Rekao sam - gospodina Pavićevića, bez želje da ga pozivam na repliku u krajnje afirmativnom smislu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam se prijavio za repliku.)

Ja se zahvaljujem, gospodine predsedavajući prethodnom govorniku kolegi Stefanoviću na prilici za poentiranje.
Ukoliko su dve jedine zamerke na moj malopređašnji govor i iznešene stavove od 13-14 minuta lingvističke prirode, da li je ispravno premijer Vlade ili predsednik Vlade, evo, priznajem, ispravio me je, naučiću. Hvala na tome, ako je to jedina zamerka na nešto što je izrečeno, a bilo je mnogo suštinski bitnijih stvari.
Hvala i na prilici za poentiranje koje glasi: Isidora Ranković i taj spisak, kako je kolega Stefanović rekao, ljudi koji su izvršili zloupotrebe u prethodne dve godine.
Ja ću javno pozvati sada ovde gospodina Stefanovića da načini krivičnu prijavu protiv tih osoba ako su učinili zloupotrebe, da je lepo obrazloži. Ja ću potpisati prvi tu krivičnu prijavu ako će gospodin Stefanović potpisati drugi.
Srpska napredna stranka nije sigurna kuća za bilo koga ko čini zloupotrebe. Imao jednu, dve, deset knjižica, imao u telefonu brojeve ne znam koga u ovoj državi, to ga neće zaštiti od ruke pravde i zato sam spreman vrlo eksplicitno još jednom da to pokažem i na delu.
Da li su članovi stranke, ne znam. I da jesu i da nisu, zbog zloupotreba isto će proći, ali ono što znam, da je bivši pomoćnik ministra pravde Dejan Pašić, jedan od najvećih izvršitelja u Beogradu i član Demokratske stranke.

Evo, ja ću se još jednom zahvaliti profesoru srpskog jezika i gramatike, poznatom lingvisti. Da li postoji gospođa predsednik, kako je to rekla koleginica Biljana Pilja, da li je i u kojem agregatnom stanju DS, ni to nije toliko bitno. Bitnije je šta radi i kako radi.
Na moju pruženu ruku po stoti put ostala je u vazduhu. Rekao sam – evo, potpisaću krivičnu prijavu protiv tih za koje je prethodni govornik tvrdio da su izvršili zloupotrebe. Sada kažem – ne, nisu oni krivi. Sada je kriv neko drugi. Pa, podnesite prijavu i protiv tih drugih, i to ću potpisati, i to ću podržati, zato što je SNS u osnovi, u srži, u biti za borbu protiv svakog vida korupcije, protiv svakog vida kriminala, protiv svih izopačenosti ovog društva, koje ste uneli da li šest meseci pre pada s vlasti ili godinu ili tri ili za svo ono vreme za koje je vršena vlast, ali obrazložite.
Lako je sa skupštinske govornice reći zloupotrebe. Hajde da ih ispravimo. Srpska napredna stranka ispravlja baš na ovaj način, zato što nas nije briga da li je neko član ili nije lan. Važno je samo da se radi po zakonu i ispravno. Zato smo predložili ovaj zakon, da ne može niko, pa makar to bio Dejan Pašić, pa makar to bio bivši, budući ili sadašnji član DS ili neke stranke bivšeg režima. Baš zato što želim da ispravimo te nepravilnosti, zato što ne dugujemo nikome ništa, zato što se nijedan zakon ne donosi po volji pojedinca, već za opšte dobro, za dobro države, za dobro građana Republike Srbije.
Ako imate dobru volju, ako imate istinitost, a čuli smo i za neke sudske ili ne znam šta, koji su prihodovali 180.000, pa im nismo dobili ime. Tako i sada nećemo dobiti krivičnu prijavu obrazloženu, već grubo politikantstvo i kršenje svih načela Narodne skupštine da se koristi skupštinska govornica za iznošenje neistine.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Ono što moram da reagujem je iz dva razloga. Jedno je stvar struke, drugo je stvar politike. Ono što je izrečeno i uz svo uvažavanje evropskih vrednosti na kojima je koleginica magistrirala, mislim da je ne kvalifikuju dovoljno da govori o tome da matematika nije dominantna na fakultetima tehničkih nauka.
