dodamo cifru od milijardu i po evra potrošenih deviznih rezervi sagorenih na neuspešne intervencije u cilju odbrane deviznog kursa, ispada da smo za samo nekoliko meseci zaduženiji za skoro pet milijardi evra. I to zbog loše politike nezavisne Narodne banke Srbije.

Nivo deviznih rezervi je trenutno 10,15 milijardi evra i za godinu dana taj nivo deviznih rezervi je opao za skoro dve milijarde evra. O problemima u efikasnom obavljanju platnog prometa, i kontroli rada poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija, kao što je "Razvojna banka Vojvodine", "Metals banka", da i ne govorim. Osamdeset i pet miliona evra novca poreskih obveznika, novca građana Republike Srbije je potrošeno na formiranje nove "Agrobanke". Na dnevni red dolazi tamponiranje minusa od preko 300 miliona evra, ali one stare "Agrobanke".

1Mislite li da to mora da ostane bez odgovornosti. Bilo kakve odgovornosti. Neko će morati da odgovara za sve to. Od početka godine na osnovu prodaje dužničkih papira prodato je 76 miliona evra ili sedam puta manje nego u istom periodu prošle godine. Odliv stranih direktnih investicija ove godine je na nivou 372 miliona evra.

Međutim, iz današnje debate sam video i čuo da narodnim poslanicima iz bivšeg režima do tih tema nije ni stalo. Nisu vam bitni problemi koji su od životnog značaja i za građane i za privredu Republike Srbije, a koje složićete se NBS, bivši guverner Šoškić nisu uspeli da reše.

Vas gospodo boli nešto drugo. Vas gospodo iz bivšeg režima boli što je gospođu Tabaković predložio predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, čovek koji je održao reč i postao predsednik svih građana, a ne političke stranke. Vama je problem što je taj predlog došao sa Andrićevog venca, odakle je i trebao da dođe, a ne iz Krunske ulice, odakle je došao predlog za bivšeg guvernera, gospodina Šoškića.

Pred gospođom Tabaković je veliki i odgovaran posao i ja joj želim svu sreću u obavljanju tog posla, i zbog građana Republike Srbije, zbog svih nas. A vama gospodo iz bivšeg režima želim da se probudite iz sna dugog 12 godina, da shvatite da niste uspavala lepotica i da prihvatite realnost, koja se zove, da ste bivši režim. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe. Nisam planirao da se javim po ovom amandmanu, ali jednostavno izrečena je malo pre jedna insinuacija, jedna neistina od uvaženog kolege iz bivšeg režima, a to je, da je verovatno, pošto se pozivaju na neke moći koje nisu prirodne, na neka javljanja, na neke stvari koje nisu ni po zakonu. Rekao je da je gospođa Jorgovanka Tabaković na Administrativnom odboru izjavila da će biti sledeći guverner.

Ja sam član Administrativnog odbora, bio sam do sada na svakoj sednici, na svakom sastanku, od početka do kraja. Tu su bile i kolege koje su iz opozicije, tu su bile kolege iz moje poslaničke grupe. Voleo bih da neko potvrdi takvu priču koju ste malo pre vi izneli, oprostite, obraćam se direktno, neću to činiti više.

Da li to može sa ulice, da li to može sa sprata iznad, da li to može iz druge sale? Jednostavno ne bih voleo da se više u ovom visokom Domu dešavaju stvari, kao što je malo pre rekao gospodin Borko Stefanović, vrlo stručno pričajući o Narodnoj banci, pa mešajući viceguvernera i članove savete, guvernera Narodne banke Srbije. Informišite se, pre nego što govorite u ovom visokom Domu i nemojte da koristite neistine.

To što ste sada na drugoj strani vage koja se zove vlast, što ste sada pripadnici bivšeg režima, ne mora da znači da je to neprirodno stanje. Ja ću koristiti samo jednu rečenicu koju je često koristio moj kolega gospodin Srđan Milivojević, a to je: "U opoziciji je teško samo prvih 10 godina, posle toga će te se navići".

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, od ovlašćenih predstavnika stranaka bivšeg režima danas smo čuli zaista zanimljive kritike Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Te kritike su bile bazirane na Đakovoj buni, na filozofima iz 19. veka, dolazile su i do dede Avrama i njegovog dinara iz 1994. godine, dolazile su i do 2000. godine, ali nikako i preko 2000. godine i 5. oktobra 2000. godine, kao da je u proteklih 12 godina Srbijom teklo med i mleko. Po mom skromnom mišljenju, to je čista demagogija koju ste, nažalost, bili u prilici da primenjujete u proteklih 12 godina. Imam opravdanu sumnju da nam ta iskustva koja promovišete neće obezbediti makro-ekonomsku stabilnost i nisku stopu inflacije. Upravo su to one vrednosti koje zanimaju i građane Republike Srbije i privredu Srbije i nalaze se u prioritetima sadašnje nove Vlade Republike Srbije.
U današnjoj debati, ali i u medijima koji se nalaze pod kontrolom, i vlasničkom i uređivačkom kontrolom pojedinaca iz bivšeg režima, provejava bojazan od gubljenja nezavisnosti i NBS i, naravno, guvernera NBS. Savet guvernera Narodne banke je prva instanca koja ocenjuje rad nezavisnog guvernera. Po pravilu, da bi i institucija Narodne banke i guverner bili nezavisni, i sam Savet guvernera NBS mora da bude nezavistan. Međutim, jedan od članova Saveta guvernera NBS je gospodin Milojko Arsić. Na stranu što se gospodin Arsić, a to možete videti u svim sredstvima informisanja, zalaže za prodaju "Telekoma", "Galenike", "JAT-a", što se otvoreno zalaže i protiv je smanjenja PDV na bebi opremu, to možda mogu i da oprostim, to je njegova lična stvar, međutim, to što je gospodin Milojko Arsić bio savetnik bivšeg predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, a pre toga i na platnom spisku "CES Mecon", mu oduzima čin nezavisnosti.
Gospodin Kosta Josifidis, uz svo poštovanje gospodina Koste Josifidisa kao profesora i šefa katedre na ekonomskom fakultetu, predavača na filozofskom fakultetu, gospodin Josifidis radi mnogobrojne projekte vezane za pokrajinske sekretarijate gde zarađuje, što takođe možete videti u sredstvima informisanja, više od sedam miliona dinara godišnje. Te činjenice mu, takođe, oduzimaju čin nezavisnosti.
Ove ljude, članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije, je birao bivši režim i tada vam nije smetalo da li će biti i čime će biti, a na ovaj način vidimo da su finansijski izuzetno zavisni bili od odluka bivšeg režima.
Ovaj Predlog zakona potvrđuje, odnosno vraća nadzornu funkciju Narodne skupštine, to je član 2. ovog zakona i ne vidim zbog čega bi to bio problem. Zašto bi se iko plašio kontrolnog mehanizma Narodne skupštine Republike Srbije?
Uostalom, član 95. Ustava Republike Srbije definiše da je Centralna banka Republike Srbije samostalna i da podleže nadzoru Narodnoj skupštini kojoj i odgovara.
Narodna banka Srbije je, složiće te se, siguran sam, u prethodnom periodu imala slabu kontrolu nad bankarskim sektorom, što je dovelo do propasti "Agro banke", kao i do lošeg poslovanja kako Razvojne banke Vojvodine, tako i Privredne banke Beograd, u kojoj je država, iako je imala druge prioritete, morala da u prethodnom periodu upumpa skoro 100 miliona evra. Zbog toga je dobro što se članom 3. ovog zakona obrazuje posebno organizacija koja se zove Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, koja će i raditi poslove kako i sam naziv govori - kontrola, odnosno nadzor nad finansijskim institucijama.
Ovim članom je definisano šta su to finansijske institucije, odnosno, da su to banke, društvo za osiguranje i dobrovoljni penzioni fondovi. SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, jer će on omogućiti bolje funkcionisanje Narodne banke Srbije, a ujedno ne dira u samostalnost nezavisnost Centralne banke Srbije.

