Evo, gospodine Bečiću, ja bih voleo da odgovorim ovima što se veruje na reč. Kao što smo im verovali na reč 2008. godine kada su obećali onih 2.000 radnih mesta, pa, znate, ovima što treba verovati na reč, koji su obećali 1000 evra besplatnih akcija. Ima tih kojima treba verovati na reč, toliko puta su nas slagali, pa mi treba zaista verovati na reč i dalje.
Ovo je stenogram konferencije za novinare. Gospodine Bečiću, na toj konferenciji za novinare koleginica koja čak i ne zna kako joj se zove odbor, jer nije Odbor za prosvetu, već Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, je izjavila – DS smatra da je tih 6.000 dinara uvreda, saznali smo za tu bednu pomoć, neće dobiti svi zaposleni u prosveti, već samo oni koje Vlada odredi, ne znamo ni broj ljudi koji će dobiti ovu pomoć, ni kada će je dobiti itd.
Ja znam da oni menjaju mišljenje, malo smenjuju šefa poslaničke grupe, malo ga ne smenjuju, malo ga isteruju, malo ga ne isteruju. Znam da menjaju mišljenje od ujutru do uveče, pa im treba predsednik Vlade da debatuju sa njim, pa kada je došao predsednik Vlade, oni bi da ne govori. Neki su napustili sednicu, tako hrabri i snažni. Znate, iza svakoga od nas postoji pisani trag, kao što postoji pisani trag iza onih koji su opljačkali 110, 115 miliona dinara na deci sa smetnjama u razvoju, koji su opljačkali u Heterlendu. Ja bih te kojima treba verovati na reč pitao, pa ću im možda poverovati na reč, a koliko je Bojan Pajtić opredelio za prosvetne radnike? Koliko iz budžeta AP Vojvodine od onoga što je ostalo od pljački u razvojnim fondovima, bankama i u ne znam kojim stvarima, koliko je on opredelio sredstava, koliko je spreman da se odrekne tih sifona da bi dao prosvetnim radnicima koji rade u AP Vojvodini?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, institucija Zaštitnika građana je mlada institucija u našem društvu.
Petog novembra 2007. godine Narodna skupština je odnela odluku o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana. Tim Pravilnikom sistematizovano je 50 radnih mesta sa ukupno 59 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i četiri nameštenika.
Sa ovim protokom vremena, od 2007. godine od 5. novembra, 2007. godine, a ušli smo već u šestu godinu, neke stvari su se u našem društvu promenile. Obim posla Zaštitnika građana se promenio, razumevanje kod građana Republike Srbije, veći broj predmeta i onim čime se služba Zaštitnika građana bavi se proširilo. Takođe podržavam i ono što je statistika iz 2014. godine, a to je da je 91 skoro 92% svih sugestija Zaštitnika građana da su nadležni državni organi te sugestije prihvatili i po njima činili, što govori o poštovanju same institucije i razumevanju same institucije Zaštitnika građana. Mislim da smo po toj statistici mi kao društvo među prvima u Evropi.
Neko sa druge strane gleda da je to povećan broj predmeta, ja ne vidim da bilo šta ima loše u tome, jer je bilo potrebno da prođe neko vreme da bi se same vrednosti, sama institucija na pravi način shvatila.
Ono zbog čega je potrebno usvojiti novu sistematizaciju koju je Zaštitnik građana predložio, Administrativni odbor jednoglasno usvojio, tih razloga ima nekoliko, probaću taksativno da vam navedem da je potrebno postojećim pravilnikom sistematizovati potrebna radna mesta za rad u kancelarijama obrazovanim, i to lokalnim kancelarijama Zaštitnika građana u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. One nisu sistematizovana postojećom sistematizacijom i potrebno je predvideti novu sistematizaciju u kojoj će ta radna mesta biti sistematizovana.
Drugi razlog zbog čega treba prihvatiti ovu sistematizaciju je porast obima međunarodne saradnje Zaštitnika građana i njegovih proširenih nadležnosti utvrđenih zakonom o dopuni Zakona o ratifikaciji akcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka kojim je Zaštitnik građana određen da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
Važno je napomenuti i ulogu zaštitnika građana u procesu evropskih integracija koji značajno aktivira nadležnost Zaštitnika građana kroz učešće u grupama za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i njegovu obavezu pripreme mišljenja po raznim poglavljima.
Takođe Zaštitnik građana akreditovan je i kao nacionalna institucija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava sa A statusom za period od 2012.-2015. godine od strane Međunarodnog koordinacionog komiteta i Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava.
Takođe predlog za donošenje novog pravilnika pored navedenog usledio je i zbog boljih sagledavanja potrebe ovog organa nakon sedam godina od početka njegovog rada, povećanja broja pritužbi građana preko 30% godišnje, takođe akcionim planom i sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013.-2018. godine. Podsetiću vas da mi kao društvo čak u periodu između 2010.-2013. godine nismo ni imali usvojenu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, pokazujući time značaj borbe protiv korupcije, odnosno tome da je bivši režim gotovo tu korupciju negovao.
