… moraju da ulaze na privatan posed i da rizikuju, da ne dobiju krivičnu prijavu, jer ste prodali nešto razmišljajući o svom profitu, a ne o nastavku. Hvala.

Povreda Poslovnika gospođo predsednice. Neću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika. Član 107, narušeno je dostojanstvo.
Gde su, na kojem izletu su, na kojem pikniku su narodni poslanici stranaka bivšeg režima? Na kojem pikniku su ove prazne klupe i danas i noćas i sinoć i juče kada je bilo više ministara ovde u Narodnoj skupštini, nego poslanika bivšeg režima. Na kojem pikniku su oni? Na kojem su svakodnevnom pikniku?
Vidimo da se fruštukuje u Narodnoj skupštini, da se doručkuje, večera u sali Narodne skupštine. Ne prisustvuje se ovde, a onda se meri vreme i meri se gde su narodni poslanici SNS. Jel to neka navika iz prethodnog režima, diktatura šta smemo šta ne smemo? Šta je ovo?
Da li mene kao narodnog poslanika, kao građanina ove zemlje treba da bude strah od ovakvih reči gospodina Janka Veselinovića? Ovo su opasne tvrdnje, opasne tendencije da narodni poslanik, građanin ove zemlje nema slobodu. Mogu slobodno da pitam, ove prazne klupe stranaka bivšeg režima vređaju građane Republike Srbije. Srpska napredna stranka je ovde i u ponoć i u podne. Nije nam teško da radimo i u osam ujutru, ako vam je teško izvinite mi ćemo raditi, zato što građani Srbije to očekuju od nas.
Nećemo iz toplih klupa pitati – zašto Zaječar, Negotin ili Krajina dobila ranije struju. Ne, nego ćemo biti i na terenu, ali ćemo biti i u sali Narodne skupštine, ali prekršeno je dostojanstvo pitati, a ne okrenuti se oko sebe i pogledati te prazne klupe.

Da za trenutak prekinemo ovu idilu. Ja sam izuzetno srećan i zadovoljan čovek kada se nastave mostovi između politika, kada se naprave i premoste te razlike koje najčešće promovišemo i zaista nemam ništa protiv, čak mislim da je to vrednost kada ljudi koji se nalaze sa različitih strana vage koja se zove vlast i opozicija nađu razumevanje i podrže određene amandmane i zakonske predloge.
Ono što vidim kao loše je argumentacija za tako nešto. Kada argumentacija bude takva da se ne vide kolege u Narodnoj skupštini, pa se kaže – ne vidim nikoga iz SNS ko bi mogao tako nešto da podrži, mislim da to nema veze sa dioptrijom, a ima mnogo više veze sa političkom mržnjom, jer ne vide ti agilnost predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, a to je uvažena koleginica Biljana Pantić Pilja, ne videti Dragana Nikolića, Irenu Aleksić, ne videti sve koleginice i kolege koji su uzeli učešće u radu tokom prepodnevne sednice, mislim da je jako loše i da mnogo više govori o onome ko je takve stavove izrekao.
Ono što se kosi sa logikom, a ja nisam pravnik i neću govoriti pravnički, ali ću govoriti na način na koji prvo stvari objasnim samom sebi, a onda mnogo lakše i ljudima oko sebe, izrečeno je u jednoj rečenici, prilikom prihvatanja ovog amandmana od kolege koji nije sada tu i zbog toga ne želim da ga imenujem – ovaj zakon se ne primenjuje, ali postoje ljudi koji zloupotrebljavaju.
Kako može nešto što se ne primenjuje da se zloupotrebljava? Meni tu nema nikakve logike. Ili upotrebljavaš, pa zloupotrebljavaš ili ne upotrebljavaš. Ako nešto ne koristiš, ne upotrebljavaš, kako ga zloupotrebljavaš? Ne konzumiraš ga, a zloupotrebljavaš ga. Dogovorite se da li se ovaj zakon ne primenjuje, a mislim da se primenjuje. Da je dolazilo do zloupotreba, da, i predlagač i ovlašćeni predstavnik predlagača u načelnoj raspravi je vrlo hrabro o tome govorio.
Da ne želimo da se takve anomalije reše, ne bi davali ovakav Predlog zakona, ne bi pokušali ovakvim jednim zakonom od tri člana takve anomalije i da sprečimo.