Javljam se po povredi Poslovnika član 107. Dostojanstvo Narodne skupštine, a zašto? Zato što je prethodni govornik rekao za kolegu Drecuna da govori neistine, a to nije jednostavno istina. Ta tvrdnja nije istinita. Molim vas, DS u protekla tri, četiri dana uporno hoće da nas, celu Srbiju i sve građane Srbije vrati u film žanra naučne-fantastike. Pa, onda na jedan klik da imamo amneziju svi i da svi zaboravimo šta je bilo protekle četiri godine pa još i mnogo godina u nazad.
Da se tako nešto ne bi desilo, gospodine Petroviću, doneo sam ekspoze Mirka Cvetkovića iz 2008. godine. Tu je gospodin Cvetković pročitao, verovatno mu je dato da samo pročita, rekao – cilj Vlade Republike Srbije da BDP u naredne 4 godine raste po stopi od 7% godišnje. Planirana stopa rasta BDP je nešto iznad prosečne stope u proteklom trogodišnjem periodu, povećanje realnog nivoa BDP za oko 30% u naredne 4 godine.
Šta je realnost? Realnost je skroz na drugoj strani. Realnost je da je 2009. godine BDP bio negativan od 3%, u 2010. godini je bio 1,8%, a u 2011. godini 11,6%. I zbog toga molim vas vi nemojte da pričate o neispunjenim obećanjima ili kao što je gospodin Mićunović malo pre izrazio sumnju da će naredna vlada Republike Srbije varati narodna nadanja.
Sledeći ekonomski efekat prošle vlade je bio, njen drugi ekonomski cilj je bio da se u naredne četiri godine značajno povećava zaposlenost. Očekivani rezultat
i otvaranje najmanje 200 stotine radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18,1% na 11,9%. Vrlo rado ću vas podsetiti da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2002. godine iznosila 25,5% i da je bila 3,3% viša nego prošle godine u isto vreme i to kako je objavi Republički zavod za statistiku. Zbog toga, samo vi nemojte pričati ko govori istinu a ko ne.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze tri veoma značajna zakonska predloga, od kojih Predlog zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima daju konture buduće Vlade Republike Srbije. SNS je stranka čija je politika i opredeljenje dominantno okrenuto ka budućnosti i zbog toga sam siguran da će i buduća Vlada u kojoj će SNS participirati biti značajan deo, biti posvećena kreiranju bolje, bezbednije, bogatije, perspektivnije budućnosti svih građana Srbije.

Međutim, da bi se posvetili budućnosti, moramo da definišemo sadašnjost. Moramo da definišemo tu startnu liniju sa koje će krenuti da trči svoju trku buduća Vlada Republike Srbije, a ta startna linija je nasleđe prethodne Vlade odlazećeg bivšeg režima DS.

Zbog toga, dame i gospodo narodni poslanici, da bi buduća Vlada preuzela Srbiju na revers od njenih građana, moramo da definišemo šta nam je bivši režim ostavio u nasleđe. Činjenice koje definišu i ekonomski i finansijski i socijalni ambijent su katastrofalne i zbog toga su ogromni izazovi pred kojima se nalazi buduća Vlada i pred kojima će se, zapravo, naći buduća Vlada Republike Srbije.

Želeo bih ujedno i da podsetim građane Republike Srbije na nekoliko sumornih činjenica koje, kao vruć krompir, dobijamo od bivšeg režima i zbog toga buduća Vlada Republike Srbije neće startovati od nule, startovaće od debelog nasleđenog minusa. Spoljni dug Republike Srbije premašio je 24 milijarde evra. Bivši režim se za samo zadnje tri godine zadužio za više od šest milijardi evra. Na taj način, javni dug Republike Srbije porastao je za 69%, sa 8,7 milijardi evra 2008. godine, na 14,7 milijardi evra 2011. godine. Samo tokom 2011. godine Srbija se zaduživala tempom od gotovo 9,5 miliona evra dnevno.

Morate priznati da bi tu brzinu teško ispratile, teško podnele i mnogo značajnije i mnogo jače ekonomije nego što je ekonomija Republike Srbije. Zbog toga ogroman je i izazov, ali je i ogroman zadatak i pred budućom Vladom Republike Srbije i pred ovim parlamentom Republike Srbije i pred svim građanima, a to je da obezbedimo izvore iz kojih će se u narednim godinama vraćati, nažalost, pržene, zaludno potrošene milijarde koje je DS, kao stožerna stranka bivšeg režima, zadužila sve građane Republike Srbije.

