Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sveobuhvatno i sadržajno izlaganje kolege Glišića, ja sam ubeđen da vas je uverio da treba da glasate za zakonske predloge.
Želim da se nadovežem na ono što je govorio najpre o generalnoj situaciji i atmosferi u Srbiji i pomenuo je jednu ključnu reč o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a to je dijalog. To je reč koju je prvo pomenuo predsednik Republike Srbije i državno rukovodstvo, pozivajući na dijalog, kao put kojim Srbija mora i treba da ide u budućnost. Taj dijalog pre svega podrazumeva razmenu mišljenja, razmenu stavova, bez obzira koliko na različitim stranama bili, bez obzira koliko imali različita mišljenja, različite stavove po određenim pitanjima, ali je važno da razgovaramo, da razgovaramo da bi pre svega kroz tu spremnost za dijalog pokazali da želimo da sačuvamo mir i stabilnost i da želimo da omogućimo da Srbija ide napred. Ne zavisi samo od nas, ali uvek treba da pokazujemo spremnost i da nudimo dijalog bez obzira što znamo da nema politike na ovoj drugoj strani, zapravo ima, i znamo šta je oličenje te i takve politike.
Želim da se vratim na nešto o čemu smo govorili tokom jučerašnjeg dana, a moram precizan da budem danas o tome. Reč je o nekakvim famoznim zahtevima koje slušamo sve vreme i evo ja nemam potrebe zaista nikome da se dodvoravam, nisam to činio od trenutka kada sam čuo za zahteve. Dakle, evo, to je moj lični stav. Jesam deo kolektivnog organa, ali sam ubeđen da je to stavio moj kolega. Sva četiri zahteva o kojima se govori su ispunjeni. Apsolutno sva četiri zahteva. Četvrti zahtev je ispunjen usvajanjem izmena i dopuna Zakona koji je bio deo prve načelne rasprave, zajedničke načelne rasprave ove u republičkom parlamentu. Treba reći da su to želeli da onemoguće oni koji su na sednici Odbora glasali za taj isti zakon, a to se tiče njihovih plata, ovih koji danas treba da sede danas preko puta, ne tiče se to studenata, to se najviše tiče njihovih plata. Pa, zar ne bi bilo odgovorno sada da sednu i da razgovaraju sa studentima i da pozovu studente da se vrate na fakultete i da se nastava nesmetano odvija.
Dakle, uvek razgovor, uvek dijalog, uvek da se saslušamo, da prihvatimo sugestije bez obzira sa kojih strana dolaze, ali ne možemo nikada mi da dozvolimo jedno i nikada nećemo dozvoliti jedno, a to je urušavanje države, destabilizacija države i uništavanje društva.
Znate, svi su zahtevi ispunjeni. Dakle, voleo bih da čujem, četiri zahteva su bila u pitanju. Prvi je vezan za objavljivanje dokumentacije. Koliko ja znam, neka me isprave kolege iz Vlade, na sajtu Vlade je samo objavljeno 16.407 dokumenata. Ako nemo smatra od tih famoznim eksperata da to nije dovoljno, pa neka kaže šta je to što ne dostaje. Drugi i treći zahtev nemaju baš smisla jedan sa drugim, moram da priznam, dijametralno su u suprotnosti. Nisam pravnik, ali nekako su mi dijametralno suprotni jedan sa drugim. Tražite da se neko pomiluje i predsednik to učini ukazom, 13 lica, a ovamo tražite da se izričito pokrenu krivični postupci što je opet učinjeno protiv 37 lica koliko mi je poznato. I, četvrti zahtev koji je jedva dešifrovan, to su zapravo ti materijalni troškovi i time je zaokruženo ispunjenje sva četiri zahteva.
Znate šta, ako su to zahtevi, ako smo mi svi zajedno pokazali i predsednik i državno rukovodstvo i Vlada Republike Srbije spremnost da razgovaramo, spremnost da razgovara o svakom zahtevu i da izađe u susret, onda najmanje što mogu da pokažu oni koji su formulisali ove i ovakve zahteve, je da pokažu stepen odgovornosti prema ogromnom broju studenata, preko dve stotine hiljada studenata i njihovih roditelja, da pokažu stepen odgovornosti i da omoguće toj deci da studiraju, da se vrate na fakultete, da na taj način potvrde svoju ulogu i značaj u društvu i da na taj način pomognu da Srbija ide napred, da daju svoj dalji doprinos da Srbija ide napred.
Ukoliko to ne žele, izvinite, ali ja mogu da dođem samo do dva zaključka. Prvi je da su odustali od zahteva, a drugi, da zahtevi nikada nisu ni bili razlog protesta. E, sada bez obzira da li je jedan ili drugi, ali sve to navodi na zaključak da nažalost postaju, da li su svesni ili ne, ali zato sam rekao tokom jučerašnjeg dana da uvek treba da šaljemo tu poruku da ne smeju da budu zloupotrebljeni u političke svrhe, ali postaju na ovakav način instrument u rukama onih koji žele da destabilizuju Srbiju. To nikada nije bio interes društva. Srbija je zemlja svih nas, pa valjda moramo svi zajedno da je čuvamo, da je branimo, štitimo i da učinimo sve što je na nama da omogućimo da Srbija ide napred.
Znate, kada je započeo dijalog na relaciji Vlade Republike Srbije i predstavnika univerziteta u Beogradu, ja sam rekao –da, to je dobar korak napred, važno je da se razgovara i važno je da se vodi dijalog jer to nema alternative. Važno je da predstavnici Vlade i univerziteta sednu za jedan isti sto, da razgovaraju o svemu onome što jesu otvorena pitanja, da reše nedoumice ukoliko one uopšte postoje i da se dođe do razumevanja, da se dođe do zajedničkog rešenja, ali mi i dalje nije bila jasna jedna stvar, a zašto se gubilo dragoceno vreme. Predsednik Republike Srbije, je uputio poziv za razgovor Kolegijumu rektorskog Univerziteta u Beogradu. Danas ne mogu sebi, a verujem ni vi ne možete sebi da pravdate, a zašto je Kolegijum rektorskog Univerziteta u Beogradu odbio taj dobronameran predlog. Pa, to je bio način da se dođe do modaliteta aktivnosti kako da se izađe iz ove situacije.
Znate, to obrazloženje koje je dato u vidu nekakvog saopštenja, imao sam prilike da ga vidim, pa kaže se između ostalog, pokušaću da parafraziram – razgovori bi bili neefikasni, ali bi razgovarale dve strane koje nemaju mandat da razgovaraju o zahtevima, a onda se poziva da se sve rešava u okviru institucionalnih okvira.
E, pa izvinite, milim vas, ja baš mislim da bi razgovori bili vođeni između dve strane koje imaju pun legitimitet da o tome razgovaraju, sa jedne strane legitimni predstavnici univerziteta, a sa druge strane predsednik Republike Srbije kao neko ko ima najveći politički legitimitet u Srbiji izabran na neposrednim izborima. Ali, to naravno podrazumeva da bi kroz dalji tok razgovora, kroz dalji dijalog, kroz operacionalizaciju, pa naravno, bili uključeni i drugi akteri Vlade Republike Srbije koji bi realizovali ono što je dogovoreno.
Znate, drago mi je da je tu gospodin Selaković, jer juče sam pokušao da se javim da, čisto samo da se nadovežem, on je sa vrlo jasnim primerima naveo šta znači obojena revolucija, jer znate mi kada kažemo da obojena revolucija neće proći, a onda imate ove koji kažu – pa to je imaginarno, to vi izmišljate, kakva obojena revolucija.
E, hajde evo ja prihvatam i da sam nepismen, evo prihvatam i da ne znam ništa, ali eto hoću da podelim mišljenje sa vama i hoću da podelim svoje mišljenje sa građanima Srbije u direktnom prenosu. Znate, za mene je definicija obojene revolucije termin koji se koristi za masovne proteste, nenasilnog karaktera koji imaju jedan cilj, a to je promena vlasti.
