Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7180">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Odbora za informisanje i kulturu, obzirom da ste vi formalno predlagač, želim najpre da izrazim zadovoljstvo poslaničke grupe SPS što i ovog puta kada je REM u pitanju, članove REM-a biramo shodno proceduri koja je definisana vrlo jasno i precizno zakonima koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne nekakvoj popularnoj, kako kažu, evropskoj praksi i evropskim standardima. Dakle, ovde je potpuno jasno ispoštovana procedura, obavljen razgovor sa oba kandidata i svakako u danu za glasanje mi ćemo se opredeliti za jednog od predloženih kandidata.

Ono što želim da kažem, kada je reč o informisanju, a uglavnom su sve kolege koje su govorile pre mene govorile o informisanju i o medijskoj slici danas u Srbiji, u pravu je kolega Starčević kada kaže – istina. Istina i jeste interes svih nas. Kada su mediji u pitanju i kada je medijska slika Srbije u pitanju danas, mogu sa potpunom sigurnošću reći da su sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja osnovni postulati demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste. Jer da nije tako, pa odakle bi mi čuli ovoliku kuknjavu opozicije?

Dakle, oni kukaju upravo o medijima – u medijima, jer ne postoji drugi način da se informacije plasiraju nego putem medija. REM je bio jedna od najaktuelnijih tema, kada je reč o razgovorima koje smo vodili o izbornim uslovima, kada je reč o međustranačkom dijalogu, počev od Fakulteta političkih nauka, pa prve faze međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga.

Ono što su evropski parlamentarci u jednom trenutku tokom prve faze međustranačkog dijaloga rekli, ono što sam zapravo rekao na početku, jeste da članove REM-a, tada je trebalo da izaberemo dodatno još tri člana REM-a, preostala tri člana REM-a treba izabrati po najboljoj evropskoj praksi i evropskim standardima.

Mi smo tada jasno rekli da poštujemo mi evropsku praksu, poštujemo mi evropske standarde, svi oni evropski standardi i evropska praksa koji su prihvatljivi i koji mogu doneti dobrobit Srbiji, mi ćemo ih svakako implementirati u svaku sferu društva, ali kada je reč konkretno o medijima poštovaćemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde je jasno definisano odakle, koji član mora, iz koje organizacije, iz kojeg udruženja mora doći pojedinac, odnosno član koji će biti predstavnik REM-a.

Pohvalio bih, dakle, još jednom odgovoran odnos, to sam učinio tokom jučerašnjeg dana, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije, danas i Narodne skupštine Republike Srbije, naime i Odbora za kulturu i informisanje, jer imamo jedan odgovoran i ozbiljan odnos kada je reč o realizaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga.

Mi smo razgovarali, učestvovali na oba koloseka i po ko zna koji put ću ponoviti da je jako važno što su inicirani razgovori od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku predsednika Republike, naravno, da se razgovori vode na oba koloseka, dakle i sa političkim strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima kako bi saslušali i sagledali sugestije i predloge svih relevantnih vanparlamentarnih političkih stranaka, jer ovo je proces iz kojeg ne možete apsolutno nikoga isključiti.

Svako ima legitimno pravo da da određenu sugestiju, odnosno predlog da li je ta sugestija i predlog opravdana ili ne, da li zaslužuje svoje mesto u zakonu ili ne, da li treba da bude deo izbornih uslova ili ne, o tome se svakako da razgovarati i mi smo o tome razgovarali tokom međustranačkog dijaloga. Moram priznati daleko više smo razgovarali u okviru ovog drugog koloseka gde je učestvovala Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike i sa vanparlamentarnim strankama. Veliko je zadovoljstvo što je rezultat tog dijaloga upravo kompromis koji je postignut, dakle, tragalo se za kompromisom koji će objediniti i ispoštovati na neki način sve različitosti u jednu celinu a opet poštovati zakon i Ustav i sagledati na koji način mi to treba da implementiramo konkretno kada je reč o našem izbornom zakonodavstvu.

Mislim da ako bismo sagledali ono što je rezultat međustranačkog dijaloga i sa evropskim parlamentarcima, mada jedan deo opozicionih političkih stranaka je odustao od tog dijaloga, zapravo okrenuo leđa onima koje je pozvao u Srbiju da razgovaraju i da pokušaju da preko njih izvrše pritisak na Vladu, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, verovatno imajući za cilj da ovaj međustranački dijalog završe ne sa kvalitetnijim izbornim uslovima, već da rezultat ovog međustranačkog dijaloga bude, recimo, da ovu Skupštinu, odnosno Vladu zameni nekakva prelazna Vlada čiji bi i oni bili deo, dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora.

To je bio jedini konkretan cilj koji su imali imajući na umu sve ono što su predlagali, a reći ću i šta su predlagali, jer, konkretno se tiče medija. Sve ovo za njih je bila farsa, zamajavanje javnosti, pokušaj da predstave kako su zaboga zainteresovani za izborne uslove, a eto tih izbornih uslova su se setili tek 2019. godine kada su napustili ovu salu, jer više nisu imali mogućnosti da argumentovano i činjenično brane svoju politiku koju zapravo i nemaju. Dakle, nekako, postaju politički impotentni i onda usled nemogućnosti da odbranite svoje političke stavove, vi napuštate plenum, održavate nekakve sednice u holu, tada tražite vanredne parlamentarne izbore. Svi onako skupa traže vanredne parlamentarne izbore.

Kada su sagledali da ne da ne bi mogli biti alternativa vladajućoj koaliciji u tom trenutku već da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije oni su se dosetili sporazuma sa građanima, dosetili se evropskih parlamentaraca i dosetili se izbornih uslova.

To je odgovor na ono pitanje koje nam vrlo često postavljaju – zašto ste razgovarali sa evropskim parlamentarcima. Pa, nije vladajuća koalicija u Srbiji pozvala evropske parlamentarce da razgovara o izbornim uslovima. Ne, mi smo još u martu mesecu, zapravo predsednica Narodne skupštine tada, gospođa Maja Gojković je još u martu mesecu uputila poziv, 2019. godine u martu mesecu je uputila poziv svim poslaničkim grupama da sednemo, da razgovaramo o parlamentarizmu, da razgovaramo o parlamentarnom dijalogu, parlamentarnoj praksi, dakle kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji i kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tada jednog dela opozicije. Obratio se evropskim parlamentarcima, rekao sam već iz kog razloga.

Dolazimo u situaciju da evropski parlamentarci izlaze sa konkretnim predlogom. Mi u potpunosti prihvatamo taj predlog, bez ijedne sugestije, bez ijednog amandmana, ali taj isti predlog prihvata minorni deo opozicije. Onaj drugi deo opozicije, za njih je taj predlog neprihvatljiv i okreću leđa evropskim parlamentarcima.

Zašto je neprihvatljiv? Pa, zato što nisu postigli taj krajnji cilj. Znate, svaka od političkih stranaka, takav je bar bio dogovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, da svaka poslanička grupa, svaka politička stranka koja želi da učestvuje u međustranačkom dijalogu, sačini određenu platformu, odnosno određene sugestije i predloge kojima smatra da može poboljšati izborne uslove u Srbiji. Kao državotvorna i ozbiljna i politička opcija, Socijalistička partija Srbije tu platformu je sačinila, dostavila poštujući institucije sistema. Dostavila platformu najpre Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije je dostavila evropskim parlamentarcima.

Sa druge strane, imate ovaj deo opozicije o kojima je govorio maločas kolega Starčević, oni nisu poštovali institucije sistema i oni nijednog trenutka nisu imali komunikaciju kada je reč o ovom prvom koloseku i razgovoru sa evropskim parlamentarcima, oni nisu imali komunikaciju sa institucijama sistema i Narodnom skupštinom, nisu je želeli.

Oni su svoju platformu koja je izgledala otprilike ovako, sada ću vam reći šta je ona podrazumevala, oni su svoju platformu veče uoči donošenja konkretnih rezultata, odnosno usvajanja konkretnih rezultata i konkretnih zaključaka, koji su definisali evropski parlamentarci, oni su dostavili svoju platformu evropskim parlamentarcima, a ta platforma je podrazumevala pre svega izbor nekog nezavisnog uređivačkog tima, informativnog programa Javnog servisa RTS i RTV, dakle, da oni mogu da se bave uređivačkom politikom javnog servisa. Zatim, kažem, opcija dva, tri puta nedeljno predstavnici opozicije, da samostalno gostuju u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS i RTV u trajanju od 30 minuta i to u terminu od 18 časova i 30 minuta do 19,00 časova. Potom, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum da učestvuje u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u vremenskom periodu od 21,00 čas, u svim informativnim emisijama kažu, Dnevnik jedan, dva, tri, jutarnji program, jutarnji Dnevnik, da bude obezbeđena jednaka zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije. Da se obezbedi, kažu, tzv. po njima nezavisnim medijima, a oni kad kažu nezavisni mediji, misle na BETU, misle na Fonet, misle na Istinomer, na Krik, CINS, Birn i Vreme. Dakle, da se ovim medijima obezbedi da dva puta nedeljno i u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržajne programe ne RTS i na RTV i to upravo u udarnim terminima. I, kažu, zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koju su na izbornim listama u toku trajanja kampanje. Dakle, da vam prosto zabrane da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost, a na drugoj strani oni imaju mogućnost da vas kritikuju za taj isti posao.

Ovo je platforma koju je dostavila ta politička opcija, odnosno, ne samo jedna, već Đilasova stranka, pa Lutovac, pa Pokret slobodnih građana, pa neki „Ne davimo Beograd“, pa Nebojša Zelenović i onda ovaj pokret Janka Veselinovića. To je platforma koju su dostavile te nazovi opozicione političke stranke.

Sada da ih pitate da li bi prihvatili i jedan segment ovoga što su napisali, da imaju bilo kakav deo odgovornosti u Srbiji, a neće ga imati skoro, siguran sam ako bi bili iskreni, da bi rekli ne.

Mislim da je vladajuća koalicija kada je reč i o međustranačkom dijalogu koji smo vodili sa evropskim parlamentarcima i kada je reč o međustranačkom dijalogu koji je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije vođen sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a nije se razgovaralo samo o izbornim uslovima. Ono što je za nas izuzetno važno jeste da je pokazan jedan visok stepen političke tolerancije i političke odgovornosti, pre svega kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, razgovaralo se i o KiM, razgovaralo se i o Republici Srpskoj.

Podsetiću vas da je predsednik Republike izveštaj o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju predstavio i vanparlamentarnim strankama pre nego što smo o tome razgovarali ovde u plenumu. Dakle, jedan krajnje odgovoran i krajnje ozbiljan odnos. Mislim, da kada sve to skupa sagledam i prvi i drugi kolosek i rezultate koje smo postigli, ono što smo zajedno potpisali jeste ogroman ustupak koji je ova vladajuća koalicija učinila vanparlamentarnim strankama. Mislim da ni jedna vladajuća koalicija nikada ne bi i neće učiniti ovoliko ustupaka vanparlamentarnim strankama.

Dakle, stranke kojih nema, koje nisu ni učestvovale nikada na izborima, koje ne postoje na političkoj sceni ni u jednoj lokalnoj sredini, nisu učestvovali čak ni na jednim lokalnim izborima, ali eto dozvolili smo im da imaju svoje predstavnike u RIK, da imaju svoje predstavnike u Nadzornom telu zajedno sa predstavnicima REM, dakle šest predstavnika opozicije, šest predstavnika REM. Rekli smo – da ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima, dame i gospodo, ne znači da ćete vi da se bavite uređivačkom politikom medija.