Morate malo više truda da pokažete osim što ste prošetali pored nekog fakulteta tehničkih nauka, da li on bio Mašinstva, Elektrotehnika, Građevina, bilo šta i da vidite da matematika je dominantna, matematika je u osnovi gotovo svih 42 ispita koja sam položio na Mašinskom fakultetu univerziteta u Beogradu. To je ono što se tiče struke, a zaista ne stoji da matematika nije dominantna na tehničkim naukama. Ne znam šta će biti dominantno? Možda mehanika? Ali, mehanika se sastoji i naslanja se na matematici. Tako da, apsolutno šta god, koji god predmet otvorili dalje od korice, a videli smo da neki narodni poslanici čitaju samo zakon naslovnu stranu, kada idete malo dalje od te naslovne strane, videćete da je na tehničkim fakultetima sve matematika.
Ono što jeste politika, a to je da govor nekog čoveka na mitingu SNS ili bilo koje druge stranke kao što ga ne kvalifikuje, tako ne treba ni da ga diskvalifikuje. Zašto? Podsetimo se svih onih mitinga demokratske stranke, svih onih ljudi koji su se tu pojavili. Neki zato što su morali, neki zato što im je zavrnuta ruka iza leđa, a neki zato što su bili čašćeni, recimo, direktorskim mestima posle toga. Neću biti dovoljno prizeman, toliko prizeman zato što cenim umetničke vrednosti nekih ljudi koji su se ostvarili, recimo, u svetu filma. Koji su đipali na mitinzima DS i posle toga oni su bili čašćeni upravničkim i direktorskim mestima u nekim pozorištima.
Šta sa tim? Šta sa tim? I to, ne da ih je predložio kolektiv, a u ovom trenutku, kao što je profesor akademik kolega Ninoslav rekao, da su to dvoje kandidata dobili podršku kolektiva. Dobili podršku od onih ljudi koji rade sa njima, koji znaju bolje nego i vi, i ja. Zašto da diskvalifikujemo mišljenje onih sa kojima su ti ljudi radili, sa kojima rade? Kolega koji je diskvalifikovan samo zato što se pojavio na mitingu SNS, Bože strašno, je dobio nemerljivo više glasova kolektiva, ali ćemo ceniti mišljenje onoga ko kaže da matematika nije u osnovi tehničkih nauka. Pa šta je onda to? Politikanstvo? Neke stvari ne mogu i neću da razumem zašto se diskvalifikuju ljudi zbog prisustva. Možda imate video zapis ljudi koji su prisustvovali mitingu. Da li nemaju pravo na život u Srbiji možda pod takvom merenju?

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Verujem da je koleginica mislila na onih 37 kuća koliko je Vlada Republike Srbije uz pomoć prijatelja sa svih strana sveta obnovila i koje su predsednik države i predsednik Vlade Republike Srbije udelili onima koji su u majskim poplavama ostali bez krova nad glavom, a koje je zadovoljstvo tih ljudi koji neće ostati na ulici, neće sačekati zimu na ulici pretvoreno u zavrtanje ruku, onda to više govori o koleginici koja je to izrekla.
Uvek sam za to da se ljudi pitaju i da se ispoštuje njihovo mišljenje, ali po ovom principu koleginice koja je govorila pre mene, morala bi prvenstvena da razgovara sa liderom svoje stranke, sa gospodinom Pajtićem. Kako je to moguće da neko ko zahteva i zasniva svoju politiku na vrednostima, na demokratskim vrednostima, zadržava kompletnu vlast u AP Vojvodini, a ima podršku 6% ljudi u Srbiji? Kako je moguće da se dovodi u pitanje neko ko je u svom kolektivu dobio nemerljivo veću podršku, a ne dovodi se u pitanje to što je samo 6% ljudi u Vojvodini reklo da želi da ih i dalje vodi Bojan Pajtić i DS?
Koji su to viši aršini? Nemožete samo da vrtite glavom i da kažete – e sad nam odgovara da koristimo to, pa nam malo ne odgovara, pa ćemo sada da konzumiramo neke alate, pa sada nećemo.
U redu je, jesam za to, ljudi moraju da se pitaju. Ono što kažu na izborima to je svetinja, a ljudi u Vojvodini su rekli neće Bojana Pajtića, neće DS, neće umesto pomoći, sifone i sve ono čime ste zatrpavali penzionere, neće Fond za kapitalna ulaganja na taj način, neće Agrobanku koja je kriminalizovana, neće Bojana Pajtića.

Predsedavajući, diktatura je oblik vladavine koja jer glavno svojstvo da jedna osoba, diktator, može vladati neograničenom moći.
