Samo jedna mala digresija, gospodine predsedavajući, na prethodna izlaganja.
Ne sumnjam da je jedan gradonačelnik, a sada narodni poslanik pokrenuo inicijativu za rušenje i da su izdata rešenja. Ali, odreagovao bih na opasku koleginice, uvažene koleginice Vučković da, eto, on je sjajno i dobro radio svoj posao zato što je celih 10 rešenja takvih dobio. Pa mi smo pre nekoliko dana ovde čuli od gospodina Markovića da u gradu Užicu ima deset hiljada nelegalnih objekata i vi kažete da je dobro kada na deset nelegalnih objekata se donese deset rešenja godišnje za uklanjanje i rušenje.
Gospođo Vučković, to je jedan promil gde ja mogu istom tom matematikom kojom ste pokazali da neko dobro radi svoj posao, mogao da kažem da je on samo jedan promil bio dobar gradonačelnik Užica. Uostalom, ne moram ja o tome da govorim. O tome mnogo bolje govore građani Užica koji su svoje mišljenje i pokazali i rekli na izborima 2012. godine.

Kad god neko nema dovoljno dobru i snažnu argumentaciju krene da ustaje i maše rukama ovde, Poslovnikom, ne znam čime već, da govori van tačke dnevnog reda, da govori o onome što ga čovek pita i ne pita i to je legitimno pravo svakog narodnog poslanika.
Ne vidim razloga za toliku nervozu. Videli smo kako je moja uvažena koleginica Ivana Stoiljković iz Užica vrlo argumentovano, tiho, pristojno, onda kada je dobila reč govorila i o onim problemima, ali i o rešenjima za grad Užice.
Ono što je mnogo veći problem je kada neko ko nema argumentaciju, pa još uz to nema ni podršku građana Užica, onda kreće sa tim uvredama – nemušto objašnjenje, niste se pripremili, šibicari, ovakvi, onakvi.
Dajte molim vas, gospodine Bečiću, ako neko hoće da unese ovde duh primitivizma to je njegovo pravo. O tome građani Srbije najbolje procenjuju, ali vi ste u obavezi da taj duh primitivizma, da za taj duh primitivizma ipak zaključate vrata Narodne skupštine i kompletno našeg društva.
Neko ko se nije dobro pripremio za ovu sednicu jasno nije mogao da vidi ni moj amandman na isti ovaj član i na bolje pojašnjenje šta sme, šta ne sme i koji objekti i naravno nema gradnje objekata u Prvoj zoni zaštite, ali neko ko nije čitao ili ko nije želeo da pročita ili ko ono što je pročitao ne želi da interpretira, onda ćemo dobiti ovakvu raspravu koju mislim da Narodna skupština ne zaslužuje takvu raspravu, a građani Srbije ne zaslužuju takve predstavnike.

Moraću da opovrgnem reči uvažene koleginice i moraću da vam kažem – o, da, bežali ste od borbe protiv korupcije. Evo ga jedan mali razlog i jedna mala činjenica. Od 2010. do 2013. godine, iako ste imali komotnu većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, niste usvojili ni strategiju, jedan dokument koji donosi i usvaja Narodna skupština, niste usvojili strategiju o borbi protiv korupcije. Na koju borbu protiv korupcije se pozivate, ako kažete, ako je činjenica da nismo kao država, kao društvo imali usvojenu ni strategiju o borbi protiv korupcije? Tri godine, od 2010. do 2013. godine. Naravno da je Vlada Aleksandra Vučića i SNS i skupštinska većina 2013. godine tu strategiju usvojila na pet godina, a na taj period se i usvaja. Tako da, što se tiče borbe protiv korupcije, jasno ste se opredelili baš time što  niste usvojili ni strategiju o borbi protiv korupcije.
Sa jednom stvari ću se složiti, SNS se ne bavi i nema potrebe da se bavi DS-om, delanjem pojedinaca iz DS-a uveliko se bave pravosudni organi Republike Srbije.

Ja mislim da je ovo prethodno izlaganje za jednu skupštinsku antologiju - da neki zakoni i strategije u borbi protiv korupcije nisu doneti zbog poslaničkih grupa koje su tada bile u opoziciji. Postojala je komotna skupštinska većina, postojao je Poslovnik koji ste napravili kakav ste želeli i kakav ste hteli, a sada je kriva tadašnja opozicija zašto strategija o borbi protiv korupcije nije usvojena. Molim vas! Ja tu zaista ne vidim nikakvih dodirnih tačaka sa logikom.
To bi bilo kao kada bi mi gledali ovih milion i 500 hiljada objekata koji su nelegalno izgrađeni i rekli – znate, neka tamo poslanička grupa će postavljati i davati neke amandmane i sada će oni biti krivi zbog čega se nećemo tom temom ni baviti, niti takav zakon donositi. To nema nikakve veze sa logikom, uz svo uvažavanje.
Zaista je neophodno da se svako pogleda u ogledalo, a mislim kada su izlaganja pojedinih narodnih poslanika u pitanju, bar malo pre kada se pričalo o nekoj nelegalnoj gradnji i nekim stvarima kako žive i kako su živeli ranije, verujem da je to govorio stajući ispred ogledala i gledajući svoj odraz u tom ogledalu.