Gledao sam jučerašnji duel koji je pomenula koleginica Sandra Božić. Evidentna je, moram da priznam učestvovao sam više puta u toj emisiji, ali nekako, evidentno je da oni koji dolaze iz redova nazovite opozicije nemaju političku ideju, nemaju politički program. Šta je danas njihov politički program, osim onoga što su nam najavili? To je ostrašćenost, lustracija i ulica. To smo sve videli.

Osim toga smislili su i došli do nove ideje, a to je da ekologiju zloupotrebe u političke svrhe. Sve ono što mi činimo i radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je reč o Zakonu o narodnoj inicijativi, referendumu, o Zakonu o eksproprijaciji, kada je reč o izmenama Ustava, to nema apsolutno nikakve veze sa ekologijom, to nema apsolutno nikakve veze sa Rio Tintom, to nema apsolutno nikakve veze sa preambulom i ne može se na takav način kroz takav vid jeftine kritike doći do jeftinih političkih poena.

Dakle, mi radimo jedan odgovoran posao. Na naše veliko zadovoljstvo otvoren je Klaster 4, koji upravo podrazumeva zelenu agendu i koji jeste skup, ali da nas je neko pitao koji bi klaster baš u ovom trenutku kada se ekologija u Srbiji zloupotrebljava u političke svrhe želeli da otvorimo, mislim da bi svako od nas rekao da to bude upravo ovaj klaster koji se tiče zaštite životne sredine i ekologije.

Srbija će iznaći mogućnost jer je danas ekonomski jaka i stabilna, ima jedan zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama i naći će tih preko 10 milijardi koliko je potrebno za realizaciju ovog klastera, da uspešno realizujemo ovaj klaster.

Vratiću se na REM. Mi od početka međustranačkog dijaloga imamo najpre jednu hajku i histeriju na REM i to upravo od strane tog dela opozicije. Pri tome, sve vreme zaboravljaju da je REM nezavisno regulatorno telo. Neki od njih su sedeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sada možemo mi da se slažemo ili ne sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali oni su nezavisni. Na nama je da raspravljamo o njihovim izveštajima i na nama je da vidimo da li su oni na pravi način tumačili zakon ili ne i na nama je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne nezavisna regulatorna tela, poput REM, da guramo u političko blato, da tražimo od njih da tumače zakon onako kako to nama odgovara, niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, ni na parlamentarnim, ni na gradskim, ni na predsedničkim, niti je REM koji će reći ko je pobedio na izborima. Ko je pobedio na izborima reći će građani 3. aprila. Potpuno sam ubeđen da ćemo imati i fer i demokratske izbore i potpuno sam ubeđen da ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno na oba koloseka kada je reč o međustranačkom dijalogu.

Veoma je interesantno to da o slobodi medija govorimo danas. Mi smo o tome mnogo puta pričali, tu temu pokretali, i pred evropskim parlamentarcima.

Lično sam razgovarao sa Fajon o tome i postavio joj pitanje zašto recimo o slobodi medija, nismo razgovarali 2011. godine, kada je Verica Barać, sačinila jedan izveštaj u kojem je vrlo jasno i precizno rečeno kome je pripadao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Njen odgovor je bio, tada nismo bili izvestioci za Srbiju. Dobro, ali ste bili evropski parlamentarci. Ako su Evropskom parlamentu važni izborni uslovi, zašto niste došli ranije da o tome razgovaramo, uz to vrlo je interesantno i to treba znati da su evropski parlamentarci, posetili REM, tek nakon završetka međustranačkog dijaloga i rekli da postoje paralelne institucije, paralelni mediji.

Čekajte, ako postoje paralelni mediji i kako oni kažu nezavisni mediji, kako to onda nema objektivnog novinarstva?

Dakle, mi smo se zalagali, i tu ću završiti, i to je bilo vrlo jasno i precizno definisano u platformi SPS, ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ne uređivačka politika, jer mediji moraju da ostanu slobodni i autonomni, što znači da mi možemo, kada je reč o javnom servisu, da uputimo, da sačinimo određene pravilnike, a kada je reč o privatnim emiterima, REM, može dati određene preporuke, jer, a juče sam o tome govorio, 2000. godine je napravljena strategija privatizacija medija i hteli ste da privatizujete medije pošto poto, pa jel ste želeli kapitalizam? Evo ga kapitalizam, odakle potreba onda danas da se bavite privatnim sektorom, odakle potreba da se bavite privatnim medijima?

Na kraju, kada je reč o zastupljenosti u medijima, nije tačno da, kako kažu pojedine opozicione političke opcije, nisu dovoljno zastupljene u medijima kada je reč o javnom servisu, kada je reč o emiterima programa.

Evo izveštaja kada je reč o izborima 2020. godine - druga po zastupljenosti u svim emisijama koje se tiču informativnog programa i izborne kampanje je upravo bila politička opcija koja nije učestvovala na izborima, koja je bojkotovala izbore.

Evo dopis RTV, koji navodi emisije i kaže vrlo jasno da je blagu prednost u nastupima upravo imala opozicija.

Dakle, završiću sa time, Srbija jeste demokratsko društvo u kojem se poštuje sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja, a da se vraćamo u prošlost, u onom najgorem obliku kada su svi morali da pišu isto, kada su svi morali da izveštavaju isto, to svakako nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, poštovana potpredsednice, gospođo Gojković, poštovani predstavnici Ministarstva, dozvolite mi, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima koji danas jesu tema skupštinskog zasedanja, moram prosto da se osvrnem na nešto što se danas desilo tokom skupštinskog zasedanja, a što nije prvi put u ovoj skupštinskoj sali.

Nisam želeo da odreagujem putem replika i nisam želeo da trošim dragoceno vreme i vaše, jer govorimo o izuzetno značajnim i važnim zakonskim predlozima, ali reč je o nastupu jedne od poslaničkih grupa i konstatacijama koje su konkretno iznete. Te konstatacije nisu prvi put iznete u ovom parlamentu.

Parlament jeste glas naroda i legitimno je pravo svakog poslanika da ima svoj stav i da iznese svoj stav, ali taj stav bez obzira na identitet i nacionalnu pripadnost narodnog poslanika, mora biti upodobljen sa Ustavom i postojećim zakonima države u kojoj živi, a ovo je Srbija. Uostalom, mnogo puta do sada sam pitao i generalnog sekretara i on mi je to potvrdio. Da li smo mi svi poslanici potpisali istu zakletvu? A, to je da poštujemo Ustav Republike Srbije i da poštujemo zakone Republike Srbije.

Naime, slažem se sa koleginicom, sjajnu definiciju, maločas koleginica Nataša je rekla da se kulturom gradi nacionalni identitet. Naravno, da se slažem i sa malopređašnjom konstatacijom koleginice koja je takođe, kako je to potpredsednica rekla, divno govorila da nacionalne manjine doprinose jednom kulturnom jedinstvu većine. U potpunosti se slažemo sa tom konstatacijom, ali nikako ne možemo da se složimo sa konstatacijom da Bošnjake i Albance u Srbiji posmatraju kao neprijatelje. I, to se ne čini prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pristojnost tumačimo izgleda na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno što smo mogli maločas da čujemo u parlamentu, da bi mogli da nastavimo normalno i da bi ovaj parlament bio ono što jeste, a to je simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti o radu. Ali, pristojnost znači i da pošteno i čestito i odgovorno obavljamo posao za koji smo preuzeli odgovornost i da snosimo konsekvence za ono što je urađeno ili za ono što nije urađeno, odnosno za ono što je izrečeno ili nije izrečeno, dakle, odgovornost na prvom mestu.

Mislim da je ova vladajuća koalicija pokazala jedan ozbiljan pomak u tom smislu da i ovaj parlament, a i pristojnost postane prioritet kada je reč i o našoj međusobnoj komunikaciji i dijalogu, ali jedan ogroman iskorak napred i kada je reč o pristojnosti u društvu.

Dakle, ovakve konstatacije kakve smo čuli malopre, ne čujemo prvi put. Njih obično ovako čujemo ispaljene kao političke floskule i one imaju jasan cilj, i samo sam zato govorio o tome na početku. Prvi cilj je da se pošalje najgora moguća poruka i najgora moguća slika iz ovog parlamenta o Srbiji, a drugi cilj je da se uberu jeftini politički poeni tamo gde ih mogu ubrati.

Kada im odgovorite i kada govorite ovako pristojnim tonalitetom i kada pokažete jedan visok stepen političke tolerancije i političke kulture, znate šta dobijete? Dobijete pretnje. Evo ovakve pretnje, da sam ja pretio Bošnjacima i Albancima. Pa, onda dobijete komentare na društvenim mrežama koje su organizovali upravo predstavnici te poslaničke grupe, gde me nazivaju četnikom, nacionalistom, fašistom, nekoga ko je zmija koju treba tući u glavu, i tako dalje. To nije jezik pristojnosti i na taj način nacionalne manjine neće doprineti, kako je koleginica to lepo definisala kulturnom jedinstvu većine.

Ali, da se vratim na zakonske predloge. Dakle, set zakona iz oblasti obrazovanja, oblasti kulture i informisanja, na samom početku želeo bih da pohvalim rad Ministarstva prosvete na čelu sa gospodinom Ružićem. Naime, u prethodnom periodu, kao što je to profesor Obradović govorio kao ovlašćeni predstavnik usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, moć znanja, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja.

Prvi put u Srbiji donet je Zakon o studentskom organizovanju, što je izuzetno važno, budući da je studentsko organizovanje važan činilac visokog obrazovanja, jer omogućava aktivno učešće studenata u kreiranju obrazovnog procesa, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Zatim, tu su projekti izgradnje novih zgrada, fakulteta, fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta muzičke umetnosti i rekonstrukcije objekata fakulteta likovnih umetnosti. Pored toga, do 2026. godine plan je da budu izgrađene potpuno nove zgrade biološkog, geografskog i Fakulteta bezbednosti, potom Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu i brojni drugi.

Takođe, u ovom mandatu je uloženo dosta budžetskih sredstava u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih vrtića, osnovnih i srednjih škola u brojnim lokalnim samoupravama širom Srbije, što svakako jeste za svaku pohvalu.

Da se vratim na zakonske predloge iz sektora obrazovanja o kojima je danas reč. Dakle, u pitanju su izmene i dopune pet zakona i potpuno novi zakon o inovacionoj delatnosti i izneću samo neka ključna zapažanja obzirom na vreme.

Pre svega, državna matura, predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Srbije. Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove. Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena standardizovanim testovima za celu generaciju učenika, dakle, za čitavu generaciju učenika.

Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji je formirao ministar Ružić donela je odluku da se vremenski interval za primenu implementacije državne mature produži, imajući u vidu, naravno, aktuelnu situaciju prouzrokovanu pre svega pandemijom kovida-19. Doneta je odluka da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih škola realizuje do školske 2022/2023. godine, a opšta umetnička i stručna matura 2023/2024. godine. Kao što je profesor Obradović rekao, znam da je vama iz Ministarstva ovo poznato, ali smatram da je za rad javnosti jako važno da ovo još jednom ponovimo.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je sistemski zakon, možda jedan od najvećih novina ovog zakona jeste to što Ministarstvo prepušta struci pripremu završnih ispita. Naime, utvrđuju se nove nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja to jest centra za ispite kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja.

