…a koristi se za slanje nekih drugih poruka koje nemaju veze sa istinom, unižava se dostojanstvo Narodne skupštine, što gospodin Veselinović vrlo uspešno radi, ne samo danas, već i u prošlom i u pretprošlom sazivu Narodne skupštine.
Međutim, ne znam zbog čega je gospodin Veselinović toliko zabrinut. Njegova politička opcija čak i ne učestvuje na izborima. Nisu mogli da sastave listu, gospodo narodni poslanici. To je toliko uspešna politika i toliko uspešne poruke koje se šalju iz ove Narodne skupštine da ljudi čak nisu želeli ni tih 30,40 kandidata za odbornike da obezbede. Ne znam zašto se gospodin Veselinović toliko brine za TV prenos koji postoji u odloženom delu od 20 časova, kad je taj „free time“, kako on to naziva. Ali, kome da se obraća? Onim sredinama i onim ljudima koji nisu želeli ni na tu listu da stanu sa tim nazivom, sa tim liderom?

Stvarno mi nije jasno više zbog čega insistirate na svemu tome.
Ne insistiram na glasanju. Prekršen je član 107. svaki put kada gospodin Veselinović uzme reč.

Kako pet minuta ili koliko već ne reći ništa, a samo navijati.
Da bi neko smenio Vladu, prvo mora da se profiliše kroz izbore. Neko ko je kao krpež uz lošu bivšu vlast ušao u ovaj parlament i da nam kao takav krpež, a ima i nešto, ne želim, ako se samo jedno slovo zameni, ali to bi već bilo mnogo, ali mislim da tako doživljavaju građani Srbiji ovaj krpež, da nam drži predavanje o krpežima, prvo bi morao da iz rečnika srpskog jezika protumači i objasni termine „trpež“, jer kod pod takvom vlašću koju je on podržao, koja i sada u jednom delu Srbije vlast, građani Srbije su preživljavali samo trpež, ali bi još više mogao da objasni još jednu reč, a to je drpež i šta drpež znači i kako dok su ti i takvi vršili drpež, građanima Srbije je sve više bila trpež. U vremenu u kojem su vodili Srbiju zbog te iste drpeži i trpeži, nažalost, građani Srbije su često i na svojoj odeći imali krpež, tako da je krpež i od zakona bolja stvar od krpeži od stranke, a još gora i najgora su i trpež i drpež koju promovišu političke stranke prethodnog govornika.

Poštujući principe političke etike i odgovornosti ja mogu da pitam prethodnog govornika na osnovu kojih rezultata je postao krpež prethodnog i bivšeg režima, šta je to taj bivši režim napravio kvalitetno i dobro građanima Srbije da bi on, poštujući tu političku čestitost, etiku i moral, postao krpež uz takvu poslaničku listu, uz takvu politiku, koji su to rezultati i to ne za godinu, dve ili tri, već za 12, odnosno 14 godina?
Nije poetika živeti životom trpeži, ali pošto je to prethodni govornik hteo da karikira i da trivijalizuje, trpež je trpeti. Građani Srbije trpe, trpe zbog bivše neodgovorne vlasti koja ih je ostavljala bez posla. Trpe zbog drpeži od drpiti, ukrasti, proneveriti, oteti, kakve su bile pljačkaške privatizacije tih koje ste pomogli da pređu cenzus i uđu zajedno sa vama u ovaj parlament. Ništa tu nema poetično, ni u krpeži, ni u drpeži, ni u trpeži, jer to je život kojim živi većina građana Srbije.
Ono za šta se borimo i što mislim da bi trebalo da bude zajednički imenitelj svih naših političara, ne da se poigravamo, ne da se nadgovornjavamo, već da zajednički radimo ka jednom cilju, a to je pristojna, normalna Srbija, Srbija u kojoj će biti ponos i živeti i raditi, u kojoj ćemo rađati decu i davati im šansu za jednu pristojnu i normalnu budućnost.