Druga, ne manja, karcinom rana našeg društva je nezaposlenost, ogromna nezaposlenost. Posao u ovom trenutku u Srbiji čeka preko 800.000 građana Republike Srbije. Godine 2010. u aprilu stopa nezaposlenosti je bila 19,2 %, u oktobru 2011. godine je bila 22,2 %, a u maju 2012. godine gotovo 26 %. Zbog toga od nove Vlade Republike Srbije, kojoj dajem punu podršku, očekujem da se hrabro suprotstavi i ide u susret izazovima, a ne da žmuri pred problemima, da zatvara oči, kao što je i bila dosadašnja praksa, da se pred izazovima glava stavlja u pesak, a onda koristeći medije, koje ste imali pod kontrolom, koje i dan danas imate pod kontrolom, koje imate u vlasništvu, koristeći marketinške trikove vešto ste poraze veštački pretvarali u neke virtuelne pobede.

Nikada više nijedan zvaničnik Vlade Republike Srbije, nikada više nijedan predsednik Republike Srbije, republičke Vlade ne sme da kaže, kao što je izjavio gospodin Mirko Cvetković, odlazeći premijer, a rekao je – statistički je Srbija izašla iz krize, ali građani Srbije to neće da osete. To je sramotno. To više nikada ne sme da se desi. Nikada više ne sme takva politika da se vodi. Zbog toga u Danu za glasanje ću dati punu podršku i Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima i novoj Vladi koja će biti mala, operativna, efikasna i koja će konačno doneti novu šansu i bolju budućnost svim građanima Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin ministar nije tu. Ovaj amandman SNS, poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS odnosi se na ukidanje obaveze registrovanih političkih partija odnosno, koalicije registrovanih političkih partija, da prilikom kandidovanja lista kandidata za odbornike na lokalnim izborima moraju da prikupe odnosno, da overe potpis, da obezbede podršku 30 birača po predloženom kandidatu za odbornika.
Pre predlaganja ovog amandmana poslanička grupa Napred Srbijo je dobro izvagala šta je to dobro, a šta loše što ovakvo rešenje i ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima donosi. Jedina dobra stvar je što prilikom prikupljanja potpisa se razdrmava stranačka infrastruktura i što po mom skromnom mišljenju svojevrsne kvalifikacije za odborničke liste je čovek koji želi da se kandiduje za odbornika neke jedinice lokalne samouprave, opštine ili grada, a ne može da obezbedi podršku 30 svojih sugrađana, mislim da i ne treba da se nalazi na toj listi. I to je dobro. Međutim, šta je to što je loše, šta je to što se nalazi na onom drugom tasu koji je prevagnuo. Loše je što je ovo nastavak maltretiranja građana Republike Srbije i to onih građana koji se svakodnevno bore sa egzistencionalnim problemima, sa nezaposlenošću, sa nedostatkom perspektive u Srbiji. Baš te građane ćemo voditi po raznim pisarnicama, sudskim ili opštinskim i umesto da tog dana zarade neki novac, da probaju da obezbede egzistenciju za svoju porodicu, da prehrane svoju porodicu, desetine i desetine hiljada građana će gubiti vreme prilikom overe tih potpisa. Podsetiću vas da su to isti oni građani koje smo već jednom animirali, već jednom pozvali i dobili podršku i potpis prilikom registrovanja političkih partija.
Zamolio bih, imao sam želju da zamolim i gospodina ministra, ali zamoliću i sve narodne poslanike prisutne u sali da se bar za trenutak nađu i da se stave u situaciju prosečnog građanina Srbije. Zamislite, kako će se taj običan čovek osećati kada mu se kolega nađe na jednoj izbornoj listi, komšija na drugoj, školski drug na trećoj, kum na četvrtoj, rođak na petoj, a on možda iz nekih intimnih razloga, svojih razloga podržava i glasaće možda kandidate sa šeste liste za odbornike. Kome će taj prosečan građanin Srbije dati svoj potpis i podršku kada mu se kum, rođak, prijatelj ili školski drug ne naljute, jer svi od njega, ako ne glas, bar očekuju taj potpis i podršku. Zašto da građane Srbije i dalje izlažemo takvim neprijatnostima jer za koga će građani Srbije da glasaju, to je tajna. Međutim, ovaj postupak je isuviše transparentan za nivo demokratije koji je u Srbiji.
Sa druge strane, što je mnogo opasnije, nisu retki ni slučajevi svojevrsnih ignorisanja i osvete prema građanima Srbije koji su podržali neke druge kandidate za odbornike, neke druge po pravilu opozicione liste. Ljudi su ostajali bez posla, u njihovom kraju nisu građeni komunalni objekti, nisu mogli decu da zaposle ukoliko naravno, nisu pod znacima navoda za pravu političku stranku, odnosno ako su potpisima podržali opozicione političke odbornike, opozicione odborničke liste. Ako se dobro zna da u Srbiji u proteklih 15 godina na vlasti u većini opština i gradova, u većini jedinica lokalne samouprave demokratska stranka jasno je ko se tim stvarima služio i čiji je potpis ispod takvih anomalija. Siguran sam da ćemo ovakvim zakonskim rešenjem dodatno umanjiti poverenje građana Srbije kako u politički sistem, tako i u političke stranke u Srbiji i naravno SNS u tome ne želi da učestvuje.
Ukoliko je predlagaču zakona, pak finansijski momenat bio presudan, jer prilikom overe svih tih desetina i desetina zašto i ne stotina hiljada potpisa se ostvaruje ne mali prihod budžeta Srbije, to ste onda mogli da rešite na mnogo elegantniji način. Recimo za jedinicu lokalne samouprave opštine ili grada koja u svom sastavu ima 50 odbornika umesto prikupljanja i overe hiljadu i 500 potpisa, registrovana politička partija ili koalicija registrovanih političkih partija prilikom te kandidature i predaje lista mogla je da ima obavezu da uplati 75 hiljada dinara. Na taj način građane Srbije bi poštedeli nepotrebnog gubitka vremena, budžet Srbije bi imao određeni prihod i svi bi bili zadovoljni.
