Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice ministri i dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Martinović.
Dakle, prosto ne mislim da se neke stvari baš danas u Srbiji dešavaju sasvim slučajno. Ne mislim da su protesti koji navodno nose naziv borba protiv nasilja, a jesu sve osim borbe protiv nasilja, jer svako od nas koji sedi ovde zalaže se i uvek će se zalagati za borbu protiv nasilja, ali ovo je klasična zloupotreba tragedije, klasična zloupotreba ljudskih osećanja, jer Srbi su emotivan narod, zarad onih najjeftinijih političkih poena i to je neki novi, rekao bih, modelitet ponašanja na političkoj sceni Srbije, sraman modalitet ponašanja koji je uvela ovdašnja opozicija, ne mi.
Ne mislim da su ti protesti baš danas slučajni i ne mislim da je baš tog petka kada su bili protesti, navodno promovisan, nakon sramnih izbora koji su održani u severnom delu Kosova i Metohije, promovisan gradonačelnik Kosovke Mitrovice, danas još tri gradonačelnika. Kvinta, naravno, priznaje te izbore kao legitimne, legitimne izbore i sa 3% izlaznosti, odnosno 0,02%, a kada u Srbiji izađe 50% građana, a navodno opozicija bojkotuje, onda su pod znakom pitanja.
Ne mislim prosto da je bilo šta slučajno. Priština i Kurti jako dobro sagledavaju situaciju u Srbiji i tragaju za svojima, zapravo oni već imaju saveznike u Srbiji i njima jeste cilj da kroz ovakav haos, kroz nemire, kroz nasilje, oslabe poziciju Srbije, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane akte, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane poteze.
U Skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ispravite me ako grešim, ali proteklog petka kada je bila sednica Narodne skupštine Republike Srbije, dnevni red ste definisali i prihvatili na osnovu stavova predstavnika opozicije. Zahteva, izvinite.
Umesto da se o tome razgovara u institucijama sistema, a ja ću da vas podsetim, tokom međustranačkog dijaloga, sve ono što su predložili evropski parlamentarci, na kojima su insistirali oni kojih danas nema na ovoj strani, nije imalo nijednu dodirnu tačku sa onim što je predložio Aleksandar Vučić, a to im je omogućilo da sede danas u parlamentu, a to je da snizimo cenzus sa pet na tri posto. Cilj je bio da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, da i vlast i opozicija rade daleko više, ali njima nije cilj izgleda, ne izgleda, nego definitivno nije cilj da stvari rešavamo u institucijama sistema i da o gorućim pitanjima vodimo demokratsku raspravu i demokratski sučeljavamo mišljenja.
Dugo godina, kao i gospodin Martinović sam bio u parlamentu, parlament je za mene glas naroda. Ovde nije dovoljna snaga sile, ovde nije dovoljno da lupate o poslaničke klupe i da se derete i da pretite i da mašete prstom, ovde je potrebna snaga argumenata. Snažni ste kao poslanik onoliko koliko su vam snažni argumenti sa kojima nastupate. Dakle, niste spremni da o tome razgovarate ovde u parlamentu.
Pa, nemojte mi reći da je slučajan i ovaj protest poljoprivrednika, pa sasvim slučajno u Kraljevu se obraća neko ko je predstavnik jedne od političkih opcija koja dolazi iz redova opozicije. Pa, se javljaju sindikati, neka me ministar finansija ispravi, govori o minimalnoj ceni rada, a minimalna cena rada u januaru mesecu je 14,5% povećana. Da li sam u pravu, gospodine Mali? Najavljen je nastavak, kontinuitet u povećanju i plata i penzija.
Pa, nemojte mi reći da je slučajno tekst u Njujork tajmsu izašao u kojem se najnegativnije govori o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, baš u trenutku kada u Vašingtonu, u senatu spoljno-politički komitet, govori o odnosima SAD prema zapadnom Balkanu i predsednik komiteta zamislite pita, Dereka Šolea o tekstu u Njujork tajmsu. Pa, ko je finansirao taj tekst? Pa, da li smo mi toliko politički naivni? Ali, doći će vreme da i o tome govorimo.
Dakle, apsolutno ništa ovde nije slučajno. Danas kada postavljaju pitanje, gospodine Martinoviću, tu ste u potpunosti u pravu, francusko-nemačkog sporazuma, pa ja sam od opozicije čuo izdaja, predaja. Pa, čekajte, koja je to pravna obaveza koju je predsednik prihvatio u Ohridu, a koja je protivna državnim interesima Srbije? Pa, zar nije u Ohridu rečeno da, dijalog, jer Srbija se uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja. Zar nije rečeno da, normalizacija odnosa. Zar nije rečeno, najpre ZSO, pa onda razgovaramo o svemu ostalom. Zar nisu po ko zna koji put ponovljene i jasno definisane crvene linije.
Dakle, ništa protivno državnim interesima, već u skladu sa državnim interesima i evropskom putu Srbije. Kada kažete, izdaja i predaja, čekajte, da je izdaja i da je predaja, pa, ne bi Kurtiju pretili Molotovljevim koktelima dole u Prištini, nego bi valjda bacali cveće pred njega.