Ovaj zakon je generalno loš, matični Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga radna grupa Ministarstva pravde već 11 meseci radi na snažnim izmenama ili na novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je loš zato što je podzakonskim aktima Ministarstvo pravde moralo da reaguje, pa su od 1. septembra ove godine i izvršitelji imali obavezu fiskalnih kasa, odnosno jasnog i preciznog određivanja poreza koji moraju da plate. Matičnim zakonom, osnovnim zakonom tako nešto nije predviđeno.
Mi možemo sada da govorimo i o javnim nabavkama, možemo govoriti o drugim i drugačijim načinima rešavanja i uređenja ove oblasti, ali hajde da nazovemo stvari pravim imenom.
Poštovani građani, govorio sam u načelnoj raspravi o tome, ni ja, verujem i većina kolega koji sede ovde u sali, verujem ni većina građana Srbije nisu toliko srećni zbog izvršitelja. Izvršitelji postoje da tamo one obaveze koje se ne izmiruju da se izmiruju na jedan mnogo ružniji način.
U načelnoj raspravi sam govorio o razlozima zbog čega su građani došli u situaciji da ne izvršavaju svoje obaveze. Jedan razlog je bure koje se valjalo ulicama Niša, ali se valjalo i ulicama drugih gradova, pa su neodgovorni političari, kojih danas nema u ovoj sali, govorili građanima ne morate da plaćate račune, stavite ih u ovo bure, na taj način ste glasali za tu opciju i za tu politiku i sve je rešeno. Naravno, da nije bilo rešeno, ali su ljudi poverovali i nisu plaćali, pa su došli u situaciju da im izvršitelji zakucaju na kućni prag i na kućna vrata.
Drugi razlog je zato što ljudi u Srbiji jednostavno nemaju novac, nemaju od čega. Izgubili su posao, nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama. Ostali su bez posla, a obećano im je 200 hiljada radnih mesta. Četiristo hiljada ljudi između 2008-2012. godine ostalo je bez posla. Od čega ti ljudi da plaćaju račune?
Računi, porez, sve ono na čemu se zasniva država koja prihoduje od toga, jednostavno moraju da se plate, i za bogate i za siromašne, i za one koji imaju i koji nemaju. Sve do 2012. godine udar je bio na najsiromašnije. Zbog toga se samo u jednoj kompaniji Marka Miškovića porez čak nije ni utvrđena osnovica, pa smo na nekoliko meseci do zastarivanja utvrdili tu osnovicu i sada se borimo preko upravnog suda, na onim mestima na onim kanalima koje država ima da se porez naplati.
Za šest meseci iz Luke Beograd, naplaćeno je više poreza nego za četiri godine pre toga. Zbirno. Izvršitelji su kucali na vrata običnim malim, koje je bivši režim pre toga ostavio bez posla, a onda im poslao izvršitelje da pokucaju na vrata. Velikima nije utvrdio ni osnovicu poreza. To su anomalije o kojima bi morali da govorimo. Anomalije matičnog, osnovnog zakona, koje rešavaju ove izmene.
Zašto su izvršitelji do sada birani na osnovu sedišta poverioca? Zašto su bili za dugove prema „Srbijagasu“, recimo, propagirani samo izvršioci, njih 16 ili 17, iz Novog sada? Zašto nisu mogli da budu iz Vrbasa, recimo, vašeg, gospodine predsedavajući, iz Vrnjačke Banje, Subotice, Zaječara, iz Vranja? Zašto samo ti da naplaćuju i da budu odgovorni prema dugovima za „Srbijagas“? Zašto izvršioci iz Beograda da naplaćuju obaveze za „Telekom“, pa onda dođu iz Beograda do Vrnjačke Banje, gospodina Vujića, pa pokucaju na vrata nekog od naših komšija tamo, već su napravili troškove? Treba doći iz Beograda. Ko će te troškove da plati? Dužnik? Zar nije normalno i prirodno, što se ovim zakonom reguliše, da poverilac, odnosno izvršitelj bude sa teritorije gde i dužnik. Manji su troškovi. Sešću u svoj auto, proći će kilometar dva, pešaka, male su to sredine. Zašto neko do Preševa da odlazi iz Beograda za dug za mobilnog operatera? Zar nije tu bio osnovni razlog i osnovna esencija korupcije koja se javila u matičnom zakonu, pa su onda neki koji su u međuvremenu postali bivši u državnoj nomenklaturi postali sadašnji kao izvršioci? To baš na izvoru, tamo gde su sedišta najvećih firmi poverilaca. Možemo i o tome da govorimo.