Dakle, to bi bio neki građanski aktivizam, demonstracije, blokade, protesti, nenasilna strategija otpora. I sada bez obzira obojena revolucija, svaka od njih ima svoju boju i svaka od njih ima svoj zaštitni znak. E, sada vi meni recite, ako ovo može biti jedna od definicija, ako ste saglasni sa ovim, a sagledajte svaku karakteristiku pojedinačno, a jel to ono što danas viđamo na ulicama širom Republike Srbije? Pa jel viđamo građanski aktivizam? Jel imamo jasno nedefinisane zahteve koji se menjaju u hodu? Pa jel imamo jedan cilj, promena vlasti? Ali, ako se može samo bez demokratskih procesa.
Znate šta još podrazumeva „obojena revolucija“? I o tome je govorio gospodin Selaković. To je taj geopolitički karakter ili geopolitički kontekst. To je kada imate inicijativu spolja koja treba da podstakne destabilizaciju države. I to se uglavnom radi preko nevladinih organizacija, i to se uglavnom radi preko stranih političkih aktera. I to vam se predstavlja kao spontano okupljanje građana, a zapravo iza toga stoje geostrateški i politički ciljevi. A, jel imamo mi to danas u Srbiji, recite vi meni?
Treća stvar, jel imamo proteste koji imaju karakter koji je isključivo usmeren protiv vlasti? Isključivo protiv vlasti, protiv Aleksandra Vučića. Da li je tako? A, jeste li mogli da čujete od jedne protestne grupacije za ova četiri meseca odgovor na bilo koje suštinsko pitanje u društvu, evo ja ne znam, recite mi vi, ako znate, a za šta se ove grupacije protestne zalažu? Pa ključno za mene, jesu li oni za republiku ili z monarhiju? Ja ne znam. Jesu li oni za centralno planiranu ekonomiju ili su za liberalni kapitalizam? Jelu li oni za BRIKS ili su za Evropsku uniju?
Nema, dame i gospodo odgovora ni na jedno pitanje i to i jeste suština. Neda ti odgovor na ono što jesu pitanja od fundamentalnog značaja i važnosti za društvo, a imati cilj putem ulice bez demokratskih procesa srušiti vlast. I u tome je suštinska razlika između onoga što se zove legitimno nezadovoljstvo građana i obojena revolucija na drugoj strani, jer legitimno nezadovoljstvo građana podrazumeva precizno i jasno definisane zahteve i potrebu da se o tome razgovara, a obojena revolucija podrazumeva političku agendu koja vodi samo ka jednom, a to je destabilizacija države.
I kada na sve to uključite da se u ove proteste uključuju i ovi politički akteri koji nemaju šta da traže na biračkim mestima i zato i žele biračka mesta da zamene ulicom. Znaju oni šta narod misli. Znaju oni da ne mogu da prevare narod. Znaju oni kakva je volja naroda.
Kada vidite njih, kada vidite da ne žele da razgovaraju, pa pitam ja vas sada, evo ja sam naivan, nepismen sam, ne vidim ništa, ne analiziram dobro, ali evo vas je ovde jako puno.Zar ovo nisu obrisi i zar ovo nije pokušaj „obojene revolucije“. E neće ta „obojena revolucija“ proći u Srbiji, jer Srbija ima i snage i sposobnosti da odgovori i na unutrašnje i na spoljne izazove i neće Srbija podleći pritisku ulice, već kao ozbiljna demokratska zemlja, će kada je reč o izborima sve rešavati kroz demokratske procese. Demokratija se ostvaruje izborima i nikako drugačije, a ovo što kažu, usvojili smo edikt, usvojili smo ne znam šta, pa znate na šta to meni liči?
Ja sam 2000. godine slušao kako je postojao neki ugovor sa narodom, jel tako? Kad se preuzela odgovornost i kad se zauzele funkcije, brzo se zaboravilo na taj ugovor sa narodom, ali se nisu zaboravile obaveze koje su se preuzele, pa 2001. godine puste Aljbina Kurtija, pa braću Mazreku, pa 17. marta ćute na paljenje crkava i manastira, pa 2006. godine, dozvoli da se otcepi da nestane državna zajednica Srbija i Crna Gora, smatrajući, oslobodili smo se tereta, kao nisu znali, pa da je to samo korak do onoga što se desilo 2008. godine, a to je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova i kakva je reakcija bila na proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova, onako čvrsto iz fotelja su saopštenjem podržali svoj narod, a predsednik tadašnje Republike, iz Rumunije nakon važnih razgovora podržao svoj narod.
Meni na to liči ovo što čini i radi taj nekakav proglas koji poistovećujem sa nekakvom ekspertskom grupom koju smo imali u vidu nekakvog G17 plus, ako se sećate, pa su oni onda iz tog ekspertskog dela vrlo brzo prešli u političku organizaciju i političku opciju.
Nekako mi se čini da su se zbunili na mostu u Novom Sadu, kada su govorili i da su nekako u hodu onako menjali govore, čini mi se da su trebali da saopšte nešto drugo, a da su procenili da nije trenutak da to saopšte, jer to ne bi bilo prihvaćeno, a mislim da to što je trebalo da saopšte jeste da predlože svima koji su bili okupljeni, prelaznu vladu.
Onda su brže bolje čitali sa telefona šta i kako da menjaju pa im je trebalo vremena da se pripreme.
Dakle, najvažnije dame i gospodo, da sačuvamo mi mir i stabilnost, da nastavimo da radimo i opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije i Narodna Skupština Republike Srbije, kao i danas i juče da nastavi da radi, kao i prethodnih dana i meseci, da nastavi da radi svoj posao kao najviši organ zakonodavne vlasti, jer to građani očekuju, ovaj glas naroda, da Vlada Republike Srbije nastavi da radi svoj posao.
Kao što je gospodin Glišić rekao maločas, vide građani ko radi, a ko ruši, vide građani ko ostvaruje rezultate, a ko prema svemu ima destruktivan pristup i uvek protiv, a nikada ne zna konkretno za šta je i nikada konkretan predlog, jer da ima konkretnog predloga, jer da ima bilo kakve inicijative, pa čuli bi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nedostaju vam mediji? Pa koliko ste prisutni na RTS? Evo ja kao ministar, ne znam koliko sam puta bi za ceo ovaj mandat, možda jednom, možda nijednom, a oni su prisutni svaki dan, ali ja ne merim minutažu, ali svaki dan i nemojte više ljudi da kukate o medijima, o medijima, 24 časa, ovo je sud javnosti.
Koliko ja znam, sednice su javne, prenosi ih RTS, evo vam prilike da kažete šta želite. Znate šta je problem, kada kažete, morate da govorite argumentovano i morate da budete spremni da čujete i drugu stranu koja će da izađe takođe sa argumentima i ne pomaže vam ona snaga sile koju ste pokušali da simbolizujete.
Dakle, važno je da mi sačuvamo mir, stabilnost i važno je da nastavimo da radimo, važno je da odbranimo našu ekonomiju, neće Srbija podleći pritisku.
U periodu kada, to istorija govori, tako je bilo i kroz istoriju, kada smo bili izloženi najvećim pritiscima, kada smo bili izloženi najvećim izazovima, uvek je bilo važno jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Ne shvataju ovi kada kažem sabornost, jedinstvo, zajedništvo, zajednički u borbu za odbranu nacionalnih i državnih interesa, zajednički u borbu protiv destabilizacije Srbije, zajednički u borbu da omogućimo da Srbija nastavi da ide putem napretka, prosperiteta, rasta i razvoja.
