Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Paunović je govorila o 1998. godini i ja ne bih imao ništa da dodam. Kada je reč o istražnim radnjama, kada je reč o zakonodavstvu ništa se to nije desilo 1998. godine, ali zarad istine i zarad građana Srbije moram da ponovim nešto o čemu je govorio gospodin Jovanov, ali i da dodam jednu godinu.
Dakle, tačno je, 2001. godine, gospodine Jovanov, Rio Tinto dolazi u Srbiju. Ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima Mačvanskog okruga, konkretno u Loznici i Ljuboviji na čiji poziv i kada su došli. Godine 2004. su rađene prve istražne radnje. Godine 2006. jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine definisana Nacionalna strategija i u toj Nacionalnoj strategiji, koliko me pamćenje služi definisano je da je litijum bukvalno nacionalno blago, pokušaću da parafraziram, koje treba u strateškom smislu, u ekonomskom smislu iskoristiti. Tada se govorilo, između ostalog, koliko me pamćenje služi, o onim baterijama koje će biti proizvedene u Srbiji i sa ponosom „made in Serbia“. Bar toliko se sećam.
Ali, da se vratimo na ono što jesu činjenice. Dakle, činjenica je da postoje rudna i mineralna bogatstva, i to je nešto što mogu da ignorišu samo neodgovorni predstavnici vlasti, ali i neodgovorni predstavnici opozicije, to je nešto što zaista može da bude ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima iz konkretnog regiona, ali iz cele Srbije da unapredi životni standard i život. Odgovorna vlast, odgovorna Vlada, kao što je Vlada ne čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes Srbije i zato na predlog predsednika Republike, dakle, otvorena je u naredne dve godine, predsedniče, jel ne grešim, naredne dve godine diskusija, rasprava, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik Vlade i Vlada, čitava Vlada Republike Srbije, razgovor u koji je uključena i naučna zajednica, pri čemu je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu – nemojte da budete ni za, ni protiv, vaše je da idete među ljude i da date odgovore na sva ona otvorena pitanja. Postoje teorije zavere, ali postoji opravdana bojazan ljudi zbog političkog marketinga koji je činjen i rađen prethodnih godina i na vama je da date odgovor građanima, a nakon te dve godine ćemo doneti konačnu odluku. Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše, na nama kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne Vlade Republike Srbije je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto.
Ova tema je važna i vidim spremnost i poziv da se u narednom periodu uključe svi stručni ljudi, institucije u proces kroz davanja mišljenja.
Uvažene kolege, uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, budite konstruktivni i bar na trenutak pokušajte da razmišljate o onome što jeste interes građana, a to znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultet, fakultete, domaće, strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke.
Neću previše dužiti, ali danima iz poštovanja prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, Vladi koju činim sedim ovde i slušam, bar smo trebali da slušamo raspravu o rebalansu budžeta, kao što sam rekao u jednom od izlaganja, mnogo malo rasprave o rebalansu budžeta, a mnogo više lepih želja i onoga što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa rebalansom budžeta.
Podsetiću još jednom – budžet je život. Ako imamo nerealna budžet, imao nerealan život. Ova Vlada Republike Srbije to neće dozvoliti. Zašto ovo kažem? Razgovaralo se najviše o prošlosti. Ljudi, dajte da govorimo o sadašnjosti i dajte da govorimo o budućnosti, prošlost i da hoćemo danas ne možemo da promenimo, ali ne vidim šta bi ta promena prošlosti i rasprava o prošlosti danas donela dobro građanima Srbije. Ajde da pokušamo zajedno, ako je to moguće, da damo odgovore na pitanja koja danas muče Srbiju i da gradimo zajedno temelje nove budućnosti.
Sa druge strane, bombardovanje, Slobodan Milošević. Zar je moguće 2024. godina, razgovara se o Slobodanu Miloševiću. Dakle, 28. jun, ja ću da vam kažem kao član Vlade, će crnim slovima biti upisan u istoriju srpskog naroda. Dakle, 28. jun, kada je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu. Govore oni koji nisu imali ni dovoljno godina da znaju šta se desilo 1999. godine i zašto je Srbija bombardovana. Da, Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, a reći ću vam zašto. Postojala su tada dva uslova, gospodin Vulin neka me ispravi ako grešim, jer tada smo zajedno radili, postojala su dva uslova. Jedan od uslova je bio da nakon tri godine se organizuje referendum na prostoru KiM, gde bi Albanci mogli slobodno da odluče da li će da žive u zajedničkoj državi ili ne, a drugi uslov je bila okupacija NATO-a. Ako ste bili spremni da prihvatite to, Slobodan Milošević, tadašnja Vlada, a i ova Vlada to nikada neće prihvatiti i uvek će ići ka tome i uvek će sačuvati svoju samostalnost, suverenost, nezavisnost i uvek će voditi slobodarsku politiku, a najpre u interesu građana Srbije.
Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, samo kratko jedna digresija i sugestija. Ovo je Dom Narodne skupštine Republike Srbije, najviši organ zakonodavne vlasti i ja razumem potrebu i to je legitimno pravo svakog da kroz obrazlaganje amandmana izađe sa određenim političkim pamfletima i napusti salu, ali mislim da smo olako prešli preko retorički preko onoga što je izgovoreno maločas tokom obrazlaganja jednog amandmana. Molim vas da na to obratite pažnju. Molim vas pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije.

Maločas je ovde precizno rečeno "sandžačke opštine", dozvolite, ali ne postoje sandžačke opštine. Postoji Raški upravni okrug i nemojte na taj način deliti narod koji živi na teritoriji Republike Srbije. Sve škole, sva obdaništa, svi vrtići, sve zdravstvene institucije, svi putevi koji se rade i u Priboju, i u Sjenici, i u Novom Pazaru, i u Tutinu koriste kako Srbi, tako i Bošnjaci. Nema nigde šire demokratije kao što je u Srbiji, 25 nacionalnih saveta, demokratski izbori u okviru nacionalnih saveta. Svaki od nacionalnih saveta ima svoj budžet.