Osnivanje komisije za praćenje verske nastave i obavezno intoniranje himne na početku školske godine, su još neke od predloženih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja koje u potpunosti podržavamo. Dakle, predlaže se osnivanje verske komisije u cilju praćenja organizovanja i ostvarivanja verske nastave. Komisiju osniva Vlada na period od šest godina, a njen sastav imenuje se, po jedan predstavnik tradicionalne crkve i verskih zajednica, tri predstavnika nadležnih za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva prosvete.

Zakonskim izmenama predviđeno je, ponoviću, i obavezno intoniranje himne. Ovo ponavljam, jer smatram da je veoma važno zarad očuvanja nacionalnog i državnog identiteta na početku svake školske godine. Kada je reč o himni, ona kao svečana pesma države, treba da budi patriotizam kod dece od najranijeg školskog uzrasta, jer himna je pored zastave jedan od državnih identitetskih simbola. Smatram da bi trebalo da znamo himnu svoje zemlje i da se ona obavezno izvodi u svim svečanim programima škola.

Gospodine, ministre, za vas imam jedno pitanje, pošto smo maločas razgovarali o Bošnjacima i nacionalnim manjinama, moje pitanje je, da li je na početku školske godine u jednoj od osnovnim škola u Novom Pazaru, čini mi se, umesto himne države Srbije intonirana tzv. bošnjačka himna koja, koliko je meni poznato, glasi – ja sin sam tvoj?

Još neke od novina jesu povećana odgovornost roditelja kada je reč o izostajanju učenika sa nastave, kao i mogućnost da se stariji od 17 godina upišu na redovnu nastavu u srednju školu. Takođe, kada je reč o srednjim školama u zakon je uneto rešenje prema kome se obavezan broj ocena u jednom polugodištu smanjuje sa četiri na tri.

Po svim pokazateljima današnja situacija na polju obrazovanja se može oceniti kao takva, da je u toku prilagođavanja za uključivanje u jedinstveni evropski sistem obrazovanja ipak u svojstvu opomene, ali i glavnog cilja, rekao bih, obrazovnog sistema treba pomenuti podatke koji se odnose na obrazovne karakteristike stanovništva.

Udeo stanovništva bez školske spreme je 2,7%, a uzeto sa stanovništvom bez potpune osnovne škole, udeo stanovništva bez potpune osnovne škole je 13,7%. Možemo primetiti da je funkcionalna nepismenost prisutna, nažalost, u svim grupama mlađeg stanovništva, a smanjen je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem.

Kao glavni uzrok ove statistike, vidim, nažalost, pre svega, neprikladne internet, prvenstveno „Jutjub“ sadržaje koji su u velikoj meri dostupnim mladima, a koji nažalost neretko destruktivno utiču na socijalni i obrazovni profil, na socijalni i obrazovni razvoj mlađe populacije koja je sve više na društvenim mrežama, a sve manje, nažalost, čita.

Takođe, iskoristio bih priliku da pohvalim možda i najprogresivnije rezultat reforme sistema obrazovanja u Srbiji, a to je uvođenje dualnog obrazovanja u srednjim školama i na univerzitetu, ovaj vid mera i instrumenta za postizanje ciljeva obrazovne politike pokazuje da Srbija razvija tradicionalni sistem obrazovanja koji je iznedrio najumnije glave ove zemlje, ali i da istovremeno prati evropske i svetske tendencije u pogledu sticanja praktičnih znanja i terenskog obrazovanja koji omogućava efikasnije i brže sticanje sposobnosti za implementaciju stečenih znanja u realnim uslovima.

Dozvolite mi još samo shodno vremenu koje imam da bi kolege mogle da govore, da se osvrnem veoma kratko na dva zakonska predloga koja smatram neumanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga iz oblasti kulture. Ali, dozvolite mi da se osvrnem na dva zakonska predloga koja se tiču oblasti kulture i informisanja, reč je o Zakonu o elektronskim medijima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.

Naime, na ovaj način ova vladajuća koalicija, pre svega u konkretnom slučaju Ministarstvo kulture pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Dakle, izmene ovih zakona su rezultat međustranačkog dijaloga koji se vodio u prethodnom vremenskom periodu, kao neko ko je učesnik tog međustranačkog dijaloga od početka, od samog početka, od Fakulteta političkih nauka, pa do prve faze, druge faze međustranačkog dijaloga, znam kako je otprilike tekao dijalog.

Kao stranka koja je odlučila da, i smatramo da je to bila jako dobra inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, prihvaćena od strane predsednika Republike da se druga faza međustranačkog dijaloga vodi na dva koloseka, odnosno sa predstavnicima političkih stranaka koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, kao i sa predstavnicima političkih stranaka, koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i da je izuzetno važno što je u tom drugom koloseku u razgovorima kao faktor političke stabilnosti učestvovao i predsednik države.

Dakle, došlo se nečega što bih rekao, kao što mogao definisati, kao kompromis poštujući dve različitosti, a da to bude u skladu sa zakonom. Ovde konkretno govorimo o medijima, govorimo o tome da imajući u vidu ulogu koji elektronski mediji konkretno imaju tokom izborne kampanje.

Naravno, da ćemo podržati ove predložene izmene i dopune, dati punu podršku kao poslaničku grupu dana za glasanje.

Naime, ovim izmenama i dopunama uvodi se obaveza da svi elektronski mediji pre početka izborne kampanje moraju objaviti tarife za političko oglašavanje i to pod jednakim uslovima za sve kandidate na izborima. Takođe, zabranjuje se 10 dana pre održavanja izbora da mediji izveštavaju o javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni drugi objekti ukoliko na tim skupovima učestvuju i javni funkcioneri koji su kandidati za neki od javnih funkcija.

Ovo je sve implementacija onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga oko čega je postignut konsenzus i ponavljam na ovaj način Ministarstvo kulture pokazuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema, pre svega, dogovoru koji je predsednik Narodne skupštine i predsednik države postigli sa predstavnicima i vanparlamentarnih političkih stranaka.

Sa druge strane, kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, ove izmene odnose se na dogovor postignut takođe u međustranačkom dijalogu, odnose se na obaveze javnih medijskih servisa RTS i RTV da u svom redovnom informativnom programu, kao u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnosti, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata koji učestvuju na izborima što će takođe podržati poslanička grupa SPS, jer reći ću na samom kraju, dakle, mi smo kao poslanička grupa koja se opredelila da učestvuje u međustranačkom dijalogu na oba koloseka.

Želimo da čujemo sugestije i predloge i jednog dela opozicije i drugog dela opozicije, da pogledamo šta je to svrsishodno i šta bi moglo biti deo, šta bi moglo da se implementira i da unapredi izborne uslove u Srbiji i moram reći da smo platformu koju smo dostavili, kao ključnu stvar stavili ravnopravno na zastupljenost u medijima, ali isto tako smo rekli ta ravnopravna zastupljenost u medijima ne podrazumeva ono što opozicija danas misli, a to je da se bavi uređivačkom politikom medija.

Ne, mediji moraju biti autonomni i slobodni. Što se tiče privatizacije medija, pa oni to najbolje znaju, strategija privatizacije je napravljena 2000. godine i tada su privatizovani svi mediji, dakle neko je želeo kapitalizam, dobio je kapitalizam, odakle danas potreba da se meša u privatni sektor?

Šta želim da kažem? Mi upravo možemo da uradimo ovo, da učinimo ono što činimo danas i da definišemo pravilnik kada je reč o javnim servisima, a da damo samo određene preporuke, kada je reč o privatnim emiterima.

Zahvaljujem još jednom i poslanička grupa SPS, u Danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge.
Uvažena predsedavajuća, povređen je član 106, poslanik bi trebalo na sednici da govori o tački dnevnog reda, i povređen je član 107, a to je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena koleginica, bez obzira na njen identitet, mi poštujemo identitet svakog narodnog poslanika, ali ono što govori mora biti upodobljeno sa onim što smo činili na početku ovog mandata, a to je da smo položili zakletvu i potpisali da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije.

Ovde je izrečen, uvažena predsedavajuća, ogroman broj neistina, da ne kažem notornih laži. Ponovo dolazimo u situaciju da govorimo o punoj ravnopravnosti nacionalnih manjina. Naravno da postoji puna ravnopravnost nacionalnih manjina u Srbiji i kao što je koleginica Žarić Kovačević rekla – Srbija je po tome prva u Evropi.

Na ovakav način se želi postići samo jedno, a mi znamo šta je. To je secesija i to je podela Srbije. Neće se uspeti u toj nameri i neće se menjati preambula i nije preambula tema. Možda su o tome mogli da razgovaraju 2009. i 2011. godine, pa su zastali 2011. godine, jer bila je radna grupa koja je radila, ispravite me ako grešim, koleginice Žarić Kovačević, koja je radila na ovome, pa je stala 2011. godine, jer je preambula bila problem, a 2012. godine su bili izbori, pa zbog toga nisu nastavili sa radom. Godine 2017. je napravljena nova radna grupa koja je radila do 2018. godine. Nije postignuta je saglasnost sa strukovnim udruženjima, iako Venecijanska komisija jeste dala pozitivno mišljenje i tada se nije išlo na izmene. Godine 2019. imamo novu radnu grupu, potpunu saglasnost Venecijanske komisije, potpunu saglasnost strukovnih udruženja, civilnog sektora i ne vidim ni jedan razlog da danas govorimo mimo onoga što jeste tema.

Nemojte, koleginice, da brinete da li će Srbija parcijalnim promenama ići ubrzano putem evropskim integracija, pa mi ovo upravo i činimo i radimo zbog evropskih integracija.

Svaki izveštaj Evropske komisije uglavnom spočitava Srbiji, uglavnom se spočitava Srbiji da ne postoji politička volja da se radi nešto na vladavini prava.

Ovim izmenama mi ćemo osnažiti i ojačati naše pravosuđe i ovo je suštinski glavni reformski proces danas u Srbiji. Dakle, imaćemo efikasnije i imaćemo nezavisnije sudstvo i tužilaštvo.

Nemojte da od ovoga pravite drugačiju priču i molim vas da se usmerite bar kroz diskusiju, budite toliko korektni, usmerite se kroz diskusiju ako već ne poštujete ono što ste potpisali, usmerite se kroz diskusiju na ovom što je danas tačka dnevnog reda.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Ne tražim da se Skupština izjasni u Danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika.
Dakle, ne postoji država u kojoj se koristi više manjinskih jezika nego kod nas.

Kada je reč o secesiji, mislio sam na ono, koleginice, kada kažete „imamo grb, imamo himnu“. Koju to himnu imate? Koji to grb imate?

Imate uvažavanje Republike Srbije kao predstavnici nacionalne manje, ali poštujte zakone i Ustav Republike Srbije. Republika Srbija ima svoju himnu i ima svoje nacionalne i državne simbole koje vi očigledno ne poštujete. Očigledno ne poštujete.

(Selma Kučević: Čime?)

Pa upravo ovakvim izlaganjem kada kažete da imate vašu himnu, kada kažete da imate vašu zastavu.

(Muamer Bačevac: On se obraća poslanicima.)

Dakle, ja mogu da se obraćam koleginici, postavila mi je pitanje. U čemu je problem? Vi možete da se javite pa da kažete, javite se.
Poštujem, odgovaram koleginici, naravno.

(Muamer Bačevac: Odgovarajte predsednici Skupštine.)

Ja ne moram predsednici Skupštine da odgovaram na repliku. Znači, jedno je replika, jedno je povreda Poslovnika. Koleginica je postavila meni pitanje. Ne znam odakle vi u ovoj priči uopšte?
Koleginica je meni postavila pitanje, sve je uredu. Sve je uredu, ne znam odakle nervoza kolegi, ja se obraćam koleginici jer je postavila meni konkretno pitanje i ja sam odgovorio na to pitanje.
Evo, ja se obraćam sada vama, a vi prenesite koleginici sve ono o čemu sam rekao, sve ono o čemu sam govorio.

