Gospođo predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, što se tiče poslaničke grupe JS mogu odmah na početku izlaganja da kažem da ćemo mi podržati i jedan i drugi zakon, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o standardizaciji.
Svoje izlaganje ću više bazirati na prvom zakonu ne idući za tim da je ovo mnogo važniji zakon nego što je Zakon o standardizaciji, ali sigurno je da je u ovom trenutku za građane Srbije i za radnike u preduzećima kojih se dotiču ove izmene Zakona o privatizaciji mnogo značajniji nego ovaj drugi zakon.
Ono što na početku želim da vam kažem, gospodine ministre, to je da ste me veoma prijatno iznenadili u svom izlaganju ne onim što ste govorili kao uvodno izlaganje, o tome smo već slušali na raznim konsultacijama, nego vaše emotivno izlaganje ovih predloga izmena i dopuna zakona, a to znači, po meni, da stvarno imate želju zajedno sa svojim saradnicima da posle usvajanja ovog zakona konačno rešimo u najvećem broju ova preduzeća koja godinama tapkaju u mestu ili idu u nazad i da na kraju krajeva, vidimo neko svetlo, da tako kažem, na kraju tunela, da ti radnici koji rade u tim preduzećima mogu zajedno sa svojim najbližim, sa svojom porodicom da očekuju da sutra mogu redovno da primaju platu, da imaju neku sigurnost itd. U tom smislu Jedinstvena Srbija vam daje punu podršku.
Već ste govorili, i to mi znamo, samo ste još jednom naznačili, da u Srbiji trenutno 526 preduzeća se nalaze, da tako kažem, da ne upotrebim neki drugi izraz, u lošoj situaciji, odnosno loše stoje, kako bi rekli ekonomisti. Govorili ste o tome da je Vlada učinila i da će učiniti da 16 preduzeća, čini mi se, u ovom trenutku, koja su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, imaju poseban tretman i da imaju mogućnost da još godinu dana da se nađe neko rešenje da oni izađu iz postupka restrukturiranja krize i da jednostavno radnici koji se nalaze u tim preduzećima imaju bolje sutra.
Vi ste upotrebili izraz da u tim preduzećima danas ima 25.000 radnika koji rade. Ja bih vas ispravio i rekao bih ima 25.000 radnika koji su u radnom odnosu u tim preduzećima, ali pitanje da li svi rade. Sada neću da nabrajam sva ta preduzeća, ali ako kažemo da u tih 16 preduzeća je nekada radilo pola miliona radnika, možda neću baš pogoditi cifru, ali reći ću vam da recimo, u mojoj fabrici kablova gde sam ja proveo 20 godina, i recimo „Prvoj petoljetki“ u Trsteniku u komšiluku je nekada bilo 25.000 radnika, samo u te dve firme. Sada u 16 firmi ima, kako ste rekli, oko 25.000 radnika.
Pomenuli ste i dugove svih ovih 526 preduzeća, odnosno da kažem, njihove obaveze prema dobavljačima, prema javnim preduzećima, prema državi, i oni se kreću oko četiri milijarde evra. Prema mojim saznanjima, verovatno vi imate bolje podatke, tih četiri milijarde evra sigurno da najvećim delom, da ne licitiram sa procentima, ali sigurno je da je preko 80% odlazi na dugove prema državi, prema javnim preduzećima, ili je pola pola. Ali, dobro. Rekao sam, neću da licitiram. Ali, verovatno da ima i mnogo obaveza prema nekim privatnim preduzećima koja su isporučila robu tim preduzećima ne mogu u ovom trenutku to nikako da naplate. To vezujem zato što smo sada u Predlogu izmena i dopuna zakona predložili, odnosno vi ste predložili, a mi ćemo to podržati, da mogućnost prinudne naplate odložimo do 31. oktobra ove godine.
To je još jedan pomak ka boljitku, odnosno da omogućimo svim tim preduzećima da iznađu rešenja kako će da izmire neke svoje obaveze, jer treba imati u vidu da mnogi dobavljači, naročito govorim o malim firmama koje imaju potraživanja prema ovim velikim gigantima, pod navodnicima, nekad gigantima, da oni danas vrlo teško rade, proizvode, vuku bankarske kredite, a imaju potraživanja koja u ovom trenutku nisu naplativa bez obzira što imaju presude i sve ono na osnovu čega mogu da traže prinudno izvršenje. Ova preduzeća bi to morala da shvate najozbiljnije i da pokušaju da nađu rešenje.