To, da li ste zadovoljni izborima unutar nacionalnog saveta, to je problem pojedinaca, problem onih koji su učestvovali, ali je ovde pomenuto ime nekoga koje, neću ponavljati to ime, ali neko ko je imao odgovorne funkcije do 2012. ili 2013. godine, pa čak bio i potprednik Vlade Republike Srbije, čini mi se baš zadužen za nerazvijene opštine i tada ništa nije smetalo. Onog trenutka kada nemate odgovornost sve smeta, ali to na stranu. Ja vas samo molim predsedavajuća da se poštuje Ustav Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Starčeviću zahvaljujem na pitanju i hvala vam što gospodin Marković i vi pre svega kao predstavnici lokalne samouprave sagledavate važnosti, značaj ove teme i ne kažem to slučajno.
Upoznat sam jako dobro sa aktivnostima koje sprovodite, sa aktivnostima i partnerskim odnosom koji smo imali kada je reč o realizaciji konkretnih projekata letnjih kampova. Inače, reći ću vam na samom početku, dakle, i vi ste to rekli između ostalog, postavljajući pitanje, jasna je odlučnost i opredeljenost predsednika Republike, predsednika Vlade, čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o onome što je ste suštinski najvažnije, a to je jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van Srbije.
Nemojte se ljutiti, formalno pravno jeste ispravan termin dijaspora, ali verujte, ja ga retko koristim, bilo da razgovaram sa Srbima u regioni, ili sa našim sunarodnicima koji žive van regiona, za meni su oni svi Srbi koji u ovom trenutku žive van Srbije, ili naši sunarodnici koji žive van Srbije.
U realizaciji ovog ključnog cilja, jako je važno pre svega, ostvariti dvosmernu komunikaciju. Ta dvosmerna komunikacija podrazumeva, da mi u Srbiji u svakom trenutku kroz intenzivan i kontinuirani dijalog znamo šta je to što su potrebe naših sunarodnika koji žive van Srbije, da naši sunarodnici znaju šta je to šta se dešava u Srbiji, šta je to što neophodno Srbiji, a onda da zajednički sagledamo šta je to što možemo učiniti za ono što jeste naš zajednički imenitelj, a to je naša država Srbija.
Važno je da taj dijalog bude zasnovan na razumevanju, poštovanju, uvažavanju, pre svega zbog period koji dolaze. Da bi došli do realizacije ovog cilja, nekako smo definisali tri ključna koraka. Prvi korak jeste svakako, da nastavimo da Srbiju približavamo našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak jeste da umrežavamo udruženja i krovne organizacije koje okupljaju naše sunarodnike, dakle, koje okupljaju Srbe van Srbije i teći korak koji je jako važan jeste, da mi u Srbiji razgovaramo o ovoj temi. Jako je važno da aktuelizujemo ovu temu, i jako je važno da unutar gradova, unutar opština razgovaramo o ovome. Zato smo razgovarali sa gospodinom Markovićem i sa brojnim gradonačelnicima, predsednicima opština, da bi na pravi način, pre svega, sagledali zajedno potencijale dijaspore. Svaki grad, svaka opština, nažalost, ima svoje sugrađane koji žive, da li u regionu, da li van regiona.
Jako je važno da pokušamo da napravimo zajednički bazu podataka za svaku lokalnu samoupravu, a onda da uspostavimo kontakt sa tim ljudima. Različitim poslovima se oni bave.
Znate, kada govorimo o našim sunarodnicima koji žive van Srbije i ja, verujte mi pre svega, sebi nikada nisam dozvolio, a to je doznake jesu jako važan prihod za Srbiju, ali nemojte naše sunarodnike koji žive van Srbije da sagledavamo samo kroz doznake, koji ponavljam, jesu veoma važan i značajan prihod, da ih sagledavamo kao velike humanitarce. Oni to svakako jesu, i oni su tu uvek bili za Srbiju, sećate se perioda poplava. Hajde da ih sagledavamo pre svega, kao nekog ko ima i finansijski, ali i ljudski kapital, i ko je kao i vi i ja i svi članovi Vlade ravnopravan patriota i voli svoju državu i voli svoju trobojku i želi nešto da učini za svoju državu i želi nešto da učini za svoju trobojku. Dakle, da na pravi način sagledamo potencijale dijaspore. To su neka tri koraka.
Znate, Svesrpski sabor događaj od istorijske važnosti i značaja koji je održan na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, je pre svega, definisao nacionalne interese srpskog naroda u 21. veku. Neću da širim, pokušaću da budem konkretan, ali Svesrpski sabor, ja to sa ponosom ističem, je iznedrio jedan memorandum koji sam imao prilike da potpišem sa svojim kolegom iz Republike Srpske, ministrom Vlade Republike Srpske, zaduženom za međunarodne odnose i Evropske integracije, gospodinom Klokićem, kako bi zajednički definisali i ojačali mehanizam u realizaciji cilja a to je da uspostavimo saradnju i još jače veze sa našim sunarodnicima koji žive van matice.
Odmah da razjasnimo, nikada građani Republike Srbije u Republici Srpskoj ne mogu biti dijaspora, niti građani Republike Srpske u republici Srbiji mogu biti dijaspora, mi smo isti narod i ja sam to mnogo puta istakao i Drina nikada nije bila reka koja nas razdvaja već kičma koja spaja, jedan isti narod koji živi u Republici Srpskoj i Republici Srbiji.
Zašto sam govorio o ovome? Dakle, taj memorandum koji smo potpisali zajedno sa kolegom iz Republike Srpske, jasno definiše korake koje ćemo zajedno da preduzimamo u narednom vremenskom periodu. Tu pre svega mislim na važne i značajne datume, obeležavamo kako u Srbiji, tako i sa našim sunarodnicima van Srbije.
Dakle, 28. jun je Vidovdan, ali 28. jun je i datum dijaspore. I već postaj tradicija i ponosan sam na to, druga godina zaredom organizujemo veliko okupljanje naših udruženja naših organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovaramo o onome što jeste sfera njihovog interesovanja. Ove godine preko 250 udruženja i krovnih organizacija iz 33 države i 20 država koje je pratilo čitav događaj i učestvovali u događaju putem zum aplikacije, jasno definisali stavove, trasirali put kojim ćemo zajedno ići u narednom vremenskom periodu.
Dalje, 15. septembar je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, obeležavamo ga u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali ga obeležavamo i sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i to nije za nas običan datum u kalendaru, to jeste simbol prošlosti i sadašnjosti, i budućnosti i pre svega uvek podseća na hrabrost naših predaka , ali nas podstiče da nastavimo da vodimo kao i do sada mudru i racionalnu politiku upravo zarad potomaka koji dolaze. I da pokušam da koliko znate, toliko i pričate, da znate pokazatelje, drugačije bi pričali i uvek imate priliku da se javite i da odgovorite na pitanja.
Evo ja ću skratiti, hvala još jednom. Dakle, gde god da odete van Srbije i da razgovarate sa našim sunarodnicima, oni će uvek insistirati na podršci u jednom, a to je ono o čemu ste maločas govorili, jezik ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. To su simboli jednog naroda. Koliko znate, toliko i pričate, ali neznanje nije greh, pitajte ako ne znate, pa ćete dobiti odgovor.
Dakle, uvek se na tome insistira i to su simboli jednog naroda, ako nema simbola, nema ni našeg naroda ma gde on živeo i u tom smislu, jako je važna realizacija projekta, govorimo o jeziku i ćirilici. Jako je važna realizacija projekta dopunskih škola, koje organizuje Ministarstvo prosvete i mi smo u tome samo uz dogovor sa Ministarstvom prosvete sagledali kakvu ulogu i kako možemo da pomognemo u realizaciji tog projekta kada vidimo da broj zainteresovanih učenika ide uzlaznom putanjom. Ministarstvo prosvete organizuje nastavu, a mi smo evo drugu godinu zaredom za svakog prvaka obezbedili besplatan bukvar, za više razrede lektire, 500 biblioteka pokušavamo da opremimo sa neophodnom literaturom, i prema našoj analizi u ovom trenutku ima 500 biblioteka kada govorimo o regionu i državama van regiona gde žive naši sunarodnici.
I da završim sa jednim važnim projektom koji smo zajedno realizovali i to postaje tradicija, evo druga godina zaredom, pokušali smo i lično smatram da akcenat treba staviti na predstavnike te treće generacije, na mlade sunarodnike koji žive van Srbije, da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji da njihovom srcu još više približimo Srbiju i pokušali smo da napravimo projekat koji će ih usmeriti ka tome.
Mislim da uspevamo već drugu godinu zaredom kroz organizaciju letnjih tematskih kampova, vi znate tri tematske celine, važno je da se bave temom i ja im nikada u Srbiji nisam poželeo dobrodošlicu, jer oni kada dođu ovde su svoj na svome, mi smo predstavnici istog naroda, samo sam ih uvek molio jedno, a to je da čuvaju jezik , ćirilicu i da znaju da je simbol okupljanja i jedinstva uvek srpska država i srpska trobojka.
Prošle godine, tri i po hiljade mališana je boravilo u Srbiji , a ove godine pet hiljada i trudićemo se da iz godine u godinu taj broj bude što veći. Ja ne sumnjam i ubeđen sam, oni će potpuno svakako, srednje škole i fakultete završiti u državama gde trenutno žive, ali jako je važno da ih podstaknemo da razmišljaju o Srbiji, da onog trenutka kada završe srednje škole i fakultete upravo to znanje iskoriste ovde u Srbiji, a mi uvek da ih čekamo raširenih ruku. Hvala lepo.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoji u političkom životu nešto što se može definisati kao pristojnost. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno kako bi imali normalnu raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja, argumentovano sučeljavanje mišljenja, ali pristojnost znači da snosite i odgovornost i da pokažete spremnost da snosite odgovornost za ono što ste učinili i ono što niste učinili.
Ova rasprava u protekla tri dana pokazuje jasnu razliku u toj reči pristojnost.
U pravu ste, uvažena predsedavajuća, kada kažete da je teško govoriti o rebalansu budžeta u smislu da budžet je život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Ovo je realan budžet, budžet koji je u interesu građana Srbije, rebalans budžeta koji ima i koji je zasnovan na dva temelja, a to je ekonomska situacija i Program Srbija 2027 i EKSPO.
Potpuno je logično da opozicija ima kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, potpuno je logično da opozicija ima i kritički osvrt kada je reč o budžetu, ali ovde se mogla čuti samo kritika zarad kritike. Ovde se nisu čuli šta su to konkretni predlozi.
Kada kažete - mi zahtevamo da plate budu 120 hiljada u prosveti onda treba da kažete a kako da dođemo do tih 120 hiljada u prosveti i da imate na umu intenzivan razgovor, a o tome je govorila ministarka prosvete, koji se vodi na relaciji Vlade i sindikat prosvetih sindikata i ja sam ubeđen da će se iznaći konsenzus.
Kada nemate o čemu da govorite uglavnom kada svodite raspravu na kritiku zarad kritike, zbog jeftinih političkih poena, onda raspravu svodite na ličnu. Ja neću govoriti o garderobi. Vrlo pažljivo ću voditi računa o rečima kojima izgovaram, ali ovde se moglo čuti - iluzorno, imaginarno. Ja razumem da se nešto pričinjava kada ne možete da govorite o podacima koji su egzaktni, koji su precizni, koji su jasni, koji su konkretni i onda naravno da postavite pitanje - šta je rast, a šta je razvoj? Rast i razvoj je upravo to o čemu je govorio ministar i prvi potpredsednik Vlade da u prvih šest meseci naša zemlja rastuća zemlja u Evropi sa 4,3% rasta i to je činjenica, to je pokazatelj. Cilj je da dođemo do 6%. Rast je BDP 75 do 76 milijardi evra 2012. godine bio je 33 milijarde evra, a cilj kada govorimo o Programu Srbija 2027 „Skok u budućnost“ 2027. godine bude 100 milijardi evra.
Rast je udeo kapitalnih investicija u BDP od 7,9%, stopa javnog duga, i o tome je govorio ministar finansija, 49,8%. Kad kažem na možete reći - zahtevamo šta to znači zahtevamo, jer treba da uzimamo kredite kao što se to radilo u prethodnom vremenskom periodu…
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
…pa ja mogu vas da saslušam, ali ću nastaviti da govorim.
Dakle, nećemo uzimati potrošačke kredite, nećemo zahvatati iz zlatnog ćupa kako bi isplaćivali plate i penzije, već krediti koji se uzimaju pre svega se ulažu u kapitalne investicije. Zašto u kapitalne investicije? Zato što se na taj način podstiče rast BDP i zato što na taj način raste broj zaposlenih.
Ministar finansija je govorio o broju zaposlenih, govorio je o rekordnoj stopi nezaposlenosti i naš kljuni zadatak i kada govorimo o Programu „Skok u budućnost“ Srbija 2027 jeste da održimo stopu nezaposlenosti u relaciji 7% do 9% danas 8,2%.
Prva dekada i o tome je juče bilo reči kada govorimo o stranim direktnim investicijama i to je egzaktni podatak koji ne možete da demantujete je 3,2 milijarde evra, 12% više u odnosu na isti period prethodne godine, a prethodna godina je bila rekordna od 4,5 milijardi evra.
Ministar finansija je govorio, kurs stabilan, najvažnije oružje u borbi protivi inflacije, najveće devizne rezerve od 28 milijardi, rezerve zlata 42 tone. Dakle, zajedno i monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i ono što je važno, a mislim da je to u protekla tri dana provučeno samo kroz jednu rečenicu, od 1. januara minimalna cena rada je veća za 13,7%. To je istorijski rezultat.
Od 2018. godine, ispravite me, prvi potpredsedniče, ministre finansija ako grešim, ali od 2018. godine nije postignut konsenzus na relaciji Vlade Republike Srbije, sindikata i poslodavaca.
(Siniša Mali: Nikada.)
Onda ja grešim. Oprostite.
Po prvi put je postignut. Minimalna cena rada je na nivou prosečne potrošačke korpe, na čemu se insistiralo od 2018. godine.
Dakle, od 2012. godine Srbija stvara i koristi svoje šanse i jeste opredeljena za reforme, za razvoj, postala lider u regionu, stvorila radna mesta, razvoj infrastrukture, uložila kao nikada i u zdravstvo i u vojsku i u puteve i dobijamo novu šansu na koju nismo mogli ranije da računamo, a dobili smo je. Ko drugačije tvrdi, mislim da laže pre svega sebe, ali mislim da izgovara i neistine koje upućuje ka građanima Srbije i ka ovoj zemlji.
Ko će biti na vlasti posle 2027. godine, oprostite, ali o tome ne odlučuje niko od nas pojedinačno u ovoj sali, iako mi jesmo glas naroda. O tome odlučuju građani na izborima, jer demokratija se ostvaruje na izborima.
Baš kao što se nalazi u projektu EKSPO, u generisanju i te šanse u novom investicionom ciklusu, pokreće se Srbija i zato je i ovaj budžet upravo podsticaj da iskoristimo šansu koju smo dobili i odbacio bih bilo koje neodgovorno ponašanje prema Srbiji i prema njenoj budućnosti u smislu odbacivanja EKSPO 2027.
EKSPO 2027 je razvojni ciklus, je motor zamajca i razvoja Srbije. Žao mi je što neko nije u stanju da razume šta znači razvojni ciklus jedne države. Mogu da razumem da nema neku podršku građana, da bude u prilici da ovakve planove pravi, a kamoli da ih realizuje.
Ali, ako neko ne želi to da shvati, to je još jedan važan razlog zašto sa sigurnošću možemo reći da smo neistomišljenici. Tokom jučerašnjeg dana predsedavajuća mi nije ukazala priliku, jer bila je pauza od 14.00 časova, su se čule mnoge reči kao – novokomponovani ministri ili ne znam šta. Ja razumem, polazite od perioda kada je neko tamo bio ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalnih investicionih planova, kada je neko tamo bio nekakav direktor Kancelarije predsednika Republike koja je …
(Jelena Milošević dobacuje.)
Zahvaljujem, gospođo, ali ja ću nastaviti da govorim. Ali, stvarno ću nastaviti da govorim. Hvala vam.
Dakle, razumem kada je neko bio ministar bez portfelja, ponavljam, precizno ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje nacionalno investicionih planova i kada je imao budžet od četiri milijarde, upravljao budžetom Kancelarije za nacionalne investicione planove i imao budžet od četiri milijarde 145 miliona 550. Ispravite me ministre finansija ako grešim.
Onda razumem da ne shvatate da neko želi da radi svoj posao i da neko želi da uloži trud, rad, energiju za portfolio koji je dobio kao ministar bez portfelja, tu govorim o svim kolegama ministrima bez portfelja i koji je spreman uvek da položi odgovornost, račune za ono za šta je preuzeo odgovornost.
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Dakle, želim da vam kažem da vi nikada nećete shvatiti da funkcija ne čini čoveka, a stalo vam je samo do funkcije. Imate …
(Dragana Rakić: Stopedeset miliona.)
Javite se slobodno.