U četvrtoj oblasti prevencije korupcije određene su mere radi proširenja i preciziranja nadležnosti Zaštitnika građana, kao i jačanje kadrovskih kapaciteta Zaštitnika građana. Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za 2015.-2016. godinu predviđeno je jačanje kapaciteta stručne službe Zaštitnika građana donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana po pribavljenoj saglasnosti Narodne skupštine, kojom će se obezbediti potreban broj i struktura zaposlenih za efikasno obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.
Iz navedenih razloga, novim Pravilnikom je predviđeno ukupno 76 radnih mesta sa 106 državnih službenika i nameštenika, od kojih je šest državnih službenika na položaju, 95 državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima, od kojih su četiri službenika na poslovima nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i pet nameštenika čija se radna mesta sastoje od pratećih pomoćno-tehničkih poslova, što predstavlja neophodan broj izvršilaca za stručno i blagovremeno obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.
U odnosu na trenutno stanje angažovanih lica u stručnoj službi Zaštitnika građana 77 zaposlenih od kojih je 19 na određeno vreme, novim Pravilnikom predviđeno je povećanje ukupnog broja zaposlenih za 28 izvršilaca, čije će se zapošljavanje odvijati sukcesivno i za koja su planirana sredstva u budžetu Republike Srbije.
Zbog svega izrečenog, zamoliću vas da u danu za glasanje damo saglasnost na sistematizaciju radnih mesta kod Zaštitnika građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, gospođo ministre i saradnici iz Ministarstva poljoprivrede, što je ova rasprava o jednoj dobroj temi skliznula na pogrešan kolosek. Skliznula je na pogrešan kolosek i to baš na onaj kolosek na koji želi da sklizne predlagač amandmana, da pričamo o stvarima koje nisu poenta, da incidentima dobije pet minuta mesta u medijima, pet minuta za ličnu promociju i za promociju onoga što ne postoji, a to su razni pokreti, iako je Narodna skupština mesto za političke stranke i narodne poslanike, nezavisne ili samostalne, ali nikako one koji se predstavljaju lažno. Ali, to više govori o njima, nego o nama koji smo izloženi torturi svakodnevnog besomučnog reklamiranja.
Za predlagača amandmana je bitnije da napravi incident da bi se o njemu pisalo, nego što ćemo raspravljati o nečemu što sam mislio da ćemo raspravljati danas, a to je da nam se nikada više ne desi čuvena, po zlu čuvena „zozovača“, da nam se nikada više ne desi neki Živanović ili neki ljudi koji su koristeći se nelegalnim stvarima ugrozili živote ljudi u Srbiji.
Nažalost, pre nekoliko nedelja smo bili svedoci kada se u jednoj državi takođe slična stvar desila. Da li ćemo mi danas ovde slati poruku ljudima u Srbiji da se raspravljamo oko naziva nečega što je brend u Srbiji, nečega što je naše i ostaće naše, nečega što se proizvodilo, proizvodi se i proizvodiće se, ili ćemo raspravljati o tome kako ćemo da zaštitimo ljude u Srbiji? Kako ćemo da ih zaštitimo od nelegalne proizvodnje, nelegalne prodaje na pijacama i na raznim drugim mestima? Kako ćemo da zaštitimo da takvi ljudi, pa čak i da to alkoholno piće bude ispravno, ne uđu u saobraćaj, ne sednu za volan, ne rizikuju i svoj, ali i tuđe živote?
Mi ćemo sada, tj. danas, kroz 10 ili 11 amandmana kolege Veselinovića, pričati o njegovoj promociji i da se ukida rakija. Svi ćemo pričati da li se ukida rakija, a nećemo pričati da li će se ukinuti neki ljudski život kroz neku novu „zozovaču“, kroz neku novu „jankovaču“, kroz neke takve stvari.
Ispraviću vas u jednoj stvari, gospođo ministre. Postoji Zakon o viskiju. Postoji Zakon o viskiju koji definiše da naziv irskog viskija može da postoji samo za viski koji je odležao tri godine u hrastovom buretu, odnosno u buretu napravljenom od hrastovog drveta. Ali, nisam video zakon o votki, nisam video ni zakon o tekili. Nisam video takve neke zakone, a to su takođe nacionalna pića i nacionalni brendovi. Rakija je podgrupa alkoholnih ili jakih alkoholnih pića. Ja bih bio jako srećan ako bi se u istoj količini kao i rakija proizvodila i druga alkoholna pića.
Slažem se i sa vašom argumentacijom i sa argumentacijom kolege Rističevića da ne možemo sada da govorimo o zakonu o fudbalu i sportu, da ne možemo da govorimo sutra kao što postoji Zakon o pivu. Pa, šta mislite sada da se moj kolega i prijatelj Zoran Mirković iz Zaječara javi i da traži da se raspravlja o zakonu o zaječarskom pivu i drugim pivima, recimo.
Mislim da smo skrenuli na pogrešan kolosek i mislim da je vreme da se vratimo i dogovorimo o zakonu, da govorimo o budućnosti, da govorimo o ljudima u Srbiji, da govorimo o jednom legalnom toku i proizvodnji i distribucije i prodaje rakije, da govorimo o vremenu kada nam se više nikada neće desiti neka „zozovača“ i kada niko neće posle jedne čašice rakije rizikovati život u Srbiji. Zbog toga molim sve narodne poslanike, i narodne poslanike SNS i zahvalan sam im na aktivnosti koju pokazuju svakoga dana, ali i ostale narodne poslanike, da govorimo o temi, da govorimo o onome što je život u Srbiji, da govorimo o budućnosti, da ne koristimo neke laži i paralaže samo zbog pet minuta slave u medijima.