Mislim da su na taj način, kao što je predviđeno zakonom, koji je predložila gospođa Pantić, umanjeni troškovi izvršitelja, na taj način je smanjen teret dužnicima, onim ljudima koje je bivši režim ostavio bez posla, bez prihoda, koje je naterao, nažalost, da duguju. Ima i onih koji su poverovali Zoranu Živkoviću, pa su mislili da se sve rešava time što se ubaci račun u bure, a jedino su svoje poverenje u bure ubacili koje je prokockano.
Na ovaj način, ovim zakonom se sprečavaju moguće zloupotrebe. Kao što sam pre nekoliko dana rekao, kada smo razgovarali u načelu, ko god da ima saznanja da je izvršena zloupotreba, ma koliko zvučno ili manje zvučno to ime bilo, molim vas da podnesete krivičnu prijavu. Imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača. Imamo zakon koji će zaštiti ljude, koji će reći – da, tu je bilo korupcije. Imamo ga, konačno, posle koliko godina najava, ali ne i političke hrabrosti i političke volje da se takav zakon donese.
Na ovaj način, SNS hrabro označava mesto gde može doći do zloupotreba, hrabro označava mesto gde može da ta obaveza i teret građanima bude jeftinija, povoljnija, bolja, i to radimo ovim zakonom. Prihvatam argumentaciju, kao kolegijalnu, kao stručnu, kao korektnu, gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je ovaj amandman donekle prihvatljiv. U nekom delu se i ne slažem, ali sam siguran da ovim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ćemo tu oblast urediti znatno transparentnije, znatno bolje. Neće propagirani samo izvršitelji sa pojedine teritorije i iz pojedinih gradova.
Šta da radi izvršitelj u Preševu? Šta on da radi? Da li postoji sedište neke kompanije, neke firme gde bi on mogao da radi? Ne. U Vrnjačkoj banji? U Kraljevu? U Priboju? Gde? Zato će oni koji imaju tako dobru konekciju i karijerni sled u bivšem ministarstvu pravde, a sada izvršitelji, tako lepo plivaju na onim zakonima koje su napravili, da poštuju zakon, da dobro prihoduju. To se ovim zakonom ispravlja. Zbog toga će SNS, naravno, kao što je hrabro predložila, u danu za glasanje o ovom zakonu da glasamo. Hvala.

Replika.
Gospođo predsednice, ja vam se zahvaljujem na tome što pokušavate da objasnite da je sva procedura u Desetom sazivu Narodne skupštine ispoštovana, kao što je ispoštovana procedura kada se zilion amandmana uputi u proceduru, to je po pravilu, i niko nema ništa protiv toga. To je politički izražaj.
Mislim da je politički izražaj kada se u amandmanu napiše - briše se, briše se, briše se; i tako stotine i hiljada puta, to samo pokazuje manjak argumentacije, neznanje i da delatnost na koju se odnosi zakon se izbriše. Ne vidim u tome kreativnost i ne vidim nikakvu vezu sa hitnim postupkom.
Poslovnik o radu Narodne skupštine nije usvojila skupštinska većina u kojoj je učestvovala SNS, i ako po mišljenjima nekih kolega i kada neko kine u Srbiji, a vreme je gripa, odgovornost je na Aleksandru Vučiću i SNS. Ali, tako jednostavno nije.
Skupština u svojoj proceduri poštuje Poslovnik o radu Narodne skupštine. Ono što je istina da su se ovi zakoni nalazili u javnoj raspravi, da su prošli komunikaciju sa svim osiguravajućim kompanijama, a verujte, sa mnogima od njih sam razgovarao u prethodnim danima informišući se i o njihovim zahtevima i o njihovom razmišljanju.
Svako ko je želeo da se bavi ovim zakonima mogao je to da uradi i na tim javnim raspravama, mogao je da vidi i na sajtu NBS, mogao je, međutim, videli smo da i u 10 dana koliko su se nalazili ovi predlozi zakona u proceduri, neki narodni poslanici onako kako su nam priznali pre nekoliko dana. Dovoljno je bilo što su pročitali prvu stranu, a onda prvu, 125. i 386. Na osnovu toga se ne pravi ovoliki broj amandmana.