Razumem, uvažena predsedavajuća, da oni nikada neće shvatiti da funkcija ne čini čoveka, već čovek čini funkciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najveća tragedija, i trudiću se da ne koristim vokabular na koji je ukazano, ali sam ga čuo sa leve strane, i „lopovi“ i „pokrali ste“.
(Radomir Lazović: Sa prave leve strane, a ne leve sa koje ste vi.)
Zahvaljujem, ako dozvolite da nastavim. Dakle, tragedija je u tome što neko pomisli da na ovakav način, tako što će imati povišen ton, tako što će pretiti prstom, tako što će predstavljati sebe kao stručnjaka, kao ozbiljnog analitičara, kao lekara opšte prakse, da se izrazim, i biti samo na platformi protiv, doći do političkih poena i pri tome stalno pozivati – politička prošlost, politička istorija, a nikako ne shvatiti da se demokratija u Srbiji jedino ostvaruje na izborima.
(Radomir Lazović: Pokradenim.)
Na izborima dobijete glas, da li vam neko veruje ili ne. Na izborima ne možete da varate. Na izborima građani glasaju.
Vi ste meni uvek bili beskrajno duhoviti i beskrajna ste mi inspiracija, ali na izborima glasate za program, na izborima glasate za rezultate, na izborima glasate za platformu, na izborima građani podržavaju sve ono što vi nemate. Dakle, platforma kada ste protiv apriori i samo protiv, a pri tome ne nudite apsolutno nikakvu alternativu, nemate nikada podršku za to.
Znate šta je još veća tragedija?
(Radomir Lazović: Šta?)
Reći ću vam. Najveća tragedija je u tome što bi u ovom domu oko jednog pitanja trebalo da postoji zajednički imenitelj, a to su nacionalni i državni interesi. Najveća tragedija je to što po pitanju nacionalnih i državnih interesa iz ovog doma se čuje narativ, kako je nazvana, sverežimska deklaracija. Pa ta svesrpska politička agresija iz Beograda, pa sverežimiska deklaracija, pa nadalje, pa nadalje, pa nadalje, pa implementacija rezolucije koja je ilegalno i sramno usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Izvinite, ali to je narativ iz Sarajeva i taj narativ je imao samo jedan jasan cilj u Generalnog skupštini Ujedinjenih nacija. Nije to bilo poštovanje civilizacijskih vrednosti, nije to bilo poštovanje žrtava, jer da je do poštovanja žrtava, toga bi se setili pre devet godina. Predsednik Republike Srbije je otišao u Srebrenicu. Šta se desilo pre devet godina? Kako definisati ono, a ne kao organizovani linč i pokušaj ubistva? Da li je devet godina nakon toga neko odgovarao? Da li se neko setio da to pomene, da osudi? Ne, nije, kao da se nije ni desilo.
Dakle, nije ovde reč o civilizacijskim vrednostima, nije ovde reč o poštovanju žrtava i isti narativ, nažalost, danas čujemo u republičkom parlamentu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, isti narativ koji ima samo jedan cilj – ne poštovanje žrtava, ponavljam, već pravno-političke konsekvence koje se žele postići implementacijom rezolucije sramne, ilegalne rezolucije koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Šta drugo?
Želite civilizacijske vrednosti? Reći ću i vama, kao i ovima u Sarajevu. Šta ste postigli? Nakon 29 godina obeležićete dan u Ujedinjenim nacijama? Pa to ste činili sve vreme. Nije to vama cilj. Pravno-političke konsekvence, da nestane Dejtonski mirovni sporazum i da nema Republike Srpske. To je cilj koji se želeo postići usvajanjem rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nažalost, taj narativ se danas čuje u republičkom parlamentu.
(Aleksandar Jovanović: Hajde završavaj, udavi.)
Pa ja sam tek počeo, polako, imam vremena. Sve je u redu.
Deklaracija o kojoj danas govorimo je istorijski važan dokument, dokument koji definiše ono što jesu nacionalni interesi srpskog naroda u 21. veku, nešto što nije učinjeno u prethodnom vremenskom periodu. I šta reći protiv, ako je jasno definisano - da, mir i stabilnost, ako je jasno rečeno - da, želimo da se borimo za naš narod, da naš narod oseti boljitak od onoga što ćemo činiti i raditi u budućnosti? Da, ekonomija jeste nacionalni interes. Da, možemo mnogo toga zajedno da učinimo i da uradimo. Da, želimo da razgovaramo sa svima ko u Srbiji gleda i sagledava ravnopravnog partnera i ravnopravnog sagovornika. Da, želimo da razgovaramo i sa državama našim partnerima sa Zapada, svidelo se to nekome ili ne, ali sutra će svi tražiti plate, sutra će svi tražiti međunarodni status. I da, jedinstvo. Jedinstvo, jer u periodu izazova, periodu iskušenja kojima je Srbija izložena, kojima je izložena Republika Srpska, najvažnije je da postoji jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Zato ovaj dokument ima istorijski značaj i istorijsku važnost. I da, tiče se nacionalnih interesa srpskog naroda u 21. veku.
Znate, dobro je uvek kada nešto pročitate, kad god, posle dužeg vremenskog perioda dobijete naknadnu pamet, ali dobro je da pročitate, naučite nešto, naročito ako nešto traje 34 godine, i ne traje zato što vi to želite ili ne želite, već to kažu građani Srbije, i onda nešto naučite iz svega toga. Dobro je kada imate političku ideologiju, i kada ste levičar i kada ste desničar, a to što je neko socijalista ne znači da je i socijalista utopista. Dakle, možete vi da spočitavate šta god, ali suština je da uvek budete i da radite u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
(Radomir Lazović: Tako je. Istorijski govor.)
Biće vremena za istoriju, ja sam daleko od istorije. Ali vi nikako da shvatite prošlost, sadašnjost, budućnost i nikako da pokušate da sagledate da iz onoga što nije bilo dobro izvučete pouke, da afirmišete ono, ako je nešto bilo dobro, a ja vidim da ništa nije bilo dobro i da gradite temelje nove budućnosti. Ja sam jako dobro, hvala.
Dakle, kada je reč o onome što ste pročitali nakon toliko godina, rekao sam, dobro je da imate političku ideologiju, ali nikada nije dobro da imate jedan radikalni stav i da mislite da se sve može zaustaviti nekakvim blokadama, da ono što jeste interes i što će ostvariti kvantitativni skok u budućnost, što će ostvariti ekonomski rast, što će ostvariti ekonomski napredak, što će omogućiti kontinuitet u povećanju plata i penzija, vi pokušavate da dezavuišete i dok druge države Evropske unije, poput Nemačke, ulažu u taj projekat, vi želite Srbiju da izolujete, želite Srbiju da distancirate od svega toga i da Srbija nema apsolutno nikakve koristi. Dakle, da, ovde ja ne vidim da je bilo šta netransparentno kada govorimo o projektu koji je pomenut. Sve je veoma transparentno, sve je veoma vidljivo i građani imaju prilike to da sagledaju.
Da, zaštita životne sredine…
(Radomir Lazović: Tako je!)
Mogu i ja glasno da govorim, ali nije mi manir.
Dakle, da, zaštita životne sredine je na prvom mestu, o tome je govorio predsednik Republike Srbije više puta. Ne verujete stručnjacima u Srbiji, veruju građani Srbije, ali garant za sve ovo će dati Evropska unija, garant za sve ovo će dati i Nemačka. Konačnu odluku doneće Srbija. I kao što je to rekao predsednik Republike Srbije, uvek u interesu Srbije i uvek u interesu građana Srbije. Naravno, zaštita životne sredine, naravno, sociološki aspekt na drugom mestu i, naravno, ekonomija na trećem mestu. Ja shvatam, naravno, kada imate nešto što je prednost, kada imate nešto što će omogućiti ekonomski rast, nije sve tako lako i nije sve tako jednostavno.
Postoje različite grupacije ljudi i nemojte da imate dilemu da će i predsednik Republike i predsednik Vlade i čitava Vlada i resorni ministar, ja se izvinjavam ministarki, ovo je njen resor, ja ne želim da se mešam, ali moram da kažem, naravno da će se razgovarati sa građanima koji žive u Jadru i Rađevini i duboko verujem da će oni razumeti suštinu svega onoga što želi da se realizuje. Naravno da će se razgovarati sa onom, rekao bih, drugom grupacijom koja je bila izložena i insinuacijama i određenim notornim lažima, ali o tome će govoriti stručna javnost, o tome će govoriti stručnjaci, a mi ćemo omogućiti da glas stručne javnosti dođe do građana.
Naravno postoji ona treća grupacija na koju kao što vidite ja ne želim da trošim energiju, ne želim da trošim snagu, jer ja znam jako dobro da..
(Aleksandar Jovanović: Pa, troši slobodno.)
Pa, imam vremena polako. Ja znam jako dobro da kada polazite od toga što gore po Srbiju to bolje po na nas, ne vidim razlog da uđem u bilo kakvu vrstu rasprave.
Zahvaljujem, predsednice.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle pred vama predlog za razrešenje člana Vlada i ja pre nego što se osvrnem na samo obrazloženje, ono što je definisano kao razlog za donošenje ovakve odluke, želim na samom početku pre svega, kao član Vlade Republike Srbije, da kažem nekoliko reči.
Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ ima jasno definisanu državotvornu politiku koja je konzistentna po svim elementima. Dakle, i kada je reč o nacionalnim i državnim interesima i kada je reč o ekonomskoj politici i kada je reč o evropskom putu Srbije i jasno je, nekoliko rečenica samo o evropskom putu Srbije.
Dakle, jasno je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i da Srbija upravo zahvaljujući evropskom putu, zahvaljujući reformama koje proizilaze iz procesa evropskih integracija, jeste i ekonomski i pravno ojačala.
Tačno je da, i to nije tajna, da imamo različite stavove sa većinom članica EU po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta po pitanju Kosova i Metohije i zato Srbija mora da razgovara i sa ostalim partnerima, sa ostalim tradicionalnim prijateljima kako bi pre svega na međunarodnom planu odbranila naš teritorijalni integritet i suverenitet, ali isto tako ja sam stava, i želim da kažem kad je reč o EU. Dakle, svi vi ste svedoci da smo upravo ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog i menjali ustav Republike Srbije, kako bi harmonizovali naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i kako bi ubrzali evropski proces.
Isto tako kao što sa rekao ja sam stav i spremnost Srbije da sarađuje sa svim prijateljima i bez svrstavanja. Dakle, ovo je period kada se mnogo veće snažnije države, veće po površini, po broju stanovnika svrstavaju na istok ili na zapad. Srbija tu imamo potpuno jasan stav želi da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, ali ono što je najvažnije moramo da jačamo našu regionalnu saradnju, poučeni iz iskustvom iz perioda Kovida, poučeni iskustvom iz perioda energetske krize, potpuno je da logično da države, koje su susedi da države koje su naslonjene jedna na drugu razgovaraju i rešavaju ono što jeste zajednički interes, odnosno rešavaju ono što jesu otvorena pitanja.
Da nemamo takvu politiku sigurno je da u ovakvoj konkurenciji Srbija ne bi pobedila, da tako kažem, i dobila Ekspo 2027.
