Gospođo predsednice, ja apelujem na vas i saglasan sam sa voljom koju pokazujete da ovu sednicu uvedemo u normalne civilizacijske i civilizovane demokratske tekovine i način. Mislim da smo svi ovde došli kako bi danas raspravljali o amandmanima na Predlog zakona o energetici, da nam je bitno kako će taj zakon da izgleda, kakve norme će da unese, a ne da li će nas neko gledati.
Prisustvo javnosti je izuzetno bitno. Srpska napredna stranka se zalagala i za uvođenje e-parlamenta u prošlom sazivu. Podsetiću vas da smo uveli i „lajv-strim“ zato što smo želeli da i sednice Skupštine i sednice odbora budu pred očima javnosti, zato što mislim da je prisustvo javnosti svim dešavanjima u Narodnoj skupštini izuzetno bitno. To što je ovaj prenos odložen iza 20.00 časova, ne iza jedan ili dva po ponoći, kao što je to bilo u prethodnim sazivima, ne iza jedan ili dva kada niko više normalan u Srbiji nije imao ni vremena da prati sednice Skupštine, već u neko normalno, pristojno vreme iza 20.00 časova i poštujem vašu želju da se poštuju zakoni ove zemlje, zakoni koji definišu izborni proces, izbornu ćutnju i da iz najvišeg zakonodavnog tela ne treba i ne sme da polaze takve poruke kako je pokušano da se eksploatiše i na pogrešan način koristi Narodna skupština.
Pozivam, a vidim dobru volju i gospodina Antića, ministra, dobru volju većine u parlamentu da se vratimo dnevnom redu, da se vratimo amandmanima i da počnemo da radimo ono za šta smo ovde u Narodnoj skupštini.

  Povređen je član 156. stav 2. gospođo predsednice.
Meni zaista prija kada uvažena koleginica, pa makar i u neistinitom kontekstu mi spomene ime, u dva minuta 10-11 puta, verujte da mi to prija i da sam spreman na tako nešto.
Sa druge strane, ono što se desilo u prethodnih nekoliko desetina minuta u istoj Mionici, je posledica ovakvog neodgovornog ponašanja…

Naravno, u jednoj rečenici ću da … Na osnovu insinuacija, a bez istražnih organa. Insinuacija koje su poslate iz ove sale, napadnuti su aktivisti SNS…

… i to je jako loše. Zbog toga vas molim, 156. stav 2. rasprava po amandmanima, dajte da se vratimo na dnevni red, dajte da govorimo o Zakonu o energetici, nemojte da potpirujemo. Mi smo ovde i sigurni i bezbedni, zato šaljemo poruke da neki ljudi u Mionici ili bilo gde vode neke ratove ili ne znam šta.

U mom kraju postoji jedna izreka – Lupi i ostade živ.
Izvinite, a sposobnošću koje Vlade i kojih ljudi smo dobili datum za otpočinjanje pregovora? I to neću reći – dobili, već zaslužili, reformskim merama, hrabrim političkim potezima, sklapanjem Briselskog sporazuma. Koja je to Vlada? Da li Vlada možda govornika koji je lupio i ostao živ, čisto politički, da nešto kaže, da zalepi etiketu Vladi, bez obzira što to nema nikakvog utemeljenja ni u realnosti ni u istini? Na osnovu čega smo dobili taj datum? Na osnovu čega će se otvoriti poglavlja? Na osnovu čega se skrining radi, već mesecima unazad? Na osnovu čega su dobijene podrška i pohvale i iz Brisela o napretku Srbije na tom putu, na ubrzanom napretku Srbije na tom putu?
Sa druge strane, sa ovakvim komentarima, ja samo mogu da procenim da je politička stranka čoveka koji je lupio i ostao živ malo pre takva da oni odustaju od evropskog puta. Vidim, jedna stranka kaže – srpska Srbija, druga da odustaje od evropskog puta, recite otvoreno da vi ne želite evropsku perspektivu i evropski put Srbije.
Ali, na taj način davati etikete za ono što ceo svet vidi, za ono što građani Republike Srbije vide, mislim da je neodgovorno.
S druge strane, ja sam svestan toga da nas čeka dug proces, mukotrpan proces pregovaranja, otvaranja poglavlja, usaglašavanja, implementiranja, itd. Ali, najvažniji posao koji nas čeka je da ubedimo ljude u Srbiji da mi to ne radimo zato što nam je to bilo ko nametnuo, nego da radimo zbog nas, da prihvatamo nove vrednosti ne zato što nam je neko suflirao da prihvatimo, nego zato što je to za Srbiju dobro.
Ovakvim izjavama, ovakvim stvarima, samo se taj proces otežava i samo se dodatno zbunjuju ljudi u Srbiji.