Da bude jasno, replika na izlaganje gospodina Janka Veselinovića.

Ja za razliku od vas, gospodine Bečiću, nemam tu širinu i ne mogu da imam i nemam razumevanja za anomalije.
Ne mogu da razumem, da i ako sam upozorio malopre da je ova rasprava skliznula na stranu neke dnevno političke propagande, na nivo koji mislim da nije adekvatan ovom visokom domu.
Moja replika će stati u jednu rečenicu – da neko ko više vodi računa o odnosima drugih morao bi više da razmišlja o tome što sa njim niko neće. Zato što sa njim niko neće, on ne mora ni da razmišlja o odnosima. Nema ih. Zato što drugi politički akteri, onako u jednom širokom luku ga izbegavaju za bilo kakvu komunikaciju i za bilo kakvu saradnju.
Evo, zbog toga što nema nikakve relacije i nema nikakvu saradnju na političkoj sceni Srbije, i nema prijatelje, sada razmišlja o nečijim tuđim reakcijama, i nekim tuđim relacijama.
Mislim da je to opet jedna pogrešna, jedna zamena teza, a mudri ljudi u ovoj Srbiji, u našoj Srbiji su govori – vodi računa kako se vije odžak iz tvoje kuće i dim iz odžaka iz tvoje kuće, a ne gledaj na tuđu.
Prvo, neka gospodin Veselinović ispravi anomalije u svom Pokretu, neka ga registruje, neka ga formira ako ima podršku, neka napravi saradnju, neka napravi pokret pa tek onda da se predstavlja u njegovo ime. Tek onda kada napravi prijatelje na političkoj sceni i saradnike na političkoj sceni, onda neka govori o relacijama na političkoj sceni Srbije među drugim političkim akterima.

Replika, ali neka bude gospođo predsednice ako je moguće, da ipak bude po amandmanu i evo da prihvatim izazov predlagača ovog amandmana.