Takođe, ne mogu da se složim ni sa konstatacijom gospodina Markovića, Milana Markovića ministra, koju je izneo u raspravi u načelu, a pažljivo sam slušao njegovo izlaganje, a to je da je ovaj predlog zakona nije kvalitetniji zato što ne postoji dobra volja u parlamentu i da smo svi mi narodni poslanici odgovorni, podjednako odgovorni zbog toga. To mi liči na svojevrsno razvodnjavanje odgovornosti jer je obaveza Vlade Republike Srbije da za svoje zakonske predloge obezbedi skupštinsku većinu u kontinuitetu, a ne ad hok i ovo mi samo liči na hronične znake disharmonije koja mislim da vlada od početka u Vladi Republike Srbije.
Slažem se da je ovaj Predlog zakona trebao i mogao da bude znatno bolji, ali da je za nedovoljno dobar zakon odgovorna opozicija, to zaista ne mogu da se složim. Mislim da je neophodno stvari u Srbiji nazvati pravim imenom, a to je da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima nije dovoljno kvalitetan, zato što nije bilo dogovora u okviru vladajuće koalicije.
Na kraju, probaću da ne budem zapravo pre više grub, ali ovaj amandman SNS predstavlja i svojevrsno bacanje rukavice u lice, i to ne rukavice u lice gospodinu Markoviću, kao predlagaču zakona, jer je on svoj mišljenje o problematici lokalnih izbora izneo u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. To naravno nije ni usmereno prema kolegama iz opozicionih političkih stranaka, jer sam siguran ukoliko ne preovlada sujeta da će prihvatiti i glasati za ovakav amandman SNS. Ta rukavica kao izazov je bačena u lice nekih kolega narodnih poslanika iz partije koje participiraju u vlasti, a koji su u raspravi u načelu se zdušno zalagali za ukidanje ovih 30 potpisa po kandidatu za odbornika. Ovo je prilika da glasanje za amandman SNS tako nešto i učine. U suprotnom, osim mlake poruke koju su poslali svojim aktivistima na terenu kod građana Srbije, ostaviće utisak da jedno misle, drugo govore, a sasvim treće rade. Zbog toga vas još jednom pozivam da u Danu za glasanje, pretpostavljam da će to biti sutra, prihvatite amandman SNS. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala, po mišljenju poslaničke grupe Napred Srbijo-SNS, baš kao što je istakao moj kolega gospodin Zoran Antić, neće stvoriti povoljan tržišni ambijent za promet proizvoda koji u svom sastavu imaju dragocene metale.
Takođe smatramo da na ovaj način ne omogućavate slobodan i brz protok roba i fer konkurenciju na domaćem tržištu. Predlog zakona načelno održava sistem birokratskih i tehnokratskih ograničenja, guši domaću proizvodnju i poskupljuje kako domaće, tako i uvozni, odnosno strani proizvod.
Predlagač zakona je takođe zadržao načelni pristup kojim se predviđa režim prethodne kontrole i označavanja svih predmeta koji sadrže plemenite metale pre njihovog izlaska na tržište. Umesto pojednostavljenja, Predlog zakona o kontroli premeta od dragocenih metala predviđa uvođenje novih žigova, čini mi se da je to žig uvoznika i još složenije procedure, pri čemu niste uvažili ni minimum interesa preduzetnika koji proizvode ili uvoze premete koji u svom sastavu imaju plemenite metale.
Jedno od tih tehnokratskih, a ujedno i birokratskih ograničenja, jeste i ograničavanje vremena na koje se izdaje znak proizvođača predmeta od dragocenih metala, baš kao što ste i predvideli u članu 9. stav 2, čije smo brisanje amandmanom i tražili.
Po mišljenju SNS, jednom izdati znak proizvođača treba da važi neograničeno jer ovaj predlog zakona već u članu 10. definiše slučajeve kada se može ukinuti rešenje o određivanju znaka proizvođača u bilo kojem trenutku kada se utvrde nepravilnosti, a da se ne čeka ovaj rok od deset godina, kao što ste Predlogom zakona i predvideli.
Osim što u svakom trenutku utvrđivanja nepravilnosti Direkcije za plemenite metale može ukinuti znak proizvođača, ona takođe, na osnovu ovog predloga zakona, na osnovu članova 33. do 38. Predloga zakona, može i treba da vrši nadzor nad održavanjem propisanih uslova kod proizvođača.
Pošto Direkcija, a samim tim i nadležno ministarstvo imaju pravo i nadzora i kontrole i ukidanja rešenja, smatram da je periodično produžavanje važenja znaka proizvođača necelishodno i u ovom trenutku neracionalno rešenje.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala na ovaj način uvodi mogućnost za jednu novu delatnost. Ta delatnost je kontrola usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima, i ubuduće će, kao što ste rekli, pored državne direkcije moći da obavljaju i druga pravna lica koja dobiju ovlašćenja od Direkcije za plemenite metale.
Naizgled, to je dobra ideja, jer podrazumeva osnivanje novih privatnih laboratorija. Te laboratorije će zapošljavati nove radnike, ostvarivati zaradu i rasteretiti postojeći državni aparat. Međutim, po mišljenju poslaničke grupe SNS, stvarne ekonomske konsekvence ovog predloga zakona su u stvari totalno drugačije.
Na ovaj način, postojećoj proizvodnji koja se u Srbiji svela na mala preduzeća i preduzetničke radnje vi ćete u stvari uvećati sam trošak proizvodnje, jer ta domaća nejaka proizvodnja nakita, pored izdvajanja za postojeći birokratski aparat kontrolora, moraće da izdvoji deo svojih sredstava, odnosno deo prihoda za usluge privatnih laboratorija.
Kada bi se ovim privatnim poslom, odnosno kontrolom usaglašenosti stvarao novi proizvod, nove vrednosti po tom osnovu i povećala zaposlenost, to bi imalo zaista stvaran pozitivan ekonomski efekat.
Međutim, ovim se ne vrši redukcija budžetskih zahvatanja u privredu, već se ovlašćenja vršenja državne kontrole prenose na privatni biznis. Smatram da je to prava pozadina ovog predloga zakona, jer ćete vi na ovaj način laboratorijama kojima date dozvolu za rad preko Direkcije za plemenite metale dati mogućnost da ubiraju sredstva koja su inače prihodi sredstva budžeta Republike Srbije i zbog toga vas neću pozivati da prihvatite ovaj amandman SNS i izbrišete u članu 17. stav 2, jer bi se onda po filozofiji predlagača zakona izgubio sam smisao zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, famozna reforma pravosuđa, koja je u kompletnoj stručnoj javnosti ocenjena kao neustavna i veoma loša, predstavlja početnu fazu urušavanja pravnog poretka Srbije. Reforma pravosuđa uspela je da kompletan pravosudni sistem dovede u paralizu. O kvalitetu iste najbolje govori izlaganje gospodina Štefana Filea ovde kod nas u parlamentu Republike Srbije, kao i zamerke i packe koje nam je međunarodna zajednica tim povodom i uputila.