Dakle, još jednom ću ponoviti, nećete uspeti u nameri, prenesite to koleginici. Ne postoji Sandžak, postoji Raški upravni okrug. Tako je definisano Ustavom Republike Srbije. Ukoliko pokrenete inicijativu za promenu celovitosti Ustava, spremni smo da i o tome razgovaramo ovde u plenumu. Apsolutno nemamo ništa protiv, ali u ovom trenutku molim vas poštujte Ustav Republike Srbije, na to vas obavezuje i zakletva koju ste potpisali u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nemojte se stalno predstavljati kao neko ko predstavlja Bošnjake. Ne predstavljate sve Bošnjake i ne misli svi Bošnjaci isto. Verujte mi da ne misle. Bio sam protekle nedelje i u Sjenici i u Novom Pazaru i ne misle svi isto i ne misle svi, ne iznose svi konstataciju da je danas biti teško Bošnjak u Srbiji. Da li je tako kolega Tandir? Zahvaljujem, a vi prenesite koleginici ovo.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Samo da pojasnim, kolega Starčević me je pomenuo, pa sam iz tog razloga imao osnov za repliku, a i da objasnim.

Kada ukažem na povredu Poslovnika, onda se obraćam vama kao predsedavajućem. Maločas sam replicirao i imao osnov za repliku, jer mi je postavljeno pitanje pa sam zato odgovarao koleginici. Prosto da pokušam da pojednostavim stvari, a kolega je dobacivao pa sam morao da odgovorim.

Šta ćete koleginice, vidite na sve strane pritisak. Morate odgovarati, morate se snaći.

Dakle, ono što želim da kažem i da se samo nadovežem na ovo što je kolega Starčević rekao, a rekao je da se slaže u onome što je govorio. Ne pada nama na pamet iz SPS da na ovaj način ubiramo, kako je neko rekao, političke poene, ali znate kako, ovo je najviši organ zakonodavne vlasti i mi ovde ne govorimo o istoriji. Mi ovde govorimo o zakonima i govorimo pre svega, ja izričito i principijelno insistiram na poštovanje Ustava republike. Ponavljam, Ustava republike, zakletve koju smo položili kao narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je naša obaveza i to je naša odgovornost. Ne postoje građani drugog reda u Republici Srbiji.

Srbija je jedina država u kojoj pripadnici nacionalnih manjina imaju mogućnost da ispoljavaju sve svoje karakteristike. Imamo 23 nacionalne manjine, 23 nacionalna saveta, Zakon o nacionalnim manjinama. Ovde je suština u nečem drugom. Da sa 0,3% ili 0,.4% glasova umesto državnog sekretara imate ministra, ne bi vam Srbija bila maćeha, nego bi vam ponovo bila majka. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je više puta ponovljeno tokom današnje rasprave, pred nama izuzetno važni akti koje Narodna skupština Republike Srbije treba da usvoji kako bi se dovršio započeti proces ustavnih promena. Danas treba da se izjasnimo o Predlogu Akta o ustavnim promenama koji sadrži ustavne amandmane, zatim o Predlogu Ustavnog zakona o sprovođenju ustavnih amandman, kao i o Predlogu odluke o raspisivanju ustavnog referenduma na kome će se građani izjasniti o ustavnim amandmanima, odnosno, kako to piše u predlogu, referendumskog pitanja o Aktu i o promeni Ustava.

Za ustavne promene na kojima je ovaj saziv parlamenta započeo rad pre više meseci postoji više razloga. Prvi razlog je naše strateško političko opredeljenje, evropske integracije koje zahteva i niz društvenih reformi, pre svega regulatornih reformi, a kruna toga jeste ustavna reforma. Prioritetan smer ustavnih reformi na koje nam već neko vreme ukazuje Evropa, jeste dogradnja ustavnih odredbi koje se odnose na jednu od tri grane vlasti, a to je sudska vlast, odnosno pravosuđe.

Drugi, ali ne po značaju, jeste dogradnja našeg pravnog sistema primenjivim ustavnim rešenjima, koje će Srbiju učiniti modernom, demokratskom državom u kojoj je vladavina prava pre svega iznad svega.

Na početku bih radi javnosti još jednom ponovio, jer sam o tome dosta puta govorio u Narodnoj skupštini, da se ustavne promene odnose samo i jedino na pravosuđe. Ovo podvlačim zbog različitih komentara u javnosti koji zbunjuju naše građane.

Naime, neki krugovi govore da će ustavne promene biti iskorišćene i za promene u preambuli, o tome da ćemo sa ustavnim promenama se odreći KiM. To naravno nije tačno. Građani će u ostalom moći da se direktno upoznaju sa sadržajem ustavnih promena, jer je akt o ustavnim promenama javni dokument, a o ustavnim promenama će se još koliko sutra raspisati, odnosno večeras, raspisati i ustavni referendum.

Dakle, ustavne promene imaju cilj da se sudska vlast koja jeste nezavisna grana vlasti učini još efikasnijom i još odgovornijom. Stav Evropske komisije, koji smo prihvatili pristupajući ovim ustavnim promenama, jeste da potpuno nezavisna sudska vlast treba da doprinese kvalitetu i efikasnosti pravosuđa, još organizovanijoj borbi protiv kriminala i korupcije i drugih društvenih anomalija koje svoj epilog imaju pred pravosudnim organima, jer pravosuđe jeste jedna od najznačajnijih karika pravne države. Uostalom, pravna država se meri vladavinom prava, pravnom sigurnošću, kvalitetom deljenja pravde i efikasnošću ostvarivanja prava građana pred sudskom vlašću.

Usklađivanjem našeg pravnog poretka sa međunarodnim standardima i pravnim tekovinama EU je proces koji smo započeli kao kandidat za članstvo u EU, a Srbija je jasno strateški opredeljena za evrointegracije i u tom smislu je načinjen veliki napredak u stvaranju pravnog okvira kojim smo se ubrzano prilagođavali evropskim standardima.

Cilj svih sektorskih reformi koje sprovodimo jeste stvaranje boljeg društva, jačanje pravne države i obezbeđenje još boljeg međunarodnog položaja Srbije uz očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Od tih ciljeva mi svakako nikada nećemo odustati.

U oblasti pravosuđa ustavnim promenama je prethodilo više strateških dokumenata i donošenje velikog broja zakona. Pomenuo bih nacionalnu strategiju reforme pravosuđa koja je doneta još 2013. godine, sa druge strane usvojili smo 2016, a revidirali 2020. godine i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, kojim su obuhvaćene preporuke Evropske komisije koje se odnose na pravosuđe i potrebu da se ustavnom reformom obezbedi i veća nezavisnost pravosuđa, ali i veća institucionalna odgovornost ove grane vlasti.

Naime, Evropska komisija je u više svojih godišnjih izveštaja, u delu koji se odnosi na vladavinu prava, navodila potrebu da se Ustav Republike Srbije promeni u delu koji se odnosi upravo na pravosuđe. Osnovna primedba odnosila se na nedovoljnu samostalnost pravosuđa i njegovu neefikasnost. Primedba Evropske komisije je bila da Srbija ima preveliki politički uticaj na pravosuđe i da iz tih razloga treba isključiti Narodnu skupštinu iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Po mišljenju Evropske komisije srpsko pravosuđe bi bilo efikasnije, nezavisnije ako bi se izbor vršio unutar same sudske grane vlasti. Sudska grana vlasti je i sada po Ustavu nezavisna grana vlasti što je definisano u članu 4. Ustava. Rekao bih da smo se tog načela držali i do sada, ali jeste očigledno da je na smanjenje efikasnosti i slabiju motivisanost za obnavljanje pravosudnih funkcija u proteklom periodu uticala pravosudna reforma koja je na žalost sprovedena u periodu od 2001. do 2010. godine.

Najbolje sudije i predsednici sudova su tada smenjivani preko noći. Dovođeni su ljudi na koje se tada moglo lako uticati, pre svega kroz političku moć. I danas nije lako izlečiti tu dvodecenijsku bolest, vratiti poverenje u sudstvo, tužilaštvo, obezbediti kvalitet i efikasnost.

Primedba Evropske komisije se odnosila pre svega na način izbora nosilaca pravosudnih funkcija i potrebu da se oni više ne biraju u Narodnoj skupštini. Što se tiče Narodne skupštine, njena ovlašćenja prema Ustavu su do sada bila da bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova i sudije koji prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Da podsetim da je po ranijem Ustavu iz 1990. godine Narodna skupština birala sve sudije i sve predsednike sudova od osnovnih do Vrhovnog i Ustavnog suda. To se odnosilo na javno-tužilačku funkciju.

Zato je važno da sve što činimo bude upravo u tom smeru, da nas ne slabi, već da nas ojača kao državu i kao društvo u celini. U tom smislu, položaj i ulogu sudske vlasti posmatramo kao onu polugu države koja doprinosi vladavini prava, demokratizaciji društva, ali i odgovornosti ove grane vlasti koja neće više imati razloga da govori o političkim i spoljnim uticajima na sudije, ali i na tužioce. Sada će još više doći do izražaja njihova stručnost, posvećenost i dostojnost, što su osnovni kriterijumi i za izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Možemo danas reći da ovaj skupštinski saziv, na čelu sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije Ivicom Dačićem, privodi kraju ustavnu reformu kojom će se izaći u susret ovom strateškom cilju. Pratili smo više meseci rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je imao zadatak da pripremi tekst ustavnih amandmana i Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana. Pripremljeno je 29 ustavnih amandmana kojima su obuhvaćena sva pitanja funkcionisanja sudske grane vlasti. Ti amandmani su pred nama, pred Narodnom skupštinom, a o njihovom sadržaju smo se redovno upoznavali preko članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Promene se odnese na više članova Ustava i uvereni smo da će novi način izbora sudija, ali i novi način izbora tužilaca, konstituisanje organa koje će birati sudije i tužioci, doprineti tom strateškom cilju, a to je jačanje pravne države. Jer, imamo iz životne prakse da građani državu posmatraju i ocenjuju najpre prema tome kako radi sud, kako rade sudovi, kada se deli pravda da li su osuđeni svi izvršioci krivičnih dela, da li se sud o nekoga ogrešio ili ne. To će i na dalje biti važno za građane, a naš zadatak je, kao nosilaca zakonodavne vlasti, da usvajamo najbolja rešenja koja su u interesu upravo i građana, ali i koja su u interesu države.

U tom smislu, ustavna reforma kojoj smo pristupili ima opravdanje i svakako je rezultat prepoznatih slabosti u pravnom sistemu Republike Srbije. O sadržaju ustavnih promena izjasniće se i građani na referendumu, koji će biti raspisan za 16. januar.

Ono što bih ponovio, a o tome su govorile i druge kolege, jeste da smo doneli novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Smatramo da je to bila pre svega naša ustavna obaveza. Dakle, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je ustavna obaveza, obzirom da je ovaj zakon donet 1994. godine, sa jednom izmenom 1998. godine, da smo usvojili novi Ustav 2006. godine i da zapravo zbog nečije neodgovornosti i neozbiljnosti ovaj zakon nije usklađen sa Ustavom iz 2006. godine.

