Naravno, gospođo predsednice.

Član 108. Naravno da neću tražiti da se o njemu izjašnjava, ali koristiće, da se o radu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Molim vas i apelujem da konačno počnemo da razgovaramo o dokumentu koji je najvažniji akt jedne zemlje za narednu godinu, akt koji reguliše život i stanje, trošenje, prilive u javnim sredstvima.

Žao mi je što oni koji su tako bučni bili u toj argumentaciji, sada ćemo im pokazati da ne treba nikako da uđu u ring, u politički ring. Rado bih da znam, a znam da je Vlada na vreme 19. decembra uputila u proceduru amandman, da je on stigao u Skupštinu. Da li je postojala namera ili ne i zbog čega se tako nešto desilo, voleo bih da znam i voleo bih da oni koji su odgovorni za tako nešto i odgovaraju, ali bih ukazao i na razliku.

Ovo nije skupština Bodrumska. Ako se ovde zagubio, kako rekoste, zagubio se jedan amandman. U Bodrumskoj skupštini su se zagubili poslanici, pa su se pronašli u Bodrumu, pa su glasali iz Bodruma…

(Jovan Marković, s mesta: Za koga su glasali?)

Pa nije to bilo jedini put i nije važno za koga gospodine Jovane, nego šta ste radili. Šta ste radili i ko je bio u Bodrumu i ko je bio šef poslaničke grupe Demokratske stranke, čini mi se Bojan Pajtić? On je još tada navikao na prevare. Pa on je još tada radio na prevarama kojima i sada zadržava vlast u Vojvodini za 6%.

Pa znate koja je razlika kada se zagubi jedan papir u odnosu kada se zagube poslanici u Atini, u Solunu, u Bodrumu, glasaju telefonski ili neko je drugi glasao umesto njih?

Mogu sve da prihvatim, ali da vojni beskućnici zovu predlagača ovog amandmana, to mi je kao Hari Poter istinito. Zato što su trebali da mu se jave 2012, pa 2011, pa 2010. godine i u svim onim godinama kada su vodili ovu državu, a vojni beskućnici su i dalje ostali vojni beskućnici.

Što se tiče te ideje da se poveća naplata PDV za 4 do 5% i da će rešiti to sve probleme, ja kažem da neće, ali ću vrlo rado u ova dva minuta pokazati gde su nestale plate prosvetnim radnicima, lekarima, gde su nestale penzije penzionerima. Imam jasnu analizu budžeta predloženog za 2015. godinu u odnosu na izvršenje za 2011, odnosno za 2012. godinu. Recimo, na osnovu Kancelarije za evropske integracije, troškovi putovanja za 2015. godinu su sedam miliona, a predlagač amandmana je potrošio u 2011. godini 10 miliona. U istoj toj Kancelariji za evropske integracije 2015. godine je predviđeno 13 miliona i 700 dinara, a u budžetu za 2011. godinu je potrošeno 51 milion dinara.

Poštovani penzioneri, vidite kako nestaju vaše penzije po razno-raznim ugovorima i za razno-razna putovanja, pa i za ova Pajtićeva putovanja. Ne znam gde će da putuje sa 15 miliona.

Dalje, Služba za upravljanje kadrovima, usluge po ugovoru – dva miliona i 526 hiljada dinara predviđeno je za 2015. godinu, a u budžetu za 2012. godinu potrošeno je 32 miliona dinara. To je samo 16 puta više. Avio služba Vlade, troškovi putovanja za 2015. godinu su devet miliona dinara, a 2012. godine je potrošeno 20 miliona i 400…

Evo, još jednu stvar.

Recimo, samo za tu Avio službu Vlade javljaću se ja temeljno, ovde ima desetine i desetine papira oko toga. Usluge po ugovoru – 20 miliona predviđeno za 2015. godinu, a predlagač amandmana, taj koji se toliko brine za prosvetne radnike, potrošio je 62 miliona dinara 2011. godine.

Gospodo prosvetni radnici, gospodo penzioneri, lekari, svi oni kojima su smanjene plate, smanjene su plate baš zbog predlagača amandmana i evo gde su potrošili i kako su potrošili.

Svaki dinar je bitan i važan. Mogu da čitam i mogu da gledam budžet, ne mogu da gledam neke druge dokumente i nešto skriveno. Nema skrivenog. Nema više troškova ispod crte. To je i MMF rekao uostalom. Ono što može da se poredi a upoređuje se 422 troškovi putovanja predsednika Vlade Republike Srbije 2.700.000 dinara, troškovi putovanja predsednika Vlade APV Bojana Pajtića 15.200.000 dinara, šest puta više. To je ono što se poredi. Gde ide? Kako ide? Zašto troše? Zašto ne štedi? Koje su njegove ingerencije bar u međunarodnim okvirima? Ali na šta nisam dobio odgovor? Nisam dobio odgovor na ono što je već bilo.