Predlog zakona o advokaturi je, po mom skromnom mišljenju, završni čin jedne reforme koja će za rezultat imati potpunu privatizaciju pravosudnog sistema Srbije. Član 67. Ustava Republike Srbije, koji je mnogo puta danas pomenut, govori o advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj službi, jer samo samostalna i nezavisna advokatura može pružiti valjanu pravnu pomoć građanima i time obezbediti sprovođenje Ustavom zagarantovanog prava na pravnu pomoć.
Međutim, ovaj predlog zakona o advokaturi teži da advokaturu uredi toliko duboko da se njeni temelji, samostalnost i nezavisnost, na taj način praktično dovode u pitanje. To što ste u članu 2, kao i vi, gospođo ministre, u uvodnom izlaganju, rekli da je advokatura nezavisna i samostalna delatnost, napisano je, odnosno izrečeno pro forme i predstavlja čisto zamagljivanje realnosti.
Srpska advokatura, kao što su neke kolege i govorile, iduće godine proslaviće 150 godina postojanja, jer je prvi zakon o advokaturi, koji se zvao Zakon o pravozastupnicima, donet davne 1862. godine, u vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića.
Nezadovoljstvo ogromne većine advokata u Srbiji, a podsetiću njih je skoro 7.500, leži u činjenici da se nikada do sada, nikada za ovih skoro 150 godina tradicije država nije bavila uređenjem unutrašnje organizacije komora i načinom izbora organa u komori. Ta pitanja su uvek bila regulisana isključivo unutrašnjim pravnim aktima, odnosno statutima advokatskih komora.
Smatram da ovaj predlog zakona o advokaturi suštinski ugrožava samostalnost i nezavisnost advokature, unosi nejasnu primenu akademskih zvanja i naziva vrste i nivoa studija, ne definiše dovoljno dobro dužnosti advokata prema stranci, ne motiviše stručno usavršavanje i specijalizacije advokata, advokatska tajna je neprecizno uređena i njen dohvat je isuviše liberalizovan, kao i da ovaj predlog zakona ne dozvoljava bavljenje advokaturom u radnom odnosu.
Takođe, ovaj predlog zakona o advokaturi se više bavi uređenjem načina organizovanja advokatskih komora, a manje postavljanjem jasnih granica komorama u vršenju javnih ovlašćenja. Naše zamerke se odnose i na način i sastav komisije za izradu ovog predloga zakona o advokaturi. Zahtev SNS je da se ovaj predlog zakona o advokaturi povuče iz skupštinske rasprave, sve do trenutka dok advokatura, preko svojih regionalnih, odnosno osnovnih advokatskih komora, ne bude uključena u izradu zakona.
Promenite dosadašnju praksu. Nužno je ispoštovati svih osam regionalnih advokatskih komora u Srbiji koje bi trebalo, odnosno trebalo je da daju po jednog člana Komisije za izradu nacrta zakona. Ili bar da je Komisija, koja je načinila ovaj predlog zakona, izabrana na Skupštini Advokatske komore Srbije, a ne da to bude politička odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, kao što je to sada bio slučaju.
Ako je advokature prema Ustavu nezavisna i samostalna služba, kako definiše malopre navedeni član, onda se mora ostaviti da sama organizuje svoj unutrašnji izgled, svoje organe, način njihovog izbora i vreme trajanja mandata. To je osnov samostalnosti i nezavisnosti, a ne da neko treći sa strane, pa makar to bila i država, nameće advokatima kako će njihove komore biti iznutra uređene i kako će funkcionisati.
Ne može a da se ne primeti da je predloženim zakonom o advokaturi advokatura svedena na jednu podaničku službu nažalost i to tako što ovim zakonom praktično država uzima u svoju nadležnost da ustroji i organizuje advokatsku delatnost i da praktično vrši kontrolu nad radom advokata i advokatskih komora. Zbog toga se nameće pitanje zašto bi Vlada Republike Srbije imala taj interes, kada nigde u svetu nijedna država ne utiče na organizaciju i oblike organizovanja advokatskih kancelarija i advokature u celini?
Ne delim optimizam kolega iz vladajuće većine, jer ukoliko ovakav zakon bude usvojen Skupština Republike Srbije će srpskim advokatima nametnuti jedan, po cilju i svom duhu, loš zakon. Zloupotrebljava se moć parlamenta, dajući skupštinskoj većini mogućnost da se igra Ustavom, zagarantovanom samostalnošću i nezavisnošću advokature. Zapravo, ovim zakonom dozvoljava se ignorisanje srpskih advokata i njihovo potpuno potčinjavanje interesima oligarhije i krupnog kapitala.
Ovom poslednjom rečenicom mislim da sam se veoma približio cilju predloženog zakona o advokaturi. Jer, da li jednom, nažalost, odnarođenom režimu, koji je svojom nesposobnošću uspeo da život u Srbiji maltene stane, da se proizvodnja svede na minimum, da se zemlja prezaduži, da li režimu koji je uništio poljoprivredu i pravosuđe trebaju slobodoumni i materijalno nezavisni građani? Mislim da ovakvim predlozima zakona šaljete poruku da vam takvi građani nisu potrebni.
Ne mogu a da ne navedem još jednu od mnogobrojnih spornih odredbi ovog zakona, a to je član 89. koji zapravo predstavlja maltene uvođenje privremenih mera u gotovo svim advokatskim komorama. Tim spornim članom je predviđeno da je Advokatska komora Srbije dužna da raspiše izbore za sve organe Advokatske komore Srbije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da će do izbora organa Advokatske komore Srbije nadležnost tih organa obavljati postojeći organi Advokatske komore Srbije.
Dakle, na ovaj način se suspenduju svi izbori koje su osnovne advokatske komore sprovele u toku 2010. godine, što je neprihvatljivo i zbog čega je SNS amandmanom predložila brisanje spornog člana 89. Predloga zakona o advokaturi.
Za razliku od važećeg zakona, Predlog zakona o advokaturi ne dozvoljava bavljenje advokaturom u radnom odnosu. Zašto je to zabranjeno? Predlagač mislim da nije obrazložio, bar ja nisam uspeo to da vidim. Koji je smisao ortačkog društva kao pravnog lica, ako ne može da zapošljava advokate i koja je onda razlika između ortačkog društva i zajedničke advokatske kancelarije?