Da prihvatim izazov predlagača amandmana da eto nikada se ne javljamo po prihvaćenim amandmanima, ali sada ću ja uputiti jedan drugi izazov, dajte predlagači amandmana govorite o amandmanima, ne o statistici, ne o nekoj podršci koja ne postoji, ne o nekim stvarima koje nemaju nikakve veze ni sa parlamentom, a više imaju veze sa nekim fantazijama, molim vas samo da ubuduće bilo prihvaćenim ili ne prihvaćenim amandmanima govorite o temi, govorite o zakonu, govorite o amandmanima, a ne kao kopi-pejst da za svaki amandman obrazloženje je isto, samo taj procenat varira u odnosu na prihvaćene  ili ne prihvaćene amandmane, ali ukoliko je taj procenat od osam zarez nešto procenata u odnosu na vašu grupaciju i vašu koaliciju koja je ušla u parlament i da je to 8% od eto tog jedva cenzusa od 5% na kojem ste, verujem da je ta podrška na tih 0,4% i čestitam vam na toj podršci, verujem da ćete ostati na njoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto od predlagača amandmana nismo čuli ni kako glasi amandman, nismo čuli ni obrazloženje amandmana, ja ću amandman da pročitam.
U članu 52. stav 1. tačka 7) menja se i glasi: „Na deklaraciju jakog alkoholnog pića sa geografskom oznakom ne stavi broj rešenja, odnosno sertifikata kojim se dozvoljava stavljanje u promet određene količine jakog alkoholnog pića sa geografskom oznakom iz određene proizvodnje proizvedene godine“, član 39. stav 1. Amandman se prihvata zbog obrazloženja datog u amandmanu.
Pošto ovde govorimo često o akademskoj čestitosti, pa govorimo i o poslaničkoj, skupštinskoj čestitosti, zbog mogućnosti da je neko prekopirao ove amandmane koji su po mišljenju Vlade prihvatljivi, po mišljenju ministarke prihvatljivi, evo ja upućujem izazov predlagaču amandmana da on ovaj amandman sa obrazloženjem kaže bez čitanja. Ako ga je potpisao, znači da ga je i napisao. Ako ga je napisao, on mora da zna ova tri reda i tri reda obrazloženja.
Evo ga izazov predlagaču amandmana da ta tri reda kaže napamet, bez papira. Ako ne kaže, znači da ga je prepisao. Ako ga je prepisao, znači da je plagijat, znači da zastupa nekog drugog ili ne znam šta?
Sa druge strane, moja malenkost je za ovih godinu dana predložila 84 amandmana. Od 84 amandmana, prihvaćeno je, Vlada Republike Srbije prihvatila je 78, što znači da sam ja kao i ostali narodni poslanici SNS, promoteri politike SNS, po tom načinu razmišljanja predlagača amandmana, ja slobodno mogu da kažem da SNS ima podršku 90% građana Republike Srbije. Čestitam vam drage kolege, evo za godinu i nešto dana smo sa 50% narasli na 90%, ako je slušati logiku predlagača amandmana.
Vidim da se predlagač amandmana onako žustro preslišava da bi ponovio tri reda koje je predložio kao amandman, odlično što je prihvaćeno i evo, ja vas molim, predsednice, da date reč gospodinu Pavićeviću, koga sam sada ovako javno prozvao, da bi dobio pravo da ova tri reda predložena, koja je potpisao, da ih naizust, napamet, bez papira kaže i da ponovi obrazloženje koje je napisao. U suprotnom - plagirao je, a svi se borimo protiv plagijata.

Prozvao bih uvaženog predlagača amandmana i pozvao ga da ipak, kao predavač na Fakultetu političkih nauka, bi morao da zna da u totalitarnim režimima nema više stranaka, nema više stranaka. Prema tome, ili želi tu da nekoga optuži lažno, ili je tu na sceni jedno neznanje, ili je zamrzavanjem radnog odnosa na Fakultetu političkih nauka zamrzao i ono što je znao i saznao na tom uvaženom fakultetu.
S druge strane, potvrdilo se ono što sam govorio - plagijat u Skupštini Srbije. Neko je napisao amandman, koji se ispostavio dobar i kvalitetan, to je pokazalo i Ministarstvo i uvažena ministarka i Vlada Republike Srbije tako što je prihvatila taj amandman. Neko je stavio potpis ispod tog što je neko drugi napisao. E, sada, kada neko drugi napiše, pa neko ovde potpiše, pa ne zna čak ni da interpretira, šta je to drugo nego plagijat? Zar nam je potreban zakon da osudimo plagijate u Narodnoj skupštini, ili je potrebna jedna čestitost, pa reći ono što je istina ili nam je potrebna čestitost pa reći – pomogli su nam neki ljudi da tako nešto uradimo, a ne samo puko potpisivanje, uz obrazloženje koje je svaki put isto, ne samo za jedan zakon, pa za sve amandmane za jedan zakon? Svaki put je isto na bilo koji zakon da bude.
Posmatrao sam predlagača amandmana. Svaki put, dva minuta obrazlaganja amandmana na bilo koji zakon priča se ista priča, završava se sa vladavinom prava. Naravno, sa tim treba i da počnemo i da završimo, ali je na delu dokazan plagijat u Narodnoj skupštini i to radi predlagač amandmana.