Ja ću još jednu rečenicu.
Ovo je još jedno izlaganje koje možda nije za onu skupštinsku antologiju, ali, jeste svojevrsno priznanje. Kada s jedne strane kažete – evo, mi smo doneli Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nismo doneli strategiju, nije nam potrebna strategija, znate, ipak, u strategiji postoje i koraci koji moraju da se ispune i rezultati koji moraju da se pokažu, a sada je i Evropska komisija, i drago mi je što se koleginica pozvala na Izveštaj Evropske komisije, rekla i pokazala i dokazala da je taj zakon manjkav. Znači, vi se pozivate na zakon koji ste usvojili i odmah pokazujete da je on manjkav.
Ovo mi liči kao kada je gospodin Bojan Pajtić kritikovao Zakon o radu. A onda nije shvatio da je kritikovao Zakon o radu kojeg je formirala i napravila i usvojila Demokratska stranka, pa je to onda brže-bolje skinuto sa sajta Demokratske stranke, jer je video da je kritikovao samog sebe. Ja ovo shvatam kao kritiku onoga što ste radili i to nije loše, to je dobar početak – priznavanje krivice, priznavanje i prihvatanje odgovornosti za sve ono loše što ste radili.
Uostalom, Vlada Republike Srbije vodi jednu jasnu politiku borbe protiv korupcije. I u borbi protiv korupcije nema zaštićenih. To smo mnogo puta do sada u ove tri godine pokazali.
U ovoj skupštinskoj sali, u jednoj teškoj sednici je skidan imunitet narodnom poslaniku Srpske napredne stranke zato što je postojala sumnja pravosudnih organa da se ogrešio o zakon. I nama nije bio problem da u jeku predizborne kampanje ukinemo imunitet. Zašto? Zato što nijedna knjižica, nijedno poznanstvo, članska knjižica, ničiji broj telefona nikoga neće zaštititi. Mi praktično pokazujemo te stvari. U jednom danu su privedeni ljudi koji su visoki funkcioneri i Demokratske stranke i našeg koalicionog partnera, ali i naši visoki funkcioneri. Zato što ne postoje ljudi koji su funkcioneri i to što su funkcioneri ili članovi neke stranke ih neće abolirati od krivice ako su uradili neko krivično delo.
Da li je takvih stvari i takvih prilika bilo u prošlosti? Ne, nije. Dovoljno je bilo poznavati nekoga. Dovoljno je imati člansku kartu Demokratske stranke. Dovoljno je poslati onaj čuveni dopis iz Vlasotinaca…(Isključen mikrofon)… koji je rekao – taj čovek mora da napreduje u pravosudnim organima zato što je odbacivao sve optužbe protiv Demokratske stranke. E, to je borba protiv korupcije na vaš način.

Slažem se, gospodine Arsiću sa vašom argumentacijom i dodao bih kao građanin ove države i voleo bih da su i gospodin Nišikori i Federer građani Srbije i da budu članovi stranke i kad bi takvi asovi i takvi pobednici, i da je sreće da ih je više u Srbiji, ne bih na tako posprdan način se odnosio prema ljudima iz jednog, svetskim velikanima iz sveta tenisa.
Sa druge strane, žao mi je što gospođa Vučković, nije trenutno tu. Verujem da će čuti. Mislim da borba protiv korupcije nije zgrada Agencije za borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije nisu ni ljudi koji rade u Agenciji za korupciju. To je forma. Suština se nalazi u sinergiji celokupnog društva, u sinergiji svakog pojedinca da je onda kada ukaže na korupciju da je zaštićen od države, a ova skupštinska većina je usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača.
Borba protiv korupcije se nalazi i u pravosudnim organima, da sudije sude po zakonu i Ustavu, a ne kao što smo 2012. godine u Specijalnom sudu za organizovani kriminal zatekli pod debelim slojem prašine neka tri predmeta. Ništa više, a onda je za godinu dana 138 optužnica podignuto i 138 optužnica i potvrđeno. Sve je to suštinska borba protiv korupcije.
Pozivati se na borbu protiv korupcije, reći da je rezultat to što je obezbeđena zgrada za Agenciju protiv korupcije, zato što su neki ljudi našli zaposlenje u okviru Agencije je mislim omalovažavanje našeg društva i svih građana.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 107. Pošto ni vi, a očito gospodin Marković to ne želi da vidi, jedna trećina parlamenta, a verujem da će u godinama pred nama više od jedne trećine parlamenta činiti žene, nekulturno je u najmanju ruku, ali kršenje Poslovnika, obratiti se sa „gospodo poslanici“, pa i u ovoj sali sada su mnogo strpljivije i marljivije i svojim prisustvom to pokazuju baš žene, narodne poslanice.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da ubuduće ne dozvolite takvo ponižavanje koleginica, ali i svih žena koje se bave politikom, ali i svih žena u Srbiji koje motivišemo da se bave politikom, koje u ovaj parlament nisu samo unele šarm i lepotu, već su unele mnogo mudrosti, da ubuduće takvih stvari ne bude.
Ja ću u ime gospodina Markovića, jer ne verujem da će on imati snage da to sam uradi, uputiti izvinjenje svim narodnim poslanicama koje on nije želeo da vidi u ovoj sali, baš takvim obraćanjem, samo gospodi narodnim poslanicima.