Kada je reč o sankcijama i ne spominjem slučajno danas pitanje sankcija. Dakle, Savet za nacionalnu bezbednost i po tom pitanju ima potpuno jasan stav. Mi smo narod koji nešto drugačije naspram ostalih država u Evropi sagledava efekat represivne politike i sagledava efekat sankcija jer smo više od deceniju, zapravo deceniju bili pod sankcijama i imamo kažem nešto drugačiji osećaj. Jako dobro znamo da sankcije i represivna politika nisu način da se dođe do mira i do stabilnosti, da se dođe do kompromisnih i pravičnih rešenja, za tako nešto je potreban dijalog i dijalog nema alternativu.
Dakle, kada govorimo o sankcijama ovo pitanje svakako nikada u Srbiji ne treba posmatrati iracionalno. Uvek treba sagledati šta je to što Srbija gubi, šta je to što Srbija dobija.
Ovakva politika i zahvaljujući ovakvoj politici predsednika Srbije, državnog rukovodstva, dakle Vlade Republike Srbije, uspeli smo da u proteklih godinu i po dana zadržimo svoj politički kurs, o kojem sam maločas govorio, dakle jasno definisana državotvorna politika da ga ne menjamo i da se ne svrstavamo, kao što sam rekao.
Uspeli smo da sačuvamo svoju samostalnost, jer suština vođenja jedne države upravo jeste u toj samostalnosti. Srbija svakoga dana pokazuje da nije marionetska država, već da vodim nezavisnu i unutrašnju i spoljnu politiku, u skladu pre svega sa međunarodnim pravom, u skladu sa poveljom i principima UN i naravno u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima.
Naravno, s tim u vezi jako dobro znate da od početka ukrajinskog sukoba, evo godinu i po dana do danas, Srbija trpi dve vrste pritiska ili priznajte nezavisnost tzv. Kosova ili uvedite sankcije Rusiji.
Po pitanju sukoba u Ukrajini, po pitanju pravno-političke prirode sukoba u Ukrajini Srbija ima jasan i nedvosmislen stav poštuje teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država, ali isto tako očekuje da i ostale međunarodno priznate države poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Što znači da ako Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ako je jasno rekla da ne prihvatamo rezultate referenduma, ako nije prihvatila nijednu rezoluciju na ovu temu, onda očekujemo da postoji znak jednakosti između teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koje je narušeno od 1999. godine i on nije prestao da se narušava i nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN odlukom o jednostranom proglašenju nezavisnosti KiM, kada je više od stotinu država prihvatilo, nažalost, ovakvu odluku.
Odgovorna državna politika se jasno pokazala i kada je reč o našim dobrim bilateralnim odnosima sa velikim silama, sa SAD, ali isto tako Srbija ne okreće leđa svojim, kao što sam rekao, tradicionalnim prijateljima. Na tome smo kao Vlada dobili podršku građana. Na tome svakako čuvamo mir i ekonomski razvoj zemlje.
Vraćam se na početak. Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ koji ima jasno definisanu nacionalnu i državnu politiku. Zato je važno da svaki član Vlade Republike Srbije kao deo tog kolektivnog organa poštuje tu jasno definisanu politiku i da kroz posao za koji je preuzeo odgovornost kroz rezultate koje će ostvariti kroz taj posao da svoj doprinos u realizaciji proklamovanih ciljeva i načela.
Iz tog razloga upravo i imamo predlog koji je danas pred vama i, kao što je definisano u obrazloženju ovog predloga, dakle, tačno je da shodno koalicionom sporazumu, koalicioni partneri Jedinstvena Srbija, izvinite gospodine Markoviću, ali moram da vas spomenem obzirom da je tako definisano u obrazloženju ovog predloga, Jedinstvena Srbija je pokrenula inicijativu, zatražila razrešenje ministra privrede.
Takav predlog podržao je i predsednik SPS, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Nakon konsultacija, razgovora sa predsednicom Vlade Republike Srbije, zapravo rezultat tih razgovora, epilog tog razgovora jeste predlog odluke koja je danas pred vama.
Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem.
Samo nekoliko stvari, obzirom da sam shvatio da je postavljeno u formi pitanja predstavniku Vlade.
Dakle, ja ne želim danas kao predstavnik Vlade da govorim o privatnom životu gospodina Baste, već o njemu kao ministru i kao delu Vlade Republike Srbije, odnosno kao što sam rekao, kolektivnom organu.
Ovde ne govorimo o tome da li je on bio dobar ili loš ministar privrede. O tome može da govori predsednica Vlade Republike Srbije. Svako od nas unutar Vlade Republike Srbije uvek je spreman da podnese odgovornost i položi računa za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Ovde govorimo o delovanju koje je suprotno onome što je, kao što sam rekao, jasno definisana državotvorna politika Vlade Republike Srbije i ne bih, malo je gruba reč, znate, rekli ste – Vlada se drznula. Naravno da Vlada ima jasno definisanu politiku i da je tu politiku i te proklamovane ciljeve i načele… O tome je govorila predsednica Vlade tokom izlaganja ekspozea ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpuno je logično da se ta i takva politika koordinira sa predsednikom Republike. Dakle, razlog nije deo njegovog resora i ne govorim o tome da li je loš ili dobar ministar.
Kada je reč o onome o čemu ste, takođe, govorili - o sankcijama Rusiji, ja sam u uvodnom izlaganju jasno rekao da je Savet za nacionalnu bezbednost izašao sa jasnim i nedvosmislenim stavom, ali je tačno i ovo što ste rekli, o čemu je govorio i predsednik Republike i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, da ćemo svakako pratiti situaciju, uvek donositi odluke koje će biti u najboljem interesu građana. Nećemo dozvoliti da naši građani, ekonomija i razvoj trpe zbog bilo čega jer i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije smatraju da ne postoji viši interes. Kao što je predsednik više puta rekao, dakle, sagledaćemo gde je granica do koje možemo izdržati pritiske te vrste. Ponavljam, godinu i po dana je prošlo i Srbija nije promenila svoj politički kurs.
Slušali smo tokom izborne kampanje da će i SNS i SPS i JS da samo tokom izborne kampanje govorimo da nećemo uvesti sankcije Rusiji, da nećemo priznati nezavisnost tzv. Kosova i Metohije, a da ćemo odmah nakon izborne kampanje upravo to učini. Godinu i po dana je prošlo, političi kurs je nepromenjen, politika, kao što sam rekao, jasna i nedvosmislena.
Što se tiče spoljne politike, ona je potpuno jasno i precizno definisana. O spoljnoj politici je naročito bilo reči, ako se sećate, nakon odluke u Savetu Evrope i nagrade koju je Priština dobila od strane Saveta Evrope. Tada smo imali sednicu Vlade Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i jasno definisali, rekao bih, šta je to što činimo i kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Svakako da nismo zemlja koja će zbog jednog glasanja promeniti odnose sa čitavim svetom, i to nikako ne smemo da dozvolimo, ne smemo da prekidamo odnose sa svima.
Znamo, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, da je većina članica EU za nezavisnost tzv. Kosova, pa smo i dalje na evropskom putu, ali kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu? Kada je reč o ponašanju, oni koji su raspoloženi prijateljski ka Srbiji, i to su jasno pokazali na sednici Saveta Evrope, oni su ispred svih, njih daleko više poštujemo. U spoljnoj politici vodimo računa, pre svega, o bilateralnim odnosima, ne izlazimo iz granica recipročnosti. To se ne kosi… Naravno, zapravo, to se na neki način kosi sa prvim stavom naše strategije poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN o kojoj sam maločas govorio, ali ispunimo prvi, pa onda sledi drugi zadatak.
Ne moramo, dakle, sa previše emocija, kao do sada, da reagujemo kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu drugih država, jer druge države nisu pokazale takvu vrstu emocija kada je reč o Srbiji, konkretno na sednici Saveta Evrope. Dakle, ne moramo da štitimo po svaku cenu.
Nisu ove promene beznačajne, nisu tektonske, ali jesu suštinske i mi smatramo da je to fer i da je to odgovorno, pre svega, prema Srbiji, prema građanima Srbije.
Srbija, dakle, kao što sam rekao, nikada nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Sankcije su nešto drugo. To je naša politika. Spoljna politika jedne zemlje nije, kao što znate, priča za sebe, ona je deo sveukupne političke strategije naše zemlje i mora biti u skladu sa unutrašnjom politikom zemlje.
Ako je suština zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a jeste, onda je potpuno normalno da svi koraci koje preduzimamo i koje ćemo preduzimati u narednom vremenskom periodu upravo budu usmereni na pravo našeg naroda, na zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta i koliko je moguće reagovati u raznim međunarodnim organizacijama. Naša odbrana je kako, dakle, glasaju u tim međunarodnim organizacija.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Vi ste zapravo u svom izlaganju jasno definisali proceduru kada je reč o razrešenju ministra unutar Vlade Republike Srbije. Definisali ste i Ustav. Dakle, Vlada jeste organ koji vodi politiku. Rekli ste ono o čemu sam i ja govorio, između ostalog u uvodnom izlaganju, da sankcije jesu političko pitanje, ja sam samo dodao da na to pitanje ne treba da posmatramo iracionalno u smislu da upravo ovo o čemu ste govorili, dakle treba da imamo na umu bezbednost na prvom mestu.
Dakle, da, imamo parlamentarni sistem državne vlasti i ne postoji način da imenujete ili razrešite ministra u Vladi Republike Srbije, a da to ne prođe proceduru i da to ne bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije na predlog predsednice Vlade i da svaki član Vlade, to sam i ja rekao, odgovara za rad predsedniku Vlade Republike Srbije.
Što se tiče migrantske krize, vi znate da i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije posebnu pažnju i akcenat stavljaju na ovo pitanje i posvećuju se ovom pitanju. Jako dobro znate da je jedna od ključnih tema o kojoj se razgovaralo u Beču, a sastanku su prisustvovali i predsednik Republike i ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova, upravo jeste migrantska kriza, što zapravo jasno govori o odlučnosti i opredeljenosti Vlade kada je reč o ovoj temi.
Još jednom zahvaljujem, gospodine Pastor, vama i vašoj poslaničkoj grupi. Inače, naravno, znate, ovo je demokratija i legitimno je pravo svake poslaničke grupe da ima svoj stav po svakom pitanju. Naravno i po ovo pitanju kada je reč konkretno o razrešenju ministra privrede. Zahvaljujem.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)