Zarad istine i zarad građana Srbije ja bih voleo, i zahvaljujem se gospodinu Birmančeviću što je pročitao član 4. koji su predlagači amandmana predložili da se briše.  Briše se, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobrovoljnost. Dobrovoljnost jednako sloboda, jednako jedno od osnovnih ljudskih prava.
Ja mogu da shvatim da kada se briše dobrovoljnost, da se briše sloboda ljudi u Srbiji koji mogu da kažu – želim osiguranje, ne želim osiguranje, hoćemo ili nećemo. Da li je u svemu ovome prikrivena želja predlagača amandmana za određenom diktaturom kojom će propisati da se nešto sme, a da se nešto ne sme?
Videli smo juče i u debati da su probale iste kolege narodni poslanici da nam propišu da li smemo da razgovaramo međusobno ili ne smemo. To su opasne tendencije.
Ovaj amandman je za SNS neprihvatljiv zato što brisanjem dobrovoljnosti briše se jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na dobrovoljnost, pravo na slobodu u odlučivanju, pravo da svaki građanin Republike Srbije na osnovu svog razmišljanja, na osnovu svojih želja, opredeli se šta hoće i kako hoće.
Mislim da ovaj amandman suštinski pokazuje želju predlagača, želju te političke stranke na svojevrsnu diktaturu koju ne smemo da dozvolimo, ni u parlamentu, ni u našem društvu.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, SNS naravno neće prihvatiti brisanje člana 9, jer na taj način jedna velika grupa, odnosno neživotna osiguranja, bi ostala nedefinisana i u nedefinisanim okvirima.
Međutim, ono što je meni jako simptomatično to je da smo od predlagača amandmana čuli u načelnoj raspravi da nije stigao, nije uspeo da pročita dalje od prve 125. i 387. strane Predloga zakona. Ja verujem u kreativnost predlagača amandmana da je predlaganjem ovako velikog broja amandmana naterao sebe da sada, ne onda kada je vreme nego sada, čita jedan po jedan član zakona i koristi priliku da podnošenjem amandmana u stvari uspe da pročita ceo Predlog zakona.
Mi ćemo strpljivo ovde danas sedeti. Strpljivo ćemo debatovati i strpljivo ćemo čekati predlagača amandmana da pročita ceo Predlog zakona u obrazloženju svojih amandmana. Ja sam siguran, dame i gospodo, kada predlagač amandmana danas u neke sitne sate bude uspeo da pročita svih 281. član zakona, na taj način što će ih obrazlagati amandmanski, da će on shvatiti da je ovo dobar zakon. Kada pročita zakon on će shvatiti, ja sam siguran da će predlagač amandmana prihvatiti ovaj zakon i ovaj i druga četiri zakona i da će glasati za. Zaista verujem u tu vrstu kreativnosti da će dobiti na vremenu, pročitati sve članove i na kraju glasati za zakon.

Gospođo predsednice, iskreno sam verovao da će predlagač amandmana preskočiti član 11, odnosno da neće predvideti brisanje člana 11.
Član 11. se odnosi na obavezno osiguranje u saobraćaju, utvrđuje se i uređuje posebnim zakonom – osiguranje u saobraćaju.
Znate, kada neko vozi munju pa munjom dolazi do Skupštine ili kada neko vozi preskupe old tajmere kao jedan od predlagača amandmana, pa najmanje što mogu da očekujem je da ostavi da je osiguranje u saobraćaju obavezno osiguranje ne bi li za slučaj da ako nekoga na parkingu ili negde slučajno ošteti taj preskupi old tajmer ili te preskupe old tajmere koje oni voze… Ja kao čovek koji vozi prosečan auto 10 godina star, kao i većina ljudi u Srbiji, se zalažem da postoji uređenost oblasti, da ne uđemo u anarhiju, u haos ako ne postoji obavezno osiguranje u saobraćaju.
Šta će to značiti? Dvoje ljudi koji slučajno u saobraćaju imaju neki peh da pesnicama možda dokazuju ko je kriv, a ko ne, ko je prekršio neki propis, a ko ne. Zbog toga pozivam i mislim da shodno munjama, shodno old tajmerima, shodno svim onim preskupim stvarima koje konzumiraju, a koje bi mogle biti oštećene i ugrožene, prihvatanjem ovakvog amandmana predlagača. Gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, pozivam ih da zbog njih samih odustanu od ovakvog amandmana.

