Podsetiću i vas i prethodnog govornika da jedino poslanička grupa SDS nije dala potpis i nije se saglasila za održavanje sednice Narodne skupštine na kojoj se raspravljalo o Zojinom zakonu. Razlozi zbog kojih je Vlada Republike Srbije potrošila vreme je da se ovaj zakon upodobi sa ostalim zakonima. Ja sam zahvalan kolegi Milisavljeviću na korektnom odnosu, na prihvatanju amandmana koje je predložila Vlada Republike Srbije kako bi od tog zakona amputirali politiku, a ubacili da taj zakon bude primenjiv i upodobljen sa ostalim zakonima Republike Srbije. Ali, oni koji su najviše amandmana uložili, oni koji su rekli da je taj zakon protivustavan, oni koji nisu dali podršku da se održi takva sednica Narodne skupštine, oni koji na kraju krajeva nisu ni glasali za takav jedan zakon, zaista ne mogu da dozvolim da nam spočitavaju neke stvari koje nemaju veze sa istinom i realnošću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine Gašiću, zahvalan sam vam na ovim pojašnjenjima kada je i zbog kojih razloga su kupljeni i opremljeni VBA sistemima za prisluškivanje, ali je simptomatično odmah javljanje po Poslovniku i razlog da se vi ućutkate, kada god se priča o činjenicama i istinama koje su vezane za Ministarstvo odbrane, jer, bože moj, ministri ne dolaze u Skupštinu ili kada dođu u Skupštinu ne bi smeli da govore.
Što se tiče Ombudsmana, isuviše je stvari izrečeno ovde da bi se manipulisalo javnošću. Ombudsman Narodne skupštine, gde je izabran, šalje izveštaje o radu, o godišnjem radu. Podsetiću one koji su zlonamerno tako nešto prevideli, da do 2013. godine svaki izveštaj Ombudsmana koji je došao u Narodnu skupštinu služio je samo da se krčka u nekoj arhivi. Ni o jednom izveštaju Ombudsmana bivši režim nije ni raspravljao u Narodnoj skupštini. Da li mu nije odgovaralo to što će Ombudsman reći, ili ne, ne znam, ili nepoštovanje, ili nerazumevanje? Do 2013. godine nijedan izveštaj Ombudsmana nije doživeo raspravu u Narodnoj skupštini.
Mi nemamo čega da se plašimo. Poštujemo Ombudsmana, ma kako se on zvao, Saša Janković, Zoran Babić, Bratislav Gašić ili Dragan Šutanovac. Poštujemo ono šta to znači u našem društvu.
Podsetiću vas da je u 2014. godini 94% svih sugestija Ombudsmana državni organi na različitim nivoima su, iako ne postoji mehanizam kojim bi se oni naterali na tako nešto, prihvatili sugestije i izvršili izmene u svom radu. E, to je razumevanje značenja Ombudsmana, e to je poštovanje značenja Ombudsmana, a ne ono što ste radili.

Još samo jedna rečenica, molim vas.
To da je u Ministarstvu odbrane bilo znatno bolje do 2012. godine mi liči kao kada Bojan Pajtić izađe i kritikuje svoj zakon o radu, koji je on doneo, a ne snosi konsekvence i ne podnese ostavku na mesto premijera Vlade AP Vojvodine.