Sada se postavlja pitanje, pošto se danas, gospođa ministarko, sve politizuje, sada se kroz promene Ustava, kroz ove amandmane, kroz izmenu zakona, odnosno upodobljavanje zakona sa postojećim Ustavom govori o preambuli, što naravno nije tema, jer Srbija ima potpuno jasan stav da nikada neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Danas se govori i poistovećuje pitanje o kojem mi govorimo sa Rio Tintom. Kakve veze Rio Tinto ima sa ovim o čemu mi danas govorimo?

Dakle, suština, suštinska izmena je ojačati i osnažiti srpsko pravosuđe, odnosno efikasnost i nezavisnost srpskog pravosuđa. To je nešto na šta su nam ukazivali kroz izveštaje Evropske komisije godinama unazad, kako vladajuća koalicija nema političku volju da to učini. Evo, mi to činimo.

Danas sam o tome govorio, pokušalo se to učiniti, i vi to jako dobro znate, u period od 2009. do 2011. godine, pa se stalo te 2011. godine. Zato što je problem bila preambula, jer je imperativ da se morala promeniti preambula. Mi ne menjamo preambulu i to je odraz snage naše države, odlučnost i opredeljenost i za odbranu nacionalnih i državnih interesa.

Dakle, stalo se 2011. godine, jer su maja 2012. godine bili izbori, pa je procena da bi to negativno uticalo na nečiju izbornu kampanju. Kao što, recimo, Sporazum o graničnim prelazima, sve je bilo definisano i potpisano do 2011. godine, a 2011. godine se stalo sa tim, upravo zato što su izbori bili maja 2012. godine.

Dakle, danas sam tokom replika govorio o tome da smo mi imali najpre jednu komisiju koja je radila u periodu od 2017. do 2018. godine, da je tada dobijena saglasnost Venecijanske komisije, ali da nije dobijena saglasnost strukovnih udruženja i da se nije zbog toga išlo na ustavne promene. Nakon toga, 2019. godine se nastavilo sa radom, održana su dva sastanka u avgustu i oktobru mesecu i dobijena je saglasnost Venecijanske komisije, ali dobijena je i saglasnost strukovnih udruženja, što je od izuzetne važnosti i značaja.

Danas postavljaju pitanje, kada konkretno govorimo, dotaći ću se veoma kratko, o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, zašto nema obaveznog cenzusa? Obavezni cenzus nije standard Venecijanske komisije. Mislim da samo pet ili šest država danas ima obavezan cenzus. To bi svakako, kako i oni kažu, predstavnici Venecijanske komisije, uticalo na asimilaciju biračkog tela kada konkretno govorimo o referendumu.

Dakle, ono o čemu mi danas govorimo, ponavljam još jednom, pre svega zarad javnosti, nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa Rio Tintom, nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa preambulom Ustava. Ali, vidimo da, nemajući verovatno ideju, program, politiku, usled nemogućnosti da predstave bilo kakvu alternativu vladajućoj koaliciji, jedan deo opozicije sada pokušava da se nametne kroz nekakve ekološke proteste. Zamislite, njih u ovoj trenutku interesuje ekologija.

Znate li koliko njih interesuje ekologija? Taman toliko koliko su ih interesovali i izborni uslovi. Samo da se napravi farsa, da se zamajava javnost, da bi oni u svemu tome ispali žrtve na neki način. Da bi bili predstavljeni pred građanima kao žrtve, što je apsolutno nemoguće u konkretnom slučaju.

Kada govore o Rio Tintu, bilo bi korektno da kažu da je prva eksproprijacija urađena, čini mi se, 2004. godine. Bilo bi korektno da kažu da su 2008. godine upravo njihovi ministri govorili o Rio Tintu kao velikoj razvojnoj šansi i razvojnoj perspektivi Srbije. A danas? Danas govore suprotno.

Mi kažemo sačekajte da se završe istraživanja. Ta istraživanja će trajati možda dve godine, ali nakon tih istraživanja će biti doneta odluka, da li kroz referendum ili na neki drugi način, ali sigurno odluka koja će biti u najboljem interesu građana Srbije.

Dakle, nema razloga ni da se uključuju evropski parlamentarci. Znate, sinoć se uključila i ova čuvena lobistkinja, otvorena lobistkinja za samoproklamovano Kosovo, odnosno za prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, Viola fon Kramon, koja kaže da je na neki način šokirana reakcijom vladajuće koalicije u Srbiji na proteste, pokušavajući na neki način da preti ukoliko njena stranka preuzme Ministarstvo spoljnih poslova.

Ja vas podsećam da je ona izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju, pa kada govori o vladavini prava i kada govori o reformama, ali konkretno kada govori o vladavini prava, pošto je izvestilac za Kosovo i Metohiju, verovatno misli na dvostruke standarde i dvostruke aršine koji se primenjuju u odnosu Prištine i Beograda kada je reč o Briselskom sporazumu, jer Srbija je realizovala sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a Priština nije.

Vrlo je važna stvar da li je Fitore Pacoli prisustvovala tom tzv. ekološkom protestu, dakle, neko ko pripada Kurtijevoj stranci, koja je poslanik Kurtijeve stranke. Ako jeste, onda su jasno deklarisali svoju politiku, a sa punim pravom Srbe koji učestvuju na izborima i osvoje 99% glasova na prostoru Kosova i Metohije oni nazivaju kriminalcima.

Ono što želim da uputim kao pitanje, pre svega vama, ministarka, i sa time završavam, naravno da će poslanička grupa SPS podržati sve predloge, jer jasan je cilj pre svega koji se želi postići. Ali ono što želim da postavim kao pitanje jeste – protest je legitimno pravo da svako izrazi svoj da li politički stav ili neki drugi stav po bilo kojem pitanju, ali koristeći to pravo ne možete narušavati pravo onog drugog, govorim konkretno o blokadi auto-puteva, govorim konkretno o blokadi ulica u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije.

Da li je to osnov, ukoliko nema najave, ne postoji zvanična najava bilo kakvog okupljanja, da li je to osnov za prekršajne i krivične prijave? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da u ime SPS zahvalim svima vama, svim političkim partijama, svim liderima političkih partija, svim građanima Srbije koji su izrazili saučešće povodom odlaska našeg druga Milutina Mrkonjića. Otišao je naš Mrka i ovo jesu, kako je i predsednik SPS danas rekao, dani žalosti za SPS. Pre svega, neopisiva je tuga izgubiti čoveka kakav je bio on, a bio je čovek velikog srca u kome je bilo mnogo mesta za Srbiju, za njegovo neumorno graditeljstvo i za njegovu SPS, ali i za svakog od nas.

Mrka je bio izuzetna i neponovljiva ličnost sa ogromnom stvaralačkom energijom. Jednostavno on je bio inženjer Milutin Mrkonjić, graditelj, čije su ideje bile vizionarske, a graditeljska dela širom Srbije i sveta pečat njegove bogate karijere. On je čovek za koga sa sigurnošću možemo reći, čovek o kojem dela najbolje govore.

Mrka je sa svojim timom obnovio našu bombardovanu zemlju i biće upamćen po svom obećanju - biće gotovo pre roka, i tako je uvek i bilo. On je bio naš ćale, prijatelj, drug, brat, bio je naš oslonac. Za svaki problem imao je rešenje. Mislio je o budućnosti, davao uvek prednost mladima. Svojim delima nas podsećao da se kao ljudi ostvarujemo kroz rad, ali i kroz čovečnost. Mrka je bio deo naših porodica, a svi mi bili smo njegova porodica.

Njegove reči i saveti bili su lekoviti, a njegovo mesto u poslaničkoj grupi uvek ga je čekalo. Znalo se da je to Mrkino mesto. Voleo je život, disao punim plućima, voleo svoju Anu, voleo je sve nas, sve vas. I mi smo voleli njega, njegovu pozitivnu energiju, snagu duha kojom je zračio. Mrkin odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve nas, za poslaničku grupu SPS, za SPS u koju je verovao i za čije bolje dane je celog života gradio i radio. Ovo jesu dani žalosti za SPS, ali i dani radosti jer je jedan ovakav čovek radio i živeo zajedno sa nama unutar SPS.

Počiva u miru i u to smo sigurni. Kao velikan, nije i nikada neće otići u nezaborav. Naravno, neka je večna slava i hvala mu. Zaslužio je da ga pamtimo i da koračamo dalje njegovim graditeljskim putem koji je trasirao.

Želim samo, zarad javnosti, pre nego što pređem na današnju temu, nadam se da nećete zameriti, da kažem da će sahrana biti održana na Novom groblju, 2. decembra, u četvrtak, sa početkom u 13.30 časova, u Aleji velikana, a da će komemoracija istog dana biti održana u skupštinskom holu u 11.00 časova. Ovo sam rekao zarad javnosti, jer veliki broj građana je zainteresovan da prisustvuje i komemoraciji i sahrani.

Dakle, poštovani predsedavajući, današnje teme, teme o kojima danas govorimo, pre svega pokazuju jednu, rekao bih, odgovornost, ozbiljnost i posvećenost većine u parlamentu, vladajuće koalicije u implementaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga koji se vodio i na jednom i na drugom koloseku. Na ovaj način vladajuća koalicija potvrđuje da je pouzdan, siguran i stabilan partner kada razgovaramo o svim ozbiljnim temama, a postupci drugih govore o njima.

Šta je to što se konkretno postiglo dogovorom i šta je to što smo želeli? Dakle, naš cilj je bio iznalaženje rešenja, poštujući različitosti, kroz poštovanje različitosti da dođemo do kompromisnog rešenja, da saslušamo sugestije i predloge i da to, naravno, bude u skladu sa Ustavom. Mnogo puta do sada smo rekli, ma koliko se ne slagao jedan minorni deo opozicije, ali Srbija je demokratska i slobodna država i, naravno, uvek izražavamo spremnost da razgovaramo o izbornim uslovima, da saslušamo sve sugestije i predloge ako uopšte postoje bilo kakve sugestije i predlozi koji se mogu kao takvi definisati. Verujte, učestvovao sam od Fakulteta političkih nauka do, evo, poslednje druge faze međustranačkog dijalog, nisam čuo ni jedan konkretan predlog, osim cilja, o kojem ću nešto kasnije reći, koji se zapravo želeo realizovati kroz navodno međustranački dijalog.

Vlast je prihvatila sve ono što je bio stav evropskih parlamentaraca. Vlast je prihvatila i sve ono što su bile teme tokom drugog koloseka, tokom razgovora na drugom koloseku sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i mislim da nijedna vlast nije napravila toliko ustupaka koliko je učinila ova vladajuća koalicija.

Još jednom SPS želi da istakne važnost i značaj inicijative koju su pokrenuli predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Republike Srbije da se razgovori vode na oba koloseka, a to znači da se razgovara i sa političkim partijama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, jer ovo je prosto proces iz kojeg ne možete isključiti ni jednu političku stranku.

Svaka politička stranka koja je registrovana, ako već razgovaramo o izbornim uslovima, treba naravno da uputi svoje sugestije i predloge, s tim što je većina nas poštovala institucije sistema, pa je svoju platformu, svoje predloge, svoje sugestije uputila i Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije gospodinu Dačiću i evropskim parlamentarcima, dok je jedan deo opozicije imao samo direktan link i direktnu komunikaciju sa evropskim parlamentarcima, i to upravo zarad onog cilja o kojem ću govoriti.

Verujem da bi, ne znam da li je to mišljenje kolege koji su učestvovali na razgovoru, ali ja verujem, i to je moje mišljenje i prof. dr Žarka Obradovića, koji je bio zajedno sa mnom, da bi većina opozicije prihvatila stavove i predloge koje su predložili evropski parlamentarci. Jedan deo je prihvatio. Mi smo ubeđeni da bi većina prihvatila, ali da nije smela. Nije smela, iz jednog prostog razloga, jer bi ih ocrnili ti Đilasovi mediji i napravili bi jednu medijsku hajku kako sarađuju sa vladajućom koalicijom.

