Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji, koji je sačinio Hans Hekerup, samo je još jedan korak koji čini međunarodna zajednica na čelu sa SAD-om da se ovaj deo Srbije i Jugoslavije odvoji od svoje matice i u daljem razvoju događaja pripoji Albaniji ili nekoj drugoj državi.
Iako je Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 garantovan teritorijalni integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije, ovim ustavnim okvirom Hansa Hekerupa se grubo krši navedena rezolucija i omogućava Albancima da ostvare svoje davno zacrtane ciljeve. Postavlja se pitanje, zašto međunarodna zajednica sada, kada su u Srbiji na vlast, posle decembarskih izbora 2000. godine došle one političke snage koje su imale punu podršku te iste međunarodne zajednice, ne učini korak na povratku Kosova i Metohije u ustavni i zakonodavni sistem Srbije i Jugoslavije i tako na delu pokaže da je za očuvanje celovitosti Srbije, odnosno Jugoslavije u međunarodno priznatim granicama.
Siguran sam da je razlog veoma jasan ili, kako se to danas popularno kaže, transparentan, treba do kraja sprovesti ono što je davno negde dogovoreno, a to je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, odnosno od Jugoslavije. Da je ovo što sam rekao tačno, najbolje i na direktan način potvrđuje Ustavni okvir Hansa Hekerupa, koji predviđa da Kosovo i Metohija ima sve atribute državnosti, a to su: svoju teritoriju, potpunu samostalnost, organe vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, svoju zastavu, a kasnije verovatno grb, valutu, ima sada predsednika itd.
U pomenutom dokumentu Hansa Hekerupa, ni na jednom mestu, ni jednom rečenicom ne predviđa se pravo Srbije ili Jugoslavije da može, preko svojih državnih organa, da se meša u unutrašnje stvari Kosova i Metohije. Dakle, stvara se država u državi.
Posebno zabrinjava činjenica da se ovim ustavnim okvirom Srbi na Kosovu i Metohiji tretiraju kao etnička zajednica ili, preciznije i bolje rečeno, kao nacionalna manjina. Molim vas, da li je moguće da Srbin u svojoj rođenoj zemlji, na bilo kom delu svoje teritorije, odnosno teritorije Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji, može biti nacionalna manjina i čekati da mu neki predstavnik međunarodne zajednice, nekim pravnim aktom omogući da ostvaruje svoja građanska prava?
Ako je i od Hansa Hekerupa, i od međunarodne zajednice, mnogo je. Kad već govorimo o etničkim zajednicama, kojima je Hans Hekerup odredio na koliko poslaničkih mandata imaju pravo u Skupštini Kosova i Metohije, ne mogu a da ne pomenem jednu, koju izmišlja pomenuti gospodin, a to je zajednica Bošnjaka. Gde je, kada i kako nastala ta etnička zajednica na Kosovu i Metohiji, to sigurno ni sam Hans Hekerup ne zna, ali je navodi, iz samo njemu poznatih razloga.
SSJ smatra da je ovako predloženi ustavni okvir za privremenu samoupravu Kosova i Metohije neprihvatljiv, iz više razloga - pravnih, moralnih i istorijskih. Ni po koju cenu ovakav ustavni okvir se ne bi smeo prihvatiti. Za to nema mandat ni srpska, ni Savezna vlada, a nema ni ova skupština. Ne mogu a da se ne osvrnem na ponašanje međunarodne zajednice i njene dvostruke aršine, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i građani koji su živeli, i sada žive na ovim prostorima.
S jedne strane se čine maksimalni napori da se Albancima ispune svi zahtevi, a sve pod izgovorom da su od prethodnih vlasti bili ugnjetavani. Ovde ne mislim samo na vlasti u prethodnih 10 godina, nego mislim na sve vlasti koje su bile u bivšoj Jugoslaviji, od 1945. godine do sada, da su imbila oduzeta neka osnovna ljudska prava, itd.