Zahvaljujem uvaženi predsedniče.
Ne bih se bavio teorijama zavere, ali želim samo nekoliko stvari potpuno jasno i precizno da kažem. Ne možete da kupite, niti možete da prodate mesto u Vladi Republike Srbije, ni putem sertifikata nekakvih, ni bez tog sertifikata.
Da Srbija trpi višedecenijski teror, kada to kažete onda potcenjujete građane Srbije i kažete jasno građanima Srbije da su izgubili osećaj za definisanjem prioriteta i da prepoznaju prave vrednosti i rezultate, a prave vrednosti i rezultati u Srbiji se prepoznaje kroz demokratiju, a demokratija se ostvaruje na izborima, a da bi uređivali političku scenu Srbije nije vam dovoljno 3% glasova, potrebno vam je daleko veća podrška građana Srbije.
Da, tačno je, deo koalicije zajedno sa SNS i SPS i JS, i ni gospodin Marković iz čijih redova je dolazio ministar privrede, došao ministar privrede, ja kažem dolazio, jer koliko sam shvatio više nije član JS, ali o tome će govoriti gospodin Marković, nikada ni gospodin Marković, ni gospodin Dačić tokom izborne kampanje, a i nakon izborne kampanje nisu rekli da će Srbija uvesti sankcije Rusiji.
Ne možete tokom izborne kampanje govoriti jedno, a nakon izborne kampanje raditi drugo i to bi bilo ono o čemu smo maločas imali prilike da slušamo odgovornost ili nekakva vrsta političke prevare. Nismo mi tražili 3. aprila da se uvedu sankcije Rusiji i nismo mi iz vladajuće koalicije menjali retoriku.
Na samom kraju, ne postoji i nema, ova Vlada nije ni proruska, ni prozapadno, ovo je prosrpska Vlada koja isključivo i jedino radi u interesima Srbije i o interesima građana Srbije. Kako radi i na koji način? Legitimno je pravo, kao što sam rekao svake poslaničke grupe da ima svoj stav, ali uvek je najmerodavniji sud građana na izborima. Ja verujem da ćemo vrlo brzo moći i da sagledamo taj sud. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Najpre, moram da se složim sa gospodinom Markovićem. Dakle, zvanična poseta predsednika Crne Gore Republici Srbiji jeste važna. Možda ste shvaćeni u nešto drugačijem kontekstu, ali važno je da razgovaramo.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
To morate da vidite sa predsedavajućim.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
Dakle, Srbija ima jasan i principijelan stav kada je reč o odnosima u regionu, a to je da predsednik Srbije i državno rukovodstvo se nikada ne mešaju u unutrašnja pitanja drugih država, a žele razgovore, žele dijalog, ukoliko postoje otvorena pitanja. Ta otvorena pitanja se upravo rešavaju kroz dijalog da bi se došlo do kompromisnog i pravičnog rešenja.
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
Što se tiče konkretno Crne Gore, predsednik je o tome govorio i nakon izbora u Crnoj Gori da pruža ruku Crnoj Gori, kada je reč o razgovoru, a da će nakon ovog dijaloga videti kakav će biti ishod. Dakle, nikada se Srbija, a to je provejavalo mišljenje u prethodnom vremenskom periodu, da se Srbija i da su se predsednik Srbije mešali u unutrašnje prilike Crne Gore, u političke prilike Crne Gore, u izbore u Crnoj Gori. Nikada to nije radio ni predsednik Republike, ni državno rukovodstvo, to su radili predsednici nekih drugih država, ali to tada verovatno, nije smetalo. Da se Srbija mešala, siguran sam da bi rezultat bio mnogo drugačiji.
Dakle, što se tiče konkretno Crne Gore, za nas su suštinski važna dva pitanja. Prvo pitanje jeste svakako, prava i slobode naših građana, Srba koji žive u Crnoj Gori i kojih u ovom trenutku ima oko 30% i status imovine SPC i naravno da nam je stalo da Crnogorski i Srpski narod žive u slozi. To važi naravno i za čitav region. Dakle, dijalog nema alternativu.
Što se tiče interesovanja, pokušaću da parafraziram, da se najodgovorniji ljudi za tragediju koja se nažalost, desila u Srbiji…
(Aleksandar Jovanović: Imam li ja pravo da govorim?)
… koja je pogodila čitavu Srbiju i čitavo društvo, nekako prikriju, nekako sakriju, ispravite me ako grešim, ali ja mislim da ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije upravo u prethodnom vremenskom periodu vodili raspravu na tu temu i da ste se o tome izjasnili i da se o tome, između ostalog, glasalo.
Dakle, da li se neko uplašio protesta ili ne? Pa, da li vam delujemo kao neko ko se uplašio protesta? Svako neka radi svoj posao. Ko želi da protestuje, Srbija je slobodna zemlja, neka protestuje, ima svu slobodu, ali bi bilo dobro da ostvarivajući to pravo ne remeti i ne uzurpira pravo drugih.
Dobro bi bilo da ako govorimo o borbi protiv nasilja da izađe se i sa konkretnim, to bi bilo odgovorno i ozbiljno, da se izađe i sa konkretnim merama, koje će se ticati budućnosti naše dece i koje će se ticati stabilnosti i sigurnosti svakog građanina Srbije.
Da, Evropska unija nije floskula koju koristimo. Evropska unija jeste strateško opredeljenje Srbije. Da li je Srbija mogla odmah da bude član EU? Jeste, ali hajde da budemo otvoreni - šta to znači? Da li to znači priznanje nezavisnoti tzv. „Kosova“? Jesmo li spremni na to?
Hajde da se svaka poslanička grupa izjasni da li je za to ili je protiv toga. Da li pričamo? Pa čekajte, da li je Srbija sve vreme predsednik i Srbija sve vreme razgovaraju i potpuno su jasni stavovi – da dijalog, da normalizacija odnosa, ZSO, jasno definisane crvene linije, a nakon toga se ponovni izbori u Severnom delu Kosova i Metohije, ne ovi izbori gde se glasalo u kontejnerima i na kojima je učestvovalo 3,14%, odnosno 0,02% Srba, nego demokratski, legitimni izbori, pa tek onda da govorimo o implementaciji drugih tačaka. Dakle, tu je politika potpuno jasna i naravno da se razgovara i naravno da se pokreću inicijative. Jedna od inicijativa, pored diplomatskih i političkih aktivnosti između ostalog jeste i da se dobije odgovor, zapravo da se zatraži hitna sednica Saveta bezbednosti UN, da dobijemo odgovor ko ima obavezu da zaštiti živote i slobodu Srba, da li KFOR na osnovu ovlašćenja Rezolucije 1244 ili neko drugi?
Smatramo, naravno, da su sve članice Saveta bezbednosti UN međunarodno-pravno pre svega obavezne da deluju da bi sprečile ove anticivilizacijske korake koje Kurti preduzima ka Srbima na prostoru KiM, a evidentan je cilj, to je progon i etničko čišćenje svega onoga što je srpsko na prostoru KiM.
Da li neko kupuje vreme, da li neko koristi političke floskule, da li se neko uplašio protesta ili ne znam čega, znate, ako predsednik Srbije izađe sa konkretnim stavom i kaže – Poštujem političke neistomišljenike i ukoliko želite izbore, spreman sam o tome da razgovaram, jer niko od nas ne želi da sačuva svoju fotelju i svoju funkciju po svaku cenu, kud ćete veću demokratiju i kud ćete veću slobodu? Potrebno je samo da kažete – da, mi jesmo za izbore.
Očigledno je da ovde ne postoji volja za izborima, ovde postoji volja da se putem protesta i preko ulice dođe do vlasti bez izbora ili, kako smo pre izvesnog vremenskog perioda čuli, da se formira nekakva prelazna Vlada, a onda ta prelazna Vlada da definiše kada će biti organizovani izbori u Srbiji. Dakle, najracionalnije, najekonomičnije, bez straha, bez nervoze, sve izbore, kao što je rekao predsednik Srbije, u isto vreme, pa neka građani kažu šta misle o politikama, šta misle o političkim strankama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, ja ću veoma kratko.
Postavljeno je pitanje da li se spremam za šetnju? Jedina šetnja koje sam željan i za koju se spremam je sa svojom ćerkom, ali nažalost nemam vremena za to.
Što se tiče borbe protiv nasilja uvek sam za borbu protiv nasilja, a što se tiče protesta jasno sam rekao šta mislim o protestu, a to je i stav Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o izborima ja sam u potpunosti saglasan sa vama i o tome sam maločas govorio, ali ne vidim da ostale vaše kolege i dele vaše mišljenje, već da postoje različiti modaliteti i mi smo svi ovde da raspišemo izore, nemamo problem sa tim i o tome je govorio i predsednik, ali ovde postoje neki različiti modaliteti o kojima sam maločas govorio, a to je da se pokuša bez izbora nekako doći do vlasti, što nije moguće, ja sam tu saglasan sa vama, moram reći, demokratija se ostvaruje na izborima i nemamo tu apsolutno nikakav problem.
Što se tiče francusko-nemačkog plana i o tome sam maločas govorio.
Dakle, jasna je stav Srbije, jasan je stav i predsednika Srbije bio i u Ohridu i o tome je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. dakle, maločas sam pomenuo i ponavljam ponovo potpuno jasno i precizno.
Dakle, da, dijalog. Zašto dijalog? Zato što se Srbija uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Da, normalizacija odnosa, jasno definisane crvene linije, najpre zajednica srpskih opština, najpre izbori na severnom delu Kosova i Metohije, a onda se razgovara o implementaciji daljih tačaka francusko-nemačkog plana kako je definisano ili to je već prihvaćeno znate kao evropski plan, da budemo potpuno precizni.
Kada je reč o tome da pokušavam da odbranim neodbranjivo. Mislim da smo i o tome govorili.
Dakle, ovo jeste predlog predsednice Vlade Republike Srbije, ali gospodin Marković je govorio o tome, a i ja sam iskoristio priliku tokom uvodnog izlaganja da kažem kako je uopšte započeta procedura i kako se došlo do inicijative.
Dakle, ne možete biti deo kolektivnog organa, a zastupati drugačiju politiku od onoga što je kolektivni organ, odnosno Vlada Republike Srbije jasno definisala. Gospodin Marković, kao predsednik JS pokrenuo je inicijativu, tu inicijativu, ponavljam podržao je i predsednik SPS Ivica Dačić nakon razgovora, konsultacija sa predsednicom Vlade.
Dakle, rezultata tih razgovora jeste upravo predlog o kojem danas govorimo. Da li je potrebno izvinjenje, ja mislim da je to izvinjenje gospodin Marković uputio.