U postojećim uslovima neophodna je specijalizacija advokata, a s druge strane, potrebno je da advokati pružaju pravnu pomoć u različitim oblastima prava ukoliko žele da budu konkurenti. Oba zahteva se mogu ispuniti samo organizovanjem velikih kancelarija koje imaju više advokata.
Zakoni mnogih država omogućavaju i osnivanje advokatskog društva sa ograničenom odgovornošću, a strani advokati su kod nas zastupljeni, mislim, upravo u toj formi. Domaća ortačka društva treba i mogu da budu konkurencija stranim advokatskim kancelarijama, samo ako se dozvoli da imaju, odnosno zapošljavaju veliki broj advokata.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na kraju, možda će neko reći da iznošenjem ovih činjenica branim advokate, ali u stvari želja mi je da branim građane Srbije i njihovo pravo na punu pravnu zaštitu Ustavom utvrđenih prava i sloboda. Zaštitu tih prava i sloboda, tvrdim, građani nikada ne mogu ostvariti ako ne postoji nezavisna i samostalna advokatura, koja je, kao što svi mi znamo, civilizacijska tekovina, koja postoji stotinama godina i bez koje se ne može zamisliti nijedna demokratska i pravno uređena država.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine je najbolji primer i pokazatelj kako funkcioniše Vlada Republike Srbije. Osnovni Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova usvojen je u ovoj Narodnoj skupštini prošle godine. Oglušili ste se tada o naša upozorenja da će popis stanovništva, bar onako kako ste ga vi predvideli i isplanirali, biti još jedno bahato trošenje budžetskih sredstava.
Popis stanovništva 2002. godine u istoj ovoj našoj Srbiji obavljen je sa 45.000 popisivača, instruktora i kontrolora, dok ste vi ovim zakonom predvideli da za popis stanovništva za 2011. godinu angažujete 60.000 eksternih popisivača, kontrolora i instruktora. Za isti, a kako se broj stanovnika u Srbiji iz godine u godinu, nažalost, smanjuje, verovatni i za manji posao ćete angažovati i platiti 15.000 ljudi više. Angažovanje te armije ljudi neće biti ni po stručnosti, ni po sposobnosti, već isključivo uz člansku kartu stranke na vlasti.
Popis stanovništva 2002. godine koštao je osamnaest miliona evra ili 2,25 evra po stanovniku, dok će, kako ste se pohvalili, popis stanovništva ove godine koštati 3,5 evra po stanovniku ili čitavih 26 miliona evra.
Niste prihvatili sugestije Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS ni tada, ni sada. Naš stav je da je popis stanovništva neophodno obaviti, da je to civilizacijska tekovina, ali i da je tradicionalni način popisa stanovništva najskuplji metod i da treba da razmislite o iskustvima drugih država i promenite samu tehnologiju prikupljanja podataka.
U Sloveniji, o kojoj sam pričao i u raspravi u načelu, ove godine popis stanovništva biće urađen po uredbi, na način koji je još pre tri godine prihvaćen u EU. Umesto terenskih popisivača, ceo posao će obaviti telo u ministarstvu unutrašnjih poslova, državnoj geodetskoj upravi i državnom statističkom uredu. Ceo posao se obavlja bez angažovanja eksternih lica. Na taj način će Slovenija, koja je mnogo bogatija i uređenija država od Srbije, na ovom poslu uštedeti više od deset miliona evra. Registarski način popisa stanovništva Sloveniju će koštati svega nekoliko procenata od cene koštanja tradicionalnog, klasičnog terenskog popisa, za koji vi izgleda jedino znate.
Naravno, nije vam palo na pamet da o našim zamerkama razmislite, a kamoli da ih prihvatite. Zato ste sada došli u situaciju da izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova taj posao odlažete za šest meseci. Naveli ste da je to odlaganje posledica nemanja novca, nedostatka sredstava. Međutim, kada se prema budžetskim sredstvima ophodite bahato, verovatno da tog novca nikada neće biti.
Ako bismo hronološki postavili sve poteze i dešavanja dobili bismo jednu vrstu algoritma. Usvaja se Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, planira se angažovanje 60.000 popisivača, o modernizaciji tehnologije vršenja popisa se ne razmišlja, o uštedama još manje. Prošlo je nekoliko meseci, budžet je prazan, sredstva za popis nisu obezbeđena, a vi u skupštinsku proceduru upućujete Predlog zakona kojim tražite odlaganje popisa stanovništva za šest meseci. Kakve nam garancije dajete, nama narodnim poslanicima, ali najviše građanima Republike Srbije, da ćete do oktobra iz realnih izvora obezbediti sredstva koja su potrebna za obavljanje popisa? Kao što je i prethodni govornik rekao, pažljivo sam pročitao ovaj predlog zakona i zaista te garancije u ovom predlogu zakona nisam mogao da nađem.
Šta u ovom algoritmu ponašanja i delovanja Vlade Republike Srbije, koji se nebrojano puta ponovio za ove tri godine, nedostaje? Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nedostaje odgovornost. Ko je odgovoran za to što će popis stanovništva ove godine koštati osam miliona evra više? Ko je odgovoran za to što se primenjuje najskuplji, tradicionalni način prikupljanja podataka, a ne registarski model? Ko je odgovoran za to što do sada nisu obezbeđena potrebna finansijska sredstva? Verovatno niko, kao što je i do sada bilo.
Neće me iznenaditi ni ukoliko odgovornost prebacite na nas iz SNS; ne bi me iznenadilo ni ukoliko biste targetirali kao odgovorne desetine hiljada nas nezadovoljnih građana koji na trgovima širom Srbije tražimo promene, tražimo šansu da živimo kao sav normalan svet, tražimo vanredne parlamentarne izbore.