Što se tiče konkretno, svako od nas naravno ima svoju oblast unutar Vlade Republike Srbije, ali ovo sam morao da kažem, znate, za mene je nekako neprihvatljivo kada, deo ste kolektivnog organa, i to je za ponos, to je čast, to je privilegija, kao deo kolektivnog organa učestvujete u donošenju svih odluka Vlade Republike Srbije. Svako od nas ima obavezu i odgovornost najpre da brani državu, da brani ono što je državna politika, da brani odluke koje smo doneli na Vladi Republike Srbije zajedno, jedinstveno uvek, naravno da uz to obavlja posao za koji je preuzeo odgovornost i da uvek bude spreman da položi račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Onda kažu, pa rekonstrukcija. Šta je tu sporno ljudi? Šta je tu loše posle godinu dana da se pogleda prolazno vreme i da svako položi račune? Naravno da mora tako. Svaka promena je dodatni impuls. Naravno da uvek treba podizati lestvicu naviše jer to je važno za budućnost Srbije. Svako od nas podnosi izveštaj. Naravno, ko je neko ko je, bez obzira što je bez portfelja. To je čast i privilegija unutar Vlade Republike Srbije, ovakve Vlade Republike Srbije, na čelu sa ovakvim predsednikom Republike Srbije. Moja je obaveza koordinacija, mere aktivnosti u odnosima Srbije, ne koristim, juče sam vam rekao, reč dijaspora, sa našim sunarodnicima koji žive u regionu i Evropi i u svetu. Naravno da sam podneo izveštaj. Ne želim da čitam izveštaj. Reći ću vam samo nekoliko ključnih stvari.
Naš ključni cilj je da jačamo postojeće i stvaramo još čvršće veze sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i da to učinimo kroz razgovor, kroz dijalog, kroz razumevanje jer smatramo da je to jako važno za buduće vreme, za vreme koje dolazi i da u svemu tome omogućimo dvosmernu komunikaciju, da uvek znamo šta je to što je našim sunarodnicima koji žive van Srbije neophodno i potrebno, da oni znaju šta je potrebno Srbiji, a onda kroz dijalog da sagledamo šta je to šta zajedno možemo da učinimo za Srbiju. To je nešto što nam je nedostajalo u prethodnom vremenskom periodu. To vidim iz brojnih razgovora koje sam imao sa našim sunarodnicima. Da ih ne posmatramo samo kroz doznake, iako to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Pogledao sam da li je tu ministar finansija, to jeste značajan prihod za Republiku Srbiju. Da ih ne sagledavamo samo kroz doznake, kao velike humanitarce, što oni jesu, ali oni su i patriote kao i svi mi ovde i svi žele nešto da učine za svoju Srbiju.
Mi smo se tu opredelili u nekoliko koraka. Pre svega da nastavimo da približavamo Srbiju našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak je, da pokušamo da umrežimo što veći broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije. Treći korak, da ovde u Srbiji na pravi način govorimo o onome što jesu potencijali naših sunarodnika koji žive van Srbije. Tačno je, oni raspolažu i ljudskim i finansijskim kapitalom. Važno je da o tome govorimo ovde u Srbiji.
Ono što smo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Prva stvar i to uvek sa ponosom ističem, da sve važne datume za Srbiju, sve važne i značajne datume za Srbiju, istoriju Srbije obeležavamo kako u Srbiji, tako i van Srbije sa našim sunarodnicima van Srbije. Na taj način Vlada Republike Srbije pokazuje opredeljenost i odgovornost da želi da bude uz svoje sunarodnike koji žive van Srbije.
Kada je reč o zajedničkim datumima, nakon Svesrpskog sabora, na moje veliko zadovoljstvo potpisali smo memorandum sa Ministarstvom za međunarodne odnose i evropske integracije. Taj memorandum podrazumeva, pre svega, definisanje jednog zajedničkog i jačeg mehanizma u realizaciji, jer to je naš zajednički cilj. Ja uvek ističem. Nikada građani Srbije u Republici Srpskoj ne mogu da budu dijaspora, niti građani Republike Srpske u Republici Srbiji mogu da budu dijaspora, jer mi smo isti narod. Drina nikada nije bila reka koja je razdvajala dva naroda, već kičma koja spaja jedan isti narod. Upravo polazeći od toga smo napravili memorandum kako bi napravili zajednički mehanizam koji će biti još jači, još snažniji, da bi realizovali cilj koji želimo da postignemo.
Naravno da smo akcenat stavili na mlade, pre svega na mlade i tu ću biti veoma kratak. Nešto što je postalo tradicija, za ponos, ja se time zaista ponosim, treća godina za redom organizujemo letnje kampove za naše sunarodnike, za naše mališane koji žive van Srbije, u regionu i van regiona, tri tematska letnja kampa, naučno-obrazovni, eko kamp, sportski kamp i kulturno umetnička društva, organizujemo ih u lokalnim samoupravama.
Nemojte me pogrešno shvatiti, Beograd je naš glavni grad, ja obožavam Beograd, ali više volim moje Valjevo, ali obožavam Beograd, ali smatram da deca koja žive van Srbije treba da upoznaju unutrašnjost Srbije i da će tako još više zavoleti Srbiju. Cilj ovih kampova je da uče o kulturi i istoriji i unutrašnjosti Srbije i tako još više da nauče o kulturi i istoriji Srbije i da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji, da približimo njihovom srcu Srbiju i da onog trenutka, a doći će taj trenutak kada budu donosili ključnu odluku o profesionalnom opredeljenju da se odluče nakon završenih škola i fakulteta da svoje znanje i iskustvo usmere ovde ka Srbiji, da ovde zasnuju porodice i da žive i rade u Srbiji. To je naš cilj.
Kada je reč o okupljanju udruženja i organizacija, nakon desetak godina unazad, mi evo već treću godinu za redom okupljamo relevantne predstavnike udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije i to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ovo je kuća svih njih, isti smo narod, kuća svih njih. Prošle godine smo imali preko 250 udruženja i organizacija iz regiona, Evrope i sveta koji okupljaju Srbe van Srbije, razgovarali o onome što je sfera njihovog interesovanja, jer ono što oni nama kažu, pa to je put koji mi moramo i treba da idemo u narednom vremenskom periodu.
Kada govorimo o mladima, nešto na šta ja lično želim uvek posebno da stavim akcenat, to su dopunske škole. Mi želimo da sačuvamo naš jezik, našu ćirilicu. Institucionalno u ovom trenutku, kada govorimo o našim mališanima van Srbije, to je moguće putem dopunskih škola. Nastava u dopunskim školama u ovom trenutku se odvija u 22 zemlje i ima precizno 9704 učenika. Verujte mi, to je samo zahvaljujući volji naših mališana da uče srpski jezik, da uče ćirilicu i volje njihovih roditelja, jer nastava se odvija vikendom, to za njih nije obavezno, nastava se odvija vikendom i zahvaljujući, naravno, nastavnicima i nastavnicama koji im predaju. I taj broj iz godine u godinu je sve veći.
Mi smo razgovarali sa Ministarstvom prosvete i pokušali da iznađemo način kako da pomognemo u svemu tome. Za svakog prvaka uvek besplatan bukvar, za više razrede lektire, a opremamo sve biblioteke u dijaspori, u regionu, a prema našim analizama u ovom trenutku ima preko 500 biblioteka.
Podržali smo u prethodne dve godine ogroman broj udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, a koje imaju za cilj kroz svoje programe da se očuva jezik, ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. Znate, to su simboli jednog naroda. Ako ne podržimo to, ako ne podržimo naše sunarodnike koji žive van Srbije u tome, nema našeg naroda gde god on živeo. Zato ta podrška mora da postoji. Prošle godine 106 udruženja i organizacija podržali.
Postoji i strategija koja je usvojena 2009. godine, ostala mrtvo slovo na papiru. Postoji Zakon o Srbima u regionu i dijaspori 2011. godine, ostao mrtvo slovo na papiru.
Da bi pokrenuli čitavu priču, smatrali smo da je važno da razgovaramo najpre sa Srbima u regionu, da nastavimo razgovore sa Srbima u Evropi, koji žive u Evropi, koji žive u svetu, da kroz njihove sugestije i predloge dođemo do određenog modaliteta, jer definitivno ono što je usvojeno 2009. godine po svom modalitetu, po svom sadržaju, pa jel može da odgovori izazovima sa kojima se suočavaju danas u 2025. godini? Apsolutno ne.