Ja se slažem sa vama, ne samo u ovom slučaju, već kada govorimo o parlamentarizmu, kada govorimo o Narodnoj skupštini, 14 godina sam ja ovde proveo zajedno sa vama i vi znate da sam se uvek zalagao za jednu ključnu reč, a to je pristojnost, a pristojnost ne znači samo da iz javnog diskursa izbacimo ono negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi mogli normalno da imamo demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Pristojnost znači i da snosite odgovornost za ono što učinite ili ne učinite za ono što izgovorite ili ne izgovorite, a ja sam čuo maločas izvinjenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice ministri i dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Martinović.
Dakle, prosto ne mislim da se neke stvari baš danas u Srbiji dešavaju sasvim slučajno. Ne mislim da su protesti koji navodno nose naziv borba protiv nasilja, a jesu sve osim borbe protiv nasilja, jer svako od nas koji sedi ovde zalaže se i uvek će se zalagati za borbu protiv nasilja, ali ovo je klasična zloupotreba tragedije, klasična zloupotreba ljudskih osećanja, jer Srbi su emotivan narod, zarad onih najjeftinijih političkih poena i to je neki novi, rekao bih, modelitet ponašanja na političkoj sceni Srbije, sraman modalitet ponašanja koji je uvela ovdašnja opozicija, ne mi.
Ne mislim da su ti protesti baš danas slučajni i ne mislim da je baš tog petka kada su bili protesti, navodno promovisan, nakon sramnih izbora koji su održani u severnom delu Kosova i Metohije, promovisan gradonačelnik Kosovke Mitrovice, danas još tri gradonačelnika. Kvinta, naravno, priznaje te izbore kao legitimne, legitimne izbore i sa 3% izlaznosti, odnosno 0,02%, a kada u Srbiji izađe 50% građana, a navodno opozicija bojkotuje, onda su pod znakom pitanja.
Ne mislim prosto da je bilo šta slučajno. Priština i Kurti jako dobro sagledavaju situaciju u Srbiji i tragaju za svojima, zapravo oni već imaju saveznike u Srbiji i njima jeste cilj da kroz ovakav haos, kroz nemire, kroz nasilje, oslabe poziciju Srbije, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane akte, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane poteze.
U Skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ispravite me ako grešim, ali proteklog petka kada je bila sednica Narodne skupštine Republike Srbije, dnevni red ste definisali i prihvatili na osnovu stavova predstavnika opozicije. Zahteva, izvinite.
Umesto da se o tome razgovara u institucijama sistema, a ja ću da vas podsetim, tokom međustranačkog dijaloga, sve ono što su predložili evropski parlamentarci, na kojima su insistirali oni kojih danas nema na ovoj strani, nije imalo nijednu dodirnu tačku sa onim što je predložio Aleksandar Vučić, a to im je omogućilo da sede danas u parlamentu, a to je da snizimo cenzus sa pet na tri posto. Cilj je bio da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, da i vlast i opozicija rade daleko više, ali njima nije cilj izgleda, ne izgleda, nego definitivno nije cilj da stvari rešavamo u institucijama sistema i da o gorućim pitanjima vodimo demokratsku raspravu i demokratski sučeljavamo mišljenja.
Dugo godina, kao i gospodin Martinović sam bio u parlamentu, parlament je za mene glas naroda. Ovde nije dovoljna snaga sile, ovde nije dovoljno da lupate o poslaničke klupe i da se derete i da pretite i da mašete prstom, ovde je potrebna snaga argumenata. Snažni ste kao poslanik onoliko koliko su vam snažni argumenti sa kojima nastupate. Dakle, niste spremni da o tome razgovarate ovde u parlamentu.
Pa, nemojte mi reći da je slučajan i ovaj protest poljoprivrednika, pa sasvim slučajno u Kraljevu se obraća neko ko je predstavnik jedne od političkih opcija koja dolazi iz redova opozicije. Pa, se javljaju sindikati, neka me ministar finansija ispravi, govori o minimalnoj ceni rada, a minimalna cena rada u januaru mesecu je 14,5% povećana. Da li sam u pravu, gospodine Mali? Najavljen je nastavak, kontinuitet u povećanju i plata i penzija.
Pa, nemojte mi reći da je slučajno tekst u Njujork tajmsu izašao u kojem se najnegativnije govori o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, baš u trenutku kada u Vašingtonu, u senatu spoljno-politički komitet, govori o odnosima SAD prema zapadnom Balkanu i predsednik komiteta zamislite pita, Dereka Šolea o tekstu u Njujork tajmsu. Pa, ko je finansirao taj tekst? Pa, da li smo mi toliko politički naivni? Ali, doći će vreme da i o tome govorimo.
Dakle, apsolutno ništa ovde nije slučajno. Danas kada postavljaju pitanje, gospodine Martinoviću, tu ste u potpunosti u pravu, francusko-nemačkog sporazuma, pa ja sam od opozicije čuo izdaja, predaja. Pa, čekajte, koja je to pravna obaveza koju je predsednik prihvatio u Ohridu, a koja je protivna državnim interesima Srbije? Pa, zar nije u Ohridu rečeno da, dijalog, jer Srbija se uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja. Zar nije rečeno da, normalizacija odnosa. Zar nije rečeno, najpre ZSO, pa onda razgovaramo o svemu ostalom. Zar nisu po ko zna koji put ponovljene i jasno definisane crvene linije.
Dakle, ništa protivno državnim interesima, već u skladu sa državnim interesima i evropskom putu Srbije. Kada kažete, izdaja i predaja, čekajte, da je izdaja i da je predaja, pa, ne bi Kurtiju pretili Molotovljevim koktelima dole u Prištini, nego bi valjda bacali cveće pred njega.
Oko sankcija, pa ispravite me ako grešim, ali mi smo tokom izborne kampanje slušali samo da prođu izbori, pa će Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija da uvedu sankcije Rusiji i da priznaju nezavisnost Kosova. Koliko traje ukrajinski sukob? Koliko dana traje ukrajinski sukob? Da li imamo u kontinuitetu dve pretnje, dva pritiska, ili priznajte Kosovo, tzv. nezavisnog Kosova i uvedite sankcije Rusiji. Pa, šta je Srbija promenila u svojoj politici? Šta je Aleksandar Vučić promenio u svojoj politici od trenutka i od završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora do danas? Uspeo je da sačuva samostalnost. Valjda je suština vođena jedna države u toj samostalnosti.
Kada govorimo o sankcijama Rusiji, uvek imamo ove floskule političke, da bi se došlo do jeftinih političkih poena. Ne, nisu uvedene sankcije Rusiji, jer mi kao država imamo i nešto drugačije sagledavamo kada govorimo o sankcijama, imamo drugačiji osećaj naspram ostalih naroda u država u Evropi i u svetu, jer smo narod koji je decenijama bio pod sankcijama i jako dobro znamo da restriktivna politika, da politika sankcija ne doprinosi miru i stabilnosti, već samo dijalog i već samo razgovor.
Za mene je uvek ključna reč bila u parlamentu pristojnost. Nekako smo uvek tu pristojnost tumačili na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa kada govorite ovde izbacite ono sve što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalan dijalog. Ali, pristojnost znači da snosite i odgovornost za ono što učinite ili ne učinite i ono što uradite ili ne uradite. Kada pozivate ove ljude koji sede ovde na odgovornost, pa mi smo uvek spremni da položimo račune za ono zašta smo preuzeli odgovornost.
Kada pomenete reč izbori, dobijete od predsednika Srbije vrlo konkretan i precizan odgovor, pristojan, demokratski odgovor - poštujem političke protivnike, poštujem političke neistomišljenike, ako želite izbore, nema problema, spremni smo da razgovaramo i o izborima.
(Svetozar Vujačić: Neće oni.)
U pravu ste, gospodine poslaniče. Ali, suština je napraviti haos, napraviti nemire, suština je doći po svaku cenu do vlasti, ali bez izbora, ako je to moguće. E, ne može, tu je gospodin Martinović u potpunosti u pravu.
Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i nikako drugačije. To - nećemo mi izbore, mi ćemo da vi podnesete ostavke, pa ćemo prelaznu Vladu, eto načina da dođete na vlast bez izbora, pa onda da razmišljamo koje ćemo izbore da raspišemo. I tu ste dobili odgovor. Hoćete izbore? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vam je jasno poručio – pa, sve izbore idemo odjednom, to je najracionalnije, to je najefikasnije. Zašto bežite od toga? Mi ne bežimo. Evo, spremni smo da položimo račune. Preuzimamo potpunu odgovornost za sve što vi kažete. Hoćete izbore - tu smo.
Pored te frustriranosti koju gospodin Obradović ima prema Aleksandru Vučiću, ima veliku frustriranost i prema partiji kojoj pripadam, SPS i Ivici Dačiću. Po ko zna koji put provlači tezu – vi ste 30 godina na vlasti. Znate, vi i mi socijalisti, ja se izvinjavam predsednici Vlade, ali moram da odgovorim, jer sam predstavnik SPS, moći ćemo da razgovaramo na ravnopravnim osnovama kada budete trajali koliko i SPS, a to je 32, evo 33. godina i kada svih 32 godine budete relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije, a to sasvim dovoljno govori o vitalnosti i snazi SPS.
O tome da li je bilo grešaka, svakako, ko radi taj i greši. O tome možemo da govorimo. Najveća greška je to što tih grešaka niste svesni onda kada imate apsolutnu odgovornost, nego nakon toga.
Podsetiću vas, 2000. godine u Srbiji je trebalo da teče med i mleko. Te 2000. godine Srbija je trebala već da uđe u EU. Ja vas pitam, dame i gospodo, a šta je bio osnov i tada odbrane nacionalnih i državnih interesa? Da li su to političke tekovine devedesetih, da li je to Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da li je to Dejtonski sporazum? Dakle, da. Trajemo 32 godine i svih 32 godine, sa ponosom ističem, relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.
Naša politika je nada, naša zajednička politika je budućnost i to će Srbija već sutra da pokaže ovde u Beogradu. Naša politika nije mržnja. Mržnja razgrađuje, mržnja ne gradi, a mi želimo budućnost za svako dete, želimo sigurnost i stabilnost za svakog građanina Srbije, želimo da se bavimo i da nastavimo da se bavimo i ekonomijom i napretkom i prosperitetom i razvojem i izgradnjom, o tome je govorio gospodin Vesić, i na tome ćemo svakako istrajati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Neću se obraćati apsolutno nijednom kolegi direktno, ali pre svega, zarad javnosti na osnovu onoga što je izrečeno tokom malopređašnjih izlaganja, a vezano je pre svega, podsetiću na period kada je vođen društveni dijalog i kada je svaka relevantna ili vanparlamentarna stranka, ili nevladin sektor, ili SANU ili bilo koja druga organizacija mogla da izađe sa eventualnim predlogom vezano za pitanje Kosova i Metohije.