Replika na repliku, iako je prethodni govornik i tu ne mislim na gospodina Đukanovića, dobio repliku na moje i ono što sam ja rekao, nijednom jedinom rečju, nije nam odgovorio kada će Bojan Pajtić podneti ostavku na sve one kritike koje je uputio ka svom Zakonu o radu, koji je neevropski, necivilizacijski, protiv zaposlenih u Srbiji, koji je omogućio da 400.000 ljudi, između 2008. i 2012. godine ostane bez posla?
Kada će snositi konsekvence iste one koje je tražio, jer je mislio da se to odnosi o novom Zakonu o radu za koji smo i dobili podršku, ne samo Međunarodne zajednice, već i ljudi u Srbiji, zato što se stopa nezaposlenosti konačno, ne samo zaustavila, nego i smanjuje se.
Ono što mi je zasmetalo, a to je da je neko omalovažen, a u tim danima i satima kao i hiljade i hiljade, pripadnika Vojske Srbije, kao i hiljade volontera, građana Republike Srbije, sam bio zajedno sa gospodinom Dikovićem, na bedemima Šapca i nije to jedan bedem. To su bedemi i kod silosa i kod Čevrentije, gde su pripadnici Vojske Srbije branili i odbranili jedan veliki grad u Srbiji, branili bedeme u dužini od 25 kilometara, i da zaista u tom trenutku nije bilo pripadnika Vojske Srbije, da nije bilo čvrste komandne ruke gospodina Dikovića, nisam siguran, sa takvom vlašću grada Šapca i nepripremljenošću lokalne samouprave, šta bi bilo od Šapca.
Čast je braniti, ne samo te bedeme, čast je braniti živote građana Republike Srbije, živote građana Šapca i na tome čestitam i pripadnicima Vojske Srbije i gospodinu Dikoviću lično.

Gospodine predsedavajući, član 106. stav 1. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali mislim da je prethodni govornik govorio o svemu drugome, a najmanje ili gotovo ništa o samim predloženim zakonima. Govorio je o crkvenim kalendarima, o paradi, o platama, o privatnim fakultetima, o prodaji odlikovanja. Nigde nisam, a pažljivo sam pročitao i jedan i drugi predlog zakona, nigde nisam našao bilo šta i bilo kakvu sponu crkvenih kalendara i prodaje odlikovanja ili bilo kakvih odlikovanja sa predloženim zakonima. Povređen je član 106. stav 1.
S druge strane, gospodine predsedavajući, mogli ste da podsetite gospodina Veselinovića da mu nije smetalo kada je gospodin Tadić bio i predsednik države i predsednik DS i predsednik Vlade i predsednik svega i svačega. Tada mu je aplaudirao i vrhovni komandant i ne znam sve šta. Tada mu je odgovaralo što je bio i protiv Ustava i predsednik države i predsednik političke stranke, a sada mu smeta što čovek koji je direktno izabran na izborima, koji je predsednik svih građana Republike Srbije dobija šira ovlašćenja.
Ta vrsta nedoslednosti je remećenje i demokratskih odnosa, ali i dostojanstva Narodne skupštine, tako da je povređen i član 106. stav 1. i član 107. Poslovnika.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Prekršen je Poslovnik, član 107, a u vezi člana 96. stav 2. zato što kolega Pavićević i gospodin Đurišić zloupotrebljavaju dokument koji su pisali, koji su kreirali.
Pozvaću ih da pogledaju član 96. stav 2. gde se kaže – predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Lepo je to bilo kada su pisali i mislili da će ostati na vlasti do kraja života, do kad oni hoće, a onda kada mi poštujemo ovaj Poslovnik, zaboga, onda je to protiv pravila.
Ja vam se zahvaljujem gospodine Gašiću na odgovorima koje ste dali, na dokazima koje ste pružili Narodnoj skupštini. Znam da zbog tih dokaza, zbog tih papira, zbog toga što je u ovim danima i mesecima, godinama, Vojno-bezbednosna agencija, Ministarstvo odbrane, Vlada Republike Srbije, radila u skladu sa zakonima…

Gospodine Bečiću, samo da završim…

Koristiću je. Što se tiče gospodina Božovića, izrečeno je, da li mogu da pitam vas gospodine predsedavajući ili gospodina Pavićevića kada mogu da dobijem reč?

