Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar nas nije udostojio i uvažio. Jedna od tačaka objedinjenog dnevnog reda o kojima danas raspravljamo u načelu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji.
Ovaj sporazum, koji je potpisan 24. septembra 2010. godine, ostaje u senci vesti da je tog dana Srbija vratila Bosni i Hercegovini dva policijska helikoptera američke proizvodnje, tipa „bel 206L“ i „bel 206B“.
Što se samog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma tiče, nejasno je šta ste čekali do sada, odnosno zašto ovaj predlog zakona niste dali u skupštinsku proceduru na redovnom jesenjem zasedanju 2010. godine? Zar vam je trebalo šest meseci da napišete dva člana ovog predloga zakona? Da li je za taj propust odgovorna Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova ili je odgovorna Skupština Republike Srbije? Ta sporost Vlade, odnosno parlamenta Republike Srbije, kosi se sa principima preskakanja stepenika ili brzog hodanja napred na pokretnim stepenicama koje proklamuju neki narodni poslanici vladajuće većine. Mislim da je to ogledalo ove vlasti – velika obećanja, krupne reči, a realizacija nikakva.
Ne bi me začudilo ni ukoliko bi u skupštinsku proceduru ušao i zakon o optimizmu – težak život građana Srbije, besparica, ali je optimizam obavezan. Više stotina ljudi u Srbiji dnevno ostane bez posla, ali ne sme ostati bez optimizma. Firme propadaju, zaduženost velika, ali nema veze, građani Srbije moraju da pokazuju optimizam. Mislim da će nam i Severna Koreja pozavideti na toj količini optimizma koji širi Vlada Republike Srbije.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji ima samo dva člana: prvi, u kome se kaže da je Sporazum potpisan 24. septembra 2010. godine i na kom je jeziku potpisan, i drugi član, u kome je dat tekst Sporazuma. O čemu mi to možemo sada da raspravljamo? O Sporazumu koji je potpisan pre šest meseci i koji je već na snazi? Naravno da ne i da je to iluzoran posao. Da smo o Sporazumu raspravljali pre potpisivanja, kada smo možda mogli da utičemo na kvalitet Sporazuma, onda bi to svakako imalo smisla.
Sporazum o policijskoj saradnji je jedan od pet sporazuma koje je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom 2010. godine potpisalo. Pored Veća ministara, Saveta ministara, zapravo, Bosne i Hercegovine, takvi sporazumi su potpisani sa vladama Bugarske, Albanije, Azerbejdžana i Češke.
Srpska napredna stranka pozdravlja i podržava svaku borbu protiv kriminala i sve korake koji bi tu borbu učinili efikasnijom.
Ukoliko pogledamo rezultate Ministarstva unutrašnjih poslova u 2010. godini, vidi se intenzivnije prisustvo kriminalnih delatnosti na našoj državnoj granici. Otkriveno je 4.320 lica koja su na nedozvoljen način prešla, odnosno pokušala da pređu državnu granicu, što je za 130% više u odnosu na 2009. godinu. Tada je taj broj lica bio 2.029, tako da je prošlogodišnji učinak predstavljao najveći broj otkrivenih ilegalnih migranata u protekloj deceniji.
Na državnoj granici u 2010. godini zaplenjeno je preko 186 kilograma opojnih droga ili za 66% više u odnosu na 2009. godinu. Takođe, prošle godine zaplenjeno je skoro 90.000 boksova krijumčarenih cigareta. Ovo je možda najuočljiviji segment kriminala koji se odvija na našoj državnoj granici.
Šta nam ove sumorne brojke govore? Ukazuju nam da je kriminalna delatnost na državnoj granici intenzivnija, jer ako je otkriveno 4.320 lica, odnosno migranata i 186 kilograma opojnih droga, šta mislite koliko je ostalo neotkriveno? Nije nikakva tajna, već dokazana tvrdnja da se u periodu krize, a Srbija se, uostalom, kao i dobar deo sveta, nalazi u krizi, stopa kriminala povećava. Problem Srbije je taj što ostatak sveta polako izlazi iz krize, a mi nikako da podignemo glavu.
Ovo je jedan od razloga zbog kojeg ovakve sporazume naša vlada mora da ima sa svim zemljama u okruženju, jer dok ste vi sedeli i setili se da ovakav sporazum potpišete, pa ste izgubili dodatnih šest meseci za dva člana zakona, mnogo toga nelegalnog se desilo, a moglo je da se spreči zajedničkim aktivnostima Srbije i Bosne i Hercegovine.
Oni koji se bave kriminalom ne prepoznaju državne granice i nacionalne razlike i, nažalost, ne gube vreme, kao što ga gubi ova Vlada Republike Srbije. Hapšenje Elezove grupe i saradnja u oblasti otkrivanja ratnih zločina su mršavi rezultati za naše dve države.
Međutim, ne mogu a da ne istaknem ulogu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, običnih ljudi, policajaca, inspektora, u povećanju broja otkrivenih krivičnih dela. Ti ljudi obavljaju jedan veoma odgovoran posao u pocepanim uniformama i cipelama koje nisu zamenjene godinama. Celu zimu su proveli na ulici, na terenu, bez zimskih jakni, dok ste vi, s druge strane, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova nabavili 90 skupocenih sportskih motora.