Gospođo predsednice, prekršen je Poslovnik u članu 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Poštujem sve što je uradio gospodin Jovan Skerlić, ali ako pretvorimo Narodnu skupštinu Republike Srbije u mesto za reklamiranje pojedinih narodnih poslanika, gde zbirkom govora gospodina Skerlića, koju ne znam ko je priredio, ne znam ko je izdao, ne znam ko se potpisao, tako mašemo celog dana, ja to mogu da shvatim samo kao reklamu. Hoćemo li u Narodnoj skupštini naplaćivati reklamu narodnih poslanika? Šta mislite kada se uvaženi kolega Neša Galija javi za reč da kaže – evo, izdao sam, pogledate, novi CD, a poštujem sve što je uradio i uživam u muzici koju on kreira. Šta misliste da uvaženi gospodin prof. dr Orlić ili prof. dr gospodin Martinović ili gospođa Aleksandra Tomić takođe donesu svoje štivo ili štivo koje su priredili i na taj način reklamiraju u Narodnoj skupštini?
Ovakvim govorima gospodina Pavićevića pravimo od Narodne skupštine buvljak, pravimo nešto što nije. Ne pričamo o zakonima, ne pričamo o članovima zakona. Malopre sam pažljivo slušao tih dva minuta, samo u jednoj jedinoj stvari, citirajući član na koji se odnosi amandman za brisanje, a sve ostalo je bilo reklamiranje.
Evo, ja vas pozivam, molim vas, gospođo Gojković, ko je izdao to štivo?
(Vladimir Pavićević, s mesta: „Službeni glasnik“!)
Znači, reklama za nekog ko je napisao to, ko je izdao tako nešto. Molim vas, nemojte da pravimo od svega ovoga reklamni prostor od Narodne skupštine, da pravimo nešto što nije.

Ja se sada, gospodine predsedavajući pitam, šta bi rekao gospodin Skerlić da može da čuje prethodnog govornika. U prvoj ili drugoj rečenici, u Narodnoj skupštini stavio je znak pitanja i rekao – bože, zbog čega se narodni poslanici Napredne stranke, a obavestiću ga da je ovo Srpska napredna stranka, javljaju za reč i diskutuju.
Zar nije Narodna skupština izvorište demokratije, izvorište gde se debatuje i gde se govori, ali u nastavku u tom serijalu uvođenja neke diktature i mržnje prema različitom mišljenju, juče smo bili opominjani ako razgovaramo, a danas smo opomenuti zašto se javljamo po amandmanima. Mislim da je to protiv načela demokratije. Nekako se naslanja na ono amputiranje slobode u osiguranju, amputiranju slobode za sve građane Republike Srbije. Promovišu se vrednosti koje su opasne za jedno društvo, a obavestiću podnosioca amandmana, obavestiću srpsku javnost, narodni poslanici SNS, ja sam im veoma zahvalan i zato što su najuredniji u prisustvu u Narodnoj skupštini, što može da se pogleda po nekim praznim klupama ispred predlagača amandmana, što su aktivni u tome i što imaju svoje mišljenje koje će hrabro, dostojanstveno izneti sa govornice Narodne skupštine i to ni jedan argument protiv, ni jedno omalovažavanje Narodne skupštine, ni nas samih u takvim stvarima i u tom poslu nas neće zaustaviti i sprečiti, jer to građani Srbije od nas očekuju.

Replika, gospodine predsedavajući.
Zaista, poštujući kolegu predlagača amandmana i poštujući ono na čemu je doktorirao i stekao stručno zvanje, ali iz oblasti osiguranja pokazuje da zaista ne zna ništa, jer ukoliko ne shvata da je osiguravajućim kompanijama, a ima onih i koje su kompozitne i ima onih koje su životne i neživotne, koje obavljaju zajedničke poslove, samo neznanje može da kaže da im nije potrebno šest meseci da se priviknu na novo poslovanje po ovakvom predlogu zakona.