Mi smo upravo sada videli tu težnju kod uvaženog kolege Pavićevića. Kada ćemo da pričamo, kada ćemo da se smejemo, kada ćemo biti u sali, kada ćemo što kaže moj uvaženi kolega Martinović da dišemo, molim vas šta je ovo? Zar ja pre početka sednice ne treba da konsultujem Poslovnik, zakone, već gospodina Pavićevića kad mogu da govorim, kad mogu da sedim, kad mogu da radim, kad mogu da komuniciram sa mojim kolegama? Kakvo je to svojstvo, šta je to u gospodinu Pavićeviću i Novoj stranci da diktatorski se ponaša prema Narodnoj skupštini, prema kolegama, pa oni koji su neposlušni kao ja šalju im poruku da će im staviti kesu na glavu, pa ostalima kada daju dobar predlog zakona da ih terorišu sa 600 amandmana „Briše se, briše se, briše se…“, a sada idemo dalje, čak i fiziološke potrebe ili potrebe komunikacije koje su sasvim normalne u ovoj Skupštini se ograničavaju i govore šta moramo i šta ne moramo da radimo, šta smemo ili ne smemo da radimo.
To je opasno promovisati u Narodnoj skupštini i ja cenim vašu želju i potrebu i sve ono što ste uradili da gospodina Pavićevića ograničite na neku normalnu civilizacijsku komunikaciju i demokratska načela na kojima je sazdana Narodna skupština Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Vidite, poslednjih nekoliko rečenica koje je izrekao prethodni govornik i kada bi se gledale samo ovako izvučene, mogle bi izgledati iskreno, ali posle onoga što sam doživeo prošlog petka, ali što sam doživeo od tog petka pa do danas mi pokazuje da gospodin Pavićević nije iskren.
Prošlog petka na jednoj društvenoj mreži posle statusa gospodina Živkovića neko od pratilaca, poštovalaca, prijatelja je poslao jasnu poruku da meni, Zoranu Babiću, treba staviti kesu na glavu.
To sam dokumentovao kopijom tih naloga. Nisam otišao u policijsku stanicu, niti ću to uraditi, zato što se u ovoj zemlji poštuje sloboda, sloboda izražavanja, sloboda pisanja, sloboda mišljenja, ali sam to dao kolegama Živkoviću i Pavićeviću.
Jesam očekivao, ali nisam dobio bar jednu ogradu. Ne mora javno, može i na hodniku, da kaže – kolega, žao mi je zbog toga. Ne, nisam dobio ogradu da neko kaže – ej, to je loše, tako se ne komunicira, tako se ne radi, ali pošto se radi o naprednjaku, pošto se radi o Zoranu Babiću, da, njemu treba kesa na glavu.
Takvu su poruku poslali i Živković i Pavićević time što se nisu ogradili niti su osudili tako nešto, jer se desilo na društvenim mrežama, ispod naloga koji su oni pisali i zbog toga ne verujem u iskrenost reči koje je malopre izgovorio gospodin Pavićević.

Molim vas, još jedna rečenica.

U redu, prijaviću se još jednom.

Mogu da razumem i ne samo da razumem, već i podržavam različitost u razmišljanjima, različitost u stavovima, to je osnov demokratije i to je put do najboljeg rešenja. Mislim da je različitost u razmišljanjima i različitost u političkim stavovima i delovanjima vrednost svakog društva, pa i srpskog društva.
Ono što ne mogu da razumem, ali mogu da oprostim, kao što sam oprostio pre nekoliko dana kada se ta politička različitost pretvorila u ličnu mržnju i kada je na društvenim mrežama ono malo pratilaca gospodina Zorana Živkovića, kolege Zorana Živkovića, pozivalo da se Zoranu Babiću stavi plastična kesa na glavu, a da nisam dobio ni izvinjenje, pa čak ni ograđivanje od takvih stavova i takvih tvitova koji su se pojavili, koji su skandalozni, koji su protiv bilo kakvih i ljudskih načela, ali, mogu da oprostim.
Ono što ne mogu ni da razumem, ne mogu ni da oprostim, a to je kada se ta politička mržnja prelije u ličnu mržnju, a lična mržnja u mržnju prema institucijama, u mržnju prema državi, a Skupština Srbije je jedan od fundamenata, jedan od temelja, jedan od stubova našeg društva. Kada se na istom tom Administrativnom odboru, na moje pominjanje te kovanice koju je izmislio kolega koji sedi ispred gospodina Živkovića, a ne ja, pokazujući je kao loš primer, gospodin Živković je išao dalje, pa je Skupštinu nazvao nečim protočnim, što se nalazi u kupatilu, a nije bojler. To u svakom slučaju nije parfem. To u svakom slučaju nije nešto što koristimo za higijenu.