Vladinom Uredbom o sredstvima posebne namene, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 82/2008, pojedini državni organi, među kojima i MUP, oslobođeni su primene Zakona o javnim nabavkama. To mogu da razumem ako se radi o specifičnoj opremi i naoružanju, ali nabavljati cipele i jakne policajcima na način što ćete zaobići Zakon o javnim nabavkama, to već ne mogu da razumem. Mada, kakvo je stanje sada, obujte i obucite policajce, poštujući bilo koji zakon ili uredbu, da bi na dostojanstven način mogli da se upuste u sve izazove koje ovaj odgovoran posao nosi.
Plate pripadnika MUP-a su u potpunosti devastirane, najniže u okruženju i u lošijem stanju je jedino njihova službena odeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao ovaj sporazum. U predmetu Sporazuma je navedeno jačanje saradnje na polju: otklanjanja opasnosti za javnu bezbednost i javni red, sprečavanja i rasvetljavanja krivičnih dela, stanja bezbednosti u zaštiti državne granice, zaštite svedoka i podataka i slanja oficira za vezu.
Sve je to dobro, ali ono što je manjkavost ovog sporazuma (nažalost, ne možemo da ga menjamo) jeste nepostojanje klauzule koja bi definisala saradnju iz oblasti otkrivanja i oduzimanja imovine stečene kriminalom. Ovaj sporazum to ne prepoznaje, ili nisam mogao to da vidim.
Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom je na snazi od početka marta 2009. godine, a osnovana je i Agencija za obezbeđenje prinudnog oduzimanja imovine i upravljanja oduzetom imovinom. Sve te aktivnosti su pokazale određene rezultate. Međutim, u članu 13. tog zakona se jasno kaže, citiram: „Direktor Agencije dužan je da dva puta godišnje podnosi izveštaj o radu Agencije Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije.“ Kraj citata.
Zakon je na snazi pune dve godine, a nijedan izveštaj o radu te agencije nije stigao do nas narodnih poslanika, samim tim ni do javnosti, ni do građana Srbije. Zašto? Ko je odgovoran za taj nerad, ko je odgovoran za upravljanje imovinom za koju se pretpostavlja ili je dokazano da je stečena kriminalom?
Još jednom podvlačim, SNS se zalaže za sve oblike borbe protiv kriminala i korupcije, to je jedno od naših osnovnih načela, ali se isto tako zalažemo za poštovanje zakona, dopadali se oni nama ili ne. Kako ćete nas ubediti da ste spremni i sposobni da se borite protiv kriminala kada prvo vi i vaše agencije ne poštujete zakone, i to one zakone koje ste doneli?
Ovo je još jedan dokaz netransparentnog rada vladinih agencija. One nastaju da bi trošile budžetska sredstva, da bi trošile sredstva građana Republike Srbije, kojih je sve manje i manje i da bi u tim agencijama zapošljavali vaše proverene stranačke kadrove. Bez obzira na sve rekonstrukcije, takav način rada, odnosno nerada, nastaviće se i zbog toga Srbija i SNS traže vanredne parlamentarne izbore.
U danu za glasanje, naravno, Poslanička grupa Napred Srbijo SNS glasaće protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodina Markovića nema u sali, nažalost. Stav SNS o sastavu i funkcionalnosti Vlade Republike Srbije je pretočen u predloge zakona o ministarstvima i Vladi. Vi ste, nažalost, te predloge zakona ''po difoltu'' odbacili jer su predloženi od strane najjače političke partije u Srbiji.        
Ti predlozi zakona nisu predizborni pamflet, nisu samo mrtva slova na papiru, već obaveza data građanima Srbije da će nakon vanrednih parlamentarnih izbora Vladu Republike Srbije činiti 12 ministarstava. Među tih 12 ministarstava nema Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jer je za SNS postojanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja neodrživo.
Pošto je predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković označio bivšeg ministra, sada našeg kolegu narodnog poslanika Mlađana Dinkića, kao najodgovornijeg za veliku nezaposlenost u Srbiji, smatramo da i ministarstvo koje je vodio takođe treba da snosi određenu odgovornost i deli sudbinu ministra, jer je ekonomsko stanje u Srbiji više nego teško, a nezaposlenost ogromna.
Mi ne želimo da zatvaramo oči pred tim problemima i tim činjenicama. Umesto Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja SNS predlaže formiranje ministarstva privrede i rada, u kojem bi se spojile nadležnosti više sadašnjih ministarstava koja su nadležna za pojedine oblasti privrede, čime se postiže bolje obavljanje poslova i koordinacija planova. Ovo ministarstvo bi, takođe, bilo nadležno za celu oblast radnih odnosa i zapošljavanja. Ti poslovi su i po starom ali i po ovom vašem predlogu zakona o ministarstvima na jedan relativno nejasan način bili podeljeni između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Poslovi koji se odnose na NIP takođe ne treba da stoje u ovom predlogu zakona o ministarstvima, jer je u dosadašnjoj praksi Ministarstvo za NIP vršilo ulaganje u projekte koji su u nadležnosti drugih ministarstava, čime se direktno mešalo u njihovu nadležnost i otežavalo rad tih ministarstava.