S druge strane, ono što je loše u ovom amandmanu, to je ono što bi morali građani Srbije da znaju, da na ovaj način, brisanjem člana 26. se brišu i mogućnosti za pojeftinjenje poslovanja, da se opšte kadrovski i administrativno-tehnički poslovi obavljaju zajednički, da se poslovi zaključivanja ugovora o osiguranju zajednički prave, da se promotivne aktivnosti i srodni poslovi marketinga obavljaju zajednički. Pa, ko će platiti poskupljenje poslovanja? Korisnici osiguranja.
Na ovaj način, prihvatanjem amandmana gospodina Pavićevića, ti troškovi bi se prelili i cena i povećani troškovi poslovanja osiguravajućih kompanija prelili bi se na građane Republike Srbije, na privredu. Srpska napredna stranka želi da relaksira i građane i privredu. Na ovaj način, brisanjem mogućnosti zajedničkog poslovanja, zajednčkih poslova koje će obavljati, svim onim što je gospodin Pavićević predvideo amandmanom postavio bi se još jedan dodatni namet na građane i na privredu Republike Srbije, što je nedopustivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da i slažem se sa konstatacijom mojih kolega da bi brisanje člana 28. i prihvatanje ovog amandmana bilo pogubno i loše za naše društvo, za građane i za uopšte transparentnost celog postupka i vlasništva u osiguravajućim kompanijama.
Jedan od postulata i seta zakona, seta medijskih zakona koji smo usvojili u istoj ovoj Narodnoj skupštini baš bila transparentnost u vlasništvu i učešće da više nemamo skrivenih vlasnika u medijima, pa se ispostavilo da su i nekada nekadašnji predsednici stranaka imali vlasništvo u medijima.
Ne znam zbog čega nekome ne odgovara jasno definisanje kvalifikovanog učešća, značajnog učešća, kontrolnog učešća, bliske povezanosti, koja je tačno određena i procentualnim iznosom i vlasništvom i učešćem u samim osiguravajućim kompanijama.
Kvalifikovana učešće je mogućnost i pravo da se ostvari 10% učešća ili više vlasničkih prava, 20% je za značajno, 50% je za kontrolno. Možda sve ovo dolazi i možda je poriv da se sve ovo izbriše i kada dolazi od onih koji nemaju ove procente učešća u našem društvu. Taj procenat učešća u našem društvu i uticaja se pokazao na izborima. Znate, kada takav neki zahtev oko brisanja ovog člana dolazi od nekoga ko ima 6% podrške kod građana Republike Srbije, 6% učešća, to ne može da se podvede ni kao kvalifikovano, ni kao značajno, ni kao kontrolno, ni kao blisko građanima Republike Srbije. Ja tu vidim jedini poriv zbog čega se ovaj amandman podneo, jer gledajući po tim procentima podrške iskazanim na biralištima, iskazanim na demokratskim izborima koji su obavljeni u martu prošle godine, predlagač amandmana i lista na kojoj je bio ne može da se podvede ni kao kvalifikovana, ni kao značajna, ni kao kontrolna, a ni kao bliska građanima Republike Srbije. Hvala.

Povređen je Poslovnik gospodine predsedavajući, član 108. stav 1.
Mi smo ovde izloženi ne samo danas, već i u danima koji su iza nas permanentnom učenju slobode demokratičnosti, vladavini prava, kako, bože moj, evo ništa se od svega toga ne poštuje.
Ja ću vas vratiti, i vas gospodine predsedavajući, ne moram, bili ste u tom sazivu Narodne skupštine, mnoge koleginice i kolege su bile u tom sazivu Narodne skuptšine, hvala Bogu imamo otvoreni parlament, 180 puta je 2008. i 2009. godine, 180 puta je gospođa Čomić oduzela reč, nije dala pravo na repliku, oduzela je reč opozicionim narodnim poslanicima, 180 puta. Da li je to demokratičnost? Da li je to vladavina prava? Da li je to institucija u kojoj svi mi treba da sedimo i koju treba da gradimo? Zašto dupli aršini?
Sada, kada sam se samo zapitao da li je predlagač amandmana kvalifikovan, a nije jer nema 10% učešća, značajan još manje jer ima 20%, kontrolno učešće 50%, pa ni u snu nema.
Zaboga, sada se pravi neka hipersenzitivnost na tako nešto, a šta ćemo sa 180 puta oduzete reči od strane gospođe Čomić, ne davanje prava na repliku, ne davanje prava na povredu Poslovnika? Bio sam tu, prisustvovao sam toj tiraniji koja se desila, a izvućiću vrlo rado i za 2010. i 2011. godinu, i svemu onome što je ova Narodna skupština i narodni poslanici u Osmom sazivu čemu smo bili izloženi.