Po amandmanu bih.
Mislim da je posao svakog narodnog poslanika da vrši svoju i zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Posao svakog narodnog poslanika je i da piše amandmane, da predlaže amandmane. Posao Vlade, ali i posao vladajućeg dela je da održava dijalog. Dijaloga se ne treba stideti. Dijalog je i kada se odbije i kada se prihvati amandman, ali u jednoj atmosferi razmene argumenata, ne razmene uvreda.
Taj dijalog koji je potreban našem društvu se opterećuje ovakvim navijačkim trendovima kada je svaki prihvaćeni amandman deo dijaloga predstavljen kao pobeda. Izvinjavam se kolegama koji su možda dremali. Drago mi je što se neke kolege silno zabavljaju zbog toga.
Podsetio bih i predlagača amandmana, ali i srpsku javnost, da je plagijat po krivičnim zakonima Republike Srbije krivično delo. Da li predlagač takvog zakona želi da ovo ne bude krivično delo? Da li želi da pooštri ili da liberalizuje taj odnos ili želi opet par minuta ili par desetina minuta medijskog prostora za svoju ličnu promociju.
Svi koji se bavimo politikom, ali i građani Republike Srbije, osećaju te vetrove napada na Vladu Republike Srbije i na Aleksandra Vučića, predstavljajući ga nečim što nije, jer da jeste ono što govori predlagač amandmana, pa ne bi stvorio od jedne stranke za samo sedam godina, od jedne mlade stranke kao što je SNS, ne bi stvorio najmasovniju stranku. Najmasovnija stranka SNS je postala ne kroz vršenje vlasti, postala je kroz opoziciju, onda kada smo bili opozicioni narodni poslanici i opoziciona stranka.
Ljudi su dolazili zbog energije. Ljudi su tražili članstvo u SNS, jer su želeli da menjaju našu državu, jer su verovali politici Aleksandra Vučića, a sada neko ko je za samo nekoliko dana 2003. godine u teškim danima, u teškim danima za koje bih želeo da se nisu ni desili i nadam se da se nikada više neće desiti ni u jednoj zemlji, pa ni u našoj, uhapsio nešto više od 13 hiljada ljudi, kada je zavladao mrak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije… Za 25 godina obnovljenog parlamentarizma u Srbiji kada jedino nije bilo TV prenosa? Samo u vreme vladavine Zorna Živkovića, i to ovog novog Zorana Živkovića, koji je i tada, kao i stari Zoran Živković, isti Zoran Živković sa istim mehanizmima, jedino tada nije bilo slike iz Narodne skupštine Republike Srbije. Jedino tada je bila vladavina prava ukinuta, ne samo za nešto više od 13 hiljada ljudi, koji su bili pohapšeni u akciji „Sablja“, nego i za mnoge druge koji su tih meseci živeli u strahu, strahu od političke odmazde, od lične odmazde, pa to nema ni u Severnoj Koreji.
Šta ćemo sa tim danima, sa tim mesecima, šta ćemo sa reakcijom našeg društva na takvu politiku i na takvo vođenje politike? Izgubio je u svojoj stranci, izgubio je na izborima, izgubio je svuda i sada dodajući prefiks, „novi“, „nov“, pa, bolje umesto tog nov da ste stavili „veniš“, probeljen, razbeljen, ne znam kako da definišemo, ali nikako drugi, isti čovek, isto ukidanje vladavine prava, ista hapšenja. Od 13 hiljada ljudi koje je uhapšeno u akciji „Sablja“, koliko njih je osuđeno? Osuđeni su oni koji su radili grozne stvari i tamo su gde trebaju da budu.
Šta ćemo sa ostalim ljudima? Šta ćemo sa onim ljudima sa kojima je to bio politički, lični obračun tadašnjeg predsednika Vlade? Šta ćemo sa onim silnim sredstvima koja su morala da budu isplaćena tim ljudima zato što su protivpravno zadržani u pritvoru, mesecima? To je taj totalitarni prefiks u Novoj stranci.