Gospodine predsedavajući, ozakonjenje milion i 500 hiljada objekata je zaista jedan krupan, veliki i ozbiljan posao, posao od nacionalnog značaja, ne samo zbog toga što će građani Republike Srbije, njih milion i 500 hiljada porodica dobiti objekte veće vrednosti, ne samo što će se oživeti trgovina nekretnina, ne zato što će moći da tim nekretninama i raspolažu, već i zbog toga što ćemo postati uređenija država. Država koja će mnogo lakše planirati i izgradnju infrastrukturnih objekata, jer ovako, bez ozakonjenih objekata, bez ucrtanih objekata, na koji način bilo koji infrastrukturni objekat možete da planirate? Nikako. Ne znate da li će na toj trasi koju ste isplanirali, da li ćete naići na neki od milion i 500 nelegalnih objekata, odnosno objekata bez građevinske dozvole.
Ono što ovim amandmanom traži podnosilac amandmana je da se prijava za ozakonjenje, da se to zatečeno stanje utvrđuje na način što će neko uzeti običan beli papir A4 formata, baš ovakav jedan, možda i drugu stranu da bi uštedeo, pa ne mora da, može druga starana da bude iskorišćena i možda u olovci bez ikakvog, bez lenjira, da samo nacrta skicu, otprilike, kao kada se deca igraju.
Zar mislite da jedan građevinski objekat, ma koje površine bio, do 100 ili preko 100, jedna kuća može da se nacrta, da može da se prijavi za ozakonjenje bez ovoga što je predlagač amandmana predvideo, a to je ime, prezime, jer mislim da je neophodno da postoji trag i ko je to radi, broj licence preduzetnika ili naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta?
Po ovome kako je predložio predlagač amandmana zatečeno stanje će moći da uradi dete na belom A4 formatu, bez potpisa, bez ičega, nacrtaće neki objekat i reći će – evo, na to mi liči kuća, ima prozore, ima vrata, ima krov i to je dovoljno, za predlagača amandmana to je dovoljno.
Predlagač amandmana na ovaj način je uputio šamar stručnoj javnosti, Inženjerskoj komori Srbije, svim onim ljudima koji su vredno i odgovorno radili da bi stekli diplomu diplomiranog inženjera građevine recimo, pa su morali da ulažu u svoju struku da bi dobili licencu, pa da bi tu licencu zadržali. Sada za predlagača amandmana to ništa nije potrebno. Za predlagača amandmana ovo je toliko neozbiljan proces da je potrebno samo na jednom A4 formatu, belom A4 papiru da neko onako naslika ili nacrta na šta mu liči taj objekat ili ta kuća ili ta zgrada ili bilo koji objekat koji je predmet legalizacije.
Smatram da je ovo zaista veoma neozbiljno predloženo i neophodno je da u zakonu, da u Predlogu zakona ostane neophodnost ime, prezime, navođenje, neophodnost navođenja imena, prezimena i broja licence preduzetnika ili naziva privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta i ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova. Neophodno je zbog struke, neophodno je zbog ozbiljnosti, neophodno je zbog posla koji nas u narednih godinu dana očekuje u ozakonjenju nelegalnih objekata.

Ovo je još jedan atak na državu iz čiste političke mržnje, ne znam kako to da nazovem, da upotrebim adekvatan izraz.
Pravosudni organi su jedna od stubova svakog društva, pa i našeg društva. Ovakvo omalovažavanje Ustavnog suda Srbije je zaista neprihvatljivo da se takvi tonovi i takve reči čuju iz Narodne skupštine RS.
I onda kada nam se te presude intimno i lično nisu dopadale ili su nam se dopadale nikada niko od funkcionera i članova SNS nije prokomentarisao nijednu odluku ni Ustavnog suda, ali ni bilo kojeg drugog suda.
Oni koji na ovaj način omalovažavaju sud, omalovažavaju državu, omalovažavaju sve naše građane.
Govoreći o zgradama od 10 hiljada kvadrata koje su nelegalno izgrađene, pa znate ja sam te zgrade video danas, video sam ih danas na dve fotografije. Jedna fotografija je sa opštine Palilula i tih 10 hiljada kvadrata je urađeno i napravljeno pod onako dobrim pokroviteljstvom i u dobrom dilu sa rukovodstvom opštine iz redova DS i drugu fotografiju, i tu sam fotografiju video u jednim dnevnim novinama, mi je pokazao uvaženi gospodin Rističević i odnosi se na zgradu u Inđiji, u kojoj, gle slučajno, stan ima potpredsednik DS i to mali, jedan stan otprilike kao jedno fudbalsko igralište.
Šta ćemo sa tim? Naslušao sam se ovde svakakvih stvari, zbog jednog garažnog mesta, a ta garažna mesta se ne pominju u stavu 9. člana 34.
Naslušali smo se ovde i tvrdnji da će se od podzemnih garaža sada napraviti stanovi. Stanovi na potkrovlju i tavanu, viđao sam, ali u podzemnim garažama, podzemne stanove, to zaista nigde nisam video. Ta vrsta andergraunda mislim da postoji samo u glavama nekih narodnih poslanika ovde u sali.
Bez obzira na količinu kritika, zbog snage, opredeljenosti i volje i znanja, na kraju krajeva, koju pokazuje ova Vlada Republike Srbije ulazeći u koštac sa nelegalnom gradnjom, sa tim da želimo da stavimo tačku na višedecenijsku praksu u Srbiji i da kažemo - dosta je, od sada pa nadalje ne može više tako, uzimajući za ozbiljno činjenicu da ljudi u Srbiji teško žive i da ne može kroz ljude u Srbiji da se gleda kako će se popuniti budžet, bez obzira da li 70, 170 ili ne znam koliko procenata, naravno ne može 170% od svega toga, da li 70%, 80% ili svih 100% ide u lokalnu samoupravu ili bilo koju drugu.
Zbog čega dosadašnji pokušaji legalizacije nisu uspeli? Nisu uspeli zato što ste gledali na legalizaciju kao na plen, kao na način da se pokrpe sve one rupe u budžetu koje ste imali. Neko danas ovde reče - Vlada Republike Srbije ne vodi računa o javnom preduzeću u Užicu. Poštujem, imam mnogo prijatelja u Užicu. Divan kraj, mesto koje me podseća i na moju Vrnjačku Banju. Nije ispod Goča, ali je ispod Zlatibora, još možda veće i lepše planine. Ali, kakve veze ima javno preduzeće, opštinsko, gradsko sa Vladom Republike Srbije?
Sa druge strane, mi moramo da promenimo način razmišljanja. Javna preduzeća nisu oformljena ni u Užicu, ni u Vrnjačkoj Banji, ni u bilo kojem drugom mestu u Srbiji da bi se zapošljavali stranački kadrovi ili da bi neko bio direktor, a da mu Republika i Vlada Republike Srbije nadomešta dugove.
Javna preduzeća, i taj „Srbijagas“ u ovom trenutku ima potpuno izmirene obaveze prema ruskom dobavljaču gasa, za razliku od onog vremena kada ste vi vodili Srbiju i vi vodili Vladu Republike Srbije, a ja bio narodni poslanik i kada smo samo mogli samo na svaka dva, tri meseca da vidimo nova zaduženja koja su se merila u stotinama miliona evra, bar za taj isti „Srbijagas“. I bolje vam je da vi ne pominjete „Srbijagas“ i bolje vam je da vi ne pominjete javna preduzeća i bolje vam je da vi ne pominjete i ER Srbiju i da ne pominjete Aerodrom „Nikola Tesla“ i da ne pominjete druga javna preduzeća, koja su vam tada služila samo da podmirite stranačke aktiviste, a sada služe i da rade u interesu građana Republike Srbije, da prave profit i da taj profit vrate onome ko ih je osnovao.