Kako su živeli Albanci na Kosovu i Metohiji pod prethodnim vlastima, valjda najbolje govore sledeće činjenice - imali su potpuno ista prava kao i svi drugi narodi sa kojima su živeli na ovim prostorima, a to su - pravo na rad, na slobodu kretanja, na besplatno školovanje na svom maternjem jeziku, počev od osnovne škole do fakulteta, na ispoljavanje svojih verskih shvatanja itd.
S druge strane, Srbi koji su danas ostali na Kosovu i Metohiji, nemaju od navedenih prava nijedno. Da li je međunarodna zajednica omogućila da i Srbi, i drugi nealbanci, imaju ista prava kao i Albanci? Deklarativno da, praktično ne.
Šta čini međunarodna zajednica i Hans Hekerup da omoguće da se preko 350.000 Srba i nealbanaca, prognanih i proteranih, vrate na svoja vekovna ognjišta, u svoje domove, na svoja radna mesta, na svoja imanja? Oni danas žive u kolektivnim smeštajima širom Srbije, ili kod rođaka i prijatelja, u većini slučajeva bez ikakvih materijalnih uslova za život i rad, čekajući dan kada će primiti neku humanitarnu pomoć da bi preživeli.
I ovde bih napravio jedan izlet - da li je moguće da Albanci danas, i unazad nekoliko godina, traže neka nova prava. U kojoj državi su se to oni obogatili? Danas ima veoma bogatih ljudi na ovim prostorima, koji su albanskog porekla, odnosno Albanci. Nisu plaćali porez ovoj državi, a uživali su sva prava. Školovali su svoju decu, lečili sebe i članove svoje porodice, ovoj državi nisu davali ni dinar, niti su plaćali poreze, niti su plaćali struju, niti su plaćali komunalne usluge, i nijedan srpski inspektor ili neki drugi prinudni organ nije smeo da uđe u ta mesta gde su živeli Albanci, gde su bila čisto etnička albanska naselja, da pokuša da naplati ono što je državno.
I, kada je država preduzela mere da se to naplati, onda je stupila međunarodna zajednica da, Bože, zaštiti te ljude, koji su, eto, ugnjeteni i hoće država da uzme što je njihovo.
Siguran sam da Hans Hekerup to vrlo dobro zna, ali ne brine mnogo. Njemu je osnovni cilj da dosledno sprovede dobijeni zadatak, a to je da osamostali Kosovo i Metohiju, a kasnije, zna se šta dalje sledi.
Na osnovu ovoga što sam izložio, smatram da o bilo kakvoj samoupravi na Kosovu i Metohiji ne može biti ni govora, dok se i poslednji prognani Srbin i nealbanac ne vrati svojoj kući i ne omogući mu se pravo na bezbedan život.
Takođe je neophodno izvršiti valjan popis stanovništva na Kosovu i Metohiji i vratiti u svoje matične zemlje sve one koji nemaju dokaz da su državljani Srbije. Dakle, one koji su poslednjih nekoliko godina na ilegalan način došli na Kosovo i Metohiju. Samo tako bi se dobila realna i prihvatljiva osnova za neku vrstu samouprave na Kosovu i Metohiji. No, i tada, i ta samouprava, ili autonomija, morala bi da bude u okviru Srbije i Jugoslavije, gde bi važili oni zakoni i pravila, koja važe i u drugim delovima Srbije, za sve druge građane Srbije.
I da iskoristim priliku, da samo podsetim da je u SSJ juče prispelo pismo srpskog življa iz Kosovskog Pomoravlja, iz opština Novo Brdo, Kosovska Kamenica, Gnjilane, Vitina, Uroševac (ne iz ovih mesta, nego iz enklava u kojima žive), u kome se žale na neverovatan život koji oni tamo imaju. Jednostavno su zatečeni, kao da su u getu, tako da ne mogu da izađu iz tih mesta. Oni bukvalno danas gladuju.
Molim da se ovo shvati najozbiljnije, da država Srbija, preko svojih predstavnika, najozbiljnije preduzme neke korake hitno, da bi se tim ljudima pružila neka neophodna pomoć u ovom trenutku. Hvala.