Srpska napredna stranka je protiv ovog amandmana, iz razloga koji su…
(Marko Đurišić, s mesta: Replika. Ministar me je spomenuo imenom i prezimenom.)

Prihvatam.
Znate, za primenu ovog zakona u osnovnom smislu trebalo je pet godina. Propisano je članom 91. Srpska napredna stranka participira, vodi ovu Vladu, participirala je snažno i podržavala prošlu, mogu da prihvatim da su to tri godine. One dve godine za koje tražimo produžetak važenja, odnosno sa pet na sedam, su prve dve godine koje su izgubili baš oni koji su formirali Vladu i koji su podržavali Vladu, a to je predlagač amandmana.
Mi smo izgubili te dve godine koje su na početku primene ovog zakona izgubljene. Baš te dve godine, gospodine Đurišiću, koje su izgubljene u vreme vaše Vlade, nam je potrebno, to vreme za još dve godine. Realno vreme koje je potrebno za SNS je ono koje je propisano zakonom – pet godina. Tri godine smo do sada u Vladi, potrebne su nam još dve da bismo završili taj posao do kraja, zato što vi niste radili dobro svoj posao, zato što vi niste taj posao započeli kako treba. Tada vam je glava bila u oblacima, ružičastim naočarama, u porukama da smo izašli iz krize ali da građani Srbije to neće da znaju i svim onim što ste nas bombardovali do 2012. godine. Niste radili svoj posao. Zbog toga, pet godina je potrebno za primenu, tri godine je prošlo kako je SNS u jednoj ili drugoj Vladi i potrebne su nam još ove dve godine da bi ovaj posao doveli do kraja. Ali, odgovornost je na predlagaču amandmana, a ne na Vladi Republike Srbije.

Gospodine Antiću, gospođo Joksimović, očita je nervoza gospodina Đurišića što će biti samo treći u nizu tih koji omalovažavaju predsednika, predsedavajućeg Narodne skupštine, samo treći u nizu koji će nas častiti tako sa „stoko“, „đubre“, „ološu“, ali pokušava da bude kreativniji pa da nađe dovoljno jak izraz kojim će valjda u političkom slepilu i mržnji da nas časti sve ovde, često mlatarajući, kako ste lepo i rekli, gospođo predsednice, rukama.
Kukavice ne dolaze u parlament, gospodine Đurišiću, a pre neku noć i svaki put kada ste pozvali, kada ste osetili potrebu da razgovarate, predstavnici kabineta gospodina Aleksandra Vučića i Aleksandar Vučić su bili ovde više i u većem broju nego što je vaših poslanika tu.
Okrenite se oko sebe, koliko je narodnih poslanika bivšeg režima ovde?
(Narodni poslanik Marko Đurišić dobacuje s mesta.)
Ovo je replika, gospodine Đurišiću. Nemojte taj prst da koristite kao pretnju. Ne plašim vas se.
(Marko Đurišić, s mesta: Da li ja treba da se plašim?)
Nemojte da pretite, gospodine Đurišiću.
S druge strane, govorite o obećanjima. Molim vas, recite mi, gospodo kolege narodni poslanici, setite se jednog obećanja koje je dala DS u bilo kom agregatnom stanju, a da su ona ispunjena.
Kada kažem agregatna stanja, to me nekako podseća, to Nova demokratska stranka, Demokratska stranka, kao na „Agrobanku“ i „Nova Agrobanka“. Kada su opljačkali „Agrobanku“ samo su formirali „Novu Agrobanku“, ali je cilj ostao isti.
Recite mi samo jedno obećanje kabineta Mirka Cvetkovića koje je dao, a koje je ispunio iz ekspozea koji je bio na tri papira i gde je jedva čekao samo da ode iz ove Narodne skupštine, kojeg smo viđali možda samo na TV-u. Da li ste obećali da ćete kroz finansiranje političkih aktivnosti da uzimate za sebe duplo više novca nego što je bilo ranije, pa i sada se trudite da za sebe prigrabite više? Da li ste obećali građanima 200 hiljada novih radnih mesta, a 400 hiljada njih je ostalo bez posla? Da li ste obećali hiljadu evra da bi Boris Tadić postao predsednik države? Koje ste obećanje dali, a da ste ispunili, da vi imate pravo da nekome spočitavate bilo šta.

