Dobro je što je kolega priznao da je kršio Ustav, time što je sastavljao i usvajao zakone u kojima u članu 5. piše – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana, od dana objavljivanja.

Ono u čemu smo mi i u čemu je ova Vlada nemerljivo bolja, neuporedivo bolja je što imam ovde jedan papir A4 formata, dvostrani, gde se onako odokativno samo zapisuje pravi iznos kredita od 180 miliona evra, a pripadajući ugovorene kamate naknade i troškove, možemo samo da pretpostavljamo, i kolike su i gde su završile i kod koga i pod kojim uslovima.

Ono što i zbog čega smo bolji što kada takve stvari radimo, navodi se iznos i naknada i kamata i kada se vraćaju i šta je promenljivo i šta je isto, apsolutno transparentno, apsolutno istinito za razliku od onih koji su nas držali ovde dva sata, predavajući nam o nečemu što apsolutno nema nikakve veze.

Voleo bih da gospodin Đurišić nam sada odgovori, koje su pripadajuće ugovorene kamate na ugovore iz 2011. godine, za iznos od 180 miliona evra, koje su to naknade i koji troškovi? Valjda su naknade i troškovi ista stvar.

Da li je moguće da je duplo naplaćivano i po istom osnovu naplaćivano i da su davani iznosi? Koje su kamate na ugovore iz 2010. godine na 170 miliona evra, koje su naknade, koji su troškovi, kome su plaćene naknade.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Smatram da je povređen Poslovnik član 108.
Budžet jedne zemlje je najvažniji dokument koji se usvaja tokom godine i koji kreira sudbinu jedne države za narednu godinu. Mislim da ovim gubljenjem vremena u proteklih nekoliko minuta, nekoliko desetina minuta pozivanjem na Poslovnik jeste gubljenje vremena i jeste sprečavanje da do tog dokumenta dođemo što pre.
Kada je reč o onima kojima je mnogo 12 tačaka dnevnog reda, podsetio bih da je ova Narodna skupština 5. maja 2010. godine imala 73 tačke dnevnog reda spojeno, da je 29. maja 2009. godine imala 59 …
(Marko Đurišić, s mesta: Dosadan si sa tim glupostima.)

… da je 13. maja spojila 45 tačaka, da je 18. oktobra 2011. godine spojila 37 tačaka. Toliko o tom mnogo obimnom dnevnom redu.
Podsetiću, kada smo kod budžeta da su budžeti, recimo za 2007. godinu usvajani u junu mesecu 2007. godine, podsetiću i da je budžet za 2004. godinu usvajan u aprilu mesecu 2004. godine, podsetiću i na samo deo onoga što je nekada SNS tražila, a dobila odbijanje dupliranja vremena, pa recimo samo 12 puta smo između 2008. i 2011. godine tražili dupliranje vremena za raspravu. Naravno da je tadašnja skupštinska većina uvek odbijala jer je smatrala da je tih pet sati dovoljno, ali imamo i tri slučaja u Osmom sazivu kada je umesto pet sati za raspravu skraćeno vreme na pola odnosno dva i po sata.
Zbog toga vas molim, gospodine predsedavajući, da uvedete ovu sednicu u normalne tokove i da počnemo da razgovaramo o temama.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Povređen je Poslovnik, čl. 103. i 104. Mislim da ono što sam govorio nije besmisleno, ali da jeste besmisleno ono što su radili. I zbog toga, podsećanje na sve što je radio bivši režim, a u nekim delovima naše zemlje kao što je Vojvodina, i sadašnji režim, jeste bolno. Ne bolno samo za nas, narodne poslanike, bolno je za građane Republike Srbije.
Ne vidim nikakvu konekciju, gospodine predsedavajući, što dozvoljavate, i nikakav razlog zašto dozvoljavate - ako se s jedne strane omalovažava budžet, ako se omalovažava rebalans budžeta, a podsetiću, i ako je to bolno za neke ljude ovde, 2009. godine je takođe bio rebalans rebalansa budžeta, tada ga niste predstavljali tako loše. Ali, ako imamo na društvenim mrežama, a pratio sam dobro u proteklim danima, merenje tog budžeta, zaboga, toliko je obiman i težak da nisu mogli da donesu do Skupštine, pa su ga onda upoređivali sa kućnim ljubimcima- šta je veće – kućni ljubimac ili je rebalans veći, a sa druge strane kažete da se nešto krije. Pa kako u ovolikom materijalu nešto može da se sakrije kada je sve transparentno i javno iznešeno?
Zašto mi govorimo o razlozima za taj rebalans budžeta? Hajde da pogledamo razloge za rebalans rebalansa budžeta 2009. godine. A ovaj rebalans je nastao zbog ušteda, zbog onoga što je ova Vlada obećala građanima Republike Srbije i što smo ostvarili.
Još jednom, neću se više javljati za povredu Poslovnika, gospodine predsedavajući, Srbija nema vremena za gubljenje vremena. Hoćemo da radimo i dajte da razgovaramo o predloženim tačkama dnevnog reda.