Nešto ću vas na kraju, gospođo ministre, ali i ostale vaše kolege iz Vlade, zamoliti – nemojte vređati našu inteligenciju. Srpska napredna stranka je amandmanom tražila da se popis stanovništva ne odlaže za šest meseci, već za maksimalno dva meseca. Tražili smo da se popis stanovništva obavi u junu 2011. godine, u odnosu na oktobar 2011. godine, kako ste ovim predlogom zakona tražili. U obrazloženju odbijanja amandmana ste naveli, citiram: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se za terensku realizaciju popisa bira period tokom godine u kojem su pogodne vremenske prilike za terensku realizaciju popisa i u kojem je mala prostorna pokretljivost stanovništva.“ O čemu vi govorite ovde? Da su veće šanse za kišni period u junu, na pragu leta, nego sredinom oktobra? Znate li koliko je duži dan u junu nego u oktobru mesecu? O kakvoj prostornoj pokretljivosti stanovništva govorite, o kakvim letovanjima govorite? Četiristo hiljada ljudi u Srbiji ste ostavili bez posla, a govorite o letovanjima i prostornoj pokretljivosti stanovništva. Ne žive građani Srbije, nažalost, onako kako živi politička elita u Vladi Republike Srbije.
I, pošto se na kraju bavite vremenskim prilikama, podsetiću vas i obavestiću vas da je 16. april idealno vreme za terensku realizaciju protesta i zato, dok je vreme, raspišite vanredne parlamentarne izbore. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, oba predložena amandmana Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke su međusobno kompatibilna, tako da malopre izrečeni stavovi važe i za ovaj amandman.
Ono što bih želeo da dodam jeste da je populaciona komisija Ujedinjenih nacija predložila da se zbog mogućnosti komparacije prikupljenih podataka između raznih država popisi obavljaju krajem ili početkom decenije. To je jedan od razloga zbog kojih će vas međunarodna zajednica i motivisati i naterati da obavite popis stanovništva, pa makar i na ovakav preskup i bahat način.
Međutim, ono što je za Srpsku naprednu stranku takođe veoma bitno jesu i pitanja koja će nam ovi popisi postaviti. Da li smo kao društvo, kao država spremni da damo brze i kvalitetne odgovore na bolna pitanja koja će nam popis stanovništva, domaćinstava i stanova definitivno sasuti u lice? Da li će država trošiti vreme na jalove analize i obećanja, a problemi koji su se kumulirali decenijama ostati isti ili se povećavati?
Popisi će nam reći da u Srbiji postoji 4.800 sela, na putu izumiranja je svako četvrto, odnosno njih oko 1.200. U tim selima živi oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali svoje porodice. Istovremeno, u okolini tih sela koja nestaju nalazi se neobrađeno čak 600.000 hektara njiva i blizu 50.000 praznih kuća. Ko će napuniti te kuće? Ko će oživeti ta domaćinstva?
O ovakvim podacima svedoči i činjenica da u 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja imaju manje od 50 stanovnika, a 350 između 50 i 100 stanovnika. Zašto je ovo bitno? Zato što su, po pravilu, to naselja bez mladih i zato se i procenjuje da će za manje od dve decenije potpuno nestati. Šta ste vi kao Vlada i kao vlast u proteklih jedanaest godina uradili da takav proces zaustavite ili bar usporite?
Još jednom ću ponoviti stav Srpske napredne stranke, a to je da je popis stanovništva, domaćinstava i stanova civilizacijska tekovina, ali i međunarodna obaveza koju treba ispoštovati. Ali, takođe smatramo da sam način prikupljanja i obrade podataka treba modernizovati, uz maksimalne uštede. Sve ovo nismo mogli da prepoznamo u ovom predlogu zakona, koji smo probali amandmanski da poboljšamo, i zato ne možete očekivati prilikom njegovog usvajanja podršku Srpske napredne stranke.
Što se stiropora tiče, stiropor je u Srbiji postao sinonim za promene, koje ne treba da se dese na ulici, već na izbornim mestima. Stiropor je postao i sinonim za šansu da treba da živimo kao sav normalan svet. U jednoj stvari ću se složiti sa mojim zemljakom iz Kruševca, a to je da se stiropor koristi u građevinarstvu za izolaciju, za fasade kuća, ali mu je prvenstvena uloga da uštedi energiju i smanji troškove. Baš to želimo mi iz Srpske napredne stranke – vanredne parlamentarne izbore, promenu vlasti, manju, efikasniju vladu, uštede u državnom aparatu od kojih će efekat imati ne političke elite, kao do sada, već građani Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Novakoviću. Predlažem da se ipak vratimo temi i uozbiljimo ovu raspravu. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sport je u savremenom društvu postao visokoprofitabilna poslovna aktivnost, usled čega su se otvorila mnoga pitanja koja zadiru u domen ustavnog prava. Sa globalnom ekspanzijom sporta javila se potreba i za novim vrstama obligacionih i privrednih ugovora, kao i za specifičnim regulisanjem krivične, a naročito odštetne odgovornosti.
Ugovor predstavlja jednu od osnova pravnog sistema i kao takav zastupljen je u svim aspektima i na svim nivoima sporta, od zapošljavanja po ugovoru, angažovanja igrača, trenera, menadžera, osoblja, do sklapanja poslova, kupovine opreme, ugovaranja sponzorstva, kao i prodaje prava na prenos mečeva i drugih manje atraktivnih poslova.
Ugovori u sportu mogu se naći u više različitih oblika, međutim, nekoliko standardnih odredaba je zastupljeno u svakom od njih. To su: ugovorne strane, uslovi ugovora, obaveze i dužnosti ugovornih strana i prestanak važenja ugovora, naročito pod kojim okolnostima i sa kojom provizijom.
Ugovorom se moraju jasno identifikovati i naglasiti ugovorne strane, obično punim imenom pojedinaca ili organizacija koje su uključene u ugovor. Po mom skromnom mišljenju, to je jedino što je jasno definisano članom 11. Predloga zakona o sportu.
Druga važna odredba koju svaki sportski ugovor treba da sadrži jeste i rok ugovora, koji definiše vreme do kada je ugovor pravno važeći.
Takođe, ugovor u sportu treba da obuhvati i situacije i okolnosti pod kojima svaka od ugovornih strana ima pravo da raskine ugovor, kao i da dobije odgovarajuću nadoknadu koja je, složićete se, najčešće finansijska.
Ova odredba trebalo bi da definiše pravo ugovornih strana u situacijama kada dođe do isteka ugovora ili kada se neko od strana ne pridržava dogovorenih pravila iz ugovora.