Tako smo imali vrlo nejasnu situaciju u Srbiji – da li je neki put asfaltiran sredstvima NIP-a ili Ministarstva za infrastrukturu, da li je neka škola u Srbiji građena preko Ministarstva prosvete ili Ministarstva za NIP, da li je neka školska fiskulturna sala pored te škole građena sredstvima Ministarstva prosvete, NIP-a ili Ministarstva za sport. Uglavnom, Ministarstvo za NIP je, prosto, bilo svuda prisutno.
S druge strane, ukoliko pogledamo odluku o raspodeli sredstava NIP-a za 2010. i 2011. godinu, vidimo da je to ministarstvo i postojalo i trošilo velike količine državnog novca, budžetskih sredstava, u cilju formiranja i afirmisanja jedne političke partije.
Takođe se analizom ovih odluka može videti velika nesrazmera u teritorijalnoj raspoređenosti tih sredstava po opštinama i gradovima u Srbiji i iz te nesrazmere se zaista ne vidi politika ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, za koju se ta politička partija zalaže.
Pošto ste amandman odbili, neću vas pozvati da još jednom razmislite o tom amandmanu. Pozivam vas na vanredne parlamentarne izbore, pa neka građani Srbije odluče čijem konceptu više veruju. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, i na kraju ove rasprave u pojedinostima o zakonu o ministarstvima koji je predložila Vlada Republike Srbije pozivam vas da pažljivo pročitate predlog zakona o ministarstvima koji je podnela i u skupštinsku proceduru uputila poslanička grupa "Napred, Srbijo" SNS.
U duhu tog predloga zakona je i ovaj amandman, kojim se jasno pokazuje da Ministarstvo za dijasporu ne treba da postoji kao posebno ministarstvo. Svi poslovi ovog ministarstva su, u osnovi, u nadležnosti drugih ministarstava, gde se radi o kulturnim, informativnim, obrazovnim poslovima i poslovima državne uprave, a kao što je svima poznato, za ove poslove postoje nadležna, odnosno resorna ministarstva.
Umesto posebnog ministarstva SNS predlaže da koordinaciju aktivnosti ministarstava treba da vrši kancelarija Vlade koja bi i održavala veze sa organizacijama dijaspore i predlagala ministarstvima preduzimanje odgovarajućih mera i planiranje aktivnosti.
Mi želimo da promenimo politiku Srbije prema Srbima u dijaspori. Nije mali broj Srba koji žive u dijaspori, procenjuje se da ih je više od 3,5 miliona. Pozdravljam što je donet, iako manjkav, Zakon o dijaspori, pozdravljam i što je formirana Skupština dijaspore, ali mislim da je nedovoljno da dijaspori kažete – evo, imate Ministarstvo za dijasporu, a sada vas molimo da u Srbiju ulažete zbog patriotizma.
SNS želi da se formira vladina kancelarija za dijasporu koja bi u koordinaciji sa ministarstvima za kulturu, obrazovanje, informisanje i državnu upravu učvrstila veze dijaspore sa maticom i koja bi stvorila uslove i klimu u kojoj će dijaspora ulagati u Srbiju da bi otvorila radna mesta za prijatelje i rođake koji su u Srbiji, u matici, ostali bez posla, ali da bi ostvarila i određeni profit i zaradu.
I ovaj amandman ste, kao i sve amandmane SNS, odbili. Zbog toga hajdemo na vanredne parlamentarne izbore, pa da vidimo šta će i dijaspora reći o politici koju ste vodili zadnjih 11 godina.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, ostalo je nejasno da li ste ministar u ostavci ili ste još uvek ministar u Vladi Republike Srbije.
Ceo član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi je vaš pokušaj da naduvate probušeni balon. Ma koliko se vi trudili i upinjali, balon je probušen. Ispušta vazduh i neupotrebljiv je.
Taj probušeni balon se zove Mirko Cvetković, koji nikada i nije imao kapacitet da vodi Vladu Republike Srbije, naročito ne u periodu svetske ekonomske krize i kroz izazove svetske ekonomske krize u kojoj se našla Srbija. Za ove tri godine nije pokazao autoritet državnika ni kada je pre tri godine jedva pročitao ekspoze, ni u međuvremenu, kada je trčećim korakom napuštao ovu salu u raspravama o budžetu Republike Srbije, pa to ne pokazuje ni sada, kada je trebalo on da dođe i da obrazloži i brani zakon o Vladi kao predsednik Vlade, kao najodgovorniji, a ne da to radite vi, kao njegov saradnik ili bivši saradnik. Autoritet ste mu rušili i vi, i ne mislim samo na vas, gospodine Markoviću, tako da sada i malo dete u Srbiji zna da od Mirka Cvetkovića ne zavisi ama baš ništa.
Iako ste sve to znali, ovim zakonom krpite taj balon, pokušavajući da dokažete kako Mirko Cvetković može da bude i vredan i sposoban, kako može da bude i predsednik Vlade i ministar finansija. Takvo zakonsko rešenje je za SNS neprihvatljivo, jer dovodi predsednika Vlade u svojevrstan sukob interesa.