Gospodine predsedavajući, član 106. i 107. Poslovnika.
Ja verujem da neke kolege narodni poslanici od fotografisanja kućnih ljubimaca…

Govorim po povredi Poslovnika.

Predsedavajući, znam da ste se promenili sa kolegom na mestu predsedavajućeg, verujem da tada niste pratili taj tok izlaganja prethodnog govornika, ali, znate svaka uređena, stabilna, normalna, pristojna zemlja se bori da smanji deficit. Još ako dođe …
(Janko Veselinović, s mesta: Koji član.)
Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ste dozvolili da se kritikuje ministar, da se kritikuje Vlada koja je smanjila deficit.
(Negodovanje narodnih poslanika.)
Ja znam da neće odgovarati, da nekome dobre vesti iz Srbije ne odgovaraju, da burno reaguje na to. Ali, molim vas gospodine ministre Vujoviću da i dalje nastavite sa ovakvom borbom, da i dalje nastavite ovako da smanjuje deficit, bez obzira na burna reagovanja onima kojima to smanjenje deficita ne odgovara.
Ujedno vas pozivam gospodine predsedavajući, znam da pažljivo pratite na sednici šta je narodni poslanik izložio, ali mi recite samo molim vas, da li ima logike u rečenici, u goloj kritici Vlade Republike Srbije, bar kada je deo oko poljoprivrede u pitanju, bukvalno pitanje - bez navodnjavanja mogu da nam se dese štete od poplava.
Kakve veze imaju navodnjavanje i sistemi navodnjavanja sa poplavama i sa svom onom mukom koja nam se desila? Znači, samo mi sa tehničke strane, sa ljudske, pristojne, normalne strane objasnite mi. Ono oko 1.000 dinara ste poneli u grad, a potrošili 1.500, to verujem da niko više nije ni razumeo, ne verujem ni onaj koji je to izrekao.

Ja se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pošto je danas bilo dosta polemike i dosta nekih paušalno iznešenih tvrdnji, paušalno iznešenih brojeva, poigravanja sa sudbinama ljudi u Srbiji, iznošenja lažnih poruka, ja bih podsetio i ljude u ovoj Narodnoj skupštini, ali bih još više podsetio predstavnike prosvetnih radnika koji su na ulicama Beograda.
Godine 2008. za kamate je izdvojeno u budžetu 16 milijardi dinara, 2009. – 30, 2010. – 30, 2011. – 42 milijarde, 2012. – 65 milijardi, 2013. - 91, 2014. – 112, 2015 – 131 milijarda, 3,5% BDP ili više nego što ide i za osnovno i za srednje i za visoko obrazovanje odlazi na kamate koje su zadužili oni koji se sada brinu o prosvetnim radnicima.
Gospodo prosvetni radnici, nije adresa Nemanjina ulica, nije adresa Vlada RS, adresa je Krunska, adresa je DS. Oni su pojeli vašu budućnost.
Podsetio bih vas i na pismo, gospodine predsedavajući, objavljeno u „Politici“, 16. maja 2011. godine. Verujem da su potpisnici ovog pisma veoma poznati. Potpisali su Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. Znate šta je pisalo u jednom pasusu? Ja ću danas uporno, uporno dok ne nauče oni koji su tako lako zaboravili da su kreirali ovu državu 12 godina, a u nekim delovima je kreiraju i sada.
Pre 20 godina, piše gospodin Lisovolik, Srbija je izvozila oko 70% svoje proizvodnje …

Dozvolite mi dve rečenice. Molim vas, citiram.