Mislim da najveći broj pitanja, da na gotovo sva pitanja koja su danas postavljena, pa i na pitanja od gospodina Balše Božovića, gospodin Gašić je dao odgovore.
Ja ću dati odgovor na samo jedno pitanje, a to je da je SNS kao najveća stranka zavisna od istraživanja. Zavisnost je bolest. Zavisnost je jedna teška reč koja je ovde upotrebljena, ali ću onda istim žargonom na žalost, jer takvim ljudima morate istim žargonom da odgovorite, da bi vas shvatili i čuli, od čega je onda zavisna DS gospodina Božovića kada drži vlast u Vojvodini punih 15 godina sa nepunih 6% podrške? Da li je to zavisnost od bahatosti? Kakva je zavisnost kada kritikujete svoj Zakon o radu, onako zajapureni, srećni što se o vašoj zemlji nešto loše čuje, ako to nije zavisnost od mržnje, kako definisati zavisnost kada vam se stranka raspada, deli, cepa, frakcije, kada glavni odbor izgleda kao bojno poprište, a vi stalno gledate u tuđe dvorište i pokušavate da pravite sukobe tamo gde ih nema, sukobe na relaciji premijera i predsednika Vlade, ali mi ovo više deluje i sve ono što je gospodin Božović rekao, ne kao zavisnost, već kriziranje, jer svaki zavisnik kada ostane bez onoga, bez čega se navikao, krizira, bez bahatosti krizira, bez mržnje krizira, bez svih onih lopovluka i svega onoga čime su bili izloženi zadnjih 12 godina i kada su ostali bez toga, to je odnos čoveka koji krizira i političke opcije koja krizira.

Žao mi je što je gospodin Božović izašao, jer siguran sam da bi dao odgovor na pitanje koje ću postaviti. Koji godišnji izveštaj Zaštitnika građana, ma kako se on zvao, je bio razmatran i usvajan u Narodnoj skupštini Republike Srbije do 2012. godine? Nijedan. Od uvođenja Ombudsmana u naš sistem nijedan izveštaj nije doživeo raspravu u Narodnoj skupštini, nije doživeo usvajanje. Ko tu onda nešto krije, oni koji su te izveštaje koristili samo da se popunjava arhiva ili skupštinska većina u kojoj učestvuje SNS, koja je glasala i bio sam sa vama tu, gospodine Gašiću, kada smo glasali za gospodina Sašu Jankovića i koji smo usvajali te izveštaje i raspravljali o njima, ponekad i teško u ovoj Narodnoj skupštini? Ko tu onda krije? Ovi koji su ponižavali Ombudsmana time što su mu tražili da pošalje izveštaj, a nisu ga ni usvajali, ni raspravljali o njemu.
Zakon mora da se poštuje. Zakon važi i za Zaštitnika građana, za narodne poslanike, za ministre. Zakon važi za sve građane podjednako.
Kao što je više tužilaštvo adresa, a ne Ministarstvo odbrane, tako mislim da za gospodina Jankovića, ukoliko se oseća nesigurno, a ne bih voleo da se i jedan građanin Republike Srbije oseća nesigurno, nisu adresa mediji. Adresa su nadležni državni organi, ukoliko ima takva saznanja ili se oseća nesigurno.
Jedino ako svi poštujemo institucije, jedino ako svi poštujemo državu Srbiju, jedino ćemo na taj način izgraditi pristojnu i uređenu državu, a ne na način što ćemo sada iz opozicije nekom naknadnom pameću se setiti da je izveštaje neophodno usvajati ili motivisati da se odgovori traže na drugim mestima, a ne na onima na kojima treba da se traže.

Zahvalan sam prethodnom govorniku zato što je potvrdio moje reči, da ni jedan izveštaj ombudsmana, Zaštitnika građana do 2012. godine nije bio ni usvajan, nije se raspravljalo o njemu u Narodnoj skupštini i da je na taj način bivši režim pokazao nepoštovanje prema procedurama, prema nezavisnim državnim organima, na taj način nepoštovanje i prema Zaštitniku građana.
Postavljeno je pitanje – šta sada? Vrlo rano ću odgovoriti, koristeći argumentaciju gospodina Saše Jankovića, izrečenu na sednici Administrativnog odbora i ja sam mu zahvalan na toj iskrenosti, a to je da je 94% u prošloj 2014. godini upućenih zamerki, sugestija gospodina Zaštitnika građana, da su državni organi odreagovali, u 2014. godini odreagovali na 94% sugestija Zaštitnika građana. Gde je tu veće poštovanje? Oni koji ni izveštaj nisu usvajali u Narodnoj skupštini ili nas i ove Vlade i državnih organa koji su na 94% svih sugestija ombudsmana odreagovali i napravili ispravku?
Ogromna je razlika u prihvatanju i shvatanju i onoga što je bilo pre u odnosu na ovo što je sada. Ne vidim ništa sporno u tome što je Ministarstvo odbrane uputilo i obavestilo Zaštitnika građana da je adresa Više javno tužilaštvo. Valjda je tužilaštvo, odnosno pravosuđe nezavisna grana vlasti. Valjda je tako prihvatamo i shvatamo. Šta je problem višem javnom tužiocu da kaže – da, dajte materijal koji imate ili da dostavi sam? Šta je u tome sporno? Šta je u tome greška Vlade Republike Srbije? Šta je u tome greška Vojske Srbije? Greška je što su radili po zakonu. Ja vas molim, gospodine Gašiću, vi i vaši saradnici nastavite da radite po zakonu.