Znam da ćete reći da će se na taj način ostvariti određene uštede. Znam da ćete reći – zar se SNS ne zalaže za uštede, zar se ne zalaže za jeftiniju državu? Da, zalažemo se, ali da ste hteli uštede, onda biste prihvatili predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi koji je predložila poslanička grupa ''Napred, Srbijo''.
U njemu se jasno kaže da za državu veličine i ekonomske snage Srbije optimalna Vlada treba da ima predsednika Vlade, samo jednog potpredsednika Vlade, jedan njihov zajednički kabinet, jednog šefa kabineta (a ne kao do sada), najviše šest posebnih savetnika, koji bi obavljali poslove i za predsednika Vlade i za potpredsednika Vlade i, naravno, ne bi bilo nikakvih ministara bez portfelja. To bi, dame i gospodo narodni poslanici, zaista bile uštede.
Stav 2. ovog člana 1, čije smo brisanje amandmanom tražili, tek je priča za sebe. To je drugi pokušaj krpljenja i naduvavanja probušenog balona, tako što ćete zakonom naterati ministre da slušaju i poštuju predsednika Vlade.
Srpska napredna stranka se, kao što to dobro znate, zalaže za ukidanje blanko ostavki narodnih poslanika u Parlamentu Republike Srbije, a vi, kako ste krenuli, mislim da ćete od ministara tražiti neke blanko ostavke koje biste aktivirali sutra ako slučajno ne poslušaju ili ne poštuju predsednika Vlade Mirka Cvetkovića.
Zamislite Srbiju u kojoj se predsedniku Vlade imperativnim odredbama zakona, bez sankcija, gradi autoritet. Treba li Srbiji zakrpljeni predsednik Vlade, bez autoriteta? Treba li Srbiji Vlada u kojoj su ministri zakonom obavezni da slušaju i poštuju predsednika Vlade? Zar ovaj zakon treba da bude jedina kopča između predsednika Vlade i ministara u toj istoj vladi? Gde je tu zajednička politika? Gde je tu vizija? Gde su tu ideje? Gde je poverenje?
Srbiji je potrebna stabilnost. Srbiji je potrebna nova, a ne stara, našminkana, anemična Vlada. Zaista smatram, kao što smatra i većina građana Republike Srbije, da su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Iskoristio bih pravo na repliku na malopređašnje izlaganje gospodina Srđana Milivojevića.

Onda ćete mi dati vreme poslaničke grupe.

U Srbiji od gospodina Srđana Milivojevića zavisi da li ćemo pustiti nekoga u svoju kuću ili ne.

Naravno, dovešću ga, ako mi dopustite. A da li će neko voditi Srbiju, zavisi od građana Srbije. Da li će neko doći na vlast, zavisi od građana Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima. Umesto kuma sa praznom…

Ne dozvoljavate.

Umesto kuma sa praznom torbom, ja bih više voleo da u Beograd dolaze zaposleni u Hemijskoj industriji "Župa" iz Kruševca, koji su privatizacijama ovakve i ove vlade gospodina Mirka Cvetkovića ostali bez posla, rizikujući urušavanje kompletnog sistema za vodosnabdevanje u Srbiji, jer je to jedina firma koja snabdeva tečnim hlorom celu Srbiju. Voleo bih da su došli radnici "Merime", takođe iz Kruševca, koji su radili u "Merimi"…

U redu. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Vlada Republike Srbije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine uputila u skupštinsku proceduru 4. februara 2011. godine, samo nekoliko meseci nakon usvajanja osnovnog zakona. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini bila je predviđena gospođa Verica Kalanović, eks ministarka, za eks Ministarstvo za NIP.
Danas je 8. mart 2011. godine, međunarodni Dan žena. Pridružiću se svojim kolegama i u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS i u svoje lično ime svim suprugama, majkama, bakama, sestrama, koleginicama, svim damama, pripadnicama ženskog pola u Srbiji čestitam 8. mart, sa željom za dobro zdravlje, uspeh u poslu kojim se bave i da zauzmu u Srbiji ne samo propisani minimum funkcija, već da se u što većem broju suštinski uključe u politički život Srbije.
Predstavnik Vlade Srbije po ovoj tački dnevnog reda više nije Verica Kalanović, više nije ni član Vlade. Među ministrima su se pojavila neka nova imena koja ćemo videti na popodnevnoj sednici. Međutim, sva ta nova, a u stvari stara imena ne donose ni novu energiju, ni nove ideje, ni novu politiku. Promene su moguće jedino vanrednim parlamentarnim izborima i nikakvim kozmetičkim izmenama i spajanjem nećete uspeti da zavarate građane Srbije koji žele bolji život, više posla i perspektivu, a ne predstave i zamajavanja kojima pokušavate da još malo opstanete na vlasti u Srbiji.
Gospođo ministre, kada u Srbiji izgovorite reč „cenzus“, prva asocijacija se odnosi na izbore, na vanredne parlamentarne izbore, za koje se zalaže i SNS, ali i većina građana Republike Srbije. Reč „cenzus“ asocira i na predizbornu kampanju, mirnu, dostojanstvenu, gandijevsku, ali asocira i na promenu vlasti koja je u razvijenim demokratijama sasvim normalna i prirodna, normalan proces, kao, recimo, u Irskoj gde je samo pre desetak dana na parlamentarnim izborima opozicija dobila ubedljivu podršku građana.