Evo, idemo dalje. Ministarstvo unutrašnjih poslova, troškovi putovanja 880.000.000 dinara predviđeno za 2015. godinu, budžetom za 2011. odnosno 2012. godinu milijardu i 100 miliona. Isto ministarstvo, isti ljudi, trista miliona dinara manje.

Usluge po ugovoru predviđeno za 2015. godine pet miliona 670 hiljada dinara, tako se pokazuje kako se štedi, budžet koji je izglasala 2011. godine, odnosno 2012. godine 297 miliona, 60 puta više. Pa koliko je to penzija otišlo na ugovore u MUP?

Hoćemo dalje. Može, evo recimo Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Idemo mestimično, mnogo papira ovih ima. Čitaću svaku stavku.

Evo, samo kratko ću. Usluge po ugovoru predviđeno 29 miliona, ranije trošeno 35. Specijalizovane usluge, ne znam koje su to specijalizovane usluge u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, za 2015. godinu 17,5 miliona dinara, a 2011. godine, odnosno 2012. godine 39,5 miliona dinara, to je duplo više. Koliko je penzija otišlo na taj način?

Član 107. Ja znam da bi neko želeo ovde da je drugačiji raspored i narodnih poslanika, da je drugačija struktura narodnih poslanika, ali to ne određuje gospodin Šutanovac, to određuju građani Republike Srbije na izborima.

Ali da do te mere ide to određivanje, pa da se govori, i da mi se nameće šta mogu, a šta ne smem da kažem, da može da se govori kako je, bože moj, mnogo novca dato po ugovoru o delu ovim budžetom, a da je neko hipersenzitivan istog trenutka kada ja uporedim iste te podatke, iste te specijalizovane ugovore, iste te ugovore o delu, iste te putne troškove sa onim vremenom kada je gospodin Šutanovac glasao za ovaj budžet, na Vladi, ne u Skupštini je strašno, nedopustivo i pokazujem i potvrđujem i dokazujem ono što je i rekao gospodin Vučić, pre nekoliko dana, 50-60% su manji troškovi i na putovanja i na ugovore o delu u odnose na vreme kada ste trošili besomučno zadužujući našu državu.

Uostalom, pogledajte, sedam milijardi dinara država manje troši za robu i usluge, ali vi želite da navijački, onako, kao na nekom stadionu, ali vrlo grubo i vrlo neutemeljeno u istini da iznosite neke stvari a kada vam se činjenično, brojka po brojka, stavka po stavka dokazuje kako ste trošili, šta ste radili, onda se nameće da ne smem da govorim.

Ne smem ni da uđem u Skupštinu, gospodine predsedavajući. Ako pitamo gospodina Šutanovca, ne verujem da bi mogao da uđem i na Bubanj Potok.

Kao da je Srbija samo Beograd, kao da Srbija nije i Šumadija i Kragujevac, i Vrnjačka banja i Subotica i Prijepolje. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije, obavestite ga molim vas.

Povređen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Kada se vređa kolega transformisanjem u neke kartice, mislim da je to povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Međutim, ovde je mnogo gore nepoštovanje dostojanstva kada se priziva Vlada, prizivaju se ministri, priziva se predsednik Vlade, a onda kada dođu i kada prisustvuju sednicama Narodne skupštine, poštujući Narodnu skupštinu, poštujući ono što ona znači, a onda kažu – zašto govore ministri, zašto govori predsednik Vlade. Dogovorite se već jednom, da li hoćete ministre u Narodnoj skupštini ili nećete, hoćete da govore ili da ne govore? Da li treba pikado svakome da damo i metu na svakog od ministara, pa da li bi onda bili srećni?

Sa druge strane, slažem se u jednoj stvari. Da, Narodna skupština jeste svetilište, ali to svetilište je zagađeno izjavom Zorana Živkovića kojom je častio vas, prvenstveno, gospodine predsedavajući, sve nas, građane Republike Srbije, nazivajući nas „stokom“. U svetilište se ne dolazi sa takvim jezikom. U svetilište se ne dolazi sa takvim izjavama.

Da, jesam za poštovanje procedure, gospodine predsedavajući, ali molim vas da pitate gospodina Pavićevića – kojom procedurom se unosi sendvič u Dom Narodne skupštine, u salu, kojom procedurom se doručkuje i ruča u ovoj sali i na taj način zagađuje ovo svetilište demokratije, a što jeste Narodna skupština?

Jako kratko, gospodine predsedavajući.

Član 108. Mene su zamolile ove divne žene koje rade na održavanju Doma Narodne skupštine, koje vredno dolaze sat vremena pre nas, ostaju satima posle nas, stvarno su rekle da u tim klupama, gde sedi gospodin Pavićević, ne znaju šta da rade sa mrvama, pokvarili su se usisivači od tih kesica, papira, salveta, od tih mrva. Molim vas u njihovo ime, nemojte više to da radite i da na taj način zagađujete Skupštinu.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

(Marko Đurišić, s mesta: Po kom osnovu?)