Oko sankcija, pa ispravite me ako grešim, ali mi smo tokom izborne kampanje slušali samo da prođu izbori, pa će Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija da uvedu sankcije Rusiji i da priznaju nezavisnost Kosova. Koliko traje ukrajinski sukob? Koliko dana traje ukrajinski sukob? Da li imamo u kontinuitetu dve pretnje, dva pritiska, ili priznajte Kosovo, tzv. nezavisnog Kosova i uvedite sankcije Rusiji. Pa, šta je Srbija promenila u svojoj politici? Šta je Aleksandar Vučić promenio u svojoj politici od trenutka i od završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora do danas? Uspeo je da sačuva samostalnost. Valjda je suština vođena jedna države u toj samostalnosti.
Kada govorimo o sankcijama Rusiji, uvek imamo ove floskule političke, da bi se došlo do jeftinih političkih poena. Ne, nisu uvedene sankcije Rusiji, jer mi kao država imamo i nešto drugačije sagledavamo kada govorimo o sankcijama, imamo drugačiji osećaj naspram ostalih naroda u država u Evropi i u svetu, jer smo narod koji je decenijama bio pod sankcijama i jako dobro znamo da restriktivna politika, da politika sankcija ne doprinosi miru i stabilnosti, već samo dijalog i već samo razgovor.
Za mene je uvek ključna reč bila u parlamentu pristojnost. Nekako smo uvek tu pristojnost tumačili na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa kada govorite ovde izbacite ono sve što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalan dijalog. Ali, pristojnost znači da snosite i odgovornost za ono što učinite ili ne učinite i ono što uradite ili ne uradite. Kada pozivate ove ljude koji sede ovde na odgovornost, pa mi smo uvek spremni da položimo račune za ono zašta smo preuzeli odgovornost.
Kada pomenete reč izbori, dobijete od predsednika Srbije vrlo konkretan i precizan odgovor, pristojan, demokratski odgovor - poštujem političke protivnike, poštujem političke neistomišljenike, ako želite izbore, nema problema, spremni smo da razgovaramo i o izborima.
(Svetozar Vujačić: Neće oni.)
U pravu ste, gospodine poslaniče. Ali, suština je napraviti haos, napraviti nemire, suština je doći po svaku cenu do vlasti, ali bez izbora, ako je to moguće. E, ne može, tu je gospodin Martinović u potpunosti u pravu.
Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i nikako drugačije. To - nećemo mi izbore, mi ćemo da vi podnesete ostavke, pa ćemo prelaznu Vladu, eto načina da dođete na vlast bez izbora, pa onda da razmišljamo koje ćemo izbore da raspišemo. I tu ste dobili odgovor. Hoćete izbore? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vam je jasno poručio – pa, sve izbore idemo odjednom, to je najracionalnije, to je najefikasnije. Zašto bežite od toga? Mi ne bežimo. Evo, spremni smo da položimo račune. Preuzimamo potpunu odgovornost za sve što vi kažete. Hoćete izbore - tu smo.
Pored te frustriranosti koju gospodin Obradović ima prema Aleksandru Vučiću, ima veliku frustriranost i prema partiji kojoj pripadam, SPS i Ivici Dačiću. Po ko zna koji put provlači tezu – vi ste 30 godina na vlasti. Znate, vi i mi socijalisti, ja se izvinjavam predsednici Vlade, ali moram da odgovorim, jer sam predstavnik SPS, moći ćemo da razgovaramo na ravnopravnim osnovama kada budete trajali koliko i SPS, a to je 32, evo 33. godina i kada svih 32 godine budete relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije, a to sasvim dovoljno govori o vitalnosti i snazi SPS.
O tome da li je bilo grešaka, svakako, ko radi taj i greši. O tome možemo da govorimo. Najveća greška je to što tih grešaka niste svesni onda kada imate apsolutnu odgovornost, nego nakon toga.
Podsetiću vas, 2000. godine u Srbiji je trebalo da teče med i mleko. Te 2000. godine Srbija je trebala već da uđe u EU. Ja vas pitam, dame i gospodo, a šta je bio osnov i tada odbrane nacionalnih i državnih interesa? Da li su to političke tekovine devedesetih, da li je to Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da li je to Dejtonski sporazum? Dakle, da. Trajemo 32 godine i svih 32 godine, sa ponosom ističem, relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.
Naša politika je nada, naša zajednička politika je budućnost i to će Srbija već sutra da pokaže ovde u Beogradu. Naša politika nije mržnja. Mržnja razgrađuje, mržnja ne gradi, a mi želimo budućnost za svako dete, želimo sigurnost i stabilnost za svakog građanina Srbije, želimo da se bavimo i da nastavimo da se bavimo i ekonomijom i napretkom i prosperitetom i razvojem i izgradnjom, o tome je govorio gospodin Vesić, i na tome ćemo svakako istrajati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Neću se obraćati apsolutno nijednom kolegi direktno, ali pre svega, zarad javnosti na osnovu onoga što je izrečeno tokom malopređašnjih izlaganja, a vezano je pre svega, podsetiću na period kada je vođen društveni dijalog i kada je svaka relevantna ili vanparlamentarna stranka, ili nevladin sektor, ili SANU ili bilo koja druga organizacija mogla da izađe sa eventualnim predlogom vezano za pitanje Kosova i Metohije.