Mislim, gospodine predsedavajući, da je obrazloženje samog amandmana promašeno i zbog toga Srpska napredna stranka neće glasati o ovom amandmanu.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.
Zahvaljujem vam se i zato što će Administrativni odbor kojim predsedavam ovom vašom odlukom i povlačenjem kazni imati manje posla, ali se nadam da Narodna skupština neće biti više poprište ružnih reči i takvih tema, već zaista mesto konstruktivne rasprave i sučeljavanja različitih politika, različitih činjenica i dolazaka do rešenja, a ne poprište nekih ružnih reči koje smo ne mali broj puta ovde mogli da čujemo.
Gospođo Mihajlović, uvaženi gosti iz Ministarstva saobraćaja, Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za ovu sednicu setio sam se jednog dešavanja iz 2010. godine i to u jeku, ne samo primene jednog od tako uspešnih Zakona o legalizaciji, već i jedne kampanje koja je vođena kako bi se nelegalni objekti zapravo preveli u legalne.
Jedan moj stariji sugrađanin koji je čestito i pošteno odradio svoj radni vek, sagradio je kuću u okolini Vrnjačke Banje, na obodu Vrnjačke Banje, uradio je sve što je taj zakon propisivao da bi legalizovao svoju kuću. Predao je papire u jedinicu lokalne samouprave, napravili su obračun i po tom obračunu je on morao da plati 7.000 evra za legalizaciju kuće. On je rekao – nemam. Naravno, kao i većina građana Republike Srbije. Sa tim odgovorom je otišao i u banku. Tamo gde imaju. U banci su mu rekli nema problema, možete da dobijete 7.000 evra kredita, ali za tih 7.000 evra kredita moraćete da date hipoteku na kuću koja je legalizovana. I samo za jedan čin, samo za legalizaciju kuće koju je čestito pošteno gradio i pravio je morao da da celu kuću da bi mogao da legalizuje.
Svi ti prethodni uspešni zakoni o legalizaciji nisu prihvatili jednu dimenziju, jednu činjenicu, a to je kako ljudi u Srbiji žive, koliko novca imaju i da li imaju toliko novca da izvrše legalizaciju. Pred ovom Vladom Republike Srbije su bile dve mogućnosti, da se ne bavimo ovom temom, da stavimo glavu u pesak, da budemo zadovoljni zato što je prošle godine legalizovano 1.850 objekata. Tim ritmom i na taj način da bi se legalizovalo ovih gotovo milion i 500 hiljada nelegalnih objekata trebalo bi nam nekih 810 godina, 810 godina na ovaj način kao što je to rađeno do sada. I tada bi nas optužili gospođo Mihajlović, da vršimo politizaciju i tada bi nas isti ljudi optužili i rekli – pa, da vi to radite zato što dozvoljavate nekim vašim ili potencijalno vašim da grade i rade i nemate Zakon o legalizaciji ili ne primenjujete neke tamo zakone, i tada bi nas optužili za politizaciju svega.
Isti oni koji su nas sada optužili za politizaciju zato što želimo da se bavimo time. Zato što želimo da stavimo tačku na jedan višedecenijski slučaj i na milion i 500 hiljada nelegalnih objekata. Zato što želimo da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost za svoje nekretnine. Zato što želimo da podignemo građevinsku industriju. Zato što želimo da oživimo tržište nekretnina. Zato što želimo da ljudi u Srbiji ono što su gradili i zidali, u šta su ulagali da raspolažu time na pravi i pravičan način.
Pažljivo sam slušao današnja izlaganja svih narodnih poslanica i narodnih poslanika i zadovoljan sam jednim tonom koji je vladao u Narodnoj skupštini. Nije tako čest. Nažalost. Žao mi je što prisustvo u sali narodnih poslanika ne oslikava zainteresovanost javnosti, zainteresovanost ljudi u Srbiji za ovu temu i tu prihvatam i svoju odgovornost i odgovornost moje poslaničke grupe, iako je najbrojnija i procentualno je najviše narodnih poslanika SNS u sali, ali prihvatam i svoju odgovornost.
Nekoliko stvari koje su mi zaista zaparale uši, jedna od tih, a probaću da u narednih nekoliko minuta opovrgnem sve ono što je danas izneto, a predstavljeno kao ključni razlozi zbog čega Zakon o ozakonjenju navodno nije dobar.