Član 106. stav 1. gospodine predsedavajući, znam da gospodin Đurišić pokušava da se nametne ovde u jednoj žestokoj i teškoj konkurenciji između gospodina Živkovića, gospodina Šutanovca koji su nas u prethodnim danima čašćavali izrazima – stoko, đubre, ološu itd. da pokušava u takvoj konkurenciji da se nametne, ali dobacivanje s mesta koje nije samo sada. Jedna verbalna komunikacija koja je najniža moguća na jednom nivou i koju ne zaslužuje ni jedno javno mesto u Srbiji, naročito ne NS RS i da je to manir valjda kada nas je pre nekoliko dana našu poslaničku grupu, a verujem i ostale poslaničke grupe iz većine slao u šumu.
Nije trebao da kaže – idite u šumu, već – dođite u šumu, jer takav način gde se prvo prizivaju ministri, gde se prvo kaže – zašto Vlada ne dolazi u Narodnu skupštinu kada narodni poslanici daju predloge zakona, a kada ministri dođu u Narodnu skupštinu, kao što to radi i pre nekoliko dana i danas, gospodin Antić. Onda im se ne dozvoljava da pričaju stalnim dobacivanjem.
Ja vas molim ovu konkurentnost između gospodina Živkovića, Šutanovca i gospodina Đurišića ipak prebacite na neko drugo mesto, možda u parku ispred Narodne skupštine. Hvala.

Ovde je neko pre nekoliko trenutaka, ali i malopre u današnjoj raspravi izrazio želju da drži predavanja poslaničkog grupi SNS. Ono što smo bili prisutni u danima iza nas, da su predavanja držali mnogi. Držali su predavanja iz veterine, nazivajući predsedavajućeg – stokom. Imali smo predavanja iz ekologije, nazivajući predsedavajućeg – đubre. Vi ste nam dali predavanje iz šumarstva, pozivajući nas u šume i terajući nas u šume. Znate, u šume idu ilegalci. Mi smo legalno izabrani predstavnici građana RS i ne možete da nas terate u šumu, osim ako niste stručnjak iz oblasti šumarstva.
Što se tiče te želje da sada se borite da građani Srbije žive bolje, znate, imali ste priliku 12 godina i 12 godina su građani Srbije živeli sve gore i gore, dok ste vi i predstavnici bivšeg režima živeli sve bolje i bolje. Umesto da to bude podjednako i da svi podjednako živimo, mi se sada borimo za jednu uređeniju, stabilniju, bolju državu gde će bolje živeti svi građani, pa i vi, gospodine Đurišiću.
Što se tiče poglavlja, verujem da ćemo prva poglavlja otvoriti već početkom 2015. godine, taj proces nije tako olak, ni tako nonšalantan.
Znate, gospodine Đurišiću, možda bi se ta poglavlja otvorila mnogo brže da ne koristite svaki trenutak, da li van granica naše zemlje ili u Srbiji, kada god dođe neko od predstavnika EU, na žaljenje kako nema slobode medija, kako nema ne znam čega, a vi ste više na RTS od mene, recimo, na javnom servisu, više ste na RTS nego što sam ja prisutan. Možda da nema tog konstantnog saplitanja koje radite, ne znam iz kojeg razloga, a da nije politička mržnja, možda bi taj postupak otvaranja poglavlja bio znatno brži i kvalitetniji.

Mogu li vas da pitam, gospodine Bečiću, ili gospodina Đurišića da pitam za ovih 22 sekunde da se vrate nazad?

Hvala vam.
Nije teško priznati grešku. Nije teško izvući, lakše je izvući iz tuđih grešaka pouke, teže i skuplje iz svojih grešaka. Nije teško ni priznati i promeniti se. Nije teško ni reći – da, pogrešno je bilo to što sam pričao i za šta sam se zalagao. Ali, u svemu tome što se desilo nama, mnogi u ovoj sali bi trebali da imaju nauk da nije teško priznati grešku, da nije teško priznati da ste 12, u nekim delovima, evo, sada i 14 godina na vlasti, sa 6% podrške, da ne shvatate u čemu grešite, da ne menjate to. Srpska napredna stranka je nastala 7. septembra 2008. godine, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na tome što mi je bilo zadovoljstvo biti za nešto, a ne doveka protiv, kao što vi sada upravo radite.
Ja hoću, i nikada više neću pomenuti da Marko Đurišić mrzi. Evo, obavezujem se, ali ako se Marko Đurišić obaveže da neće ni on na svakom forumu, međunarodnom forumu, pred svakim međunarodnim gostom koji nam dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se žali na autocenzuru i na cenzuru, a više je u medijima nego što sam ja, više je u elektronskim medijima nego što sam ja. Evo, ja priznajem, više neću pomenuti izraz da gospodin Đurišić mrzi, ukoliko gospodin Đurišić prizna realnost i kaže da autocenzure i cenzure u Srbiji nema.
Pogledajte se u ogledalo, nije teško priznati grešku. Nije teško reći – da, odgovorni smo bili za 12 godina. Nemojte više nuditi ljudima u Srbiji fatamorgane. Nemojte nuditi ružičaste naočare. Nemojte pričati o nečemu što nije.

