Gospodine Bečiću, ukoliko je ova Vlada ono što je tako ponosno u naletu valjda da zaseni gospodina Živkovića nazivajući vas „stokom“, valjda da zaseni još više da ide korak dalje u svim tim stvarima, onda ono što se dešavalo u Srbiji 12 godina, što se dešava u Vojvodini 14 godina, ,ne da je nesreća, to je epidemija, to je razaranje, to je rastakanje našeg društva, rastakanje radnih mesta, rastakanje firmi kroz privatizaciju, pljačka kroz razvojne banke, kroz različite banke, kroz firme koje su upropastili, kroz državu koju su uneredili, kroz sve nas koje su upropastili i prezadužili.

Malo je to što je želeo gospodin Đurišić da zaseni gospodina Živkovića nazivajući nas „stokom“. Malo je to što je rekao, a još je manje ono što nam se dešavalo pod njegovom vlašću i onih stranaka u kojima je bio.

Zahvaljujem.

Vrlo zanimljiv amandman, ali probaću da objasnim i vama i tužiocima, sudijama u Srbiji, gde su njihove pare, gde su njihovi novci. U devetom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti, primetili smo jednu anomaliju koja je trajala godinama.

Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije predlaže po dva kandidata, po dva člana iz redova advokata i profesora sa pravnog fakulteta u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Ta odluka je donesena. Četvorica ljudi su bili, mislim da će mi to uvaženi kolega Pera Petrović i potvrditi, četvorica ljudi su izabrani u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Njihova naknada za rad i za članstvo je bila u visini poslaničkog dodatka, u visini od 30.000 dinara. Onda, na volšeban način, stranke predlagača amandmana, tako zabrinutog nad sudijama, nad tužiocima u Srbiji, je podizanjem ruku odredila da ta naknada ne bude više samo poslanički dodatak. Odredila je da ta naknada bude šest prosečnih plata u Srbiji. Šest prosečnih plata su čašćavali svoje ljude, svoje članove koji su advokati ili profesori na pravnom fakultetu, koji su bili članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Desetine i desetine miliona dinara su na taj način bile prelivene u privatne džepove njihovih članova, njihovih kandidata, njihovih prijatelja.

Samo još rečenicu, dozvolite.

Vrlo simptomatična stvar se desila u onom trenutku kada smo odlukom istog Administrativnog odbora smanjili tu nadoknadu na poslanički dodatak. Istog trenutka svi su podneli ostavke. Znači da su jedini motiv bile finansije. E, tamo su nestale plate i za sudije i za tužioce i moraju da pitaju predlagače amandmana, a ne Vladu Srbije.

Zarad istine i zarad te tako predstavljene pobede, kako reče predlagač amandmana, koja se meri aplauzima koji su došli sa druge strane, znate, i u cirkusu se klovnovima aplaudira. Tako da, to jedno sa drugim nema nikakve veze.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Pobeda se određuje na jedinom mestu gde se pobeda određuje. Ona se ne meri aplauzima, podrškom i ona se meri na biralištima, a građani Republike Srbije  su se opredelili koju politiku podržavaju i šta podržavaju. Paušalno iznošenje ocena da je neko pobedio večeras, mislim da će pobediti Vlada Republike Srbije izglasavanjem ovog budžeta Republike Srbije za 2015. godinu.

Gospodine predsedavajući, reklamiram Poslovnik, član 108.

Definitivno da večeras sedimo u dve različite sale, definitivno dve različite zgrade, definitivno dve različite države. Ja vas molim da onda kada se uputi ta opaska kako su nekome neka prava uskraćena, molim vas smo ih pitajte koja prava? Da li možda javljanje po Poslovniku? Javili su se hiljadama puta. Da li pravo na repliku? Hiljadama puta. Ono što je bio raritet u vremenu kada su oni vodili parlament. Godine 2008, 2009, 2010. dobiti pravo na repliku, pa ja sam bio srećan ako jednom u šest meseci to dobijem od gospođe Čomić, recimo. To je u analima bilo upisano ako se dobije pravo na repliku. Samo ih pitajte koja su to prava uskraćena?

Dozvolite mi da završim, molim vas.

Bio bih mnogo srećniji da smo pre nekoliko dana, pre dva dana, da sam isto video toliko poslovnika i toliko podignutih ruku na zaštiti parlamentarizma, kada su vas nazvali stokom, kada su sve kolege narodne poslanike nazvali stokom. Ali ne, to je bila pesma za uši. Tada su ta prava bila ostvarena. To je zaštita demokratije. Ali, ako je neko bio uvređen i povređen, pomoći ću vam u vođenju sednice, zato što je to nešto imputirano prema nekome ko je govorio pre gospodina Đukanovića, jedino ko je bio i povređen i uvređen su građani Beograda pod vlašću Demokratske stranke, građani Srbije 12 godina, nažalost, u Vojvodini i celih 14.

Jako kratko gospodine predsedavajući. Da ovo je zakon o tom zaduživanju. Gospodo narodni poslanici, evo ga zakon iz 2011. godine. Nema ni kamate, nema ni gde, nema ni šta, samo gola cifra kojom smo se zadužili za „Srbijagas“. Evo ga ugovor iz 2010. godine, gospodine Đurišiću. Gde je ovde kamata? Gde je ovde povoljan kurs? Gde je ovde euribor? Gde su ovde ostali uslovi? Kako ste se zaduživali? Što ovim ne mašete? Šta ste vi radili kada ste mogli to da radite?