Ali, nije suština da sedimo u kabinetu i da napišemo strategiju. Suština je da ih saslušamo. Suština je da razgovaramo. Suština je da implementiramo sve ono što jesu zaista njihove potrebe, sve ono što jesu njihove sugestije i predlozi i to činimo drugu godinu zaredom. Ne može to odmah. Možemo, ali ne želimo da naša inicijativa ponovo, kao i ova 2009. godine, ostane mrtvo slovo na papiru. Mislim da je to dobar korak da se ide ka novom zakonu koji bi definisao status Srba u regionu i u dijaspori.
Povratnici, to je nešto na šta posebno stavljamo akcenat i o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana i tu imamo veliku podršku lokalnih samouprava. Zato razgovaramo sa predsednicima opština, zato razgovaramo sa gradonačelnicima, jer, rekao sam već, svaka opština i svaki grad ima svoje sugrađane koji žive van Srbije. Mnogi od njih su se vratili. Mi želimo sve da ih obiđemo. Mi želimo sa svima njima da razgovaramo, da bi čuli šta su izazovi sa kojima se oni suočavaju, šta je to što je njima neophodno i potrebno u ovom trenutku, šta su njihovi predlozi. Da li je to administrativne prirode? Da li možemo da napravimo određene podsticajne mere koje bi im pomogle da ostvare neke svoje biznis planove ovde u Srbiji? Ili da nastave svoje, da im pomognemo. Mnogi su došli u Srbiji i nastavili svoje poslovanje ovde u Srbiji.
Želimo lokalne samouprave da podstaknemo da razmišljaju o svojim sugrađanima koji žive van Srbije. Zašto? Zato što je mnogo uspešnih privrednika, verujte mi, iz svake opštine, iz svakog grada, koji posluje, da li u Nemačkoj, da li u Španiji, u bilo kojoj državi, a da lokalne samouprave to ne znaju.
Jedan primer dobre prakse - Veliko Gradište. Veliko Gradište je opština koja ima 15 hiljada stanovnika i 5.000 stanovnika koji žive van Velikog Gradišta. Dragan Milić, kao iskusni predsednik opštine, shvatio je da je veliki potencijal u njegovim sugrađanima koji žive van Velikog Gradišta, pozvao uspešne ljude, seo sa njima i rekao - naša razvojna šansa je turizam. Kako izgleda danas Veliko Gradište? Jel turistička atrakcija? E, to je ono što želimo da postignemo.
Želimo da povežemo lokalne samouprave kroz investicione konferencije sa našim uspešnim privrednicima, uz podršku, naravno, velikog broja i ministarstva i institucija Republike Srbije, da predsednici opština i gradonačelnici mogu da predstave svoje potencijale i da na taj način zaintrigiraju naše uspešne poslovne ljude koji u ovom trenutku rade van Srbije da ulažu, da nastave da ulažu, da zapravo svoj posao nastave i ovde, da ga razviju i ovde u Srbiji.
Mi smo već počeli ove godine okupljanje, kroz dve manifestacije naših mališana. Na prvoj je, reći ću vam kratko, iz 12 država bilo preko 120 mališana, na drugoj iz 16 država čak preko 150 mališana.
Ali, ono što želim posebno da istaknem, u narednom vremenskom periodu, i to je zaključak okupljanja svih udruženja i organizacija koje smo imali prošle godine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedan od zaključaka, jer oni žele da štite nacionalne i državne interese u državama gde žive i žele da šire istinu o svemu onome što se dešava na prostoru KiM, istinu o "Oluji", istinu o svemu. Nemamo mnogo medija, svesni smo toga. Zatvoren nam je prostor u medijima. Ali, zato imamo udruženja, imamo naše ljude koji mogu o tome da govore.
Pokrenuli smo inicijativu pod nazivom "Srpski nacionalni interes juče, danas i sutra". Nismo to uradili slučajno baš ove godine, jer ove godine je 30 godina "Oluje", ove godine je 30 godina stradanja Srba, dajte da mi govorimo o istini o Srebrenici, a ne da nam govore oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, 30 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Dakle, ovo je zahtev naših sunarodnika. Oni traže da napravimo najeminentniji sastav ljudi, ljude od imena, zvanja, znanja i struke, koji će da razgovaraju sa našim sunarodnicima, a oni će kasnije tu priču da šire. Znate kako, jedan gospodin u Švedskoj mi je rekao - meni to mnogo znači, jer, ja ću to čuti od vas, ali mi je mnogo važnije da ubedim pet Šveđana da sam u pravu, jer znam da svi vi mislite da sam u pravu, svih vas 50 koji sede ovde, ali mi je daleko važnije kad čujem da ubedim pet Šveđana i da tu priču širim.
Ja vidim da je to mnogo zasmetalo svima. Vidim i pojedine nazovite medije kako i na koji način komentarišu i karakterišu. Ali, bez obzira na sve, ja želim da im poručim - mi ćemo ovo da radimo i mi ćemo da širimo istinu o stradanju srpskog naroda van Srbije, svidelo se to njima ili ne, na ma kakve reakcije nailazili, ali ćemo to raditi.
Ono što je još jedna od inicijativa jeste platforma koju smo predložili Vladi Republike Srbije, digitalna platforma za povezivanje pripadnika dijaspore, Srba u regionu i nadležnih subjekata u Republici Srbiji, da se saberemo i da znamo koliko nas konačno ima, da to uradimo na jedan sistematičan način, a ujedno ćemo da unesemo jednu pravičnost i pravednost. Jer, znate, uglavnom kad raspišete konkurse za nevladine organizacije, za udruženja, onda, nažalost, imate one profesionalce koji dobro rade svoj posao pa napišu sjajne programe. Znaju oni odlično i da opravdaju sve to. Ali, nepravedni budete prema onima koji stvarno i žele da rade i imaju iza sebe rezultate, ali, eto, ne mogu da napišu kvalitetan program.
Ovde ćemo da imamo sve, sva udruženja koja se bave ovom temom, a to će da objedini veći broj ministarstava, pa se neće desiti da njih deset dobiju sve a da ostali ne dobiju ništa, nego pravična i pravedna preraspodela.
Želim još jednom da vam zahvalim, ono što je i gospodin Glišić uradio, na hrabrosti i želim da vam zahvalim na odlučnosti, želim da vam zahvalim na tome što ste u pravom smislu reči glas naroda i što ste uvek spremni na demokratsku raspravu i na demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Ja ću svoje izlaganje završiti sa porukom kojom završavam svako izlaganje kada se obraćam našim sunarodnicima van Srbije. Rekao sam da je jedinstvo najvažnije u ovom trenutku, a moja poruka je - Jedinstveni, gde god bili! Živela Srbija!
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da verujem, izgleda da sam ponovo bio u zabludi, a imali smo prilike da saslušamo početak sednice Narodne skupštine Republike Srbije i postavljanje pitanja.
Želeo sam da verujem zaista da svaki poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije shvata da je glas naroda i kakvu odgovornost i obavezu ima pre svega prema građanima Srbije i da nasilje uvek mora i treba da osudi.
Pogledajte dobro lice Lazara Bačića. Pogledajte dobro kako izgleda čovek koji je napadnut tokom sinoćnog protesta. Ovde se pokušava izreći nekakva zamena teza, da je policajac napao policajca, i to se permanentno čini od trenutka kada je izvršen ovaj akt nasilja. Neko ko je, nažalost, bio predsednik države Republike Srbije se prvi oglasio u takvoj kampanji. Verovatno verujući, to je onaj koji je 2008. godine, kada je više od stotinu država, da vas podsetim, priznalo nezavisnost tzv. Kosova, imao važnija posla u Rumuniji. Važnija posla od svoje države, važnija posla od Srbije, važnija posla od Kosova i Metohije, koje je sastavni deo Srbije. To je taj.