Dozvolite da objasnim, gospodine predsedavajući. Prepoznao sam se u rečima gospodina Šutanovca, ja sam taj narodni poslanik. Ne znam zbog čega gospodine Šutanovac ne sme da pomene ime i prezime, nemamo problem ovde da pričamo o imenima i prezimenima, koji je nekoliko sati, jedan kratak vremenski period bio šef kriznog štaba u Šapcu. Nisam bio srećan tih nekoliko sati, bio sam smrtno uplašen, ali ne bih bio to da su ljudi koje ste vi podržavali i vi postavili u Šapcu i za gradonačelnika, pa redom, ponašali se kao da idemo na Savu na pecanje i na kupanje, a ne da je Sava u tom trenutku, koja je nailazila, imala nivo metar iznad istorijskog maksimuma.
Ja sam zahvalan zato što sam tih sati, tih dana bio i čast mi je bila što sam bio deo tima gospodina Dikovića, pomagao koliko sam mogao i umeo, ali osnovno pitanje - a gde ste vi bili? Gde ste vi bili kada je gospodin Vučić spašavao decu iz smetova u Feketiću? Gde ste vi bili kada je hiljade i hiljade ljudi spašavalo i Obrenovac i Šabac i Krupanj i sve one ostale opštine i gradove koji su bili napadnuti? Da li ste bili zauzeti tvitovanjem ili zanimljivim sastancima sa tajkunima na Kopaoniku? Gde ste vi bili? Koji doprinos ste dali? Da, bio sam, ali mnogo češće u Šapcu nego tih jedan ili dva puta.
Šta su uradili vaši ljudi u Šapcu? Igrali preferans, pasijans igrali na računarima i nisu imali dve lopate, a spašavali grad. Šta bi bilo da se nije uključio gospodin Diković i vojnički komandovao odbranom 25 kilometara Čevrentije i bedema kod Silosa u Šapcu? Mnogo bi bilo lakše da ste se vi manuli društvenih mreža, a uhvatili lopate, peska i džakova i pomogli u tom poslu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici imam pitanje za ministra privrede Željka Sertića i predsednika Vlade Vojvodine gospodine Bojana 6% Pajtića.
Poljoprivredno dobro „Aleksa Šantić“ se nalazi kao akcionarsko društvo u portfoliju Agencije za privatizaciju kao jedna od 502 firme u kojima nije završen postupak privatizacije. Jedno je od onih poljoprivrednih dobara koje je bivši režim ili gurao u velike dugove, kao što to ima „Aleksa Šantić“ ili gurao u krila i ustupao Šariću i Miletu Jerkoviću.
Akcionarsko društvo „Aleksa Šantić“ zapošljava 200 zaposlenih, odnosno 217 ljudi radi u Akcionarskom društvu „Aleksa Šantić“.