Tačno je, tada je gospodin Dačić rekao da bi možda jedan od predloga mogao biti razgraničenje Kosova i Metohije i takođe, nastavio da je verovatno za to u ovom trenutku kasno sagledavajući realnost i okolnosti na prostoru KiM i da to nije njegova ideja, već ideja još od doba Dobrice Ćosića. To je tačno i istinito.

Sa druge strane, gospodin Dačić je neko ko se uvek zalagao kada je reč o pitanju KiM za dijalog. Dijalog nema alternativu i ako već govorimo o pitanju KiM, želim još jednom, pre svega, zarad javnosti da podsetim. Zahvaljujući nacionalnom i državnom projektu, zahvaljujući izuzetnoj diplomatskoj aktivnosti, upravo su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, uz 18 otpriznavanja tzv. Kosova, uspeli da pitanje KiM nakon 2012. godine vrate na dnevni red. Do 2012. godine ako bi otišli u Belu kuću i želeli da razgovarate sa bilo kim po pitanju KiM, niste mogli da razgovarate o suštinskim pitanjima i niste mogli da razgovarate o političkim pitanjima. Mogli ste da razgovarate o tehničkim stvarima i to na nivou onih najnižih stafera.

Upravo zahvaljujući ovoj diplomatskoj aktivnosti, pitanje KiM je vraćeno na dnevni red i mi konačno možemo nešto da kažemo, a ne da gledamo kako nam oduzimaju deo po deo teritorije. Hvala.