Jedan od razloga je što smo navodno godinu dana najavljivali donošenje ovog zakona. Zamislite strašan greh zato što smo ljudima u Srbiji poručili da želimo i da se bavimo ovom temom. Pa, ovo je tema o koju su obile zube mnoge dosadašnje Vlade Republike Srbije. Pa, zar mislite da je nešto moglo da se uradi preko kolena? Zar mislite da je nešto moglo da se uradi tek onako odokativno? Pa, doživelo bi sudbinu i ovih prethodnih šest zakona. Pa, naravno da smo se dugo bavili time. Naravno, da smo morali da uradimo i Nacrt zakona, da je na osnovu tog nacrta zakona urađena jedna obimna javna rasprava u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada učesnika u svim većim gradovima u Republici Srbiji, i sada su nas optužili gospođo Mihajlović, zašto smo uključili javnost? Zašto nešto nismo radili tajno? Isti oni koji nam kažu, a da li je ovaj zakon prošao javnu raspravu. E, sad kad je prošao javnu raspravu onda nam sada šalju poruke, pa, znate morali ste to da radite tajno, da ne bi ovo možda bila politizacija.
Morate da se dogovorite jednom, hoćete li da se uradi po PS, po pravilu, da prođe javnu raspravu, da budu uključeni ljudi koji su zainteresovani za ovu temu i za ovu oblast ili hoćete da se nešto radi tajno? Mi ne želimo da se radi bilo šta ne transparentno, ne želimo da radimo bilo šta daleko od očiju javnosti. Zbog toga je ovaj proces trajao godinu dana. Zbog toga što smo želeli zakon koji će biti primenljiv, koji će staviti tačku na postupak i na tako dugo i stalno najavljivan kraj postupka legalizacije.
Druga stvar i jedna rečenica koju mogu samo da definišem kao bežanje od odgovornosti. Kada su rekli, znate za tih godinu dana za koliko ste najavili da ćete uraditi Zakon o legalizaciji masovno je krenulo da se gradi po Srbiji, masovno se gradi. Onda isti ti ljudi pre podne izađu za govornicu i kažu – naša građevinska industrija je u teškom stanju, ništa se ne radi, a onda bežeći od svoje odgovornosti zato što su dozvolili da se napravi 1.500.000 objekata, kažu – evo masovno se gradi u zadnjih godinu dana. Može li građevinska industrija biti u istom trenutku i u krizi i da se masovno gradi? Po meni, po logici, ne može, osim ako hoće neko da pobegne od svoje lične odgovornosti zašto je dozvolio da ovoliki broj nelegalnih objekata se pojavi u Republici Srbiji.
Takođe, jedna od stvari koja po meni, po mojoj logici zaista nema nikakve veze, a to je, neke kolege su rekle da je ovo koruptivan zakon. Kako? Gde vi tu vidite mrvu mogućnosti za korupciju? Mrva mogućnosti za korupciju, da li je to što će se kuća, porodična kuća do 100 metara kvadratnih legalizovati za 5.000 dinara? Što ćete moći kuću između 100 i 200 kvadrata da legalizujete za 15.000 dinara? To što će oni koji su imali više mogućnosti, gradili veće objekte legalizovati za 30.000 ili 40.000 dinara, gde vi vidite tu mogućnost korupcije?
Ja je vidim na drugoj strani, ne u ovom zakonu, nego u onome što se dešavalo u Srbiji proteklih 20, 25 godina, možda i više, a to je korupcija prilikom gradnje objekata. Da inspektor građevinski koji bi trebao da zaustavi gradnju onda kada je ona najjeftinija, onda kada se iskopaju stope temelja, okrene glavu na drugu stranu.
Onda kada se izliva prva ploča je na odmoru, a kada se postavljaju rogovi krova je bolestan, a tada je gotovo. Tada je objekat izgrađen, tada su neki ljudi uložili novac i tada je gotovo. Gotovo je sa njegovim poslom, osim što može samo da evidentira još jedan nelegalno izgrađeni objekat. E to je, poštovane koleginice i kolege, mesto korupcije, a nije mesto korupcije želja Vlade Aleksandra Vučića i SNS da oživimo građevinsku industriju, da stavimo tačku na postupak legalizacije, da oživimo trgovinu nekretninama, da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost svojih objekata, onoga što su gradili i zidali.