Za privatizaciju Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“ upućeno je 17 pisama o zainteresovanosti, od kojih se izdvaja kao najozbiljnija i najkonkretnija ponuda kompanije „Ferero“ i ukupna investicija je oko osam miliona evra. Preduslov za realizaciju programa prodaje je potpuna saglasnost hipotekarnih poverilaca Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“. Najveći hipotekarni poverioci prvog reda su Agencija za osiguranje depozita i Poreska uprava. Hipotekarni poverioci drugog, trećeg, četvrtog i petog reda je Razvojni fond Vojvodine. Vlada Republike Srbije je uputila preporuku, odnosno zaključak da Agencija za osiguranje depozita, Poreska uprava i Razvojni fond Vojvodine daju saglasnost i na taj način omoguće privatizaciju Poljoprivrednog dobra „Aleksa Šantić“ i omoguće priliv jedne značajne investicije.
Toj preporuci su se odazvali i Agencija za osiguranje depozita i Poreska uprava, ali ne Razvojni fond AP Vojvodine. Održana su tri upravna odbora Razvojnog fonda Vojvodine. Na svima se vodila rasprava o predlogu Vlade RS i iako se vodila rasprava ni jedan i nikakav zaključak nije donesen. Takođe, ni Vlada AP Vojvodine nije razmatrala preporuku, iako su između dostavljanja preporuke održane dve sednice Vlade AP Vojvodine. Na ovaj način nedavanjem saglasnosti se rizikuje jedna velika investicija od osam miliona evra u „Aleksi Šantić“ u Vojvodinu, u Srbiju.
Sa druge strane, pošto je Razvojni fond Vojvodine hipotekarni poverilac drugog, trećeg, četvrtog i petog reda, rizikuje se da u slučaju stečaja ne namire apsolutno nijedan jedini dinar plasiranih sredstava.
Zbog toga je moje pitanje upućeno gospodinu Sertiću – da li postoje drugi mehanizmi kojima bi se nestručna, nekompetentna, nesposobna, neodgovorna Vlada Bojana „šest procenata“ Pajtića zaobišla u ovom postupku, kako bi se omogućila investicija kompanije „Ferero“ u iznosu od osam miliona evra? Takođe i pitanje koje je upućeno Vladi AP Vojvodine i gospodinu Bojanu „šest procenata“ Pajtiću – kada će početi da radi svoj posao, kada će odblokirati proces privatizacije Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“, kada će omogućiti i dati preporuku da Razvojni fond Vojvodine ipak naplati iz privatizacionih prihoda sredstva koja su plasirana?
Moje drugo pitanje koje je upućeno Vladi AP Vojvodine glasi: U petak, 16. januara 2015. godine, predsednik Vlade AP Vojvodine, gospodin Bojan „šest procenata“ Pajtić je bio na političkom skupu svoje stranke u gradu Kruševcu, u radno vreme. Moje pitanje je – da li je tog dana on išao na politički skup svoje stranke privatnim autom ili je koristio resurse AP Vojvodine, da li je tog dana bio na odmoru, da li je koristio slobodan dan…