Vrlo rado ću odgovoriti.
Ko je vodio Srbiju do 2000. godina? Isti oni ljudi sa kojima ste vi 2008. godine krenuli da igrate basket i koji su vam bili potrebni da formirate Vladu, sa kojima ste se mirili, gospodine Đurišiću, koji su vam bili prihvatljivi. Ja nemam ništa protiv tih ljudi i protiv tih kolega, ali tada su vam bili potrebni, tada su vam bili odlični. Niste im pominjali 2000. godine.
Ko je crtao granice po Balkanu? Isti oni koji su sedeli u upravnim odborima javnih preduzeća Grada Beograda kada vam je bila potrebna njihova podrška, isti oni koji su i sada zajedno sa vama, sa vašim iznajmljenim poslanicima u pokrajinskom parlamentu izglasali i dali podršku Vladi Bojana Pajtića, isti ti ljudi.
Da, gospodin Aleksandar Vučić je godinu i po dana bio ministar za informisanje, ali isti je Aleksandar Vučić koji je otkrio i procesuirao ubice Slavka Ćuruvije, što vi niste uspeli 12 godina. Dvanaest godina ste imali šansu i priliku to da uradite, ali niste to uradili.
Koja obećanja ste dali? Šta ste sve radili u ovoj državi, a niste ispunili? Zašto ne odgovorite? Šta je sa 1000 evra? Šta je sa 200 hiljada obećanih radnih mesta? Šta je sa politikom – i Kosovo i EU, pa nismo ni tamo ni tamo? Za svo to vreme samo ste imali priliku da se bogatite, samo ste imali priliku da upropašćavate, samo ste imali priliku da pljačkaškom privatizacijom upropastite Srbiju. To ste imali priliku i to ste radili.

Ja se zahvaljujem kolegama koji kažu da nemam kome da repliciram, a oni koji napuštaju verbalno bojno polje, neka ostane iza one dečije pesme - „Kukavice kukaju, vitezi se bore“.
Srpska napredna stranka je u kampanji veoma hrabro obećavala teške reforme, obećavala mere koje neće biti popularne. Na tim reformama i na tim merama… Vredeo je poziv.
Ono što su ispunjena obećanja, a to su mere koje su bile nametnute. Za 61% penzionera penzije nisu umanjivane, niti će biti umanjivane, a onima kojima su umanjene, umanjene su zbog pogubnih i loših populističkih poteza, neodgovornih, neutemeljenih u ekonomiji i poteza koje je bivši režim povlačio samo zarad dobijanja izbora i opstanka, ostanka na vlasti.
U jednoj stvari bih vas ispravi gospodine predsedavajući. Ne verujem da su neke izjave i neki burni govori dati u smislu nekih lokalnih izbora, jer znate to su političke opcije i političke stranke koje su toliko jake i toliko popularne da čak nisu mogli ni tih par ljudi, koje bi stavili na listu, nisu mogli da nađu, nisu želeli ljudi da stanu na listu tih političkih stranaka i ne učestvuju u nekim mestima na izborima.
Međutim, ja bih ovde više voleo da mi govorimo ne kao u smislu pitanja, već da bi se neka pitanja postavila da se kvalifikujete onim što ste vi obećali, a ispunili. Još pre petnaestak, dvadeset minuta u jednoj replici sam zamolio kolege i 20 minuta ama niko ne može da se seti jednog obećanja kabineta Mirka Cvetkovića, bivšeg režima koje je dato i koje je ispunjeno. Ali, ni jedno jedino.
Ja se sećam obećanih 200.000 radnih mesta, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, ali ono što je obećano, a da je ispunjeno, sećam se i onoga da je rečeno - statistički je Srbija izašla iz krize još 2012. godine, ali to njeni građani neće da osete, ali za neke druge stvari zaista se ne sećam.