Kažu, takođe kao jednu od važnih zamerki, zakon nije pravičan, jer, zaboga, time će kuća na Dedinju vredeti više od kuće u Surdulici. Pa, ona i sada više vredi. Pa, blok koji je ugrađen na Dedinju više vredi od bloka koji je ugrađen u Surdulici, u ovom trenutku. I, ono što je poprilično iritantno, to kao zamerku ovog zakona daju narodni poslanici koji baš žive na Dedinju. To nijedan poslanik iz Surdulice, Vrnjačke Banje, Subotice, Valjeva, nije rekao, nego baš oni koji žive na Dedinju, baš oni koji su vlasnici nekretnina na Dedinju. Kažu – pa, znate, to će dobiti veću vrednost.
Kažu - ovaj zakon nije pravičan, zato što će neki ljudi koji su radili legalno i regularno biti kažnjeni. Matematika je poprilično egzaktna stvar, pa sam nešto više od sedam miliona stanovnika Srbije podelio sa četiri, podelio sa četiri koliko je brojčano prosečna porodica u Srbiji, i onda sam došao do broja milion i 700 hiljada, odnosno milion i 800 hiljada porodica.
Kada imate sa jedne strane milion i 800 hiljada porodica, a sa druge strane milion i 500 hiljada objekata nelegalnih, pa to gotovo svaka porodica ima neki nelegalan objekat u Srbiji. I, prema kome je onda to nepravično? Prema kome, ako je gotovo svako u Srbiji na neki način vezan, da li ima deo kuće ili kuću ili nešto što je radio u nekom trenutku, a nema građevinsku dozvolu za to? Nema nepravičnosti u tome. Nepravičnost je u onom trenutku kada ti ljudi nisu mogli da trguju svojim nekretninama, kada nisu mogli da možda uzmu kredit, kada nisu mogli da prepišu tu nekretninu. Nepravičnost je bila i zbog toga što država nije mogla da ima prihode na te nekretnine, u smislu poreza, a to je jedno od osnovnih funkcija svake države. E, u tome je ležala nepravičnost. Tu nepravičnost mi želimo da ispravimo ovim zakonom.
Mislim da u budućnosti ključ leži u… Ja nemam nikakvu sumnju da se ovaj zakon neće primeniti, znam da će se primeniti, jer ste, gospođo Mihajlović, pokazali i po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kako je to moguće da se sa 200 i nešto dana, koliko je bilo potrebno za dobijanje građevinske dozvole, da svedete taj rok na 28 dana, jer ste uspeli zajedno sa vašim saradnicama u Ministarstvu i zajedno sa ostatkom Vlade doprinesete da na „Duing biznis listi“ napredujemo 32 mesta. Znate, to nije rekao Zoran Babić, ili Katarina Rakić, ili Aleksandar Martinović, to su ipak rekli ljudi koji su veoma vešti i obazrivi u tim procenama, ali mi želimo da idemo dalje.
Ja se pridružujem onom obećanju, a siguran sam i vi, gospođo Mihajlović, da je u budućnosti mesto Srbije u prvih 30-40 na „Duing biznis listi“. I, kao što ste uspeli da Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dovedete da se građevinska dozvola u Srbiji dobija za 28 dana, tako sam siguran da ćete ovaj postupak legalizacije, koji je oročen na godinu dana, koji mora da bude brz, u koji će se uključiti sve lokalne samouprave, doprineti da se proces legalizacije dovede do kraja, da ljudi u Srbiji mogu da dobiju dodatnu vrednost na svoje objekte, da se postupak legalizacije uradi u interesu građana, a ne u interesu lokalnih samouprava ili države. Ne primarno interesi svih, jer nekako do sada čini mi se da je ta kvačka svih dosadašnjih zakona, taj kamen spoticanja svih dosadašnjih zakona bio baš zato što se njihova primena kompletno, odnosno iznosi za legalizaciju su davani jedinicama lokalne samouprave da oni kažu koliko i kako je to. Onda su jedinice lokalne samouprave, naravno, uvek želele više, stavljale cene koje su nerealne. Onda opet dolazimo do početka mog današnjeg izlaganja, do mog komšije iz Vrnjačke Banje koji je dosadašnjih zakonima morao da plati 7000 evra ili da uzme hipoteku, odnosno hipotekarni kredit na tu istu nekretninu i vrteli smo se u tom začaranom krugu i imali smo zakone koji su u stvari bili „perpetum mobile“.
Srpska napredna stranka će, naravno, u Danu za glasanje, onda kada budemo i raspravlja i u pojedinostima, a i mi smo predali neke amandmane, ja sam vam zahvalan na komunikaciji koju smo imali da bi te amandmane i predali, SNS će u punom kapacitetu glasati za ovaj Zakon o zakonjenju, ali i za sve ostale zakone iz ovog seta zakona. Hvala.