Tačno je, tada je gospodin Dačić rekao da bi možda jedan od predloga mogao biti razgraničenje Kosova i Metohije i takođe, nastavio da je verovatno za to u ovom trenutku kasno sagledavajući realnost i okolnosti na prostoru KiM i da to nije njegova ideja, već ideja još od doba Dobrice Ćosića. To je tačno i istinito.
Sa druge strane, gospodin Dačić je neko ko se uvek zalagao kada je reč o pitanju KiM za dijalog. Dijalog nema alternativu i ako već govorimo o pitanju KiM, želim još jednom, pre svega, zarad javnosti da podsetim. Zahvaljujući nacionalnom i državnom projektu, zahvaljujući izuzetnoj diplomatskoj aktivnosti, upravo su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, uz 18 otpriznavanja tzv. Kosova, uspeli da pitanje KiM nakon 2012. godine vrate na dnevni red. Do 2012. godine ako bi otišli u Belu kuću i želeli da razgovarate sa bilo kim po pitanju KiM, niste mogli da razgovarate o suštinskim pitanjima i niste mogli da razgovarate o političkim pitanjima. Mogli ste da razgovarate o tehničkim stvarima i to na nivou onih najnižih stafera.
Upravo zahvaljujući ovoj diplomatskoj aktivnosti, pitanje KiM je vraćeno na dnevni red i mi konačno možemo nešto da kažemo, a ne da gledamo kako nam oduzimaju deo po deo teritorije. Hvala.
Ne bih replicirao, rekao sam, ali obzirom da je pomenuta SPS, da, SPS ima svoju prošlost, ponosna je na svoju prošlost, prvih 32 godine…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Hoćete da dozvolite da nešto kažem, ćutao sam dok ste vi govorili i molim da mi vratite vreme ili da im izreknete opomenu. Kako god.
Dakle, 32 godine postojanja na političkoj sceni Srbije i mislim da, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, ali koja to politička stranka može da kaže da je za svih 32 godine postojanja relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije? Nije dovoljno da mi sami sebe glasamo, potrebno je da nas glasaju građani, da nam građani daju odgovornost na izborima, a dali su.
Da li smo ponosni na svoju prošlost? Dakle, od prošlosti i iz prošlosti se ne živi, izvlače se pouke, afirmiše se ono što je dobro. Reći ću samo dva politička spomenika na koje se mnogi danas pozivaju i ta dva politička spomenika su bili osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa i onda kada su govorili problem je Slobodan Milošević. Problem je bio Slobodan Milošević i 2000. godine će med i mleko da potekne u Srbiji, a 2000 godine osnov za odbranu nacionalnih i državnih interesa su bili politički spomenici Slobodana Miloševića - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Dejtonski sporazum. Ispravite me ako grešim.
Da li su nakon odlaska Slobodna Miloševića sa vlasti prestali pritisci na Srbiju? Da li je bio pogrom? Da li su se vratili oni koji su prognani sa prostora Kosova i Metohije? Da li je Crna Gora i kada otišla? Kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, itd, itd?
Kumanovski sporazum, sada u Skupštini objašnjavam prvi i poslednji put, pokušavao sam to da objasnim u jednoj emisiji, nisam shvaćen, Kumanovski sporazum nije kapitulacija, Kumanovski sporazum je preduslov, zapamtite, citiram – preduslov da bi došli do potpisivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bombardovanje nije prestalo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, već usvajanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN. Pre toga je prethodio Rambuje.
Hajde da budemo otvoreni, da se prihvatilo ono što je predloženo u Rambujeu, a predloženo je da nakon tri godine Kosovo i Metohija imaju mogućnost referenduma, da se to dozvolilo tada danas mi ne bi imali o čemu da pričamo kada govorimo o Kosovu i Metohiji.
Druga stvar koja je predložena, to je NATO, da NATO može da prolazi slobodno Srbijom, da se kreće slobodno Srbijom, da privodi koga i kako i kada poželi. Izvinite, ali to je okupacija. Na takvu okupaciju Srbija tada nije pristala. Ne znam koja bi to politička stranka danas prihvatila odgovornost da je na vlasti i pristala na to. Ja sam potpuno ubeđen apsolutno nijedna. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.
Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.
U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.
Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.
Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.
Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.
Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.
Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.
Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.
Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?
Prelazim odmah na stvar.
Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.
Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.
Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.
Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?
Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.
Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.
Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?
S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?
Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?
Molim ministre za kratak odgovor.
Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.
Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.
Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.
Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.
Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.
Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.
Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.
Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…
Nešto je smešno?
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.
Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.
Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.
Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.
Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.
I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.
Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.
Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?
Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?
Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.
Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.
Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.
Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.
Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.
Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.
Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.
Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.
Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.
(Valjevo, 12.04.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| JP za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (savetnik direktora preduzeća) | Sopstveni | Mesečno | 146300.00 | RSD | 04.11.2020 - |