Kolega je malo čas govorio o predlozima tzv. grupacije okupljene oko Đilasa. Ja shvatam njihov cilj. Dakle, njihov cilj nije bio dijalog, njihov cilj nije bio kompromis, njihova tema nisu bili izborni uslovi. Oni su imali samo jedan cilj, a to je da preko ovih razgovora, posredstvom evropskih parlamentaraca, uz nekakav pritisak, pokušaju da kroz razgovore dođu do neke prelazne vlade. Dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora. To je bio jedini cilj kada sagledate platformu koju su dostavili konkretno veče uoči usvajanja konačne platforme na međustranačkom dijalogu. Platforma koja je ne znam za koga prihvatljiva? Ne znam ni da li bi je oni prihvatili da imaju bilo kakav deo odgovornost, a to je pluskvamperfekat za njih. Jer, ono što su oni napisali u toj platformi je pogrešno protumačeno i pogrešno definisano.

Mi jesmo za ravnopravnu zastupljenost u medijima, ali ravnopravna zastupljenost u medijima ne znači uređivačka politika medija. Ravnopravna zastupljenost u medijima znači upravo ovo što se čini i što je implementirano i što se radi u ovom trenutku.

Kada je reč o Javnom servisu, imamo jasna pravila ponašanja, učestvuje i pozicija i opozicija i kroz jutarnji program i kroz informativnu emisiju "Reč na reč". Isto tako i Radio-televizija Vojvodine. A kada je reč o privatnim medijima, mi ne možemo pravila definisati za privatne medije. Možemo dati određene preporuke i te preporuke su upućene i one će takođe, na osnovu dopisa koji je prosledio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije svim medijima sa nacionalnom frekvencijom, uputiti svoj predlog kako i na koji način će predstaviti političke stranke ili izborne liste koje budu učestvovale u izbornoj kampanji za izbore 2022. godine.

Govoriti o slobodi medija a pri tome zaobići 2011. godinu, recimo, kada smo imali izveštaj Verice Barać gde je vrlo precizno i jasno definisano kome je i na koji način pripadao svaki sekund u medijima nacionalne frekvencije, je pomalo apsurdno. Ja sam to pitanje postavio evropskim parlamentarcima i zamolio ih da mi protumače zašto danas, 2020. godine, jer mi smo ove razgovore počeli zapravo 2019. godine, zašto 2019. godine govorimo o slobodi medija, zašto o tome nismo govorili 2011. godine? Odgovor im je bio - pa, nismo tada bili zaduženi za Srbiju. Odakle onda danas toliko interesovanje za Srbiju? Odakle danas tolika potreba da se interesujete za izborni proces za Srbiju?

Ali sam ih zamolio samo jedno - kada već pokazujete toliko interesovanje i ako je to u okviru evropskog parlamenta u tom trenutku bila ključna tema, onda kada organizujete debate, kada organizujete rasprave na temu izbornih uslova, udostojite nas toliko pa pozovite i nas koji ovde u Srbiji učestvujemo zajedno sa vama u međustranačkom dijalogu, a nemojte pozivati samo jednu političku grupaciju na čelu sa Draganom Đilasem, jer ćete čuti samo jednu stranu. Ali, argumenti i činjenice su nešto drugo. Oni sigurno neće doći do vas, jer ćete dobiti drugačiju interprentaciju. Dakle, jasan je cilj koji se želeo postići.

A šta je to što se konkretno dobija predlogom o kojem danas govorimo? Već je rečeno, bilo je 17 članova RIK i RIK se uvek birala proporcionalno, na osnovu snage poslaničkih grupa, koliko koja poslanička grupa ima poslanika, pa proporcionalno tome se vršio izbor RIK. Međutim, obzirom da smo imali bojkot, obzirom da smo želeli da napravimo kompromisno rešenje, mi smo proširili sastav RIK, umesto 17 sada ćemo imati 23 člana RIK, šest plus šest, šest članova i šest zamenika. I ne samo to, već će imati i jednog člana u stalnom biračkom sastavu, pa vi sada sabirajte 8.500 biračkih odbora samo kada razgovaramo i kada govorimo o stalnom sastavu, puta dva je 17.000. Dakle, sve ukupno će negde imati oko 85 hiljada predstavnika opozicije, će kontrolisati biračke odbora i biračka mesta na dan izbora, što bi zaista trebalo da isključi sumnje u njihovu legitimnost na bilo koji način. Na kraju ćemo videti da li će moći zapravo da popune i ovih 85 hiljada mesta. Ali, evo, mi smo napravili taj ustupak kada je konkretno reč o RIK i to je ono što se dobija.

Sa druge strane, moram da kažem da je dobro što smo to uradili, jer ne bi dolazili u situacije u kakve smo dolazili na prethodnim parlamentarnim izborima. Evo kakva su dešavanja bila u RIK poslednjih parlamentarnih izbora, u noć parlamentarnih izbora. Znači, ovo je fizičko nasilje, ovo nije verbalno nasilje. Žao mi je što pomoćnik sekretara nije tu, jer je on bio direktan učesnik svega ovoga. Pogledajte kako se ponašaju lideri nazovite političkih stranaka i na koji način se obraćaju predstavnicima RIK, pogledajte.

Sada, gospodo, imate svoje predstavnike u RIK, izvolite, nema potrebe da se nasilnički ponašate prema drugim članovima RIK, već omogućite svima da svako radi svoj posao i shvatite da ovako neće moći, da na ovakav način neće proći. Dakle, ne može snagom sile već snagom argumenata i rezultatima. Ne možete tako što ćete provaliti u Skupštinu ući u parlament, sa državnom zastavom, već je potrebno da ostvarite i onaj minimalan i neophodan cenzus koji niste shvatili zašto ste uvodi. Upravo predlog da se snizi cenzus sa 5% na 3% nije bio zato da bi mi bilo koga favorizovali, već je cilj bio da imamo relevantno preslikano javno mnjenje ovde u parlamentu, da omogućimo onim političkim strankama koje su daleko od tih famoznih 5% da mogu da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i da politiku, ono što je suštinski najvažnije, vratimo sa ulice u parlament. I tu bi daleko više posla imala i pozicija i opozicija. Ali, nisu oni to shvatili na pravi način.

Sa druge strane, dok se mi ovde bavimo implementacijom i dok postupamo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao što sam rekao na samom početku, jedan deo opozicije, bez obzira što smo prihvatili sve sugestije i predloge, nam pokazuje šta zapravo znači njihova politika, ono kada kažu – ostrašćenost, protesti, lustracije.

Što se tiče ostrašćenosti i protesta, svako ima pravo da protestuje. To je legitiman vid političke borbe, da na taj način izrazi svoj politički stav, ali ti protesti pre svega moraju biti prijavljeni. To pravo ne može da ugrožava pravo drugog, konkretno pravo slobode kretanja. Dakle, protestujte vi koliko god hoćete, ali ne možete ugroziti pravo drugog.

Ovde kroz navodne proteste se pokušava doći do incidenta kako bi vladajuću koaliciju predstavili kao bahate. Onda povezuju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi sa Rio Tintom i sa Zakonom o eksproprijaciji. Kakve to ima veze jedno sa drugim ili sa trećim? Dakle, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je naša ustavna obaveza i oni to treba da znaju, jer su to trebali oni da učine, a ne mi. To je naša ustavna obaveza, obzirom da je zakon donet 1994. godine, da je jedna promena bila 1998. godine. Dakle, do 2008. godine, nakon usvajanja novog Ustava, do 2008. godine oni su morali da usklade ovaj zakon.

Druga stvar, zašto mi ovo danas radimo? Da bi ojačali. Vrlo jasno smo rekli – nije tema preambula i nemoj oni da nam spočitavaju preambulu, jer jasan je nama njihov politički stav o nacionalnim i državnim interesima kada vidimo koje to evropske parlamentarce pozivaju i koje vodaju da gledaju nekakve ekološke probleme. Sada je ekologija navodno ključna. Iza te ekologije se krije potreba da prikažu, ponavljam, vladajuću koaliciju kao bahatu koja se bahato ponaša prema građanima koji se navodno bore za zaštitu životne sredine.

Čekajte. Rekao sam već oko referenduma i narodne inicijative, to su oni trebali da sprovedu. Pokušali su, pa su zastali 2011. godine. Znate li zašto su zastali? Zato što je problem bio u preambuli i ona je morala biti deo te 2011. godine, kao što su sve granične prelaze, sve ono što je bilo neophodno i vezano za granične prelaze sve je bilo potpisano do 2011. godine, a onda se stalo 2011. godine jer su maja 2012. godine bili izbori.

Što se tiče Rio Tinta - koga oni brane? Šta oni brane? Pa 2004. godine je započela prva eksproprijacija. Godine 2008. su njihovi ministri o Rio Tintu govorili kao razvojnoj šansi i razvojnom projektu. Neka me isprave oni koji su sedili u Vladi ako grešim, evo gospodin Obradović, profesor Obradović mislim da je tada bio u Vladi, kao razvojnoj šansi i razvojnom projektu.

Dakle, ni jednog trenutka predsednik nije rekao da će se Rio Tinto raditi. Mi imamo period od dve godine ispitivanja. Naravno da niko neće ugroziti pre svega građane, ali eksproprijacija u tom delu Jadra, koliko je nama poznato, je uveliko gotova.

Dakle, sve ovo je prosta i jeftina politizacija, kao što je bila politizacija i pokušaj da kada kažete, rekao sam, nama je poznat njihov stav po pitanju nacionalnih i držanih interesa, ali kada kažete da je bacanje boje na mural Ratka Mladića koji nekoliko meseci stoji u centru Beograda i nema veze sa državom, ali bacanje boje na lik i mural Ratka Mladića je čišćenje lica zločincu, a kada neko pokuša da skine tablu Aćif Efendije, onda je to ogroman incident iako se zna ko je bio Aćif Efendija.

Sve se to radi jer oni znaju da policija mora doći da bi sprečila podele, jer posao i obaveza policije je da sačuva javni red i mir.
Evo, završavam.

To je ono što je policija radila i tokom vikenda.

Danas optužuju jednog policajca, pokazuju fotografije, njegove fotografije. Reč je o policajcu Krstiću. Igrom slučaja znam tog momka, znam tu porodicu. On je profesionalac. On je završio Policijsku akademiju. Živi mirno, ima dvoje dece i nikada nikoga ne bi ugrozio, ali svoj posao radi časno i pošteno i odgovorno. Oni nisu želeli toga dana da mu dozvole da svoj posao radi časno, pošteno i odgovorno, iako je više puta upozoravao da ne čine i da moraju napustiti kolovoz, odnosno da ne smeju biti na autoputu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, tačno je, potpuno je u pravu koleginica Žarić Kovačević, mnogo se demagogije, političke demagogije i političkih pamfleta čulo proteklih dana i proteklih meseci kada je reč o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i kada je reč o amandmanima kojima treba da se izmeni Ustav, i to sve zarad jeftinih političkih poena.

Ali, kao i uvek, postoje stvari koje prosto ne možete prikriti, ne možete izmisliti. Nije ovde situacija da jedna laž ukoliko se izgovori sto puta postane istina. Neće postati istina. Jer, sve ono što radimo danas, biće valorizovano već u januaru mesecu, razlog zašto to radimo danas i tada će biti potpuno jasno.