E, on je sinoć prvi rekao da je žandarmerija tukla one koji su blokirali RTS. On je prvi pozvao na nasilje, na zborove, kako treba tzv. opozicija da se aktivira i da brani građane. O kojoj vi to policiji govorite i kako vas nije sramota? Zar vas bar malo nije sram? Mislite da će više puta izgovorena laž postati istina? Neće. Tu smo da vas sprečimo u tome. Tu smo da govorimo o onome što je istina. O kojoj policiji govorite? O policiji koja vas već četiri meseca čuva, o policiji koja čuva svakoga ko je izašao da protestuje, svakoga ko protestuje na nezakonit način. Nijedan od skupova u protekla četiri meseca nije prijavljen, želim da vas podsetim, apsolutno nijedan. I ne ubija, naravno.
Ovo je pokušaj ubistva. Lice Lazara Bačića je zapravo politika onih koji sebe nazivaju opozicijom. Ako to mogu da pravdaju na ovaj i na ovakav način i da na ovaj i na ovakav način postavljaju pitanje predsedniku Srbije i ministru unutrašnjih poslova – dokle će policija, zamislite, da vrši represiju? A koju represiju? Koju represiju? Četiri meseca blokade, četiri meseca demonstracije. Neću da govorim da ne vidim smisao apsolutno svega toga. Ali vas pitam, recite mi, u kojoj državi Evropske unije bi mogli da blokirate auto-puteve i kako bi reagovale te države Evropske unije?
Od 2012. godine mi u Srbiji imamo nekakve demonstracije i nekakve proteste. A da vas samo podsetim - kovid, poplave, upad u RTS, upad u Skupštinu, zloupotreba tragedije u političke svrhe nakon velike tragedije u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Kažu - Srbija protiv nasilja. Sve je to bilo osim "Srbija protiv nasilja", to je bilo nasiljem protiv Srbije. Dalje, zloupotreba tragedije nakon ogromne i velike tragedije u Novom Sadu, pokušaj da se zaustave razvojni projekti. A zašto vam ovo navodim?
Od 2012. godine u kontinuitetu se pokušava destabilizovati država Srbija. I kako je Srbija reagovala na sve ove proteste? Jel neko nekada primenio silu? Ne. Tako se ponaša ozbiljna demokratska zemlja. Da li je to moguće u nekim drugim državama? Ne, nije.
Ja razumem njihovu nervozu, jer destabilizacija neće proći. Opstrukcija institucija i blokada rada institucija neće proći. Narodna skupština Republike Srbije radi. Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi svoj posao. Opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije.
Taj famozni generalni štrajk, kako je prošao u Srbiji? Shvataju ljudi da u Srbiji može da se živi od svoga rada i žele da rade i ne možete da ih sprečite u tome. Ne možete nikada da potcenite građane Srbije i nemojte nikada da pokušavate to.
Obojena revolucija, reći ću nešto i o tome. Ko kaže da nema pokušaja obojene revolucije? Terminološki kad pogledate karakteristike obojene revolucije videćete da se sve to danas dešava u Srbiji.
Imamo 15. mart. Zašto ovolika nervoza do 15. marta? Zašto podizanje tenzije? Zato što je neko preuzeo neki posao, znate. Četiri meseca nešto radi a ne može da realizuje cilj koji su definisali. A cilj je da biračka mesta zamene ulicom. Ne može u ime i za račun onoga ko je preuzeo taj posao da realizuje posao i onda velika histerija, velika nervoza. A pošto je jedan zajednički imenitelj, nema tu politike, niti je to suština bavljenja politikom. Samo je jedan zajednički imenitelj, a taj zajednički imenitelj je mržnja. I onda kad ima nasilja i kad ima velike histerije i kad ima velike nervoze, onda mržnja samo podstiče mržnju, onda dolazimo do ovakvih nemilih scena.
Onda dolazimo do toga da, ne što je on tu, moj uvaženi kolega Nikola Selaković, ali svi vi jako dobro poznajete gospodina Selakovića. Civilizovan i kulturan čovek koji čestito i odgovorno radi svoj posao. Napad na Nikolu Selakovića nije samo napad na pojedinca, to je napad, izvinite, na institucije države Srbije, to je napad na demokratiju, to je napad na osnovne civilizacijske vrednosti društva, to je napad da neko može da misli drugačije od vas. A mi to dozvoljavamo.
Sve može, kao što je to rekao ministar Lončar. Jel želite dijalog? Jel želite izbore? Jel želite referendum? E, ne može samo ono o čemu je govorio predsednik Republike, ne može prelazna Vlada. A sve ostalo može.
Odakle vama pravo, govorim o onima koji sebe nazivaju protestantima, koji organizuju ove proteste, odakle vama pravo da blokirate RTS? Šta, niste zadovoljni informisanjem? Znate kako bih ja to rekao? Pa, ja sam gledao drugi dnevnik RTS-a sinoć. Pogledajte minutažu koliko su bili prisutni. A vi kukate o medijima u medijima. Tu tezu smo već odavno videli. A onda ponovo nasilnike i siledžije šaljete u Pionirski park. Odakle vam pravo da provocirate, da vršite pritisak i da pokušate fizički da se obračunate sa mladima, samo zato što drugačije misle od vas i što su imali hrabrosti da saopšte šta misle?
Vi morate da shvatite da preko 200 hiljade studenata i njihovih roditelja misli isto tako, ali su u strahu da ne bi bili izloženi linču kakvom je danas izložen mali Miloš na društvenim mrežama, da ne bi bili izloženi propagandi, da ne bi bili izloženi nekakvim parolama, samo zato što misle drugačije. Imaju svoje zahteve i njihovo je legitimno pravo, za razliku od ovih koji šetaju četiri meseca, legitimno su prijavili skup, ne smetaju nikome, ne blokiraju puteve i kažu samo jedno - želimo da studiramo, omogućite nam da studiramo, želimo da se vratimo na fakultete. Dakle, brinu o svojim porodicama, brinu o svojim roditeljima, o ekonomskom statusu svojih roditelja i svojih porodica. Brinu i o ostalim studentima, a vi ih napadate samo zato što misle drugačije od vas.
Neće nasilje i neće ovo siledžijsko ponašanje zaustaviti Srbiju. Onaj dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije je to pokazao, da će Srbija nastaviti da radi i da Srbija neće stati, bez obzira na sve pokušaje destabilizacije, bez obzira na sve scenarije koji imaju za cilj i destabilizaciju i opstrukciju u radu Narodne skupštine Republike Srbije, opstrukcije u radu Vlade Republike Srbije. Neće to zaustaviti Srbiju. Nastavićemo da gradimo, nastavićemo da razvijamo Srbiju, nastavićemo da donosimo odluke koje su od strateške važnosti i značaja za Srbiju.
Više puta smo govorili o onima koji sebe danas u Srbiji nazivaju opozicijom. Maločas slušamo kako pozivaju na nekakve institucionalne okvire, pa oni sebe nikada nisu videli u institucionalnim okvirima zato što kroz institucionalne okvire oni nikada nisu mogli da realizuju ono što jeste cilj, a to je da dođu do vlast8i po svaku cenu. Ako poštujete institucionalne okvire, onda je to demokratski proces, onda su to biračka mesta. Ne žele oni biračka mesta i zato haos, nasilje i nemire su pokušali da sa ulice izmeste u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je nedopustivo.
To je slika politike onih koji sebe danas nazivaju opozicijom - baklje, biber sprejevi. To je pokušaj fizičkog obračuna i to, zamislite, sa damama, sa tri dame. Potrebna je velika hrabrost zaista da bi to učinili. To je nedopustivo. Srbija će nastaviti da radi. Oni to čine u trenutku kada se u Skupštini raspravlja o važnim zakonskim predlozima.
Prošle nedelje ste usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju i time zaokružili realizaciju, zapravo ispunjenje tog četvrtog famoznog zahteva koji se tiče materijalnih troškova. A jesu li oni koji sebe nazivaju opozicijom na resornom odboru, tu je ministarka prosvete, neka me ispravi ako grešim, da li su bili na sednici Odbora za izmene i dopune Zakona? Jesu. Ja vam kažem da jesu. A zašto ste onda u plenumu pokušali da onemogućite da se usvoje izmene i dopune Zakona? Pa, da bi poslali poruku da neko ne želi, da vladajuća većina ne želi da ispuni zahteve.