… ili je opet te političke aktivnosti koristio o trošku građana Srbije, građana AP Vojvodine?

Srpska napredna stranka je protiv amandmana koji je podneo prethodni govornik i mnogo je razloga zbog čega smo protiv toga. O nekim razlozima sam pričao i u načelnoj raspravi, da bi prihvatanjem ovog i ovakvog amandmana direktni negativni efekti i direktna šteta po budžet, po građane Republike Srbije, po nas kao državu, kao društvo bio 40 milijardi dinara i to 20 milijardi smanjenjem kapitala i 20 milijardi smanjenjem neraspoređene dobiti.
Ne bih želeo da zbunjujem građane Srbije raznim „leks individualisima“, a bilo je i raznih „leks specijalisa“ u prošlosti, pa sve to može da zbuni, a može i da uplaši građane Republike Srbije, ali jesam da govorimo o odgovornosti, odgovornost koja je neophodna i u parlamentu i u Vladi i u svakom javnom preduzeću, u svakom segmentu našeg društva.
Sledeći podaci koji su egzaktni, koji su tačni, koji pokazuju poslovanje „Telekoma Srbije“, pokazuju šta znači odgovornost. Neto dobit „Telekoma Srbije“, ja vidim da je neko već oborio glavu, neprijatno mu je da čuje o dobrim rezultatima naše države, na kraju 2012. godine „Telekoma Srbije“ iznosila je 11,3 milijardi dinara. Na kraju 2013. godine, 15,3 milijarde dinara ili rast od „samo“ 36,2%. Dakle, 36,2% je bolji menadžment, bolje rukovođenje, bolji odnos Vlade, bolje poslovanje „Telekoma Srbije“ samo za godinu dana. Rast u 2014. godini, a evo sada smo već zakoračili u 2015. godinu, je nastavljen, i u 2014. godini dobit, neto dobit, završena poslovna godina na 16 milijardi dinara. Ovakvi rezultati poslovanja očekuju i traže jednu podršku. Očekuju aplauz u Narodnoj skupštini, a ne zbunjivanje raznim „leks specijalisima“, i raznim „leks individualisima“.
U to vreme, a 2014. godina je završena sa prihodima od preko 90 milijardi dinara. Prihod „Telekoma Srbije“ je u prošloj godini, odnosno sada već u pretprošloj 2013. godini iznosio 89,1 milijardu dinara. Imamo rast u „Telekomu“ i po prihodima.
Ono što je posebno zanimljivo, neto dug „Telekoma Srbije“ 2012. godina u trenutku preuzimanja kompanije od bivšeg režima, koji je tu kompaniju zadužio sa oko 70 milijardi dinara duga, za godinu dana poslovanja dug se smanjuje u 2013. godina na 51,7 milijardi dinara, dok tokom 2014. godine dug se dalje smanjuje i u ovom trenutku kompanija „Telekom“ ima dug od 41 milijardu dinara. To je drugi pokazatelj jednog domaćinskog korektnog, kvalitetnog poslovanja, da se dug za dve godine sa 70 milijardi dinara smanji na 41 milijardu, odnosno za preko 250 miliona evra vraćenog duga, a da pri tom postoje kontinuirana ulaganja i postoji nesmetana isplata dividendi akcionarima „Telekoma Srbije“.
To su pokazatelji koji traže aplauz i u Narodnoj skupštini i podršku menadžmentu, podršku Vlade RS koja je takav menadžment i postavila i takvo poslovanje „Telekoma Srbije“ i omogućila, da vi sa jedne strane imate rast dobiti sa 11,3 na 16 milijardi dinara, a da sa druge strane imate smanjenje za iste te dve godine dugovanja „Telekoma Srbije“ za preko 250 miliona evra uz plaćanje dividendi, uz investicije.
Za sve to vreme na osnovu rezultata poslovanja koje ne želimo da izgubimo u 2013. godini odobreno je i isplaćeno 7,6 milijardi dinara na ime dividendi. U 2014. godini na osnovu rezultata poslovanja odobreno je 10,5 milijardi dinara na ime dividendi akcionarima čija se isplata planira do kraja januara 2015. godine.
Od ukupno 18,1 milijarde dinara državi je pripalo 13,1 milijardu dinara a ostalo malim akcionarima.
Neprihvatanjem ovakvog Zakona o privrednim društvima, koji je predložila Vlada RS, da li smo spremni da se odreknemo i dela dividendi, da li smo spremni da ih zaboravimo, da ih izbrišemo, da ih bacimo? To bi želeli predlagači ovakvog amandmana sa naravno čuvenim – član 1. briše se, bez ikakvog snažnog poslovanja.
Ono što takođe zaslužuje podršku, a to je poslovanje „Telekoma Srbije“ koji nakon nekoliko uzastopnih godina rapidnog pada broja korisnika od 2008. godine do 2012. godine u kojima je „Telekom“ izgubio preko 800 hiljada korisnika mobilne telefonije, „Telekom Srbija“ je uspeo u 2013. godini da stabilizuje korisničku bazu, potpuno zaustavi pad i u uslovima žestoke konkurencije ostane lider sa 4,2 miliona korisnika čiji je broj ostao stabilan i tokom 2014. godine.
Mnogo mogu da govorimo o „Telekomu Srbije“ i kada je internet i multimedija i integrisane usluge i fiksna telefonija, kada je u pitanju.
Mislim da je ovaj predloženi zakon dobar bez ikakvih izmena, bez brisanja, bez ičega, jer to brisanje, ta jedna rečenica, tako čuvena i tako uvrežena u Narodnoj skupštini - član 1. „briše se“ bez ikakvog obrazloženja, građane Republike Srbije, nas kao društvo, gubimo na taj način direktno ili indirektno više od 40 milijardi dinara, što naravno ne smemo da dozvolimo.