Zanimljivo je da se neko tako dobro zabavlja na jednoj veoma ozbiljnoj temi, kao što je izmena Zakona o budžetu Republike Srbije. ali, dobro, to ostavljam na sud građanima Republike Srbije, to ostavljam na sud ovim divnim mladim ljudima koji nas posmatraju i sada sa galerije Narodne skupštine, nadam se da će i siguran sam da će neko od njih u jednoj bliskoj budućnosti nas naslediti u ovim klupama i raditi ovaj posao verovatno mnogo bolje nego što to radimo mi.

Biti protiv nekoga ili protiv nečega je legitimno i demokratsko pravo svakog pojedinca, naročito nekoga ko se bavi politikom. Ali, formirati svoju politiku samo na osnovu toga što će sačekati nekoga ko vredno i odgovorno radi svoj posao, a onda biti protiv njega i svega onoga što on radi je opterećujuće i loše za jedan demokratski dijalog. Kada je ova Narodna skupština u jednom teškom danu jednu nametnutu stvar radila, a to je smanjenje plata u javnom sektoru i smanjenje dela penzionera sa najvišim primanjima, isti ljudi su bili protiv tog smanjenja, legitimno.

E, sada kada je na osnovu mera koje ova Vlada Republike Srbije je sprovela, na osnovu politike koju je sprovodio Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije došli smo u situaciju da država može iz onoga što je ušteđeno, iz onoga što je zarađeno, a ne iz kredita, kao što je to bio slučaj mnogo puta do sada, da uputi pomoć prosvetnim radnicima, da poveća plate prosvetnim radnicima, da poveća plate ljudima koji su zaposleni u zdravstvu, da poveća penzije čak i onim penzionerima čije penzije nisu smanjivane, opet su ti isti ljudi protiv. Na osnovu čega? Zašto da ne govorimo amandmanu? Amandman koji kaže u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, član 1. - briše se.

Poštovani građani Republike Srbije koji radite u prosveti, od predškolskog, školskog, osnovne škole, srednje škole, učenički standard, visoke škole i studentski standard, na ovaj način predlagači amandmana, ali i oni koji su ustali ovde i rekli – podržavamo to, su želeli da se ne dodeli ni ova pomoć od 7.000 dinara, jer su podržali amandman – briše se, prihvatanjem ovog amandmana – briše se, pomoć prosvetnim radnicima od 7.000 dinara. I gde je tu dostojanstvo? Gde je tu dostojanstvo?

Sa druge strane, opet na osnovu onoga biti suprotan onome što kaže ili radi Aleksandar Vučić i ništa drugo ne raditi u životu, osim biti protiv toga, je i rečenica da je ovo rebalans budžeta. Rebalans budžeta, za one koji imaju malo više od onoga što uvaženi kolega Marijan Rističević kaže – oko ekonomske škole, znaju da se rebalans budžeta radi onda kada se menja prihodna strana ili kada se menja rashodna strana, ili kada se menja struktura troškova više od 10%. Ni jedan, ni drugi, ni treći slučaj ovo nije, ali jeste u glavama onih ljudi koji će reći – da, zaradićemo neki poen zato što ćemo biti protiv Aleksandara Vučića i samo je to politika i ništa se ne radi i drže se ruke u džepovima i čeka se sledeća konferencija za novinare ili sledeći potez Vlade Republike Srbije, pa ćemo mi biti protiv i time ćemo nešto uraditi.

Ne, nećete, gospodo, uraditi ništa, jer onda se suprotstavljate jednoj marljivoj i čestitoj, poštenoj politici, i vi budite protiv, a mi ćemo i dalje nastaviti da uređujemo našu državu, i našu i vašu.

Vi budite protiv a mi ćemo se i dalje boriti da napredujemo kao i ove godine za 32 mesta na „Duing biznis listi“.

Vi i dalje budite protiv, a mi ćemo nastaviti i dalje radimo i gradimo i Koridor 10 i Koridor 11 i sve ostale puteve.

Vi i dalje budite protiv, ali ćemo se mi truditi i boriti da i naredne godine povećamo plate i penzije, ali ne na osnovu toga što ćemo kao bivši režim da povećamo nešto 10%, a da sakrijemo da je inflacija 25%, pa od realnog povećanja dolazimo do minuta.

Nećemo nikada zamajavati tako građane Srbije, niti ćemo bilo kakva povećanja raditi iz toga što ćemo otići i uzeti kredit, pa ćemo razmišljati da će ova deca koja su sada na galeriji Narodne skupštine, neka oni će to da vrate. Ne, neće vraćati ni oni, ni naša, ni vaša deca. Mi to moramo da radimo, kao što vraćamo vaše kredite, kao što plaćamo vaše kamate, kao što ćemo i naredne 2016. godine kada je vrh tog talasa najvećih kamata koje ćemo morati da platimo u iznosu milijardu i 300 miliona evra, kamata, a vi budite protiv. Mi ćemo nastaviti da radimo na ovaj način.

Ovaj zakon iako se menja u amandmanima i ne vidim razlog zbog čega se neko buni što se zakon menja amandmanima i zbog čega samo neko od narodnih poslanika ima pravo da podnese amandman, a nemam pravo da podnesem ja koji sam podneo amandman da se ta pomoć proširi i na profesore i na one ljude u studenskom standardu, ali i da se poveća ta pomoć 600, sedam hiljada dinara.

Zbog čega je samo nekome opredeljeno i moguće da preda amandman a ne i ostali? Pa, valjda smo ovde baš da bi menjali zakone, baš da bi ih poboljšavali. To smo radili ovim amandmanima, i mojim amandmanom, ali i amandmanom Odbora od pre nekoliko trenutaka. Zbog čega je to problem? Ovaj zakon je plod dogovora. Zašto nekome i u ovoj sali, ali i u našem društvu smeta kada postoji dogovor, kada postoje ljudi koji su spremni da sednu za isti sto, kao što su seli ljudi iz sindikata u prosveti, kao što su seli ljudi ih Vlade Republike Srbije, kao što su napravili dogovor. Da li je bilo lako doći do dogovora? Pa, nije. Naravno da nije, ali je napravljen dogovor.