U ovom ugovoru se jasno kaže – precizne obaveze naše države kako uzimamo kredit, kod koga pod kojim uslovima. Evo ga zakon koji ništa ne krije, evo su zakoni kojima ste se zaduživali. Obični papirići gospodine Đurišiću, a sada nam držite ovde predavanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo tih koji nam čitaju tu i spočitavaju razne uslove. Ovaj zakon iz 2011. godine kojim su se pod katastrofalnim uslovima zadužili za 180 miliona evra. Evo za iz 2010. godine još gori uslovi za 170 miliona evra. Nigde ne postoje uslovi, nigde ne piše kamata, nigde ne pišu rokovi, ništa ne piše. Ali, gospodo narodni poslanici, vrlo je zanimljiv član 5. Slušao sam pažljivo dva sata kako mi netransparentno radimo zato što zakon stupa na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja.

Evo, pročitaću vam zakon gospodina Đurišića. Član 5. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Šta ste to radili gospodine Đurišiću kada ste mogli da pišete zakone? Kako ste primenjivali to? Šta očekujete od nas? Transparentno pokazujemo pod kojim uslovima, transparentno pokazujemo kod kojih banaka, transparentno pokazujemo i kada ćemo to vratiti. Šta ste nam vi ovde dali? Papiriće koji odmah stupaju na snagu, istog dana, iste večeri, čim ih objavite.

Kakvu smo mi pridiku slušali ovde dva sata od vas? Što, jeste li stali pred nas i rekli – evo kako smo mi radili, što ne radite tako? Sto puta ste gore radili. Ništa, na običnom papiru samo iznos, niti kada će da se vrati, niti pod kojim uslovima, naravno, odmah sledećeg dana.

Oborite glavu i jeste za obaranje glave, gospodine Đurišiću.

Evo, priznajem, gospodine predsedavajući, član 107. Poslovnika, ja sam nervozan. Znate, čitam ovaj zakon koji je usvojio prethodni govornik koji je vas optužio za nervozu i ja sam nervozan, jer u njemu stoji: „U iznosu koji ne može biti - kod „Unikredit“ banke ad Beograd – veći od dinarskog iznosa indeksiranog prema iznosu od 30 miliona evra, uvećanog za iznos pripadajuće ugovorene kamate, naknada i troškova. Koje, bre, kamate? Koje kamate ste ugovarali, gospodine Đurišiću? Koje naknade ste ugovarali? Koje troškove ste ugovarali? Gde se oni nalaze ovde u ovom ugovoru? Ja sam nervozan zbog toga, gospodine predsedavajući.

Ja sam nervozan zbog toga što ova Vlada mora da vraća ovakve dugove, koji ne znamo ni koliki su ni gde su. Gde su nestale naknade?

Gde su nestali troškovi? Gde su u ovom ugovoru o zajmu naknade i troškovi? Postoje kamate. Naravno, transparentno prikazane. Ali u ovim ugovorima prethodnog govornika i predlagača amandmana nema toga. Nema iznosa. Možemo samo da pretpostavljamo koliko je to i gde su nestale ove naknade i troškovi.

Gospodine predsedavajući, ja vas molim da ovde ne govorimo o pretpostavkama, da ovde govorimo o onome šta je prikazano u zakonu. Jasno i glasno tako piše. Član 107, 106. Zato što se priča o pretpostavkama. Zato što se priča o onome valjda, gledajući se u ogledalo, gledajući se u ono šta se radilo u ovakvim zakonima gde je pisalo da postoji pripadajući ugovorena kamata, ali bez iznosa, ali je pisala naknada, ali se ne zna ni kome ni kolika, ali su pisali troškovi, ne zna se koliki i kome. I to su zaduženja za „Srbijagas“ i to je zakon, ali piše, ne pretpostavka. E onda, ako ćemo ići logikom prethodnog govornika, onda ja ovde mogu da iskonstruišem znate li kakve pretpostavke? Kolike su naknade, koliki su troškovi, kolike su ugovorene kamate, kome su otišle, u kom iznosu? A zaduženja su se samo gomilala, gomilala budžetu i građanima Republike Srbije. Molim vas, nemojte da pričamo o pretpostavkama nego o činjenicama.

Što kaže uvaženi gospodin Đukanović, jesu sitni sati, jeste rano ujutru, ali toliko bezobrazluka da se izrekne, da su za 12 godina, a nažalost u nekim delovima naše države vladaju i 14 godina, zadužili za 600 miliona evra. Fini, dobri, a evo samo u ova dva papira, vidite, A4 formata na dve strane, jedan 170 miliona evra 2010. godine, a ovaj iz 2011. godine 180 miliona evra, bez nadoknada, bez kamata, bez igde ičega. Samo u ova dva papira 350 miliona evra. Puna je Skupština i puna je Vlada ovakvih papira.

Koga onda obmanjujete? U šta verujete? Da ste za 12 godina zadužili našu državu sa 600 miliona evra, a samo ova dva papira u dve godine, samo za „Srbijagas“ 350 miliona evra? Pa gde vam je obraz? Gde je čestitost, da gledate i da možete da podignete glavu i da nas pogledate u oči, iako deli ova govornica, i da takve stvari iznesete koje su besramno neistinite, gospodine Veselinoviću? Samo u ova dva papira 350 miliona evra. Nema ni nadoknade, nema ni troškova, nema ni kamata. Nemamo oko čega da razgovaramo.

Znate li koliko je ovakvih papira prošlo za 12 godina? More. More takvih papira. Onda bar, kada čitate neke podatke, usaglasite se sa gospodinom Đurišićem, dogovorite se malo da li se zadužujemo za 60, za 70 ili za 100 evra u satu i za koliko ste vi zadužili? Vi da kažete 600 miliona evra ste zadužili našu državu?

Pa evo su vam ova dva papira, treba uramljena da stoje u nekim ekonomskim delovima kao sramota jedne države. Samo izvoz, bez ikakvih daljih obaveza. I vi ste našli da nam ovde držite predavanja. Što ne objasnite kako ste došli do ovih ugovora?