Danas izvozi samo 25% svega što proizvede. Međutim, transformisanje srpske privrede iz njenog sadašnjeg neodrživog, sadašnjeg, 2011. godine, ti koji sada predstavljaju neke nove modele, ne održivog modela rasta zasnovanog na predimenzioniranom, 2011. godine, predimenzioniranom javnom sektoru, koji favorizuje potrošnju i uvoz u model rasta kojim dominira privatni sektor, koji favorizuje štednju i izvoz, štednju, a ovo je budžet štednje, složen je i često nepopularan, politički nepopularan zadatak. Radimo ono što je nepopularno, ali što je održivo i što daje budućnost ljudima u Srbiji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, izrečene su neke stvari od onih koji svoje kolege nazivaju stokom, a na taj način nazivaju stokom i one koji su nas u ovaj parlament poslali, a to su, što je najteže, građani Republike Srbije. Neke stvari koje zaista nemaju nikakve relacije sa istinom. Izrečene rečenice ponižavajući odnos Vlade prema Narodnoj skupštini. Ponižavajući odnos Vlade prema Narodnoj skupštini i to one Vlade u kojoj je ceo kabinet, predsednik Vlade, strpljivo danas celoga dana sa nama i više imamo članova kabineta premijera gospodina Vučića, nego narodnih poslanika bivšeg ili sadašnjeg režima u Vojvodini. Ko onda ponižava? Kabinet Aleksandra Vučića ili vi koji niste zainteresovani uopšte za debatu, osim one koju smo videli malopre time što ste nas nazvali stokom?
Rekli ste – dokidanje parlamentarizma. Budite dosledni. Nije vam smetalo da stanete na istu listu sa ljudima koji devet godina nisu u Narodnu skupštinu uputili, nisu uputili završni račun budžeta. Nije vam stalo do toga. Nije vam stalo ni do toga da je 2009. godine bio rebalans rebalansa budžeta, ali ne zbog ovih mera koje su sprovedene sada ovim rebalansom budžeta, ne zbog smanjenog deficita, ne zbog povećane naplate poreza, akciza i svega onoga što čini život. Ne zbog toga što od tog novca koji je ušteđen otići će poljoprivrednim proizvođačima, otići će za one dugove koje ste vi napravili. Ne, nije vam smetalo tada kada su 2009. godine napravili dupli rebalans budžeta povećavajući deficit, samo da bi stali na tu listu, samo da bi došli ovde, samo da bi kolege, a na taj način i sve građane Republike Srbije, nazvali stokom.
Budite dosledni. Ako nešto zamerate nama, zamerite prvo sebi i onima sa kojima ste na istoj listi.

Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, a dostojanstvo Narodne skupštine je prekršeno kada se mešaju babe i žabe, kada se upoređuje neuporedivo, kada se upoređuju milje i kvadratni metri, kada se takve stvari prikazuju u čisto političkoj borbi.
Ono što bih želeo da vam ukažem i nemam problem nikakav da se posmatra ova stavka 422 i da upoređujemo republički i pokrajinski budžet, pa bih vas pozvao, gospodine predsedavajući, iako vidim da neko dobacuje jer ne odgovara da pogledate 52. stranu, odnosno 53. stranu Predloga budžeta za 2015. godinu, pa da pogledate stavku 422, a to su troškovi putovanja Kabineta predsednika Vlade, koja su u iznosu od 2 miliona 700 dinara.
Isto tako vas pozivam da pogledate predlog odluke o budžetu AP Vojvodine za 2015. godinu, pa da pogledate istu tu stavku 422 pa da pogledate da je Bojan Pajtić za 2015. godinu kao predsednik pokrajinske Vlade predvideo za sebe putovanja od 15 miliona i 200 hiljada dinara. Hajde da upoređujemo te stavke koje ne mogu da se porede, jer ovde poredi predsednik Vlade Republike Srbije sa podrškom građana, znamo koliko je polovična i natpolovična, sa podrškom onih koji vrše vlast u AP Vojvodini sa 6% podrške, silujući demokratiju, ali su za sebe prigrabili 15 miliona i 200 hiljada dinara za putovanja za 2015. godinu. Toliko o uštedama i toliko o odnosu prema državnom novcu i novcu svih građana Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Zahvaljujem se i vama gospodine Gašiću zato što ste činjenicama i istinom govorili o Vojsci Srbije.
Ono što ću u jednoj rečenici reći. Ja cenim da neko kaže, pa znate nećemo da organizujemo paradu, zato što je za cenu parade mogli da se kupe uniforme i džipovi. Ali, ne mogu da razumem niti organizovana parada, niti kupljeni džipovi. Pa, gde je taj novac? Gde je ta Vojska u tom periodu? Ni jedno ni drugo. U redu je da može da se bira, ali vi ste izabrali ništa.
Sa druge strane, u pežurativnom smislu, i zbog toga sam se najviše javio, u pežurativnom smislu je govoreno o narodnim poslanicima u pokrajinskom parlamentu. U pežurativnom smislu, u smislu kao da su narodni poslanici vlasništvo stranaka, pa je rečeno SNS, znate ima 24 poslanika. Po zakonu, a to bih obavestio mladog kolegu, da je po Zakonu o izboru narodnih poslanika, narodni su vlasnici svog mandata. Mi se na taj način kao stranka odnosimo prema ljudima koji su ili pokrajinski ili republički poslanici, ili odbornici. Ne merimo na kilo žive vage, niti trgujemo, niti sklapamo neke koalicije koje pre podne podržavaju preživljavanje Vlade sa 6% podrške i preživljavanje Bojana Pajtića, a sutradan sačekuju svoje lidere na aerodromu „Nikola Tesla“ i time se hvale na društvenim mrežama.
Mi ne ponižavamo građane Republike Srbije time što posle jedne sjajne pobede u Kovinu, ili sjajne povrede u Vrbasu izlazi Bojan Pajtić pa kaže – to je mali uzorak, nedovoljna uzorak. Znate, Kovin, Vrbas, Srbobran, tamo ne žive ljudi, tamo verovatno da živi mali uzorak.