Neka građani Srbije procene šta je to, neka građani Srbije procene vrednost onoga ko na Skupštinu, ko na građane Skupštine, a ovde sede građani Skupštine, ne samo 250, ovde sede građani koji su nas u ovu Skupštinu poslali. Zbog toga, zbog poštovanja vrednosti Skupštine, evo na koji način gospodin Živković gleda prema građanima Srbije kao nečemu što se nalazi u kupatilu. Protočno je, a nije bojler. Nažalost.

Gospodine predsedavajući, kao i svaki normalan i pristojan čovek, verujući čovek, imam strah jedino od Gospoda Boga i ni od koga i ni od čega više, a naročito ne od društvenih mreža ili takvih nekih virtuelnih stvari. Poštujem svačije mišljenje. Mislim da nismo ovde na izboru za mis ili mistera, ali verujem da bih onoga, koji je mogao da nam spočitava ovde estetske razloge, pobedio i u tome. Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji kažu – vrlo lako.
Zbog tih i takvih tvitova sam bio veoma srećan. Zato što je u Srbiji slobodno da se ljudi izražavaju, zato što nema cenzure, zato što nema ne slobode, jer da nema, odnosno da ima ne slobode, sigurno da bi tako nešto bilo ukinuto ili pomereno.
Ono što sam očekivao i ono što bih uradio, kada se neko nalazi u mom okruženju, pa makar i u virtuelnom okruženju, neću podržati ako radi neke stvari koje su protiv zakona, protiv prava, protiv ljudskosti, na kraju krajeva, protiv života nekog drugog, ma koliko ga ne voleo ili bio sa neke druge strane.
Ogradu, osudu nisam čuo. Nisam čuo ni danas, što znači da u Srbiji postoji potpuna sloboda i u medijima i na društvenim mrežama, niti sam pomislio niti ću tako nešto i prijaviti, baš zato što želimo da verujemo slobode izražavanja, ali ono što želim da se zna da postoje ljudi u ovoj sali, među našim kolegama, koji priviđaju kese na glavama i mojoj, a i vašoj drage koleginice i kolege.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107, uz podršku naporima i vašim i gospodina Bečića da ovu sednicu vodite na jedan normalan i pristojan tok i da se govori o tački dnevnog reda, a ne o onome od taksista, pa nadalje, kome šta kako padne na pamet.
Međutim, ono što mi je posebno zaparalo uši, sa mojim iskustvom narodnog poslanika u tri saziva, upozorenje i prst podignut visoko, prst upozorenja – pazite kako se, guvernerko, obraćate narodnim poslanicima. Da li je to pretnja, zato što smo birali narodnu poslanicu?
Kako bi vi odreagovali, odnosno kako bi onaj ko je podigao taj prst uvis odreagovao ako bih rekao – pazite kako se obraćate guvernerki, jer mi smo je birali, niste vi? Ali, mi od guvernerke ne tražimo kako će da nam se obraća, milozvučnim tonom. Očekujemo ono što ona radi. Na mestu je zbog stručnosti, iskustva, znanja, umeća, zbog svega onoga, zbog karijere koja je bez ijedne mrlje, zbog koje sam sa dve ruke glasao za gospođu Tabaković i uvek u budućnosti. Ali, ne tražimo milozvučni ton. Tražimo da radi ovako kako radi u okviru NBS.
Upozorenja, pretnje, kako bi se vi ponašali na osnovu toga? Vika u Skupštini, prepirke, stvarno oni koji su nas optuživali da pravimo kozačku skupštinu prave je sami svojim političkim delovanjem. Da li je to zbog toga i da li je ova nervoza produkt toga što je u Beogradu danas počeo samit kineskog premijera, 16 premijera centralne i južne Evrope? Sve ono što su oni pre i toga mogli samo na TV, i to možda na „Diskaveriju“ ili na tako nekim kanalima da vide, ali nikada da organizuju u Beogradu.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu trpeljivost i pomirljivost u vođenju sednice, ali mislim da je na ovaj način i ovakvim petominutnim istupom prethodnog govornika, a naravno da tu ne mislim na gospodina Đukanovića, najgrublje prekršeno sve ono što znači Narodna skupština. Pet minuta govoriti o naslovnoj strani zakona, o prelaznim i završnim odredbama, i ništa više, je najgrublje kršenje dostojanstva Narodne skupštine. I to posle jednog sjajnog govora mladog kolege, gospodina Orlića, koji je vrlo pomirljivo, vrlo korektno, matematički tačno i precizno, rekao bih filigranski objasnio i kada su zakoni ušli u proceduru i koliko vremena je bilo, ali to našem kolegi koji decibelima nadmašuje to što nije pročitao dalje od prve strane, ali je bio veoma glasan da objasni zašto o tim zakonima neće glasati.