Što se tiče medija, ja bih pitao gospodina Đurišića -  gde je bio pre dve večeri? U neslobodnoj zemlji, bio je u emisiji sa mnom. Na javnom servisu. Mogao je da priča. Pričao je u glas, pričao je šta je god želeo i šta mu je god palo na pamet. Da li u zemlji sa neslobodnim medijima se tako nešto ne dešava? Ono što su činjenice vas opovrgavaju gospodine Đurišiću, a to ljudi ne zaboravljaju.
Borba protiv korupcije. U Specijalnom sudu za organizovani kriminal sa tima i takvima borcima protiv kriminala i korupcije, znate li vi šta su zatekli? Tri optužnice. Najkorumpiranija zemlja u Evropi sa najvećom stopom kriminala i korupcije. Tri optužnice. Isti ljudi. Nikoga nismo menjali, zato što je pravosuđe i tužilaštvo i sudstvo kompletno nezavisna grana vlasti. Nikoga, isti ti ljudi, samo zato što im je rečeno - radite svoj posao u skladu sa zakonom bez obzira kako i bez obzira gde. Za godinu dana 180 optužnica je podignuto i potvrđeno. Ne tiče me se ni protiv koga, niti da li su članovi, ili nisu članovi, ili su bliski ili nisu bliski. E to je borba protiv kriminala i korupcije.
Pominjete neke medije, pominjete neke mitinge. Što niste rekli da je na tom mitingu ubijen Ranko Panić? Zašto ne kažete koliko godina ste tapkali u mestu, a nije otkriven ubica? Sada je otkriven onaj koji je tako nešto izvršio.
Kažete - borba protiv korupcije. Kad je uhapšen Šarić? Kažete da je socijalni mir kupovan. Godine 2008. kada se, kako kažete sada ste se setili, 2014. godine da 2008. i 2009. je bila najveća kriza, a tada ste nas vi, gospodine Đurišiću, ubeđivali da je kriza šansa za Srbiju, da nas kriza ni dotaći neće, pa kada niste govorili istinu…

…tada ili sada. Najvažnije, mi sada plaćamo cenu te vaše neodgovorne politike i neprepoznavanja krize u kojoj smo se nalazili.

Mnogo je pitanja postavljeno o onima o povećanju struje. Ja ne živim u toj zemlji u kojoj je Vlada Aleksandra Vučića i Vlade u kojoj participira i učestvuje SNS povećala cenu struje i to znaju građani. To devalvira sve ono što i dalje neke stvari koje su izrečene.
Ono što mi zaista smeta je da kada Vlada predloži neki zakon i uputi ga u proceduru Narodnoj skupštini, onda je Narodna skupština od strane bivšeg režima i narodnih poslanika bivšeg režima predstavljena kao protočni bojler. Kada zakone predlože narodni poslanici, onda se kaže – a zašto nije predložila Vlada? Ja bih vas samo zamolio, dogovorite se jednom šta želite, da predlaže zakone Vlada, ili da predlože zakone narodni poslanici? Legalno, legitimno, po Ustavu, po zakonu i po Poslovniku o radu Narodne skupštine mogu i Vlada i narodni poslanici.
U svemu tome zaista ne vidim ništa loše, ali ono što je dobro sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ja ne znam da li to gospodin Stefanović zna, a voleo bih da ga sada upoznam sa tim i dobijemo podršku i pozitivne komentare na zakon. Izdata je građevinska dozvola po novom planiranju i izgradnji za pet dana. Za pet radnih dana je izdata građevinska dozvola i mislim da je to uspeh i stvaranje povoljnije investicione klime.
O EMS-u smo mnogo toga pričali. Više vremena bi mi trebalo i o svojim uspesima, poslovnim uspesima koje su postigli, ali o onome o čemu nismo pričali. Dalekovod Vinča, kao i trafostanica u Bloku 32 su urađeni po projektnoj dokumentaciji koja je nasleđena i o dozvolama koje su nasleđene u urađene u vremenu u kojem je stranka gospodina Stefanovića vedrila i oblačila i Beogradom i Srbijom, a na nama je ostalo da u kontinuitetu svega toga odradimo da bi se elektroenergetski sistem u državi i poboljšao, a ne sada da oni koji su postavili kablove tu gde su ih postavili, zacrtali tu trafostanicu u Bloku 32 i postavili je na to mesto gde su je postavili, sada kukaju i kažu a zašto se tamo gradi?