Hajde da krenemo najpre od toga, ja ne želim da se bavim drugima, šta je povod za donošenje Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. To je naša ustavna obaveza. Prvi zakon je usvojen 1994. godine. Jedna izmena je bila 1998. godine. Ustav je usvojen 2006. godine i shodno tome Zakon o referendumu i o narodnoj inicijativi je trebalo da bude usaglašen do kraja 2008. godine. To što nije usaglašen je neodgovoran i neozbiljan odnos onih koji su to trebali da učine i urade.

Šta se ovde konkretno nameće kao tema? Ja se vraćam sa jedne debate i pomalo mi je smešno, pa se nekada zapitam da li i oni koji iznose takvo mišljenje i takve stavove veruju u to? Dakle, tema "Rio Tinto". Čekajte, istraživanja će trajati dve godine i posle dve godine niko više neće pričati o "Rio Tintu", jel tako? Sa druge strane, zašto ne kažu kakvo su mišljenje kao ministri u Vladi imali o "Rio Tintu" od 2008. do 2012. godine - kao razvojnu šansu, kao razvojni projekat. Ja sam razgovarao sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije koji je tada bio ministar i to mi je preneo. Rekao mi je kakve su oni lično stavove imali. Dakle, za njih je "Rio Tinto" bio razvojna šansa. Sada je nešto drugo.

Preambula. Ni jednog trenutka nije pomenuta preambula i menjanje preambule.

Dakle, da građanima Srbije bude potpuno jasno, po ko zna koji put ponavljamo, Srbija nikada neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost KiM. Valjda je to svima jasno. Posebno treba da im bude jasno posle razgovora 2020. godine u SAD, kada je predsednik Srbije rekao – tačka 10 ostaje po strani.

Ko god želeo i ko god mislio da vršeći pritisak na Srbiju može da učini nešto u tom smislu da Srbija prihvati samoproklamovanu državu Kosovo, samo gubi vreme. To apsolutno nije tema. Šta je konkretno tema? Ovo sada govorim zarada građana, mada su kolege o tome govorile.

Šta je konkretno tema i zašto sve ovo radimo? Vrlo često do poslednjeg izveštaja Evropske komisije, o kojem ćemo razgovarati ovde u plenumu, inače mislim da je to dobra praksa koju je uveo predsednik Narodne skupštine, da se nakon sednice za evropske integracije i predloga zaključaka koji su doneti, razgovara o izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu. Dakle, Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Naš glavni strateški spoljno politički cilj jeste punopravno članstvo u EU. Izvinite, ali do poslednjeg izveštaja je stalno spočitavano Srbiji u izveštajima Evropske komisije da ne postoji politička volja u Srbiji da se Srbija bavi borbom protiv kriminala i vladavinom prava.

E sada, sa jedne strane, Srbija delima pokazuje da se na jedan ozbiljan način bavi organizovanom, neselektivnom i kontinuiranom borbom protiv kriminala i da je nulti stepen tolerancije, kada govorimo o kriminalu i korupciji, da postoji jedno sinhronizovano delovanje kada je reč o MUP-u i kada je reč o našoj zakonodavnoj aktivnosti u smislu usvajanja zakona koji pomažu borbu protiv kriminala, nastavak borbe protiv kriminala, poput Zakona o poreklu imovine.

Sa druge strane, kada je reč o vladavini prava, valjda je potpuno logično kada govorimo o vladavini prava, dakle cilj koji želimo da postignemo amandmanima koji su predloženi i na koje, čujem, je dobijeno pozitivno mišljenje, ali neću danas govoriti o amandmanima, već u nedelju, nakon sednice za ustavna pitanja, kada bude doneta konačna odluka, dakle, amandmanima koji se konkretno odnose na Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava. Dakle, cilj je ojačati i osnažiti srpsko pravosuđe. Cilj je postići da sudovi i tužilaštva budu i efikasniji i nezavisniji.

Čekajte, mi se kao parlament odričemo onoga što je jedna od naših nadležnosti bila, a to je zakonodavna, jel tako, da po privi put biramo sudije ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kud ćete veće nezavisnosti kada je reč o pravosuđu.

Dakle, ključni cilj svega onoga što mi danas radimo jeste da ojačamo i osnažimo srpsko pravosuđe. Trenutni politički momenat koristimo i poredimo ga sa realnom situacijom u Srbiji.

Da li su oni koji danas kritikuju pokušavali nešto slično da urade? Mene bi bio sram da sam na njihovom mestu i da kažem – nismo. Jesu, od 2009. godine do 2011. godine. Znate zašto su zastali 2011. godine? Zato što je trebalo menjati preambulu.

To vam je u principu isto, da napravim jednu paralelu i digresiju, sa graničnim prelazima. Svi papiri, sva dokumenta koja se tiču graničnih prelaza su potpisana do 2001. godine, a obzirom da su izbori bili maja 2012. godine i da je procena bila da bi to negativno uticalo na kampanju onih koji su imali većinsku vlast u Srbiji onda se zastalo.

E, upravo iz tog razloga se zastalo i sa ovom pričom oko usaglašavanja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sa Ustavom iz 2006. godine, jer je došlo do preambule koja je morala da se promeni. Mi ne činimo to. Dakle, je želeo da učini neko drugi, samo što oni nikada neće imati hrabrosti da to otvoreno kažu.

Koliko je meni poznato, prva radna grupa je napravljena, mislim, 2017. i 2018. godine, jel tako? Govorim o ovoj vladajućoj koaliciji. Tada su dobijena pozitivna mišljenja na amandmane kojima se menja Ustav Republike Srbije. Zašto nije realizovano? Zato što strukovna udruženja nisu bila saglasna sa tim amandmanima.

Koliko mi je poznato, 2019. godine nastavlja da funkcioniše radna grupa. Dva sastanka su bila, koliko sam ja propratio, avgust i oktobar mislim da su meseci. Tada se usaglašavaju amandmani. Dakle, postiže se potpuna saglasnost Venecijanske komisije. Tu želim da istaknem, pre svega, ulogu i ministarke pravde i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koleginice Žarić Kovačević, Odbora za ustavna pitanja i Odbora za pravosuđe.

Koleginice, to što neko ne zna koliko odbori treba da traju i zbog čega traju nekada 15 minuta, a nekada 2,5 ili tri sata, nemojte da obraćate pažnju na to, svaki komentar u tom kontekstu treba da vam bude kompliment jer to je pokazatelj njihovog elementarnog neznanja. Znači, nisu se bavili parlamentom i odborima ni onda kada su bili u ovoj sali.

Dakle, sada imamo saglasnost i strukovnih udruženja i vrlo je važno da su implementirane sugestije i predlozi Venecijanske komisije. Više razgovora je bilo i ovde u parlamentu. Učestvovali smo i predstavnici poslaničkih grupa, učestvovali su i predstavnici vanparlamentarnih stranaka. Dobro je, ministarka, da ste implementirali one predloge i sugestije koje je uputila Venecijanska komisija i da je dobijeno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

Na šta konkretno mislim kada to kažem? Vidim da smo kritikovani, to maločas vidim iz rasprave, jer sam bio u raspravi sa jednim od predstavnika tzv. opozicije. Vidim da smo kritikovani zbog toga što nema obaveznog cenzusa. Oprostite, ispravite me ako grešim, obavezan cenzus nije Venecijanski standard. On postoji, čini mi se, u pet ili u šest država i za to je dobijana potpuna saglasnost Venecijanske komisije.

Druga stvar, o kojoj je govorila i koleginica Žarić Kovačević, jeste taksa za overu potpisa. Ona realno sagledavajući jeste veoma visoka u Srbiji, 400 dinara. Pedeset dinara je bila, kada govorimo o izbornim listama i overi potpisa. Snižena je onako kakva je bila na 40 dinara, ali ne možete bez overe potpisa. Ne možete bez overe notara, jer šta vam je onda potvrda pravne sigurnosti narodne inicijative ako nemate overene potpise kod notara.

Sledeća stvar za koju smatram da je jako važna jeste nezavisno telo koje će pružati informacije o sprovođenju referenduma. Znam da je postojalo dvoumljenje, da li će to biti Vlada Republike Srbije ili će biti RIK. Mislim da je pravo rešenje da to bude RIK, jer RIK ima resurse da to radi, a sa druge strane u radu RIK-a će biti uključene i one vanparlamentarne stranke, pa izvolite, sve je toliko transparentno.

Kada govorim o RIK-u, ono što nije bilo jasno predstavnicima Venecijanske komisije, a učestvovao sam na tom sastanku, odakle sada 23 člana RIK-a. Vrlo jasno, potpuno jasno. To je rezultat međustranačkog dijaloga i to je jedan ustupak koji ova vladajuća koalicija učinila, ja mislim da ni jedna vladajuća koalicija ne bi napravila takav ustupak, da vanparlamentarne stranke koje nemaju svoje predstavnike ovde u Skupštini, imaju predstavnike u RIK-u i to u konstalaciji šest plus šest.

Što se tiče stalnog biračkog sastava, odnosno biračkih odbora, pa naravno da neće biti moguće da na jednom biračkom odboru imate predstavnike jedne političke opcije. To će raditi Zavod za statistiku, kao i do sada, proporcionalno shodno snazi poslaničkih grupa, ali smo i tu učinili ustupak nakon međustranačkog dijaloga tako što će predstavnici vanparlamentarne opozicije imati jedan plus jedan, dakle praktično dva člana u stalnom sastavu. Sad, ja sam sabirao, osam i po hiljada biračkih mesta puta dva, to je samo za početak 17 hiljada posmatrača.

Produženi su prigovori, odnosno mogućnost za prigovore i žalbe, duplirano je vreme. Smatramo da je dobro što ste prihvatili i ovu sugestiju sa 24 na 48, odnosno sa 48 na 96 sati. Jasnije su definisane različite vrste referenduma, načela za sprovođenje referenduma kada se može održati referendum, šta je to što konkretno ne može biti predmet referenduma. Dakle, mislim da su to neke osnovne i suštinske stvari koje su jako važne i smatramo da je jako dobro što ste ih implementirali u ovaj zakonski predlog.

Sada, da pojasnim malo onima koji kažu – usvajate po hitnom postupku Zakon o referendumu, menjate amandmanom Ustav, a sa druge strane usvajate Zakon o eksproprijaciji, želite da rasprodate državu, SNS i SPS, bukvalno je tako rečeno, žele da rasprodaju državu.

To je elementarno neznanje, elementarno neznanje, jer da znaju nešto oni bi shvatili da postoje određeni rokovi i da mi moramo da ispoštujemo te rokove, a pre svega smo odgovorni i ozbiljni ljudi, i ovaj parlament i Vlada Republike Srbije. Ako smo rekli da ćemo raditi na vladavini prava i na nezavisnosti i efikasnosti sudova i tužilaštva, onda ćemo na tome da radimo i taj posao ćemo da završimo, ali moramo da ga završimo u ovom sazivu. Je li tako?

Obzirom da sledeće godine imamo 3. aprila vanredne parlamentarne izbore, najverovatnije, da imamo predsedničke izbore, da imamo gradske izbore, pa, dame i gospodo, postoje određeni rokovi, postoje određeni rokovi kada se izbori moraju raspisati. Ovaj saziv mora da usvoji te izmene, jer ukoliko ih ne bude usvojio u planiranim rokovima, onda nećemo moći da učinimo ono što je naš cilj bio kada je reč o vladavini prava.