Ne, za SNS su i to ljudi, a Bojan Pajtić Vojvodinom na pogubno loš način vlada 14 godina, sa sve manjom podrškom silujući demokratiju koju ima u prefiksu imena stranke kojom predsedava.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici imam pitanje za Vladu Republike Srbije, pitanje za Ministarstvo finansija, gospodina Vujovića.
Na kraju smo 2014. godine. Ono što mene interesuje je za koliko nas je zadužila, našu državu, Vlada DS i Mirka Cvetkovića? Koji krediti su uzeti? Pod kojim uslovima su uzeti? Koliko će naredne budžete i za 2015. i za 2016. godinu i za mnoge buduće godine opteretiti ti krediti? Kod kojih finansijskih institucija su uzimani i ono najvažnije, za koje projekte?
Ako znamo da je Koridor 10 Skadar na Bojani, znamo kada smo ovde uzimali i ratifikovali sporazume o uzimanju kredita, koji su trebali da budu namenjeni izgradnji Koridora 10, a mi se nalazimo u 2014. godini, kada Koridor 10, nažalost, još uvek nije završen, iako je ova Vlada pokazala i veliku agilnost i najveći broj kilometara Koridora 10 je završen za vreme ove Vlade Republike Srbije.
Gde su završena ta sredstva, ako znamo da smo od Koridora 11 imali samo livadu? Eksproprijacija nije završena, ali se zato ušlo u obaveze da se eksproprijacija i da se izvođači radova uvedu na gradilišta i plaćani su ogromni penali i prema Azerbejdžanu i prema drugim kompanijama koje su radile, iako eksproprijacija fizički nije mogla da se završi u tom periodu.
Koliko penala je platila i zadužila Vlada Mirka Cvetkovića u to vreme? Koje nove vrednosti smo imali za te četiri godine? Šta se završilo? Ja znam da to nekog u ovoj sali nervira, znam da bi voleli da imamo neku kolektivnu amneziju.
Šta je sa javnim preduzećima? Pitam gospodina Vujovića da odgovori koliko su sve građane Srbije koštale firme u restrukturiranju koje su zbog neznanja, neodgovornosti, nestručnosti bivšeg režima samo gurane u restrukturiranje i na taj način njihovo poslovanje, gde nisu morali da plaćaju ni poreze ni obaveze prema državi, ni obaveza prema javnim preduzećima, nikakve obaveze, koliko su na taj način opteretile budžet Republike Srbije, opteretile Vladu Republike Srbije?
Još jedno pitanje, za koliko puta se Vlada Mirka Cvetkovića i DS i ovih što dobacuju sada, morala da zaduži zbog povećanja plata u javnim preduzećima za 68% 2008. godine samo da bi dobili izbore? Oni koji nisu imali ideju, oni koji nisu imali politiku, oni koji nisu imali obraza da izađu pred građane Republike Srbije, morali su novcem građana Republike Srbije da ih podmićuju da bi došli do nekih glasova.
Koliko je to opteretilo i te budžete za te godine i koliko je to opteretilo buduće generacije? Baš od ovih koji su se sada zabrinuli što su se zaduživali, jer bi tada servisirali dugove koji su oni napravili, i to pitanje postavljam zbog onih kojih smo morali da smanjimo penzije za 31%, zbog kojih smo morali da smanjimo plate u javnom sektoru. Prošlo je, dame i gospodo narodni poslanici, pojela budućnost.
Imao sam želju da postavim drugo pitanje. Imao sam želju da postavim pitanje koje ću postaviti u utorak iz oblasti kulture, iz oblasti kinematografije, iz oblasti koju ste upropastili, baš ovi što dobacuju. Prodali su sve bioskope u Beogradu, a da nisu pitali da li će nastaviti možda sa tom delatnošću? Zbog toga što neki ljudi…