Sve vreme pričate o studentskim standardima. Zašto niste bili spremni da o tome razgovarate u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Govorite o poljoprivrednicima, o tome će više gospodin Marinković, puna su vam usta poljoprivrednika, zloupotrebljavate ih samo u političke svrhe, kao i ovu mladost. Ovde govorimo o poljoprivrednicima, o novim tržištima za poljoprivrednike, ovde govorimo o strateškim odlukama, ovde govorimo o razvojnim projektima. Ali, ne čujemo nikakvu inicijativu. Za sve ovo vreme ja nisam čuo bilo kakvu alternativu.
Ja sam 14 godina proveo u parlamentu, navikao sam, nema apsolutno nikakvih problema, logično je imati opoziciju. Od uvođenja višestranačja u Srbiji imate opoziciju.
Važno je da imate jaku opoziciju jer primorava vladajuću koaliciju da više radi, ali to podrazumeva demokratsko sučeljavanje mišljenja, to podrazumeva demokratsku i argumentovanu raspravu. Nikada snaga sile nije mogla u ovoj sali da pobedi snagu argumenata. Nikako da shvate da poslanik koji je glas naroda, koji predstavnik građana, ja nikada neću deliti građane na oni koji su glasali za opoziciju i za vlast, to su građani Srbije, ali je važno da i oni ovo vide i da vide njihovu politiku.
Nikada se nije primenjivala snaga sile i nikada poslanik nije mogao, nije jak onoliko koliko će snažno da lupa o poslaničke klupe, koliko će moći da baci dimnih bombi u parlamentu, što se od uvođenja višestranačja nije dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već je uvek bio jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa. E, toga nema, nema argumenata, nema alternative, ovo je mesto gde se razgovara o alternativa, kako da se dođe do najboljih rešenja koja su u interesu građana Srbije. Niti ima alternative, niti ima politike, ima jedana zajednički imenitelj a to je mržnja i ta mržnja uvek podstiče mržnju. Znamo protiv čega su, ali nikada nismo čuli šta je to predlog, a za šta ste konkretno.
Ali, neće Srbiju to zaustaviti, jer građani opredeljuju budućnost. Važno je da ne dozvolimo da nas uvuku u ovaj haos koji žele da postignu. Važno je, znate, da uvek pošaljemo, ali važno je da do tog 15. marta, a predsednik je jasno i precizno govorio o 15. martu, važno je da do tog 15. marta se obraćamo mladim ljudima i da im šaljemo jasnu poruku – nemojte da dozvolite da budete zloupotrebljeni u političke svrhe. Jer, ja vidim ne odbrojavaju studenti, jedan deo je u zabludi, jedan je deo je politički opredeljen, ali se ja obraćam većini studenata – ne odbrojavaju studenti dane do tog 15. marta, to čine političke stranke. Neke minorne političke stranke, minorne političke stranke koje kada bi bili demokratski izbori, pa bili bi neprepoznatljivi u biračkom telu. Onda se smislili sada nekakvi zborovi.
Ono što se desilo u Skupštini je nasilno, pokušaj nasilnog uništavanja i rušenja institucija. Ako oni tako sagledavaju politiku i ako ovaj plenum vide kao borilište za huliganstvo gde će fizički da se obračunavaju, znate šta, onda oni i ne pripadaju ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne treba da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ubeđen sam da građani Srbije to vide. Mi smo to nekada gledali u zemljama sa slabom demokratijom, ali zamislite da se ovakve scene dešavaju u nekim drugim državama EU pa kako i na koji način bi te države reagovale?
Nije ovde ništa slučajno i ovo je samo deo jedne političke agende koja treba da dovede do destabilizacije Srbije. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija je govorio o onome što je realnost u Srbiji, a realnost u Srbiji je da je Srbija lider, pre svega, u regionu, kada govorimo o ekonomiji i, ono što je prvi potpredsednik Vlade rekao, druga po stopi rasta, iza Malte, ako ne grešim, ministre, u Evropi, da je Srbija šampion u privlačenju stranih direktnih investicija, da je 63% stranih direktnih investicija u protekloj godini na teritoriji zapadnog Balkana ostalo upravo u Srbiji, da se Srbija razvija, da se Srbija gradi.
Dakle, EKSPO 2027. godine, motor i zamajac i Srbije. Pored EKSPA tu je sveobuhvatan sadržajan program sa kojim je izašao predsednik republike, skok u budućnost „Srbija 2027“, nešto što jasno pokazuje da EKSPO 2027 godine nije jedno gradilište, da to menja čitavo lice Srbije i da se tiče svake opštine i svakog grada u Srbiji.
Sad, kad to sagledate, dakle Srbija je jaka i ekonomski stabilna, politički stabilna, međunarodno priznata, Srbija u koju se vraćaju građani, naši sunarodnici koji su živeli van Srbije, e takva Srbija za one koji žele ovo, ovu destabilizaciju, nije vredna poštovanja i zato žele Srbiju da vrate u prošlost i zato žele Srbiju na kolenima. Za njih bih bila vredna poštovanja Srbija koja bi bila ekonomski raskomadana, koja bi bila teritorijalno pocepana i koja bi bila politički podeljena. To je deo te… I, kada govorimo to je realnost.
Onda, kada sagledate političku agendu vidite i spoljne i unutrašnje faktore. Nemojte više da se zavaravamo. Nemojte više da se zavaravamo i uvek treba da govorimo građanima ono što je relanost, a realnost je pritisak na KiM, i to naročito od početka sukoba u Ukrajini. Ogroman pritisak na pitanje KiM zato što smatraju da sada treba izvršiti završni udarac da Srbija se svojevoljno odrekne svoje teritorije i da na taj način amnestira one koji su bombardovali Srbiju 1999. godine.
Sankcije Rusiji. Neko me je pitao pre neki dan – ko, kaže, spominje sankcije Rusiji? Čekajte, u svakom dijalogu, u svakom razgovoru vam spominju sankcije Rusiji. Šta, da bi upodobili spoljnu politiku sa politikom EU? Pa, to je mnogo jednostavno. Nadam se da je tu ministarka Tanja Miščević. Mislim da je to Poglavlje 31. Otvorite Poglavlje 31, zatvorite Poglavlje 31 i onda ste u obavezi da govorite jednim istim glasom. Ma, nije to u pitanju. Nije to u pitanju. Mnoge evropske države su olabavite sankcije i već sarađuju sa Rusijom, a na nas se vrši pritisak. Zašto? Da bi izgubili suverenost. Suverenost, samostalnost, nezavisnost koju je predsednik uspeo da sačuva onda kada je bilo najteže, kada su veliki tražili da se opredeljujete ka istoku ili ka zapadu.
Treća vrsta pritiska na Republiku Srpsku. Ovo presude, pa nisu one usmerene samo ka Miloradu Dodiku kao pojedincu i predsedniku, već su udar na autonomiju i udar na institucije Republike Srpske. Sankcije nisu, ne mislim na Trampovu administraciju, ali jel i to slučajno, Trampova administracija pomaže i važno je da imamo dijaloge i razgovore, ali to se desilo pre izbora nove administracije u Vašingtonu, a jel i to slučajno?
Ne nije, NIS je jedna od najznačajnijih i najvažnijih kompanija u Srbiji u doprinosima koje pruža za našu ekonomiju, po uposlenosti, ali i po snabdevanju tržišta naftnim derivatima. Šta je suština?
Pa da ekonomski oslabimo a da građani osete posledice i onda kada govorimo o EU, Tanja, nadam se da se nećete naljutiti i nije ništa usmereno, ali strateško opredeljenje Srbija je geografski opredeljena, geografski u EU, ali nekako mi se čini da radimo daleko više i daleko bolje od mnogih država koje su već članice EU.
Definišu vam nekakav cilj, onda vam taj cilj kao pokretne mete pomeraju i kada god dođete do cilja na te zadatke imate neke nove zadatke. To su samo spoljni pritisci, a unutrašnji pritisci su sve ovo što se danas dešava u Srbiji. I sve ovo što treba da vodi ka destabilizaciji, i nemojmo da govorimo o tome da je sve slučajno, spontano, veoma je sinhronizovano i veoma je koordinirano i dosta dobro planirano.