Cenzus je takođe i noćna mora za većinu stranaka na političkoj sceni, kako za većinu stranaka koje vrše vlast, tako i za dobar broj stranaka koje se nalaze i deluju u opoziciji, jer je cenzus za njih prevelika i gotovo nepremostiva barijera. Ta barijera, kao i beneficije koje ima i koje koristi politička elita neki su od razloga zbog kojih se vlast u Srbiji oglušuje o poziv i zahtev SNS-a za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Međutim, reč „cenzus“ izvorno znači popis stanovništva, što predstavlja organizovano prikupljanje raznih podataka o stanovništvu koje sprovodi jedna država. Popisi stanovništva imaju dugu tradiciju, jer se veruje da su prve primitivne oblike popisa vršili Vavilonci još 3800 godina p.n.e. U istoriji su poznati i različiti motivi vršenja popisa, pa su Grci, Hebreji, Kinezi, Egipćani, Rimljani vršili popise stanovništva u svrhu ubiranja poreza ili uvida u vojnu snagu zemlje, pa su ti primitivni popisi podrazumevali samo muško stanovništvo. Posle propasti Rimskog carstva u jednom dugom periodu nije bilo popisa. Oni su se pojavili tek 1086. godine kada je Viljem Osvajač izvršio neku vrstu popisa engleskih zemljoposednika i njihovih poseda, ali je i to bilo u svrhu utvrđivanja poreza koji je trebalo da isplate kralju.
Prvi moderni popis obavljen je na francuskoj teritoriji Kanade i to 1665. i 1666. godine, zatim u SAD 1790. godine, Švedskoj i Finskoj 1800. godine, Velsu, Francuskoj i Engleskoj 1801. godine, u Rusiji 1897. godine i Kini 1953. godine. U nekim zemljama, istini za volju, ne velikom broju država, popisi nikada nisu ni održani i takav slučaj je sa Etiopijom i Omanom.
Srbija se u to postotomansko vreme, kada su se prvi popisi stanovništva i obavljali, trudila da mnogo ne zaostaje za drugim zemljama, pa je prvi popis stanovništva u Srbiji obavljen 1834. godine. Međutim, taj popis ipak nije imao odlike modernih popisa. Kako su različiti delovi naše zemlje u različitim vremenima bili pod vlašću drugih država, mi danas možemo za analizu stanovništva naše države koristiti turske, austrougarske, bugarske i mađarske popise. U bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1921. do 1991. godine popisi stanovništva su održani osam puta. Posle raspada bivše Jugoslavije u Srbiji je popis obavljen 2002. godine.
Da bi se ispoštovala preporuka Populacione komisije UN koja je predložila da se zbog mogućnosti komparacije podataka između različitih država popisi obavljaju krajem ili početkom decenije, 2011. godina je krajnji rok za obavljanje popisa stanovništva u Srbiji.
Razlog više za neodlaganje popisa, pa makar ni za ovih šest meseci koje ste vi ovim izmenama i dopunama Zakona predložili, jeste i činjenica da će ove godine u EU biti sprovedeni popisi i da će popisima biti obuhvaćeno oko petsto miliona ljudi. U Bugarskoj je popis stanovništva već započeo. Osim u EU, ovo će biti popisna godina i za zemlje u okruženju Srbije, kao što su Makedonija, Albanija, Crna Gora, BiH i Hrvatska. Mi vam prosto ne verujemo da nekim novim izmenama i dopunama Zakona o popisu, eventualno na jesenjem zasedanju, ukoliko dotle opstanete na vlasti, nećete ponovo zatražiti neki novi rok za odlaganje popisa.
Ukoliko se zna da je popis stanovništva neophodan za ekonomsku, socijalnu i svaku drugu politiku, ako se zna da je cilj popisa poljoprivrede, i to prvog posle 1960. godine, da državi omogući najrelevantnije podatke potrebne za razvoj poljoprivrede i priključivanje Srbije EU, onda su razlozi koje ste naveli za odlaganje popisa u najmanju ruku irelevantni.
Za SNS samo održavanje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i popis poljoprivrede, jeste nesporan i neophodan civilizacijski proces. Naše zamerke na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva odnose se na razloge zbog kojih se ovaj zakon donosi, odnosno na razloge zbog kojih se sam popis odlaže.
Naše zamerke se, kako pri usvajanju osnovnog zakona, tako i prilikom usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona, odnose i na troškove popisa, ali i na način, odnosno tehnologiju vršenja popisa stanovništva u 2011. godini. Ni u osnovnom zakonu, ni sada u izmenama i dopunama Zakona nisu jasno definisane osnovne organizacione faze popisa, kao što su priprema, odnosno način i tehnologija prikupljanja informacija. Zašto je to od vrata do vrata, iako je to najskuplji i najklasičniji proces? Zašto se ne koriste neke druge, modernije, alternativne metode popisivanja, poštom, recimo, ili samopopisivanjem? Šta je sa analizom podataka, kontrolom popisa i objavljivanjem podataka?
Ono što je za SNS takođe veoma bitno su i pitanja koja će popisi postaviti. Da li smo kao društvo i kao država spremni da damo brze i kvalitetne odgovore na bolna pitanja i činjenice koje će nam popis stanovništva i popis poljoprivrede sasuti u lice? Da li će država trošiti vreme na jalove analize i obećanja, a problemi koji su se kumulirali decenijama će ostati isti ili će se povećavati?