Sada će ti i takvi da spočitavaju SNS i prvenstveno predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, nekome ko je za sedam godina uspeo da okupi najmasovniji, najveći krug ljudi u Srbiji, koji je uspeo da stvori najveću političku stranku na Balkanu, koji je uspeo da promeni našu državu, koji je uspeo da napravi od Srbije, jedne zemlje koja je nažalost tavorila, tapkala u mestu, dok su se pojedinci žestoko bogatili, uspeo da napravi jednu bolju zemlju, perspektivniju zemlju, zemlju u kojoj više nećemo govoriti o svetlu na kraju tunela, zemlju u kojoj ćemo govoriti o izlasku iz tunela.
(Branka Karavidić, s mesta: Pogledajte šta rade vaši poslanici. Slikaju se.)
Ja se izvinjavam koleginici, ako je neko, bilo ko, od narodnih poslanika SNS uradio nešto neprimereno i hvala vam na toj vrsti upozorenja.
Mislim da je dijalog između vlasti i opozicije neophodan. Voleo bih da tog dijaloga ima više, da se ne plašimo tačaka spaja, da ne bežimo od tih tačaka spajanja. Mislim da su te tačke spajanja najstabilnije u našem društvu. Mislim da naši građani očekuju dogovor, a ne predstavljanje i prihvatanje jednog amandmana gde se umesto zareza stavlja, tačka i predstavljanje kao pobede ne znam koga i ne znam čega.
Na ovaj način je pokazano i dokazano i uspeo sam da pokažem da predlagač amandmana ne zna šta je potpisao, da mu je to što je potpisao dao neko drugi, a kada nekoga drugoga potpišeš, a ne sebe, to je plagijat. I bez zakona i sa zakonom, ali uz jednu poslaničku čestitost koju ćemo, nadam se, uspeti da ukorenimo u našoj Skupštini i da je ukorenimo za buduće generacije i za bolje ljude koji će sesti u ove klupe, da se plagijat amandmana nikada više ne dešava.
Pozivam još jednom, iako sam govorio osam, skoro devet minuta, iako jedan prosečan čovek za devet minuta može da nauči napamet ove tri reči koje stoje u amandmanu, gospodina Pavićevića, predlagača amandmana da nam bez čitanja napamet, od reči do reči, kaže ono što je potpisao, a jeste potpisao ako je njegovo. Ako nije njegovo, onda je to dokazani plagijat gospodina Pavićevića.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 1. gospodine predsedavajući.
Zdravo je, prihvatljivo je, dobro je kada se ponekad prizna greška i uputi izvinjenje i ne vidim ništa loše u svemu tome, ali sam video loše i video sam povredu dostojanstva Narodne skupštine kada se malopre kolega Pavićević izvinjavao u nečije ime. U čije ime, gospodine Bečiću? U vaše ime? Bii ste prisutni jutros i kada je počinjala sednica Narodne skupštine i kada su kolege iz VSS obrazlagali predmete. Da li se izvinjavao u moje ime? Bio sam prisutan tu. Da li se izvinjavao u ime kolega iz SNS koji su dali kvorum za početak sednice, a podsetiću vas da je danas za početak sednice bilo potrebno 86 narodnih poslanika?
Gospodin Pavićević je mogao samo da uputi izvinjenje u svoje lično ime zato što nije ubacio karticu za početak sednice i time je naružio ugled Narodne skupštine. Mogao je da uputi izvinjenje u svoje lično ime zato što nije prisutan nikada kada se glasa o zakonskim predlozima, pa čak ni o svojim amandmanima, pa neka uputi izvinjenje u svoje ime.
Nemojte da upućuje izvinjenje u ime SNS, u ime vladajuće koalicije, jer mi smo tu da bi od početka do kraja sedeli u poslaničkim klupama, da bi slušali i kritike i pohvale, ali i da bi glasali i o amandmanima i o zakonskim predlozima i ne prihvatam da se niko zbog posla koji radimo vredno i odgovorno izvinjava. Samo može da uputi izvinjenje u svoje ime zato što kada nema televizijskog prenosa ili kada završe po tim amandmanima – briše se, onda i oni zbrišu i zbog toga mogu samo u svoje lično ime da upute izvinjenje.