Ne bih replicirao, rekao sam, ali obzirom da je pomenuta SPS, da, SPS ima svoju prošlost, ponosna je na svoju prošlost, prvih 32 godine…

(Narodni poslanici dobacuju.)

Hoćete da dozvolite da nešto kažem, ćutao sam dok ste vi govorili i molim da mi vratite vreme ili da im izreknete opomenu. Kako god.

Dakle, 32 godine postojanja na političkoj sceni Srbije i mislim da, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, ali koja to politička stranka može da kaže da je za svih 32 godine postojanja relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije? Nije dovoljno da mi sami sebe glasamo, potrebno je da nas glasaju građani, da nam građani daju odgovornost na izborima, a dali su.

Da li smo ponosni na svoju prošlost? Dakle, od prošlosti i iz prošlosti se ne živi, izvlače se pouke, afirmiše se ono što je dobro. Reći ću samo dva politička spomenika na koje se mnogi danas pozivaju i ta dva politička spomenika su bili osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa i onda kada su govorili problem je Slobodan Milošević. Problem je bio Slobodan Milošević i 2000. godine će med i mleko da potekne u Srbiji, a 2000 godine osnov za odbranu nacionalnih i državnih interesa su bili politički spomenici Slobodana Miloševića - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Dejtonski sporazum. Ispravite me ako grešim.

Da li su nakon odlaska Slobodna Miloševića sa vlasti prestali pritisci na Srbiju? Da li je bio pogrom? Da li su se vratili oni koji su prognani sa prostora Kosova i Metohije? Da li je Crna Gora i kada otišla? Kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, itd, itd?

Kumanovski sporazum, sada u Skupštini objašnjavam prvi i poslednji put, pokušavao sam to da objasnim u jednoj emisiji, nisam shvaćen, Kumanovski sporazum nije kapitulacija, Kumanovski sporazum je preduslov, zapamtite, citiram – preduslov da bi došli do potpisivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bombardovanje nije prestalo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, već usvajanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN. Pre toga je prethodio Rambuje.

Hajde da budemo otvoreni, da se prihvatilo ono što je predloženo u Rambujeu, a predloženo je da nakon tri godine Kosovo i Metohija imaju mogućnost referenduma, da se to dozvolilo tada danas mi ne bi imali o čemu da pričamo kada govorimo o Kosovu i Metohiji.

Druga stvar koja je predložena, to je NATO, da NATO može da prolazi slobodno Srbijom, da se kreće slobodno Srbijom, da privodi koga i kako i kada poželi. Izvinite, ali to je okupacija. Na takvu okupaciju Srbija tada nije pristala. Ne znam koja bi to politička stranka danas prihvatila odgovornost da je na vlasti i pristala na to. Ja sam potpuno ubeđen apsolutno nijedna. Zahvaljujem.