Popis poljoprivrede će nam reći da u Srbiji postoji 4.800 sela, a na putu izumiranja je svako četvrto, odnosno gotovo 1.200 sela. U tim selima živi oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali porodicu. Istovremeno, u okolini tih sela koja nestaju nalazi se neobrađeno čak 600.000 ha njiva i blizu 50.000 praznih kuća. Ko će napuniti te kuće? Ko će oživeti ta domaćinstva?
O ovakvim podacima svedoči i činjenica da u 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika, tačnije, u 352 naselja je manje od 50 stanovnika, a u 350 između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu, to su naselja bez mladih i zato se i procenjuje da će se za manje od dve decenije ta naselja potpuno opusteti.
Šta ste vi kao vlast u proteklih jedanaest godina uradili da takav proces i takav trend zaustavite ili ga bar usporite?
Srbija raspolaže sa 5,11 miliona ha poljoprivrednog zemljišta, od toga obradive površine su 4,25 miliona ha. Tu srpsku njivu čine oranice i bašte sa 3,35 miliona ha, voćnjaci 244.000 ha, vinogradi 69.000 ha, livade 588.000 ha, pašnjaci 821.000, dok bare i ribnjaci zauzimaju 35.000 ha. Na ovim površinama može da se proizvede dovoljno hrane i za sopstvene potrebe i za rezerve, ali i za izvoz. Prognoze stručnjaka su da bi Srbija sa tih površina, uz intenzivnu proizvodnju, mogla da hrani skoro osamdeset miliona ljudi.
Međutim, zbog lošeg ekonomskog tretmana poljoprivrede za poslednjih pola veka, ova privredna delatnost je uglavnom bila amortizer ekonomskih i političkih zbivanja. Uvek se govorilo da nećemo da budemo agrarna zemlja, pa to ni danas ne priznajemo. Poljoprivreda, iako najveća fabrika pod otvorenim nebom, u Srbiji nije strateška delatnost i, nažalost, sa ovakvom vlašću, to neće biti ni nakon popisa poljoprivrede, koji se u Srbiji obavlja posle 50 godina, ili se očekuje njegovo obavljanje.
Da li je razlog odlaganja popisa poljoprivrede u tome što ne želite da vidite rezultate vaše pogubne politike? U odnosu na 2000. godinu broj goveda se u Srbiji smanjio za više od 300.000 grla, broj svinja se smanjio za više od 250.000 grla, broj živine se smanjio za više od četiri miliona komada, dok je proizvodnja mesa u odnosu na 2000. godinu smanjena za oko 6.000 tona. Već punu deceniju ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene izvozne kvote od 9.975 tona mesa i mesnih prerađevina u EU. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontingent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona, tako da naš izvoz mesa i mesnih prerađevina u EU varira između 1.700 i 2.200 tona godišnje. Ko je odgovoran za ovakve katastrofalne podatke?
Razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42%, što Srbiju svrstava u grupu nerazvijenih zemalja.
Popis stanovništva i poljoprivrede za vas je kao Pandorina kutija – kada se otvori, a mora da se otvori, mnogo toga neprijatnog za sadašnju vlast će iz te kutije izađi.
Različiti su načini i metode obavljanja popisa stanovništva. U Sloveniji će se, recimo, ove godine prvi put održati popis stanovništva po uredbi koja je pre tri godine prihvaćena u EU. Po toj uredbi, posao popisivanja na terenu neće obavljati popisivači. Umesto njih, taj posao će obavljati tela u ministarstvu unutrašnjih poslova, državnoj geodetskoj upravi i državnom statističkom uredu, bez angažovanja eksternih lica, za razliku od Srbije, gde planirate da angažujete 60.000 popisivača. Slovenački državni statistički ured je objavio da će novim registarskim načinom popisa stanovništva uštedeti najmanje deset miliona evra iz državnog budžeta. Takođe su u slovenačkom državnom statističkom uredu naglasili da će registarski popis koštati Sloveniju svega nekoliko procenata od cene koštanja klasičnog terenskog popisivanja od vrata do vrata, koji planirate da primenite u Srbiji.
Da ne pominjem da su registarski model popisa stanovništva već uvele Holandija, Island, Finska i Danska, a planiraju da to učine Austrija, Norveška i Švedska. Zar Srbija od tih država ništa nije mogla da nauči? Zar smo toliko bogati da nam uštede ne trebaju?
Znam da ćete se pohvaliti, i mislim da vam je to jedini argument, da će troškovi popisa u Srbiji biti oko 3,5 evra po stanovniku. Međutim, ako napravimo jednu malu komparaciju između popisa obavljenog 2002. godine i 2011. godine, možemo da vidimo da je u popis stanovništva 2002. godine bilo uključeno, istim ovim modelom „od vrata do vrata“, oko 45.000 popisivača, kontrolora, instruktora i stalnih saradnika statističkih zavoda. Za popis stanovništva ove godine, bilo da ga obavite u aprilu, bilo u oktobru, planirate da angažujete čak 60.000 učesnika, čitavih 15.000 ljudi više nego 2002. godine.