Samo još jednu rečenicu, molim vas, kada smo kod tih dalekovoda.
Imali ste jednu jako tešku sednicu, ja sam siguran da se gospodin Stefanović te sednice seća, kada smo ovde govorili o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji su targetirali i odnosili se baš na one koji su krali dijagonale dalekovoda. Baš na one koji su napadali železnicu, baš na one koji su te sitne krađe koje su mnogo oštrije sankcionisane tim izmenama i dopunama zakona. Nismo dobili podršku. Nismo dobili saglasje. Tada se niste brinuli za dalekovode koji su sada pali.

Na osnovu toga što ste rekli, nisam znao da su dalekovodi u Srbiji izgrađeni, svi dalekovodi izgrađeni u protekle dve godine. Ako je tako, još jedna podrška i još jedna pozitivna stvar za Vladu Srbije.

Pa, ne bih se složio da SNS ima destruktivnu politiku ni prema kome. Mi želimo da gradimo našu državu, želimo da gradimo institucije, želimo da gradimo sistem, teško je kad se gradi nešto iz temelja, kad je nešto razoreno, razrušeno tu mislim na javne finansije, tu mislim na privredu, tu mislim na mnogo segmenata našeg društva. Nikada, ni prema kome nismo bili destruktivni, pa ni prema političkim protivnicima dobijali smo takve vrste pretnji. Setićete se pretnji i ukrajinskim scenarijom i bosanskim scenarijom, samo ako opcija demokratska, vaša opcija ne prođe na izborima kao da ima jedina to ekskluzivno pravo na vođenje ove države.
Demokratsku stranku je razorila neodgovorna politika, neodgovorni ljudi koji su sprovodili tu politiku kroz privatizacije koje su bile veoma sporne, pljačkaške, kroz mnoge druge stvari. Nije razorila Demokratsku stranku Srpska napredna stranka razorili su je građani Republike Srbije na demokratski način na izborima i na biralištima.
Ono što vi ne uspevate, a to je da se pogledate u ogledalo i da priznate sebi neke stvari koje ste radili. Zar je to toliko teško? Celokupna projektna dokumentacija, sve dozvole za dalekovod u Vinči je urađen u vreme kada je našu državu, ovaj grad elektroenergetski sektor sve vodila DS i to ste uradili, mi smo nastavili sa izvođenjem radova. Ali, kada kažete vi ne preuzimate odgovornost, da preuzeli smo odgovornost gospođo Čomić, izvršena su sva moguća istraživanja, sva moguća merenja i tamo gde ste dozvolili da se na trasi dalekovoda urade nelegalni objekti, tamo gde su ti objekti, mi nismo želeli da te objekte rušimo, ali je podignuta visina dalekovoda, da bi takvo zračenje ne bilo svedeno na minimum, nego da uopšte ne bude.
E, to je preuzimanje odgovornosti i to je nešto što se ispravljaju greške prošlosti. Zar je teško da ustanete i da kažete – da, mi smo projektovali, mi smo to uradili, ili je lakše biti…