Poštujem sve ljude u Srbiji, poštujem ljude iz Foruma gimnazija Beograda, čini mi se. Da li je to cela prosveta? Forum beogradskih gimnazija. Poštujem, još jednom, i još jednom ću reći da poštujem Forum beogradskih gimnazija, ali da li je to cela prosveta? Nije. Postoje gimnazije i u mojoj Vrnjačkoj banji, Kraljevu, Čačku, Subotici, Leskovcu i u Valjevu.

Postoje škole, 1.300 i koliko osnovnih škola, koliko postoji u RS. Šta je sa njima? Dakle, 1.257 osnovnih škola, 441 srednja škola i sada je izašao Forum beogradskih gimnazija i kažemo – to je to, to je stav prosvete. Ne, nije, gospodo, to stav prosvete. Stav prosvete je pokazan u dogovorima sa Vladom RS, a onima kojima smeta dogovor, verovatno da im je u glavi još uvek onaj najavljeni Ukrajinski scenario ili su im još uvek u rukama jaja ispred RTS ili tako nešto.

Dostojanstvo, mnogo puta pomenuto. Zar mislite da se dostojanstvo samo stvara količinom novca na računu ili onim što imaju prosvetni radnici? Učitelji, profesori, nastavnici, to je onaj naravno veoma važan deo prosvete. Ne manje važan deo prosvete su učenici i đaci. Ne manje važan deo prosvete su i škole i zgrade i table i mokri čvorovi i školske klupe i fiskulturne sale.

Zar mislite da bi se dostojanstvo poboljšalo, a da ostane u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Sipu kod Kladova ovakav mokri čvor u koji odlaze i deca i zaposleni? Mislite li da ćete time i da će se ovako usvojenim i ovim amandmanom usvojenim, da će oni mnogo dostojanstvenije otići u ovaj mokri čvor, koji ne verujem da je neki turski kazamat? U Alkatrazu je bolje bilo.

Pogledajte, takođe, mokri čvor u školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji. Zar mislite da ovo nije nedostojastveno?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Da li su mokri čvorovi u zakonu?)

Ja verujem, gospodine Bečiću, da ovakav …

Gospodine Bečuću, trošite vreme SNS na ovo ćaskanje i ja vas molim i verujem da ovakvih mokrih čvorova nema …

Gospodine Bečiću, ovo je mokri čvor u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji i verujem da neko ne prepoznaje takve, jer na pašnjaku vračarskom nema ovakvih mokrih čvorova. Nisu takvi. Siguran sam da su sa pozlaćenim slavinama, da su sa nekom španskom keramikom, da su veoma luksuzni i verujem da se neko ježi kada vidi ovo. Verujem da je nekom neprijatno kada vidi pozivajući se na dostojanstvo prosvetnih radnika, da se ježi kada vidi gde i ti prosvetni radnici, ali što je još važnije, gde naša deca koja idu u Osnovnu školu „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji odlaze u mokri čvor.

Ovde je serija fotografija i ja neću, da se ne bi neko našao uzbuđenim, jer znate, kada naviknete na pozlaćene česme i kada naviknete na špansku keramiku, kada vidite ovu otpalu keramiku sa zidova škola u Srbiji, neprijatno se osećate. Ja zbog toga razumem one koji dobacuju.

Saglasan sam da bi ova pomoć, ali i povećanje plata i penzija, bila daleko veća, da novac svih građana Republike Srbije nije potrošen na jedan kriminalan, loš, da ne upotrebim neki i gori izraz na kakav način. Znate, ja mislim da bi sigurno mogli ovde da razgovaramo o amandmanu, ne da pomoć prosvetnim radnicima bude sedam, već 10, 12 ili 15 hiljada dinara, da Bojan Pajtić za ovu građevinu, za ovu veleletnu građevinu, koja se zove „Heterlend“, za decu sa smetnjama u razvoju, nije potrošio više od milion evra. Pogledajte, milion evra. Pa, zamislite da smo sada tih milion evra podelili za prosvetne radnike. Koliko bi toga bilo više? Ali, evo, Bojan Pajtić je za ovu građevinu, na kojoj se vide samo grede i ništa više, i otpali malter, baš kao u školama u Kuršumliji, dao milion evra. Više bi bilo za prosvetne radnike, da Bojan Pajtić nije ovde za ovu građevinu, za ovu tablu, koja je dva puta dva metra lima, za četiri kvadrata je platio milion evra, naravno, preduzeću „Gardi“ iz Novog Sada. Niti zgrade, niti sredstava, niti para.

Poštovani prosvetni radnici, poštovani građani Republike Srbije, ovo što smo sada uradili, ovaj novac koji je sada opredeljen za vas je opredeljen iz onoga što je realno, što je ostvarivo, što smo uštedeli i zaradili, a ne iz kredita. Ovaj današnji zakon i današnji amandmani su plod dogovora između sindikata u prosveti i Vlade Republike Srbije. Oni koji su protiv Vlade Republike Srbije, protiv Aleksandra Vučića, neka nastave to da rade, to je legitimno, demokratsko pravo, naravno, a mi ćemo nastaviti i dalje da uređujemo ovu zemlju. Mi ćemo i dalje nastaviti da raspravljamo, i u narednoj godini, o zakonima kojima ćemo povećavati i penzije i plate u javnom sektoru, a oni koji su protiv toga, neka im je na čast i neka je na čast pred ovom decom na galeriji Narodne skupštine.