Poštovane koleginice i kolege, SNS će, kao što je koleginica najavila, biti protiv ovog amandmana. Smatram da postoji mnogo razloga. Očekivao sam da će predlagač amandmana preskočiti bar ovaj član, zato što se u njemu radi o kvalifikovanom učešću.
Dozvolićete mi, vratiću se u mojoj diskusiji na član 28. stav 2. u kojem se kaže – kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvari 10% ili više glasačkih prava. Mogu da razumem da predlagač amandmana ima tu patološku odbojnost prema značajnom učešću od 20% ili kontrolnom učešću koje ima jedna druga politička opcija od 50%, ali ima pravo da sanja, ima pravo da sanja bar tih 10%. Kada imate šest i to u nekoj široj konstalaciji, imate pravo da sanjate tih 10%. Zbog toga sam smatrao da ovaj amandman, bar taj amandman o kvalifikovanom učešću i o uslovima za kvalifikovano učešće bi morali da preskoče i da ne predvide ono amandmanski briše.
Još jedan razlog. U rukama imam jedan stenogram, stenogram sa sednice na kojoj se započelo i sednice na kojoj se i usvojio trenutno važeći Zakon o osiguranju. Pročitaću nekoliko rečenica. Taj na koji se predlagači amandmana pozivaju da se vratimo na njega zbog procedure i okolnosti u kojima je donesen, jer ovaj je, Bože moj, donesen tako hitno, tako brzo, nepoštujući proceduru.
Ovo je čitao predsedavajući. Vlada Republike Srbije predlaže da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o osiguranju koji je podnela Narodnoj skupštini 19. aprila itd, za – 127 narodnih poslanika, protiv – 88 itd. Vi se pozivate na nešto što je već doneseno po hitnom postupku, želeći da opovrgnete zato što su ovi zakoni doneseni po hitnom postupku. Gde je tu doslednost? Gde je tu čestitost? Gde je tu da pred građane Srbije izađete sa valjanim argumentima, sa idejom kako može bolje, kako može drugačije, a ne – brišemo sve zato što je po hitnom postupku, a pozivamo se na nešto što je već po hitnom postupku doneseno?
Molim vas, dame i gospodo, dajte da budemo ozbiljni. Mi šaljemo jednu posebnu sliku građanima Republike Srbije. Nemojte tim sitnim fazonima, što bi rekla deca, u Srbiji da pokušavamo da zaradimo neke obične i male političke poene.
Neozbiljno je tako nešto kada dođe od bilo kog narodnog poslanika, bio doktor, docent, profesor, šuster, bilo ko. Ne delim ljude na taj način. Ali, neozbiljno je da koristite tu argumentaciju. Morali ste da pogledate ovaj 19. april, ovaj stenogram. Morali ste da pogledate da je i taj zakon donesen po hitnom postupku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje godine?)
Godine 2004, nije nikakav problem, ali ga, gospodo koji dobacujete, niste ga promenili, niste stigli, niste želeli ili niste znali. U svakom slučaju, nije postojala volja. Ako nije postojala volja, onda se pozivate na nešto što je doneseno po hitnom postupku. Ako to niste menjali u nekoj ispravnijoj proceduri, kako mislite, znači da ste prihvatili ovaj hitan postupak.
Zašto vam je hitan postupak 2004, 2005, 2008, 2012. godine odgovarao, a sada vam ne odgovara? To nije argument koji je bio dobar.
U ovih 127 nemojte da pronađemo nekoga ko i sada sedi u skupštinskim klupama. U ovih 88 koji su protiv moguće je da sede neki ljudi koji se nalaze ovde, u onim koji su protiv. Ali, odgovarao vam je hitan postupak tada, a sada ste protiv. Samo se dogovorite šta želite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Baš ovi zakoni i jesu pokazatelj da smo bolji. Godine 2004. je usvojen Zakon o osiguranju. Niste bili tada deo vladajuće koalicije, okej, zašto niste menjali? Šta ste radili? U dve vlade ste učestvovali. Od 2004. do 2012. godine koliko je prošlo vremena? Osam godina. Zašto niste menjali? Mi jesmo bolji baš zato što menjamo. Možda ne odmah, ali posle dve godine menjamo. Ovo je naše razmišljanje kako Zakon o osiguranju može da bude kvalitetniji i bolji i hvala vam na toj prilici da poentiramo. Evo, četiri puta smo bolji. Vi ste imali osam godina protoka vremena, ništa niste uradili po tom pitanju. Dve godine je prošlo i SNS je promenila Zakon o osiguranju, odnosno izglasaće ga u narednim danima.