Međutim, ono što bih vam ja u ime Jedinstvene Srbije predložio, a to je da još jednom sagledate te tzv. menadžere ili direktore u tim preduzećima koji su vodili ili vode još uvek ta preduzeća koja su od tzv. strateškog značaja, moja neka saznanja idu sa tim da u nekim od tih preduzeća plate tog menadžera ili direktora su basnoslovne za naše prilike. Čuo sam, imam saznanja da u nekim preduzećima su se te plate kretale i po 400, 500 hiljada dinara, a preduzeće je u restrukturiranju. Pitam sada, kao za sebe, mislim da sam normalan čovek, kako je moguće da direktor jednog preduzeća koji nije obezbedio ni repromaterijal, ni proizvodnju, itd. kako ga nije sramota da nosi kući pola miliona dinara, a njegovi radnici primaju 20 ili 25 hiljada dinara iz dva puta?
Tu mora da se vidi šta je tu i kakva je odgovornost tih ljudi, a ne samo, i ja bih voleo, iskren da budem, direktor i primam pola miliona dinara i da nemam nikakvu odgovornost. Tako da je to predlog da se na tu temu malo povede računa za sledećih godinu dana. Ne optužujemo nikoga, da se razumemo, mi iz Jedinstvene Srbije, samo kažemo da nije logično da se to tako dešava u preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju.
Sa druge strane, za mnoga ova velika preduzeća koja imaju više delova u svom sastavu treba ići za tim, i to je takođe predlog Jedinstvene Srbije, da se prodaju delovi nekih preduzeća od tih velikih sistema koja imaju, da kažem, prođu na tržištu. Ima nekih delova u nekim preduzećima, namerno neću da pominjem nijedno preduzeća, a mogao bih u ovom trenutku da naznačim pet, šest. Ti delovi preduzeća koji mogu sutra da imaju kupca dobro i da imaju dobru zapošljenost radnika i da imaju prodaju svojih proizvoda, treba da budu prodati. Ono što nije dobro treba staviti u stranu i jednostavno otići u stečaj, likvidirati itd.
Da parafraziram, znate, kada čovek, daleko bilo, se razboli od nečega, od teške bolesti, bolje mu je odseći nogu nego da izgubi život. Prema tome, i u tim preduzećima bolje je neke delove odstraniti, a zato da ono što je zdravo, ono što može da radi, da dobije podršku i od Vlade Republike Srbije i od svih nas u parlamentu u krajnjem slučaju.
Sa druge strane, zamolio bih vas u ime ove poslaničke grupe da malo se više povede računa sada kada se objavljuju jedan, drugi, treći tender za prodaju ovih drugih preduzeća o nekoj tradiciji koju imaju neka preduzeća. Sticajem okolnosti moraću da pomenem, dolazim iz grada u kome se nalazi jedna fabrika koja ima skoro 200 godina tradiciju, „Jagodinska pivara“ i bilo bi stvarno ružno i za Srbiju i za istoriju Srbije da ta fabrika doživi gašenje. Mislim da se tu može naći strateški partner, da se može naći neko ko će uložiti novac jer tamo ima danas, čini mi se, oko 200 radnika. Nije to veliko opterećenje za nekog novog poslodavca, a jagodinsko pivo bilo je nekada najkvalitetnije u staroj Jugoslaviji, onoj nekadašnjoj u kojoj smo živeli i mislim da se tu može naći neko rešenje bez obzira na teškoće u kojima se ovo preduzeća sada nalazi.
Kada se govori o mogućnosti pomoći ovim preduzećima, mislim da je i predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Marković jednom govorio o tome, treba kao Ministarstvo privrede zajedno sa drugim ministarstvima da omogućite da ova preduzeća koja imaju mogućnost i da proizvode neke proizvode, kada se sutra jave na tender da dobiju posao kod javnih preduzeća u Srbiji, a ne da poslove dobijaju neke firme tzv. „tašna i mašna“ zato što oni nemaju gubitke u prošloj godini, nemaju blokiran žiro račun itd. i dobijaju poslove, a moja fabrika kablova ne može da dobije posao iako ima recimo mogućnosti da neke kablove proizvede najbolje u Evropi, ali ne ispunjava neke druge uslove. Mislim da tu treba naći rešenje da takva preduzeća na tenderima dobijaju poslove bez obzira na tvrda ograničenja u zakonu o raspisivanju javnog poziva ili tendera, nazovite to kako hoćete.