Ovaj amandman nije prihvatljiv za Srpsku naprednu stranku, po vremenu…

(Marko Đurišić, s mesta: Po kom osnovu? Gledao sam u sistemu nemate vremena, nemate ni jedan jedini minut. Sad sam gledao. Nemojte to da radite. Povreda Poslovnika. Nemojte to da radite.)

Gospodine predsedavajući, hvala što ste resetovali vreme, ja bih predložio da ovo vreme ipak naplatite i uračunate na ovu histeriju kojoj smo izloženi celog dana i na to davanje za pravo da li ima neko pravo na reč ili nema pravo na reč, zato što ovo vreme košta građane Republike Srbije. Zbog toga na tu histeriju, ta histerija zaista mora da prestane.

Ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS. Nije prihvatljiv iz više razloga, a jedan od razloga je i obrazloženje koje smo čuli. Čuli smo o mnogim mostovima, ali nekako mi ostaje u ušima cena mosta na Beški gde bivši predsednik države, gospodin Boris Tadić, je rekao – cena mosta je ugovorena 30, ali izgleda da ćemo je platiti 100 miliona evra. Ne znam koliko je plaćena.

Znate, ti mostovi koji se grade pa od 30 na 100 miliona, začas posla se napravi ta razlika u ceni. Danas smo ovde bili prisutni po stoti put pravljenju konekcije između bivšeg režima, pravljenju veze između bivšeg režima i imovine Miroslava Miškovića.

Znate, poslanici bivšeg režima ustanu pa kažu – znate kakve smo mi investicije doveli, a jedina investicija je bila prodaja Miškovićeve imovine „Deleze“. Odlično je to, ako je Miškovićeva imovina znak jednakosti sa bivšim režimom, u redu je, javno to priznajete, ono što i svi građani Republike Srbije znaju.

Na kraju, nekako mi, kao nekome ko se služi zdravim razumom, nikako to sebi ne mogu da objasnim, tolike strane investicije na koje se pozivate, a 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa, stanite, strane investicije, nove fabrike, nova radna mesta, smanjenje nezaposlenih, a vi za četiri godine od 13 na 26% nezaposlenosti. Koje su to strane investicije, koje su to uopšte investicije u kojima niko ne radi već su ljudi izgubili posao. Osim naravno Mišković jednako bivši režim.

Povređen je član Poslovnika 108.

Znate, voleo bih da je ovoliki broj poslovnika podignut pre dva dana kada ste vi ovde nazvani stokom.

(Balša Božović, s mesta: Da li je ovo sada povreda Poslovnika?)

Voleo bih da isti ovaj broj poslovnika i ovakvo dobacivanje i branjenje ko je vas gospodine predsedavajući…

Voleo bih gospodine predsedavajući da isti oni koji su tu jedinku uveli u Narodnu skupštinu i dozvolili mu da vas, da sve nas, da građane Republike Srbije nazove stokom, da su bar tako uradili, podigli Poslovnik pa osudili. Ne, nisu tapšali su, radovali su se, pretili su još dodatno. To je način političke borbe. To jeste histerija.

Histerija je, a hvala Bogu u SNS ima stručnih ljudi u svim oblastima i ja sam im zahvalan, jer su mi pomogli u definiciji da je histerija medicinski naziv kada neko ne može da kontroliše svoje impulsivne reakcije i svoje ponašanje. A neko ne može da kontroliše to, to se videlo i sinoć, to se videlo i pre dve večeri, to se videlo i sada kada neko drugi govori, odmah su tu reakcije, odmah je tu dizanje papira, odmah su tu neke pretnje, odmah je upadanje u reč.

Šta je to nego nekontrolisana impulsivna reakcija, šta je to drugo nego histerija?

(Balša Božović, sa mesta: Šta je ovo, gospodine Bečiću?)

Da li tako nešto nekoga vređa? Ne, vređa samo one koji u svom političkom vokabularu imaju mržnju pretočenu u to da vas je neko pozvao, nazvao „stokom“, a niko nije ovde reagovao. Nisam video nijedan Poslovnik, ali sam video i čuo pretnju i čuo sam aplauze.

Manjak argumentacije, višak mržnje, opet ćemo doći do one histerije.

Znate, prošao sam u ovoj Narodnoj skupštini sve i svašta, prošao sam i kletve koje su nam bile upućene, ali…

(Balša Božović, s mesta: Koji član?)

Član 107. za one koji ne čuju,

(Jovan Marković, s mesta: Koji član?)

Član 107, dostojanstvo na koje niste reagovali kada su nas oni koje ste vi uveli u ovu skupštinu nazivali „stokom“. Tada niste reagovali. Niste čuli, aplaudirali ste i slagali ste se sa tim, ali neko, a zna se da je u Srbiji nesreća kada se izgubi bližnji svoj, nesreća je kada se nešto strašno desi…

(Janko Veselinović, s mesta: U čemu je povreda?)

Gospodine Bečiću, opet ću se vratiti na onaj medicinski, kada neko ne može da kontroliše impulsivne reakcije, evo pogledajte molim vas ko ne  može da kontroliše impulsivne reakcije.

(Marko Đurišić, s mesta: Ovo je uvreda.)