Šta će Kurtiju portparoli, zašto bi plaćao portparole, kada svoje portparole koji mogu da pošalju i šalju najnegativniju sliku o Srbiji, ima na žalost ovde. I da li postoji šteta?
Naravno da postoji šteta, i zamislite kako danas razmišljaju investitori koji žele da ulažu u Srbiju a vide da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvaraju i bacaju dimne bombe.
Ko će da odgovara za sve to? I onda kažu, postoji imunitet. Tačno je, svaki poslanik ima imunitet. Znate šta, to ni poslanike ni nas koji smo ministre ne sme da učini nedodirljivim, jer niko ne sme i ne može da bude iznad zakona.
Znate to što imate imunitet, ne znači da smete i možete da uništavate javnu imovinu, ne znači da možete i da smete da fizički napadate kolege i koleginice, tri koleginice da ugrožavate život ostalih kolega u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.
Ja nijednog trenutka… Ovo što ću reći nije pritisak na pravosuđe, naprosto samo želim da kažem svoje mišljenje. To je moje lično mišljenje. Slažem se ja, ali tužilaštvo je samo konstatovalo nešto.
Opet kažem, apsolutno ne želim da vršim bilo kakav pritisak, samo želim da kažem da ne možemo mi posle toga da se ponašamo kao da se ništa nije desilo, a oni koji sebe nazivaju opozicijom da kažu - pa, znate, to je otpor koji smo mi pružili.
Majstori, vi ste dobili poverenje građana. Vaš otpor je trebala da bude demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja. Vaš otpor je trebala da bude argumentovana rasprava, a ne napad na kolege i koleginice, ne to da pošaljete najgoru moguću sliku o Srbiji u svet. Ne možemo da se ponašamo kao da se nakon toga apsolutno ništa nije desilo.
Želim da verujem da svako mora da odgovara za ono što je učinio. Ja sam više puta ovde u parlamentu govorio da je reč pristojnost ključna, ali ta pristojnost znači pored toga što iz javnog diskursa treba da izbacimo ono što je negativno, ta pristojnost podrazumeva, znate, da snosite odgovornost za ono što ste učinili ili ono što niste učinili.
Ova vladajuća koalicija je pokazala šta znači u pravom smislu reč pristojnost na političkoj sceni Srbije u kontekstu odgovornosti i tu odgovornost moraju da imaju i oni koji danas sebe nazivaju opozicijom.
Želim samo da se nadovežem na ono o čemu je govorio ministar Lončar, obzirom da sam na početku današnje sednice čuo kako, ne znam, 400 hiljada građana je vašom politikom napustilo i to se ponavlja kao matrica. Napuštaju Srbiju, odlaze iz Srbije.
Znate, ja sam neko ko unutar Vlade Republike Srbije je zadužen za koordinaciju, mere i odnose Srbije sa dijasporom. To je formalno pravno naziv, iako nikada nisam koristio reč dijaspora, zato što smatram kada kažete dijaspora, tako terate građane iz svoje države. To su naši sunarodnici koji žive van Srbije, to su Srbi koji žive van Srbije i ja vam garantujem da ove floskule i ove parole niko od njih nikada nije razgovarao sa tim ljudima. Oni su njima bili interesantni samo kada je izborna kampanja, a reći ću vam šta je realnost.
Realnost je ovo o čemu je govorio ministar zdravlja, da se veliki broj građana vraća u Srbiju, veliki broj zdravstvenih radnika. Ja ne slučajno obilazim lokalne samouprave, obilazimo opštine i gradove što je, nažalost, svaka opština i svaki grad imala svoje sugrađane koji su u jednom trenutku iz određenih razloga napustili svoje opštine i gradove. Oni se danas svraćaju.
Više puta sam rekao, ovaj posao kao i svaki posao ima i lepe i teške trenutke. Ako mogu da kažem ono što su lepi trenuci, pozitivni trenuci, to su pre svega nešto na šta mi stavljamo akcenat i na šta smo stavili akcenat tokom prethodnog vremenskog perioda, a to je da što više naših mladih sunarodnika koji žive u ovom trenutku van Srbije upravo okupljamo kroz različite radionice, kroz različite tematske oblasti ovde u Srbiji.
Samo prošle godine oko pet hiljada naših sunarodnika je boravilo u Srbiji i ja im nikada nisam poželeo dobrodošlicu, jer kada dođu u Srbiju, oni su svoj na svome. Mi smo isti narod.
Ja sam uvek za njih imao samo jednu poruku, da nikada ne zaborave svoj jezik, da nikada ne zaborave svoju ćirilicu, da nikada ne zaborave svoj identitet, tradiciju, da grade mostove prijateljstva u državama gde trenutno žive, jer to je važno, pre svega, za budućnost naše države.
Najpozitivniji je trenutak kada ta deca odlaze iz kampova i kada vam kažu, pa, znate mi smo naučili srpski jezik, mi znamo srpski jezik mnogo bolje nego od trenutka kada smo došli u kamp, a drugi lep trenutak je kada odete u porodice povratnika, kada razgovarate sa njima i to su ostvareni ljudi, to su u profesionalnom smislu ostvareni ljudi koji su mogli da ostanu da žive u državama gde su živeli ranije, ali znaju i imaju poverenje u svoju državu i znaju da se u Srbiji može živeti od svoga rada i da se vredi vratiti u Srbiju. I vratili su se. Supružnici su uglavnom državljani države u kojoj su živeli, ali i oni su Srbiji i oni uče srpski jezik.
Najpozitivnije od svega je kada vidite da su njihova deca tu, da deca rastu u Srbiji, da deca uče naš jezik, da uče u našim školama i onda shvatite da sve ovo što činimo i radimo i opredeljenost i odlučnost predsednika Republike i predsednika Vlade i Vlade Republike Srbije da ojačamo postojeće i stvorimo još čvršće veze sa sunarodnicima koji žive van Srbije i kada govorimo o procesu povratka da to nije samo poziv, već da taj proces postaje prirodan proces, da ljudi i naši sunarodnici koji žive van Srbije veruju u Srbiju i imaju poverenje u ono što se radi u Srbiji i shvataju da je Srbija jaka i ekonomski stabilna i da u Srbiji može da se živi od svog rada i onda shvate da Srbija u pravom smislu reči pobeđuje. Onda shvatite i to je moja poruka, završiću …
A mogu ja i još ako želite. Mogu ja još ako želite. Nemam problem.
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Nemojte.)
Evo, ako insistirate, nastaviću.
Shvatio sam da insistirate. Nemam problem.
Hvala vam.
Traže i ja ću nastaviti.
Dakle, moja poruka svakako jeste da moramo, pre svega, da čuvamo mir i stabilnost i da uvek pozivamo na dijalog, da i onda kada vidimo da oni koji sebe nazivaju opozicijom i ta nekakva građanska elita ne želi dijalog, ali mi uvek da pozivamo i da pokazujemo spremnost da razgovaramo i da pokazujemo spremnost na dijalog, jer, znate, živimo u takvim okolnostima kada je razmena mišljenja neophodnost, kada je otvoren razgovor i kada je iznalaženje zajedničkog rešenja nešto što će uticati na budućnost ne samo Srbije, nešto što će uticati na budućnost čitavog sveta. Dijalog je mehanizam koji će kreirati budućnost i naše dece i naših studenata i društva u celini.
Moja druga poruka je, a tu poruku i vi šaljete svojim radom, svojim zalaganjem, odgovornim, ozbiljnim i posvećenim radom, neće Srbija podleći pritisku i neće podleći pritisku ulice, već sve će se odvijati kroz demokratske procese i sve će se odvijati kroz institucije sistema.