Ja vas molim da tu nađete neko rešenje i mogućnost da takva preduzeća imaju prednost pri dobijanju poslova kada se ti poslovi izvode u Srbiji i kada se poslovi finansiraju iz Vlade Republike Srbije, odnosno iz budžeta javnih preduzeća od republičkog značaja itd. Mislim da tu možemo da budemo saglasni u tome i da je to jedna vrsta pomoći, da nam pare ne odlaze iz Srbije.
Podsetili ste me, gospodine ministre, kada ste govorili o odlasku ljudi iz određenih preduzeća putem socijalnog programa itd. Znate šta je interesantno, u većini preduzeća se dešava da najstručniji, najbolji, ne 100%, ali u većini slučajeva, radnici koji mogu sebe da nađu u drugim firmama privatnim itd, prijavljuju se za odlazak iz tih preduzeća i dobijaju te takozvane otpremnine, a u tim preduzećima ostaje manje stručan kadar, kadar koji nije u mogućnosti da iznese neki složen posao koji su dobija u tom preduzeću. To jeste pojava u Srbiji i o toj pojavi treba voditi računa, treba naći mogućnost, ali to je opet zadatak direktora i menadžera, da tim radnicima na neki način kroz sistematizaciju poveća zaradu, da ih ostavi da rade u tim preduzećima, jer ako nema dobrog stručnjaka u preduzeću, džaba mu posao. Ko će da mu završi posao? On će da dobije posao na tenderu, ali neće imati ko da mu odradi taj posao. Dakle, i o tome treba voditi računa.
Još nešto. Šta ćemo sa radnicima u ovim preduzećima koji će sutra ostati bez posla, a imaju 25, 30 ili još neku godinu radnog staža? Vi znate da obično danas svi poslodavci traže mlađe radnike, stručne radnike itd. Ti ljudi ne mogu da se zaposle u nekim drugim preduzećima, a sa druge strane nemaju dovoljno finansijskih sredstava da mogu da krenu samostalno u neki posao. Moramo reći da i svi nisu ni spremni da uđu u neki privatni biznis. I o tim ljudima treba voditi računa, da nam se ne javlja sve više tih takozvanih socijalni slučajevi i da se obraćaju opet na državna jasla, da kažem tako, da im se pomogne da prežive.
Sve su to problemi sa kojima se i vaše ministarstvo, kao što se i Vlada Republike Srbije i do sada susretala. Imali ste svakako veoma dobre rezultate u tom delu. Da vam kažem iskreno, ja sam iznenađen kada ste izneli ovde podatak, nisam pratio to dovoljno, da u zadnjih šest godina nijedna privatizacija nije urađena. Verujte da ne mogu da verujem u taj podatak. Verujem, ali jednostavno sam zatečen, najblaže rečeno.
I da ne bi mnogo duže, ovo je vrlo složena problematika, privatizacija od 2000. godine pa na ovamo je bila takva kakva je bila, ali ja kao čovek koji je 20 godina proveo u privredi, da kažem najlepše godine života sam proveo u privredi, moram da kažem da je od 90-ih godina i od sankcija srpska privreda bila u teškoćama. Moram ovde da kažem da sa setom čuvam platu iz januara meseca 1993. godine, kada sam u Fabrici kablova primio tri dolara. Još uvek ih čuvam. Tri puta po jedan dolar, to je bila plata za sve radnike. Dakle, bilo je mnogo teškoća i pre 2000. godine i pre privatizacije itd.
Na kraju da kažem još jednom, poslanička grupa JS daje punu podršku i Vladi i vašem ministarstvu u nastojanjima da srpska privreda, sa svim svojim resursima, krene napred, da stane na zdrave noge, da stvaramo uslove za zapošljavanje mladih školovanih ljudi, da nam ne odlaze stručnjaci u inostranstvo.
U krajnjem slučaju, pozivam i sve lokalne samouprave u Srbiji da se malo ugledaju na moju Jagodinu, da trče i da dovode investitore, a ne samo da čekamo da dođemo na vrata Ministarstva privrede ili predsednika Vlade i da kažemo – pomagaj. Moramo svi da uložimo sve snage da zapošljavamo mlade ljude. U ovom trenutku u Jagodini ima oko 4000 radnih mesta koje smo mi svojim radom i svojom željom da zaposlimo mlade ljude, dovodeći investitore uradili.
Još jednom, poslanička grupa JS će glasati za oba predložena zakona. Hvala.