S druge strane, mislim da smo svi mi narodni poslanici, građani Srbije, svi smo jednaki pred Bogom i pred zakonom, jer ako neko može da kaže – ovaj zakon je besmislen, a neko drugi ko sedi sa druge strane ne može da kaže – ovi amandmani su besmisleni, to su različiti aršini i ja ne verujem u Skupštinu različitih aršina i ne verujem u društvo različitih aršina. Za nekoga nešto može da važi i neko ima potpuno pravo da šta god kaže i kako kaže i šta uradi da je u pravu, a da sa druge strane neko ne može da iskaže svoj stav o tim amandmanima.
Nismo mi rekli, nije SNS rekla da predlagač amandmana, ne vi u konkretnom slučaju, ne radi se o ovom amandmanu, radi se o nizu amandmana koji kažu – briše se. Zato što je predlagač amandmana u raspravi u načelu rekao – nisam pročitao zakon, odnosno pročitao je prvu, 125. i 357. stranu. Kada neko tako prizna u načelu, pred ljudima, pred narodnim poslanicima, zašto je to teško eksploatisati? Zašto je to teško pozvati se na tako nešto?
Ja verujem, kao što sam i malopre rekao, da je ovo dobar put da predlagači amandmana – briše se, na ovaj način dobiju u vremenu da pročitaju zakon. Strpljivo ćemo čekati do 281. člana ovog Predloga zakona. Siguran sam da kada prođu svi ti amandmani – briše se, kada predlagači uspeju da pročitaju ceo zakon, ja sam siguran da će gospodin Pavićević ustati i reći – ovo je dobar zakon, glasaću za njega. I mislim da bi to bilo dobro. Mislim da bi to bilo dobro zato što argumentacija koju je izrekla i gospođa Tabaković i gospođa Dragutinović i narodni poslanici SNS govore u prilog tome da će gospodin Pavićević u Danu za glasanje, kada bude pročitao zakon, kada bude prošao sve ove amandmane, ja sam siguran da će on jednim glasanjem se opredeliti za Zakon o osiguranju, nov posle dve godine. Sve ono što vi niste uspeli da uradite i ispravite za osam godina.

Zahvaljujem se.
Replika na direktno pominjanje.
Nijednom nisam pomenuo da je podnošenje amandmana opstrukcija. Voleo bih da predlagač amandmana malo pažljivije sluša druge, umesto što sluša odjeke svog govora. Ja smatram da je ovo dobro. Ja sam rekao da ću pažljivo saslušati i sačekati predlagača amandmana da pročita svih 281 član ovog zakona, jer kada pročita, siguran sam da će za ovaj zakon i glasati. Kod tih dekonstrukcija, destrukcija, razgrađivanja, morao bi da razmišlja o jednim izborima koji će se obaviti za dve nedelje za jednu lokalnu samoupravu, pa umesto da se kao sve političke opcije i sve političke stranke borimo za što veću podršku građana Republike Srbije, za što veću podršku tih lokalnih samouprava, neke političke stranke i parlamentarne političke stranke su morale da se bore za ljude koji bi stali na njihovu listu, a onda nisu mogli ni za njih da se izbore.
Zamislite da vi zastupate interese građana, a niste mogli da ih ubedite da vam je potrebno četrdesetak ljudi koji bi stali na vašu listu i kandidovali te ljude za jednu lokalnu samoupravu, za izbore koji će se desiti 28. decembra. Mislim da je to skandalozno. Skandalozno je da neko uzima argument zastupanja građana Republike Srbije, a pred te iste građane nema sa kim da izađe, zato što nema ljudi koji će stati iza imena stranaka, ne znam kako se zovu, niti iza lidera tih stranaka. Pazite kada se vi borite da napravite listu od četrdesetak ljudi, pa ni to ne uspete, a kako li ćete se tek boriti za podršku građana koji žive u tim lokalnim sredinama? Razmislite o tome pre nego što podnesete ovakve amandmane.