Da li je ovo predizborna kampanja o trošku građana Srbije? Popis 2002. godine koštao je oko 18 miliona evra ili 2,25 evra po stanovniku, dok će ove godine koštati 3,5 evra po stanovniku, odnosno više od 26 miliona evra.
Ako se zna da Srbija u proteklih deset godina, odnosno u periodu između dva popisa stanovništva nije proširivala svoju teritoriju, ako se pretpostavlja, sumnja, što su neke crne analize, da u Srbiji godišnje ima manje stanovnika za grad veličine Kikinde, zašto onda angažujete 15.000 popisivača više i sagorevate nepotrebno dodatnih deset miliona evra, koje, uzgred rečeno, i nemate?
Još jedno ističem da su popisi stanovništva i poljoprivrede neophodan civilizacijski postupak, međutim, vi ne koristite nove načina vršenja popisa, čak ih i ne planirate, ne analizirate, ni predviđate ni za neka buduća popisivanja, prekomerno trošite novac građana Srbije.
Odlaganjem popisa za ovih šest meseci rizikujete da nas udaljite od porodice evropskih naroda i zbog toga će u danu za glasanje Poslanička grupa Napred Srbijo SNS glasati protiv ovih predloga zakona.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, javna preduzeća i javne agencije koje je osnovala Vlada Republike Srbije su neretko jača i od same države koja ih je i osnovala. Pokazatelji te snage i moći su u sledećim činjenicama: u 2008. godini dobit svih javnih preduzeća je bila 11,7 milijardi dinara, od čega je prednjačio "Telekom" sa ostvarenom dobiti od 5,5 milijardi dinara, "Pošta Srbije" sa 2,7 milijardi, "Aerodrom Nikola Tesla" sa 1,3 milijarde, dok je dobit "EEMS" i "Srbijagasa" ukupno bila milijardu dinara. Pad dobiti zabeležen je u 2009. godini, pa je svih 16 republičkih javnih preduzeća ostvarilo dobit od 3,7 milijardi dinara.
O platama direktora javnih preduzeća, proverenih partijskih, stranačkih kadrova je mnogo toga rečeno. Nije loše i ponoviti to. Direktori JAT-a, Aerodroma i EPS-a imaju plate od po 220 hiljada dinara, dok je plata direktora JP "Železnice
Srbije", najvećeg gubitaša među javnim preduzećima, 219 hiljada dinara, dok su plate pomoćnika, zamenika i direktora direkcije u tom javnom preduzeću u rasponu od 103 do 140 hiljada dinara.
Takođe, u periodu između 2001. i 2009. godine zarade u javnim preduzećima su rasle brže od produktivnosti, pa realan rast zarada u 2009. godini, u odnosu na 2001. godinu, iznosi 72,6%, dok je rast produktivnosti alarmantno nizak i iznosi 12,2% za osam godina.
Gospođo ministre, javna preduzeća u Srbiji su države u državi, plate zaposlenih su po dva i više puta veće nego plate ostalih zaposlenih u privredi Srbije, plate direktora bezobrazno visoke, produktivnost nikakva, a vi im ovakvim članom 12. Predloga zakona o budžetu za 2011. godinu ostavljate mogućnost da o prenosu 50% dobiti vi sa njima ponovo pregovarate, da ih maltene molite, da molite direktore javnih preduzeća, da molite one ljude koje ste i postavili.
SNS je ovim amandmanom predvidela da se deo od najmanje 50% dobiti uplati u budžet Republike Srbije u roku od 30 dana od usvajanja završnih računa javnih preduzeća za 2010. godinu. Ovaj amandman je u skladu i sa zaključkom Vlade Republike Srbije, podsetiću vas, povodom izrade godišnjih programa poslovanja javnih preduzeća, koji ste usvojili 10. decembra 2009. godine i koji je zaveden pod brojem 400-8141/2009. Zbog tog zaključka, vaše obrazloženje u kojem ste naveli da se amandman ne prihvata iz razloga što se predlaže kratak rok za uplatu dobiti, što bi moglo ugroziti tekuću nelikvidnost javnih preduzeća, ne stoji, gospođo ministre, pada u vodu, jer ste vi tačkom 6. tog zaključka, za koji ste verovatno i vi glasali, unapred ta javna preduzeća, prilikom pravljenja planova i programa, obavestili i obavezali da 50% dobiti moraju da uplate u budžet Republike Srbije.
Uostalom, da li Vlada Republike Srbije razmišlja samo o likvidnosti javnih preduzeća i da li razmišljate o likvidnosti građana Srbije, kada ste im dodali nove poreze, a postojeće poreze povećali? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2. decembra 2010. godine, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, postavio sam poslaničko pitanje i uputio ga ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Milanu Markoviću i ministru unutrašnjih poslova drugu Ivici Dačiću, a povodom dešavanja i protivustavnih izjava čelnika opštine Preševo.

Naime, 28. novembra ove godine, na osnovu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, obeležen je dan zastave i to u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tom prilikom, zamenik predsednika opštine Preševo Orhan Redžepi je izjavio: "Odgovorno izjavljujem da ćemo najskorije ovaj dan, najveći naš praznik, proslaviti u ovom istom Preševu, kao delu buduće Albanije". Ovu izjavu su prenele neke, nažalost ne sve, televizije sa nacionalnom frekvencijom i to u udarnim terminima, što se može i proveriti.