To više govori o onome ko krši dostojanstvo Narodne skupštine. To više govori o onome ko ne čita dalje od jedne strane, jer na toj prvoj strani se vidi ime guvernerke gospođe Tabaković ili ime predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića. To je zbog te političke mržnje, političke netrpeljivosti zbog koje nekima vide kese na glavi, a protiv zakona će glasati samo zato što je došao ispred Vlade Republike Srbije, zato što ga je predložila Narodna banka Republike Srbije.
Evo, i za sve one koji možda nisu stigli da pročitaju kao prethodni govornik, ovo je razlog. Ako je neko uzeo zakon, video naslovnu stranu i rekao – neću glasati, e to je baš razlog zbog čega treba glasati. Ali, treba na jedan miran i dostojanstven način reći onim ljudima koji krše dostojanstvo da to ne rade, već da energiju koju ulažu u mržnji više koriste za čitanje zakona.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da mogu da se složim da, naravno, procedura mora da se poštuje, zakoni moraju da se poštuju, ali prvenstveno mora da se poštuje izborna volja. Ono što misle građani Srbije je svetinja. Ono što misle građani Republike Srbije je svetinja, ali vidim da prethodnom govorniku, podržavajući listu Bojana Pajtića, nije svetinja to što neko sa 6% podrške, pitanje je sada i tih 6%, drži kompletnu vlast u AP Vojvodini. Gde su tu demokratska načela? Gde je tu procedura? Što ne kažete gospodinu Bojanu Pajtiću – ispoštuj proceduru, ispoštuj demokratiju, siđi sa vlasti, raspiši izbore i pitaj građane u Vojvodini šta misle i kako misle? Nemojte nas ovde učiti o tome.
Uostalom, ovo je još jedna potvrda koliko sam bio u pravu i koliko je ovakvim istupima, kao što smo malopre čuli da je pročitao prvu, 128. i 386. stranu i da je to bilo dovoljno za 500 amandmana… Da li je to normalno, gospodine predsedavajući? Pročitate tri strane zakona, nemate vremena ni za šta drugo, ali podnesete 500 amandmana i to kažete, pazite, smislenih amandmana, gde se svaki član briše i gde je isto obrazloženje za to brisanje, a pročitali ste tri strane teksta, kako je lepo i precizno izračunao gospodin Orlić, od 200 i nešto strana. Nije dovoljno što će se neko zacrveneti, kao što se sada zacrveneo verovatno od sramote zbog takvog izražaja i svega onoga što je rekao u Skupštini, ali pročitati tri strane teksta, tri strane zakona i podneti 500 smislenih amandmana – briše se, i još promovisati i učiti nekoga o procedurama. Pa, o procedurama učite gospodina Pajtića.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Gospođo Tabaković, uprkos ovoj poplavi amandmana, Srpska napredna stranka, što ste mogli da zaključite iz diskusije uvaženih koleginica i kolega i ja sam im zaista zahvalan zato što su govorili o suštini ovih zakona, a ne o brojanju dana ili brojanju stranica, nisu se bavili formom ili veličini slova, Srpska napredna stranka će bez obzira na tu poplavu amandmana podržati i glasati za predloge zakona koje ste predložili Narodnoj skupštini za usvajanje.
Danas sam strpljivo pratio gotovo ceo tok sednice i trudio sam se da vidim bar jednu suštinsku zamerku. Nisam je čuo, ali sam zato čuo vrlo kvalitetne odgovore, vaše odgovore, tendenciju i želju da se posle mnogo godina odlaganja Zakona o osiguranju, odlaganja razdvajanja životnih na neživotne, nekako je bilo najlakše reći - dajte nam još godinu dana, ali ne, vi ste veoma hrabro ušli u rešavanje ovog izazova i zbog toga imate podršku SNS.