Gospodine Bečiću, ponovo povreda Poslovnika član 107. Naravno, neću tražiti da se Skupština izjašnjava da li je bilo povrede poslovnika, ali ću zamoliti ove vredne i korektne ljude sa RTS, koji ne mogu kao gospodin Pavićević da zbrišu iz sale onda kada kažu to što imaju i bez želje za dijalogom odu na neko drugo mesto.
Molim vas da propratite to prazno mesto onog čoveka koji vam se malopre izvinjavao u tuđe ime. Ja ću na isti taj način uputiti izvinjenje u ime gospodina Pavićevića, koji je odgovorio i govorio u onom vremenu koje je imao, a nakon toga je otišao iz sale, ne poštujući ni Visoki savet sudstva, ni nas kao narodne poslanike, ni Narodnu skupštinu.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik član 27. i 108.
Samo ne znam od kada je u Narodnoj skupštini kada se govori istina ponižavanje, ne znam od kada u Narodnoj skupštini kada se govori istina to zaslužuje opomenu i kaznu. Pa, valjda bi trebalo suprotno da bude.
Znam da je sistem vrednosti bivšeg režima zasnovan na nekim stelt poslanicima, koji su glasali iz Bodruma, pa su glasali iz Soluna, pa znam da je vremenom od te 2002. godine, 2003. godine taj način komunikacije evoluirao, pa je došao na stadijum kada smo imali i stelt domove za nezbrinutu decu. Pare potrošene za dom za decu ometenu u razvoju, oprostite, u režiji Bojana Pajtića, zgrada porušena, srušena, bez krova, bez ičega, a novac potrošen.
Sada bi trebalo one koji govore istinu, one koji ukazuju na anomalije i u radu Narodne skupštine, ali i na anomalije u našem društvu, treba kazniti. U redu, kaznite me gospodine predsedavajući, saslušajte i poslušajte gospođu Čomić, ali ja ću i dalje reći da je režim Bojana Pajtića kriminalan režim za koji nema svetinje, pa čak ni deca ometena u razvoju nisu svetinja da i u njihove džepove ne zavuku ruke i ne otmu ta sredstva, a njima ostave ledinu i nedovršene zgrade.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 109, ali ja unapred tražim da ne kaznite gospođu Čomić zato što ovaj član opredeljuje opomenu koja se izriče narodnom poslaniku zato što je upotrebljavala psovke i uvredljive izraze.
Zahvaljujem se gospođi Čomić zato što je stala u red narodnih poslanika koji su nas ovde vređali, psovali, omalovažavali. Ja se zahvaljujem zato što će biti upisana u onaj čuveni rečnik pogrdnih izraza i reči koje se nadam više nikad nećemo čuti u Narodnoj skupštini. Što je stala u red onih narodnih poslanika koji su upotrebljavali izraze kao što je – đubre, ološu, stoko, šta već, evo sada i blebećemo ili ne znam šta sve drugo.
To je dobro kada pokazuju kako ne treba, a verujem posle narednih izbora da više i neće biti u prilici da nas na taj način kontaminiraju. Ne znam samo otkada je blebetanje iznošenje istine. Šta je uradila Pokrajinska vlada za decu ometenu u razvoju? Da li im je napravila objekat? Da li im je Bojan Patić napravio mesto gde mogu ta deca, gde mogu ti roditelji dece ometene u razvoju da se okupljaju? Ne, nije, ali je zato preko firmi, svojih firmi ili firmi njemu bliskih sagoreo, potrošio, oteo, kako god koji izraz upotrebljavali milion i dve stotine hiljade evra. Sada, kada ukazujete na to, kada donesete sliku, vi blebećete. Pa, koji je ovo sistem vrednosti? Sistem vrednosti u kojem samo o Bojan Pajtiću ne sme ništa da se kaže. Samo ne sme da se kaže istina o kriminalnom režimu Bojana Pajtića koji i dan danas nažalost vlada Vojvodinom.