Odgovor od ministra unutrašnjih poslova druga Ivice Dačića do sada nisam dobio, ali sam zato dobio odgovor ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Milana Markovića i tim odgovorom zaista ne mogu da budem zadovoljan. Odgovor je: "Povodom događanja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa dana 28. novembra 2010. godine, na koja je ukazao narodni poslanik Zoran Babić, nadležni organi državne uprave, kao i drugi državni organi, postupiće u skladu sa

svojim zakonskim ovlašćenjima, odnosno preduzeće mere iz svog delokruga, u skladu sa zakonom".

Da li je ovo odgovor ozbiljne države na separatističke izjave i najave čelnika opštine Preševo? Mislim da nije. Ovo je čisto gubljenje vremena, ovakav odgovor je ispunjavanje forme i, nažalost, zamagljivanje stvarnosti. Da li nam možda ovakvim ne odgovorom gospodina Ivice Dačića, odnosno vrlo mlakim odgovorom ministra Milana Markovića, Vlada Republike Srbije šalje možda poruku da se slaže sa izjavom zamenika predsednika opštine Preševo Orhana Redžepija?

Moje pitanje upućeno i tada i sada, glasi: šta će i kada konkretno državni organi, nadležni za očuvanje ustavnog poretka Republike Srbije, uraditi povodom ovakve separatističke, antidržavne i protivustavne izjave Orhana Redžepija, zamenika predsednika opštine Preševo?

Odgovor koji bi mene, a verujem i sve građane Republike Srbije mogao da primiri, mora da glasi: nadležni državni organi, državne uprave, kao i drugi državni organi, postupili su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i procesuirali Organa Redžepija, a ne da se ništa nije uradilo, a sumnjam da će se išta i uraditi. Voleo bih da žar koji gospodin Milan Marković pokazuje u replikama sa nama, opozicionim narodnim poslanicima, prenese i na polje očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije. Hvala.

Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, jedna od osnovnih zamerki poslaničke grupe Napred Srbijo SNS odnosi se na raspodelu 40% sredstava od igara na sreću koje su prihod budžeta Republike Srbije.
Ovaj amandman je u potpunosti kompatibilan sa amandmanom koji smo podneli na član 7. ovog predloga zakona.
Petina od 40% sredstava koji su prihod budžeta je i suviše veliki novac koji će, primenjujući ovaj zakon, završiti na računima samo jednog broja udruženja koja su registrovana radi unapređenja socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom.
Međutim, ko će i po kojim kriterijumima izvršiti raspodelu tih sredstava? Ko će izvršiti kontrolu da li su ta sredstva završila kod trajnih korisnika, onima koji su ta sredstva i namenjena i neophodna, odnosno da li su završila kod osoba sa invaliditetom?
Ovakvim zakonskim rešenjem javni interes ne postoji. Opravdano sumnjam da postoji samo mogućnost da se ostvari privatni interes i interes da sa različitim rođacima, prijateljima i partijskim kolegama pomogne da zadovolji neke svoje potrebe, a ne da zadovolji potrebe osoba sa invaliditetom.
Ako želite da budete sigurni da će ta sredstva doći do osoba sa invaliditetom nemojte ta sredstva uplaćivati i usmeravati ka nekim drugim udruženjima već samo i isključivo ka udruženjima osoba sa invaliditetom. Jedino ćemo na taj način dobiti situaciju da kod gotovo svih zgrada u Srbiji dobijemo ulaze za osobe sa invaliditetom. Jedino će se tako uspeti da se na svim javnim površinama uradi horizontalna i vertikalna signalizacija kojom će se kvalitet života osoba sa invaliditetom poboljšati.
Po mom skromnom mišljenju, ta druga udruženja koja vi ovim zakonskim rešenjem forsirate i u čiju dobru nameru ne želim u napred da sumnjam, ta udruženja treba sama da stvore sredstva kojima će pomoći osobama sa invaliditetom, a ne ovako, da služe samo kao skretničari, odnosno da ujedine posao, da preraspodele sredstva koja im vi iz budžeta RS prebacujete.
Da li na ovaj način šaljete poruku da i ova glomazna Vlada koja je jedna od najvećih, ne samo u regionu već i u čitavom svetu, nema dovoljno činovnika koji će na jedan transparentan način, pomoću transparentnih kriterijuma vršiti raspodelu sredstava prikupljenih od igara na sreću.
Davanje sredstava drugim udruženjima uvek ostvaruje i otvara mogućnost njihovog nenamenskog i neracionalnog trošenja, što je vrlo teško kontrolisati.
Svedoci smo i konkretnih slučajeva zloupotrebe sredstava fondova, pa je to još jedan od razloga da se prihvati naš amandman, jer ako prihvatite ovu sugestiju SNS, invalidi u čijoj je zaštiti deo novca od igara na sreću i namenjen kao krajnjim korisnicima, neće biti oštećeni jer će se sva sredstva davati njihovim udruženjima i neće biti umanjivana za sredstva koja bi se davala drugim po difoltu partijskim udruženjima. Hvala vam.