Što se tiče forme, vidim da se tu govorilo o veličini fontova, neki fontovi koji odgovaraju dvadesetogodišnjacima za mene su već mali. Verujem da kada budem ulazio u neke druge godine, verovatno da će i ovi fontovi koji mi sada odgovaraju takođe biti mali. To je nešto što ne može zakonom da se predvidi, jer korisnici ovih zakona su ljudi koji imaju i 20, ali i 60 godina. Ne omalovažavajući bilo koga, ali mislim da su te zamerke zaista smešne.
Pošto sam po vokaciji matematičar, uzeo sam sebi za slobodu da vidim da u ovih pet zakona imamo 567 članova, da su ovi zakoni u skupštinsku proceduru upućeni od vaše strane, gospođo Tabaković, 5. decembra 2014. godine, a danas je, čini mi se, 15. decembar, tako da smo imali 10 dana da pročitamo više od tri člana koja je pročitao gospodin Pavićević, ili više od naslova koliko su pročitali određene kolege i videli da je potpis gospođe Tabaković i to im je bilo dovoljno da odbiju i da su protiv.
Međutim, kad smo kod te forme i poštovanja procedure, u skupštinsku proceduru je upućena poplava od skoro 600 amandmana. Šesto amandmana na 600 stranica koje treba obraditi i pročitati, ne 10 dana koliko su ovi zakoni u pitanju, već jedan dan i to sutrašnji dan, obraditi, pročitati i odgovoriti na kvalitetan način. Ne – briše se, ne – odbija se, već – odbija se zbog toga i toga, sa onom strpljivošću, sa onom trpeljivošću koju ima gospođa Tabaković, zato što poštuje Narodnu skupštinu jer je dugo jela hleb, i ako mogu da kažem da sam od nekoga učio ovaj zanat na kvalitetan i dobar način, učio sam ga u trenutku kada je gospođa Tabaković bila zamenik šefa poslaničke grupe „Napred Srbijo“ Srpske napredne stranke i ja sam joj na tome zahvalan.
Zašto neko nije postavio pitanje – dobro, ljudi, imate samo jedan dan da odgovorite na mnogo više materijala kojim smo vas zatrpali, sa željom ne da poboljšamo zakone, već sa željom da vas zatrpamo, da dobijemo priliku da govorimo, pa da pobegnemo iz sale, pa da odemo na neke važnije stvari. Lepo je ovde gospodin Atlagić primetio, nažalost, samo četiri narodna poslanika bivšeg režima. Ja sam im zahvalan zato što su ostali tu sa nama, ali sam mnogo više zahvalan mojim prijateljima iz SNS jer su celog dana bili ovde, jer su diskutovali i tražili sponu, tražili kvalitet, kao što sam zahvalan gospodinu Orliću koji je pružio tako snažno i hrabro ruku i rekao – ima prostora i mesta gde možemo da se dogovorimo, gde možemo svi da budemo usaglašeni.
To su najstabilnija mesta u našem društvu. Zašto bežite i zašto na tu pruženu ruku odgovarate šamarom? Ali, to više govori o našoj želji, o strpljivosti, o želji da primirimo i smirimo političku scenu, da postanemo stabilno, normalno i pristojno društvo, gde se političkim protivnicima neće stavljati kesa na glavu, kao što sam ja dobijao poruke, gde ćemo moći, ne da se stidimo, već da se ponosimo tačkama spajanja. Vidim da je ovde danas čak provejavalo i to zbog čega su nam potrebni i zašto smo dobili saglasnosti EU? Da li je to znak da neko odustaje od evropskih vrednosti, a gotovo svuda, na svakoj lokaciji, na svakom mestu, bilo gde da sam na svetu ponosno sam govorio da ako nešto spaja svih 250 ljudi u ovom visokom domu, u ovom stubu naše države, spaja želja za evropskom perspektivom i evropskom budućnošću Srbije. Zašto je neko zbog gole kritike ustao i rekao – pa šta će vam mišljenje? Da, tragaćemo za prijateljima, tragaćemo za mišljenjima, zato što smo pružili ruku ne samo ka opoziciji, ne samo ka bivšem režimu, pružili smo ruku ka svetu. To se vidi najbolje danas u Beogradu, 16 premijera, premijer Kine, ne samo najmnogoljudnije zemlje na svetu, već i zemlje sa najbrže rastućom ekonomijom. Ponos je biti danas i u Beogradu i u Srbiji…