Gospodine predsedavajući, nedoslednost. Nedoslednost je reč zbog koje treba odbiti ovaj amandman, nedoslednost zbog predlagača amandmana.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije postoje naravno skupštinski odbori predviđeni Poslovnikom o radu, ali postoje neformalne poslaničke grupe. Neformalne poslaničke grupe okupljaju narodne poslanike različitih političkih opcija, različitih političkih stranaka okupljenih oko sličnog cilja.

Kokus je okupio narodne poslanike iz skoro svih poslaničkih grupa i iz poslaničke grupe i opozicione Demokratske stranke, i iz opozicione SDS, okupio je narodne, i nezavisne narodne poslanike. Uspeli smo da ispred vrata kokusa ostavimo stranačke zastave i da razgovaramo i dogovaramo se oko tema koje se tiču naše ekonomije. Rezultati su vidljivi. Rezultati su vidljivi za sve, osim za predlagača amandmana kojem toliko smeta kokus, a ne smeta mu, recimo, zelena poslanička grupa. Zelena poslanička grupa radi sličan posao kao što to radi kokus, kao što to rade i neke druge neformalne poslaničke grupe, kao što je na kraju krajeva i neformalna poslanička grupa GOPAK parlamentaraca u borbi protiv korupcije i to su vrednosti koje imaju gotovo svi parlamenti, ne samo u okruženju, nego gotovo svi parlamenti u svetu.

I šta je to nateralo predlagača amandmana da bude član Zelene poslaničke grupe i kada je on u pitanju onda može sve, a kada se neki drugi ljudi, kao što je to recimo gospodin Pavićević ili gospodin Vlada Marinković ili gospodin Senić ili drugi ljudi iz dela vlasti okupe da razgovaramo oko ekonomskih tema, oko ekonomije, ne pomenemo nijedan jedini put političku stranku, a kamoli neku tamo grupicu građana koja još uvek nije ni formirana, a predstavlja se nekako drugačije, onda to nekome u ovoj sali smeta, a ne smeta mu da kao nezavisni narodni poslanik učestvuje u radu zelene poslaničke grupe, pa čak i da predlaže zakon koji nije loš. Ali zašto napadati nešto drugo, što je takođe neformalno, čega takođe nema u Poslovniku o radu Narodne skupštine, a učestvovati u jednom takvom sličnom telu? Nedoslednost, gospodine ministre.

Nedoslednost, jer predlagač amandmana je glasao, đipao, bez naliv pera istina, uz naliv pero je samo đipao Đelić, ali đipao od radosti i glasao sa obe ruke za SSP. Sporazum o stabilizaciji pridruživanju je dokument koji mora da se poštuje. Neozbiljna bi bila država koja bi začas posla menjala stvari koje je neko drugi pre ispregovarao, dogovorio i izglasao i dobio podršku u Narodnoj skupštini.

Umesto da tada se predlagač amandmana pobuni, pa tome naliv pero možda od gospodina Đelića, pa mu kaže – morao si bolje da ispregovaraš, pa mu kaže – morao si bolje da zaštitiš prava poljoprivrednika, poljoprivredno zemljište, pa je moga da podigne svoj glas i da kaže – pa, neću glasati za takav SSP. Ne, vođen čistim populizmom, vođen politikom koju vidi iz dnevne neke politike i onoga šta će mu trenutno doneti neku korist.

Nedoslednost, gospodine ministre. Nedoslednost, jer isti predlagač amandmana je glasao da se poljoprivredno zemljište prodaje narko trafikantima i nije mu smetalo kada je Šarić kupovao zemljište po Vojvodini. I, nije mu smetalo, glasao je za takve zakone i glasao je za takvu Vladu koja je prodavala zemljište Šariću i njemu sličnima.

Šta je sa udelom Šarića u „Metals banci“ koja je postala „Razvojna banka Vojvodine“? I tada je glasao, zato što je bio deo većine, zato što mu je to odgovaralo, zato što je bio ušuškan u vlasti. E, sada će da se preokrene i sada će da kaže – ne važi predlagač amandmana od juče, sada je ovaj danas neko nov, recikliran, provučen kroz neku političku veš mašinu, opran od Šarića, opran od neispregovaranog SSP, opran od svih odgovornosti koje ima zbog vršenja vlasti do 2012. godine.

Pa, nije dovoljno promeniti ime, a vidim da bi neki ovde sali, ne promenili ime političke stranke, promenili bi i svoje lično ime samo da budu novi ljudi za koje neće važiti tegovi, tereti i sve ono što je opteretilo naše društvo za vreme vršenja vlasti. Samo da bi se ponudili, samo da bi izašli na novo tržište. Ne, iste prljave ruke, isti ukaljani obraz. Pred ljudima sa mnogo lepih slatkorečivih reči, neće proći. Zbog toga je nedoslednost reč zbog koje SNS ovaj amandman, ali i većinu onih amandmana koji iz nedoslednosti i neodgovornosti dolaze od tog dela političkog spektra nećemo prihvatiti.