Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo konačno ponovo je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je morao sa ranijeg zasedanja da bude skinut sa dnevnog reda dok se ne usvoji savezni zakon, odnosno Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije.
Mislim da je to dobro, da se republički Krivični zakon usaglasi sa saveznim zakonom, dok bar još na papiru postoji savezna država. Ali, mislim da Vlada nema jednak pristup svim zakonskim projektima, jer ako se sećate pre dva meseca, ili nešto manje, sa ove govornice ukazivao sam na veliku nesaglasnost predloženog zakona o radu sa saveznim Zakonom o radnim odnosima. Resorni ministar je tada izjavio da je u ovoj zemlji, citiram po sećanju njegovu izjavu, moguće sve, pa da i republički zakon ne bude u saglasnosti sa saveznim zakonom.
Dobro je što je republički Krivični zakon usaglašen sa saveznim zakonom, međutim, ono što nije dobro je to što se ishitrilo i što se brzo donela odluka da se u Jugoslaviji, a na taj način i u Srbiji, ukine smrtna kazna za učinioce najtežih krivičnih dela, za ubistva, za planirana ubistva, za teške razbojničke krađe sa ubistvima itd.
U obrazloženju Vlade zašto se ukida smrtna kazna, pored već, da tako kažem, fraza koje čujemo, a to su - ulazak u Evropu, ulazak u OEBS i sl, napisano je i sledeće: "Ukidanje smrtne kazne predlaže se stoga što je pravo na život neotuđivo pravo čoveka i niko ga ne može lišiti tog prava, pa ni država".
Postavlja se tu jedno filozofsko, sociološko, pa i pravno pitanje - da li je razbojniku koji uđe u tuđu kuću, na tuđe imanje, neko dao pravo da liši života vlasnika te kuće, tog stana, tog imanja (a znate, da napravim izlet, da u poslednje vreme imamo upade u tuđe kuće, stanove i imanja, gde se ubijaju cele porodice, pa i mala deca od 2-3 godine), da li takvi izvršioci zaslužuju smrtnu kaznu ili zaslužuju 40 godina zatvora.
Po mišljenju Stranke srpskog jedinstva, jedina adekvatna mera, ako već hoćemo da ukinemo smrtnu kaznu, bila bi doživotna robija. Da napravim još jednu paralelu, pošto se stalno govori o demokratiji i demokratskom principu, u najdemokratskijoj zemlji sveta, bar kako oni sebe nazivaju, u SAD, u 25 njihovih saveznih država nije ni dan-danas ukinuta smrtna kazna. U državi Teksas se izvršava pola smrtnih kazni godišnje u odnosu na izvršenje smrtnih kazni u svim SAD.
Toliko kada je u pitanju smrtna kazna i mislim da bismo sledećim izmenama ovog zakona morali da vratimo smrtnu kaznu za najteže oblike izvršenja krivičnih dela, iz razloga što kod nas nisu sazreli ni ekonomski, ni društveni, ni socijalni, ni pravni uslovi za ukidanje ove kazne.
S druge strane, mislim da je u tom zakonu trebalo naći mesta da se bolje zaštiti privatna imovina i privatni posed. Samo ću jednim primerom da pokušam da vas uvedem u to - danas imamo takav propis da, ukoliko vlasnik kuće, stana ili imanja zatekne lopova, razbojnika, kriminalca da pljačka njegov stan, kuću itd, ne sme da primeni nikakvu silu na njega. Jednostavno, ispada da treba da mu kaže: "Dobar dan, dajte mi ličnu kartu da vam uzmem podatke, da bih mogao da vas tužim".
U protivnom, ako primeni neku silu, ići će on u zatvor. Mislim da je morao Krivični zakon da nađe neke adekvatne mere da se privatni posed više i bolje zaštiti.
Kad se govori o novim krivičnim delima koja su uvedena ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakona, prvenstveno mislim na dela korupcije, tu je navedeno nekoliko krivičnih dela, kao što su - korupcija u prosveti, zdravstvu, organima uprave, u postupku privatizacije itd. Mišljenja sam da nije bilo potrebno navoditi krivična dela korupcije u svim ovim segmentima društva, već je bilo dovoljno navesti samo krivično delo korupcije, a u postupku donošenja odluke, odnosno izricanja mere, sud bi cenio društvenu opasnost dela, odnosno gde je delo i u kojim uslovima izvršeno, da li u zdravstvu, da li u prosveti itd.
Jer, ako malo bliže uporedimo najviše i najniže predviđene kazne za krivično delo korupcije, videćemo da tu baš nije određena prava mera kad je u pitanju zdravstvo, prosveta, organi uprave i da ne nabrajam dalje.
I na kraju, mislim da ovim predloženim izmenama Krivičnog zakona, kad su u pitanju krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, prvenstveno mislim na silovanje, na obljubu i protivprirodni blud nad nemoćnim licem ili nad licem koje nije navršilo 14 godina starosti, da su tu kaznene mere morale da budu daleko, daleko strožije nego što su predviđene ovim izmenama zakona.
Poslanička grupa SSJ je u tom smislu podnela i nekoliko amandmana, u kojima traži da se najniže mere, odnosno zaprećene kazne za izvršioca ovih krivičnih dela povećaju, jer mislimo, a i statistika pokazuje, da su ova krivična dela u Republici Srbiji u porastu. Hvala na pažnji.