Stav Srpske napredne stranke je da je član 11. Predloga zakona o sportu neuspeli pokušaj definisanja ugovora između sportiste i sportske organizacije. Takođe smatramo da su pitanja koja se pokušavaju urediti ovim članom na potpuniji, celishodniji način uređena drugim zakonima i pravilima sportskih saveza i međunarodnih federacija. Zbog toga vas pozivam da prihvatite amandman Poslaničke grupe SNS Napred Srbijo i da brišete član 11. Predloga zakona o sportu. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, amandman Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS odnosi se na brisanje člana 47. Predloga zakona o sportu. Taj, za nas sporni, član 47. definiše članstvo u sportskim udruženjima i kao takav, osim voluminoznosti, kao što kaže kolega Poskurica, ne donosi nikakav drugi kvalitet ovom Predlogu zakona o sportu.
Pre podnošenja ovog ali i ostalih amandmana potrudio sam se da se informišem. Detaljno sam pročitao Zakon o sportu, ali i druge zakone, među kojima i Zakon o udruženjima, gde se jasno kaže, citiraću vam član 19. Zakona o udruženjima: „Svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja. Fizičko lice može biti član udruženja nezavisno od godina starosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom. Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletno lice do 14 godina života daje njegov zakonski zastupnik u skladu sa zakonom... Izjave iz stava 3. ovog člana moraju da sadrže potvrdu o overi potpisa, u skladu sa zakonom. Udruženje vodi evidenciju o svojim članovima“. Kraj citata i kraj člana 19.
Zašto sam vam ovo pročitao? Zato što su postupak i uslovi za osnivanje udruženja celovito uređeni ovim Zakonom o udruženjima, tako da smatram da ne postoji nikakvo opravdanje da se ista ta pitanja uređuju nekim posebnim zakonom, odnosno zakonom o sportu.
Komparacijom člana 47. Predloga zakona o sportu i člana 19. Zakona o udruženjima vidi se da se definisanje članstva u sportskim organizacijama u ovom Predlogu zakona o sportu čini odredbama koje su u suštini istovetne sa odgovarajućim odredbama Zakona o udruženjima, samo što su te odredbe u ovom predlogu zakona prepričane uz manje izmene, koje nisu sasvim jasne, što će izvesno dovesti do nejasnoća u primeni oba ova zakona, o čemu vam je već govorio uvaženi kolega Pelević.
Da bi se u budućnosti sportska udruženja osnivala i registrovala pod istim opštim uslovima propisanim za sva udruženja, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman Srpske napredne stranke i izvršite brisanje člana 47. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine Novakoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 71. Zakona o planiranju i izgradnji definiše osnivanje Republičke agencije za prostorno planiranje. Članom 37. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji tu agenciju ste ovlastili da bude nosilac poslova izrade prostornih planova iz domena Republike Srbije.
Stav Srpske napredne stranke je da je postojanje Agencije za prostorno planiranje u potpunosti nepotrebno. To mišljenje smo pretočili u amandman kojim tražimo brisanje člana 71. Zakona o planiranju i izgradnji i na taj način tražimo i ukidanje Agencije za prostorno planiranje.
Prema Zakonu o javnim agencijama, javne agencije se po pravilu osnivaju za obavljanje stručnih i razvojnih poslova i eventualno mogu obavljati poslove državne uprave, i to samo u slučaju da te poslove mogu da obavljaju bolje i delotvornije nego oran državne uprave. U ovom slučaju, kako ste ovim predlogom zakona predvideli, Agencija za prostorno planiranje obavlja samo poslove koje bi trebalo da obavlja samo ministarstvo, dok za stručne poslove angažuje druga pravna i fizička lica, bar ste tako predvideli u članu 79. Zakona o planiranju i izgradnji, koji kaže: „Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija angažuje druga pravna i fizička lica, u skladu sa zakonom“.
Čemu će onda ova Agencija za prostorno planiranje da služi, da li da bude medijator između Ministarstva i pravnih i fizičkih lica koja ćete angažovati za obavljanje stručnih poslova?
Smatram da je ova agencija samo još jedan slučaj nepotrebnog osnivanja javnih agencija koje treba da obavljaju poslove ministarstava, čime se povećava i administracija i budžetski rashodi.
Poslanička grupa Napred Srbijo SNS će u skupštinsku proceduru uputiti naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, jer se praksa formiranja javnih agencija totalno otrgla kontroli. Ukupan broj javnih agencija nije poznat čak ni samoj Vladi Republike Srbije. Troškovi tih agencija i obaveze koje nameću građanima i privredi su sve veće, što ozbiljno povećava javni rashod. Nije poznat ni ukupan broj zaposlenih u tim javnim agencijama, ali se procenjuje da je to nekoliko hiljada ljudi, uglavnom primljenih po stranačkoj pripadnosti, a nikako po stručnosti. Vladine javne agencije službenike u radni odnos primaju bez ikakvog javnog konkursa.
Kada tih nekoliko hiljada zaposlenih u javnim agencijama pomnožimo sa njihovim bruto platama, pa tome dodamo primanja honorarnih saradnika i članova upravnih odbora, pa troškove poslovanja i putne troškove, doći ćemo do računice koju je iznela i bivši ministar finansija, da se kroz javne agencije u Srbiji troši preko milijardu evra godišnje, i to bez ikakve kontrole Narodne skupštine Republike Srbije. Priznaćete da takvu praksu ne bi mogle da izdrže ni mnogo bogatije i razvijenije zemlje nego što je Srbija.
U skladu sa stavom SNS da suvišne agencije treba ugasiti, rasformirati, a poslovanje ostalih dovesti pod kontrolu, predlažem da usvojite ovaj amandman i ukinete Agenciju za prostorno planiranje. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, za ovo prihvatanje amandmana ja ću vam se zahvaliti, ne u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, već u ime građana Republike Srbije koji zaista, zbog teške finansijske situacije u kojoj su, nisu u mogućnosti da završe sve te objekte. Hvala još  jednom.