Evo, još jedna rečenica.
Bolje je da imamo tačke spajanja za sve naše politike. I kao što mi je zadovoljstvo da kažem da evropski put, evropska perspektiva članstvo u EU, da je tačka spajanja za sve naše politike, dajte da tu snagu usmerimo ka otvaranju poglavlja, da usmerimo ka tom putu, ka tom cilju, a ne na ovaj način da dobijamo neke poene od kojih Srbija nema ništa.

Ja nemam želju, kao prethodni govornik, da uređujem javni servis, pa da određujem ko će koliko sekundi da govori, ko će u kojem prilogu da bude. To je valjda neki recidiv iz prošlosti kada su se bavili uređivanjem medija i kada su određivali ko će koliko. Ako su oni izmerili tih sedam ili dvanaest sekundi, Srpska napredna stranka kada je bila opoziciona, to svoje prisustvo u medijima i u javnom servisu merila je ne u sekundama, u nano sekundama. Slučajno ako nas negde u sali prikažu, odlično je. Inače, šta smo govorili, to nije imalo šanse.
S druge strane, stvarno i ne vidim šta je to moglo duže od sedam sekundi da se prikaže, jer je glavna zamerka budžetu bila – stoko. Znate, stoko traje nepunu sekundu. Đubre. Pa, kako dva minuta da bude stalno prilog – đubre, đubre, đubre, stoko, stoko. Ne može drugačije. To su jedine zamerke budžetu koje su išle. Dajte malo da budemo realni. Šta ti ljudi na RTS-u i da rade? Kako to da razvuku u jedan dobar komentar, takvu rečenicu, tako sažetu rečenicu od jedne reči – stoko? Kako to da razvuku u dva minuta priloga? Mislim da je tako nešto zaista nemoguće.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, što ste pravilno videli i tu leži baš ona mržnja, što nešto što nije predstavljate, evo – nema prenosa, a prenos odložen i gledaće se večeras od 20.00 časova. Zašto je teško reći odložen je prenos? Šta to vodi čoveka da govori o stvarima koje su neistinite i kojih sam se toliko puta od prethodnog govornika naslušao da jednostavno ili sam mogao da…

Samo da završim rečenicu, molim vas.

…pridodam toj nekoj vrsti političke mržnje prema oponentima, ali i prema svojoj zemlji.

Da li mogu, gospodine Veselinoviću, da govorim? Da li mogu da dođem do reči od gospodina Veselinovića i kada ima reč i kada nema?
Znate, neko pokušava da se ponaša na način kao da u Narodnoj skupštini, u Domu Narodne skupštine, u ovoj sali nisu prisutni i drugi narodni poslanici koji pažljivo slušaju, pažljivo debatuju, pažljivo slušaju sagovornike sa druge strane, bez želje da karikiraju, bez želje da uzmu prvu i poslednju reč ili nešto iz sredine, pa da dodaju nešto svoje.
Gospodin Aleksandar Vučić je premijer Vlade Republike Srbije. Predsednik Vlade Republike Srbije je vrlo jasno i eksplicitno zamolio kolegu Kamberija da prenese poziv svim građanima, a i građanima Srbije koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu da je neophodno da se plati struja, utrošena električna energija. Da li je problem u tome? Da li je problem pozvati, i to kada predsednik Vlade pozove da se plaćaju računi, da se plaća porez, da se plaća PDV, da se plaćaju akcize? To je posao odgovornog čoveka. To je posao hrabrog čoveka, a oni koji su zbog političke trgovine, zbog trgovine glasovima, zbog želje da se ostane na vlasti, slali poruke – ma ne morate ništa da radite, ali podržite naše kandidate ili podržite našu opciju, ti ljudi su napravili najveći problem i za Elektrodistribuciju Srbije i za ostala javna preduzeća, jer su trgovali nečim što nije njihovo.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Iako, gospođo predsednice, uspešno pokušavate, ali džabe kada neko neuspešno sluša, i vi i gospodin Bečić.
Slažem se da su ovo lokalni izbori.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Gde je povreda Poslovnika?)
Povreda Poslovnika je u tome, gospođo Jerkov, koja tako uspešno dobacujete, da kada se izgovara neistina za skupštinskom govornicom govoreći o amandmanima…