Želite dijalog? Tu smo. Želite izbore? Tu smo. Želite referendum koji vam je ponuđen? Tu smo. Ne vidim razlog da se plašite izbora ako onaj vaš džuboks u koji ubacite novac, pa vam kaže da predsednik Vučić nema podršku 60% građana, ako ste sigurni u taj svoj džuboks, pa odakle onda razlog da ne idete na izbore?
Pustite tu jeftinu priču o izbornim uslovima. Znate, to je mnogo jednostavno, to je mnogo lako.
Mogu da vam pričam i o izbornim uslovima ako želite…
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Ne treba…)
Ako želite, mogu i o izbornim uslovima.
Ako insistirate, ja mogu. Nemam problem. Ja mogu, stvarno.
Hoćete? I o izbornim uslovima ću da pričam.
Dakle, mnogo je jednostavno razgovarati o izbornim uslovima, a zapravo iza tih izbornih uslova se krije nešto drugo. Krije se strah od izbora.
(Sonja Pernat: Kako da ne.)
Ako je – kako da ne, onda izađete na izbore.
Imate poziv, izađete na izbore.
A ako hoćete sa mnom da razgovarate, pritisnite taster, pa se javite posle pa razgovarate, a ja ću da govorim o izbornim uslovima pošto ste me podstakli. Tražili ste i insistirali. Ja moram da poštujem. Ja poštujem volju svakog narodnog poslanika. Moram.
Treća stvar, sačuvaćemo mi ekonomiju i znamo da moramo da radimo daleko više i daleko bolje. Oni koji pokušavaju da nam kažu da ne dozvole da se EKSPO 2027. godine održi u Beogradu i zapravo u Srbiji i da Beograd bude centar sveta, nećemo to dozvoliti.
Znate, demokratija se ostvaruje uvek samo na izborima. Građani su ti koji opredeljuju.
Ja ne znam da li shvatate da mene da dekoncentrišete ne možete. Mladi ste, verovatno, u Skupštini, pa ne shvatate. Niste još shvatili.
Nisam vas čuo, a nije ni bitno. Vi ćete posle da se javite, ali interesantni ste mi veoma.
Dakle, nemojte nikada da potcenite građane Srbije. Građani Srbije jako dobro znaju i razlikuju destruktivan pristup i destruktivno delovanje naspram onoga što jesu njihovi prioriteti, naspram onoga što jesu rezultati, naspram liderstva koje uvek nudi dijalog, koje uvek nudi razgovor, koji uvek nudi ono što je opšta dobrobit i znate šta, kad sve ovo sagledam i kad sagledam ove bezuspešne pokušaje i kad sagledam ovo njihovo odbrojavanje do 15. marta, ja mogu samo jedno da vam kažem, pobediće Srbija i pobediće građani Srbije. Živela Srbija. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Paunović je govorila o 1998. godini i ja ne bih imao ništa da dodam. Kada je reč o istražnim radnjama, kada je reč o zakonodavstvu ništa se to nije desilo 1998. godine, ali zarad istine i zarad građana Srbije moram da ponovim nešto o čemu je govorio gospodin Jovanov, ali i da dodam jednu godinu.
Dakle, tačno je, 2001. godine, gospodine Jovanov, Rio Tinto dolazi u Srbiju. Ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima Mačvanskog okruga, konkretno u Loznici i Ljuboviji na čiji poziv i kada su došli. Godine 2004. su rađene prve istražne radnje. Godine 2006. jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine definisana Nacionalna strategija i u toj Nacionalnoj strategiji, koliko me pamćenje služi definisano je da je litijum bukvalno nacionalno blago, pokušaću da parafraziram, koje treba u strateškom smislu, u ekonomskom smislu iskoristiti. Tada se govorilo, između ostalog, koliko me pamćenje služi, o onim baterijama koje će biti proizvedene u Srbiji i sa ponosom „made in Serbia“. Bar toliko se sećam.
Ali, da se vratimo na ono što jesu činjenice. Dakle, činjenica je da postoje rudna i mineralna bogatstva, i to je nešto što mogu da ignorišu samo neodgovorni predstavnici vlasti, ali i neodgovorni predstavnici opozicije, to je nešto što zaista može da bude ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima iz konkretnog regiona, ali iz cele Srbije da unapredi životni standard i život. Odgovorna vlast, odgovorna Vlada, kao što je Vlada ne čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes Srbije i zato na predlog predsednika Republike, dakle, otvorena je u naredne dve godine, predsedniče, jel ne grešim, naredne dve godine diskusija, rasprava, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik Vlade i Vlada, čitava Vlada Republike Srbije, razgovor u koji je uključena i naučna zajednica, pri čemu je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu – nemojte da budete ni za, ni protiv, vaše je da idete među ljude i da date odgovore na sva ona otvorena pitanja. Postoje teorije zavere, ali postoji opravdana bojazan ljudi zbog političkog marketinga koji je činjen i rađen prethodnih godina i na vama je da date odgovor građanima, a nakon te dve godine ćemo doneti konačnu odluku. Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše, na nama kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne Vlade Republike Srbije je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto.
Ova tema je važna i vidim spremnost i poziv da se u narednom periodu uključe svi stručni ljudi, institucije u proces kroz davanja mišljenja.
Uvažene kolege, uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, budite konstruktivni i bar na trenutak pokušajte da razmišljate o onome što jeste interes građana, a to znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultet, fakultete, domaće, strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke.
Neću previše dužiti, ali danima iz poštovanja prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, Vladi koju činim sedim ovde i slušam, bar smo trebali da slušamo raspravu o rebalansu budžeta, kao što sam rekao u jednom od izlaganja, mnogo malo rasprave o rebalansu budžeta, a mnogo više lepih želja i onoga što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa rebalansom budžeta.
Podsetiću još jednom – budžet je život. Ako imamo nerealna budžet, imao nerealan život. Ova Vlada Republike Srbije to neće dozvoliti. Zašto ovo kažem? Razgovaralo se najviše o prošlosti. Ljudi, dajte da govorimo o sadašnjosti i dajte da govorimo o budućnosti, prošlost i da hoćemo danas ne možemo da promenimo, ali ne vidim šta bi ta promena prošlosti i rasprava o prošlosti danas donela dobro građanima Srbije. Ajde da pokušamo zajedno, ako je to moguće, da damo odgovore na pitanja koja danas muče Srbiju i da gradimo zajedno temelje nove budućnosti.
Sa druge strane, bombardovanje, Slobodan Milošević. Zar je moguće 2024. godina, razgovara se o Slobodanu Miloševiću. Dakle, 28. jun, ja ću da vam kažem kao član Vlade, će crnim slovima biti upisan u istoriju srpskog naroda. Dakle, 28. jun, kada je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu. Govore oni koji nisu imali ni dovoljno godina da znaju šta se desilo 1999. godine i zašto je Srbija bombardovana. Da, Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, a reći ću vam zašto. Postojala su tada dva uslova, gospodin Vulin neka me ispravi ako grešim, jer tada smo zajedno radili, postojala su dva uslova. Jedan od uslova je bio da nakon tri godine se organizuje referendum na prostoru KiM, gde bi Albanci mogli slobodno da odluče da li će da žive u zajedničkoj državi ili ne, a drugi uslov je bila okupacija NATO-a. Ako ste bili spremni da prihvatite to, Slobodan Milošević, tadašnja Vlada, a i ova Vlada to nikada neće prihvatiti i uvek će ići ka tome i uvek će sačuvati svoju samostalnost, suverenost, nezavisnost i uvek će voditi slobodarsku politiku, a najpre u interesu građana Srbije.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.
Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.
U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.
Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.
Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.
Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.
Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.
Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.
Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.
Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?
Prelazim odmah na stvar.
Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.
Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.
Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.
Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?
Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.
Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.
Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?
S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?
Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?
Molim ministre za kratak odgovor.
Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.
Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.
Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.
Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.
Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.
Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.
Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.
Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…
Nešto je smešno?
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.
Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.
Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.
Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.
Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.
I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.
Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.
Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?
Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?
Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.
Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.
Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.
Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.
Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.
Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.
Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.
Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.
Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.
(Valjevo, 12.04.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| JP za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (savetnik direktora preduzeća) | Sopstveni | Mesečno | 146300.00 | RSD | 04.11.2020 - |