Zato je potpuno opravdano 16. januar, ostaje sasvim dovoljno vremena za eventualne žalbe i pritužbe, i da se tokom februara meseca raspišu vanredni parlamentarni izbori. To je jedini razlog zašto hitan postupak. Da bi sve izbore imali u isto vreme, jer više je razloga zašto treba sve izbore da imamo u isto vreme. Prvi i osnovni razlog je finansijske prirode. Mi se još uvek suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom sa kojim se suočava čitav svet i smatramo da svaki dinar treba uštedeti, usmeriti ga upravo ka onome o čemu smo govorili tokom jučerašnjeg dana ovde kada smo govorili o budžetu za 2022. godinu, a to je životni standard građana i kapitalne investicije. Da bi Srbija nastavila da se razvija, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, sačuvali smo teško stečena fiskalna dostignuća. Sada treba da se okrenemo, bez obzira na pandemiju, život ne treba da stane, treba da se okrenemo rastu i razvoju.

Kada je konkretno reč o referendumskom pitanju, novina je to što će u ubuduće pre donošenja same odluke o raspisivanju referenduma odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja, odnosno nadležno radno telo pokrajinske skupštine ili skupštine jedinice lokalne samouprave, biti dužno da pribavi pozitivno mišljenje nadležne komisije o predlogu referendumskog pitanja, što takođe smatramo da je jako dobro rešenje.

Obzirom da mi je vreme od 20 minuta isteklo, a uvažena predsedavajuća kaže da nekako uvek planiram da bude tih 20 minuta, evo, ispoštovaću i sada 20 minuta.

Dakle, na samom kraju još jednom ću ponoviti, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, mislio sam da će ministar odgovoriti na malopređašnje izlaganje pa sam zato zastao za trenutak, ali posle će. Moram najpre da pohvalim jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema temi o kojoj danas govorimo, jer danas govorimo o najvažnijem zakonskom aktu, o budžetu Republike Srbije.

Budžet je život, iako imamo nerealan budžet, imamo i nerealan život. Zašto kažem odgovoran i ozbiljan odnos? Danas u najvećem delu sednice prisustvovao je veliki broj predstavnika Vlade Republike Srbije, što pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema parlamentu, a parlament je glas naroda. Dakle, odgovoran odnos prema građanima Srbije zbog kojih zapravo sve ovo danas činimo i radimo.

Što se tiče budžeta za 2022. godinu, kolega Marković je govorio i ja se u potpunosti slažem sa njim, budžet je, SPS naravno u Danu za glasanje će podržati, to apsolutno nije sporno jer je ovo nastavak jedne ekonomsko-socijalno odgovorne politike, koja u središtu ima upravo čoveka, građanina Srbije.

Sa druge strane, ovaj budžet jeste razvojni, ali jeste i socijalno odgovoran. Pored teške situacije zdravstvenih izazova sa kojima se ne samo Srbija, već i čitav svet suočava, Srbija je uspela da sačuva makro-ekonomsku stabilnost. Srbija je uspela da sačuva teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, koji je započet hrabrim, teškim, nepopularnim političkim merama 2014. godine.

Danas možemo uprkos teškoj situaciji da se okrenemo onome što jesu suštinska pitanja i što jesu kako je i predsednica Vlade definisala, dva stuba kada govorimo o ovom budžetu, a to su rast i razvoj i životni standard građana Srbije.

Ne možemo govoriti o budžetu za narednu godinu a ne spomenuti da je Vlada Republike Srbije, naravno uz podršku predsednika Republike Srbije, ali i svih nas ovde u parlamentu, pokazala da sistem može da funkcioniše onda kada je najteže. Ne samo da može da funkcioniše, već da može da ostvaruje jako dobre ekonomske pokazatelje i jako dobre ekonomske parametre.

Neko je rekao, tačno je da kada opozicija izađe i kada pokuša da kritikuje budžet. Vi možete pokušati da iznosite netačne podatke, da ne kažem neki drugačiji izraz, da slažete, ali kada je reč o ekonomiji, to je praktično nemoguće jer sve ovo je potkrepljeno činjenicama.

Zato govorim o prethodnom budžetu, najpre koji je omogućio dva paketa pomoći u ukupnoj vrednosti 704 milijarde dinara, što je 12,9% BDP. Šta je to što je učinjeno sa ovim sredstvima? Isplaćene su tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljniji krediti, isplata jednokratne pomoći od 100 evra za 6,1 milion građana i to je najbolji odgovor na kritike koje stalno pristižu od Fiskalnog saveta.

Izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima, smanjena je referentna kamatna stopa, stavljen je moratorijum na otplatu kredita najpre za tri, a zatim za još dva meseca. U decembru pomoć ide ka ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim agencijama, rentakar agencijama, jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od četiri hiljade dinara, potom pet hiljada. Povećane su plate medicinskim radnicima za 10%, svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama dobili su jednokratnu pomoć od 10.000 dinara. Sa prva dva paketa, bukvalno, spašena je privreda i privreda je održana na stabilnim i sigurnim nogama.

Drugi paket, zapravo treći paket ekonomske podrške i podrške privredi i građanima bio je vredan 257,1 milijarda dinara, odnosno 4,3% BDP i kada ukupno saberemo sva tri paketa, to je negde oko 17,2% BDP. Dakle, ja ne mislim da postoji jedna država u Evropi i u svetu koja je toliki teret krize u periodu pandemije prihvatila na sebe. Već sam rekao razloge zbog kojih je Srbija bila u mogućnosti i Vlada Republike Srbije da to učini.

Ovaj budžet za 2022. godinu je budžet za bolji život, rekao bih, svih građana Srbije.

Podsetiću još jednom, globalna kriza prouzrokovana korona virusom pogodila je ne samo našu privredu, već i svetsku ekonomiju. Brojne zemlje su se suočile sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, a Srbija je odgovornom, mudrom, ozbiljnom politikom uspela da izađe kao pobednik, zahvaljujući upravo ekonomskim paketima o kojima sam malo čas govorio, očuvala makroekonomsku stabilnost, izbegla dramatičan pad BDP sa kojima su se suočile brojne svetske ekonomije. Tome je umnogome doprineo reformski kurs Vlade Republike Srbije, ponavljam, koji je započet 2014. godine.

Sprovođenje strukturnih reformi dalo je rezultate. Srbija je, recimo, 2019. godinu završila sa rekordnim rastom privredne aktivnosti od 4,3%. Zabeležena je rekordno niska stopa nezaposlenosti od 10,4%, a nivo učešća javnog duga u BDP je bio ispod 60%. Zahvaljujući tome, stabilnoj fiskalnoj poziciji na kraju 2019. godine, Srbija je uspela da u 2020. godini, godini punoj izazova, godini punoj iskušenja, pravovremenom i odgovornom politikom ostvari i ekonomsku i finansijsku stabilnost.

Statistički parametri potvrđuju da je pandemija ostavila manje ekonomske posledice po Srbiju u odnosu na druge evropske zemlje. Mi smo prošle godine imali jedan od najmanjih padova BDP u Evropi i potpuno smo ubeđeni da će Srbija na kraju ove godine realizovati onu projektovanu stopu BDP od 7%, možda čak i preko 7%.

Ovo su impresivni rezultati koji nam zaista daju mogućnost da u periodu koji je pred nama razmišljamo o daljem povećanju plata i penzija. I danas slobodno možemo da kažemo da Srbija jeste na stabilnim nogama, dva temelja budžeta 2020. godine, kao što sam rekao, životni standard građana, izdvajanja više sredstava za kapitalne investicije i on predstavlja finansijsku i razvojnu sliku Srbije danas.

U budžetu za 2022. godinu planiran je rast od 4,5%, ukupni budžetski prihodi i primanja iznosiće 1.516,8 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi i izdaci predviđeni u iznosu od 1.717 milijardi dinara. Javni dug na centralnom nivou vlasti će, kako je predviđeno, na kraju 2022. godine biti 55,5% BDP, što je niže od nivoa Mastrihta, što je takođe veliki uspeh.

Ovim budžetom ova vladajuća koalicija, Vlada Republike Srbije, još jednom pokazuje da ne daje prazna obećanja. Dakle, ovaj budžet usmeren je ka rastu životnog standarda građana, ka rastu plata i penzija.

Kao što je bilo reči u uvodnom izlaganju, zaposleni u zdravstvu, vojsci, socijalnoj zaštiti, imaće uvećane plate za 8%, dok će plate ostalih budžetskih korisnika biti povećane za 7%. Pored toga, minimalna cena rada za 2022. godinu iznosiće 35.012 dinara. To je povećanje od čak 9,4%.

Penzije će biti povećane za 5,5%, u skladu sa švajcarskom formulom, a kao što je, između ostalog, više puta rečeno, penzioneri će u februaru mesecu dobiti i jednokratnu pomoć od 20 hiljada dinara.

Kada smo kod penzija, podvukao bih samo jedan podatak. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je rekordnih 30,9%. Očekujemo da na kraju ove godine prosečna plata bude oko 620 evra. Dakle, Srbija polako ali sigurno ide ka cilju, a to je da 2025. godine prosečna plata u državi bude 900 evra a prosečna penzija 430 evra.

Ekonomsko jačanje Srbije i podizanje životnog standarda građana konkretno poboljšanje kvaliteta života je među glavnim prioritetima Vlade Republike Srbije i to pokazuje i potvrđuje i ovaj predlog o kojem danas govorimo.

Budžet za 2022. godinu predstavlja kontinuitet u održavanju poboljšanja standarda građana. Država nastavlja sa ekonomsko-socijalnom politikom.

Drugi stub razvoja srpske ekonomije jeste izdvajanje novca za kapitalne projekte, što mi u potpunosti podržavamo i pozdravljamo. Podsećamo, prethodnim budžetom izdvojena su bila maksimalna sredstva tada otprilike 333 milijarde dinara, što je, čini mi se, bilo 5,5% BDP. Rebalansom je izdvojeno još dodatnih 80 milijardi dinara, a ovim budžetom za 2022. godinu predviđena su sredstva u iznosu 486 milijardi dinara, što je 7,3% BDP.

Samo neki od značajnih kapitalnih projekata, za čiju realizaciju su sredstva obezbeđena u budžetu jesu izgradnja Beogradskog metroa, izgradnja autoputa E 763, deonica Preljina-Požega, izgradnja autoputa E 761, deonica Pojate-Preljina, zatim autoputa E 761 Beograd-Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, o kojem je bilo reči, projekat mađarsko-srpske železnice, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica-Segedin i mnogo toga još.

Rekao bih da je jučerašnji dan bio istorijski za sve Beograđane, za sve građane Srbije jer nakon više decenija konačno se krenula sa izgradnjom metroa. Ideja izgradnje i razvoja metroa je stara punih 70 godina. U pitanju je jedan od najvećih razvojnih projekat u zemlji. Metro je svakako dugoročna investicija. To je projekat od ogromnog strateškog značaja, pored toga što će omogućiti kvalitetniji i brži i ekološki čistiji vid prevoza, izgradnja metroa zaposliće i veliki broj stanovništva kako tokom same izgradnje, tako i tokom same izgradnje, tako i tokom održavanja sistema. Sve to u krajnjoj liniji će uticati na rast BDP.

U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je pet hiljada kilometar puteva, što lokalnih, regionalnih i državnih.

Dakle, Srbija se gradi, grade se putevi, pruge, metroi. Putevi ne samo da spajaju ljude, već nas povezuju sa celim okruženjem. Važno je da se infrastrukturno razvijamo. Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast ekonomije. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To je svima jasno.

Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna i jedan je lidera u regionu kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija. U prošloj godini kada su sve ekonomije sveta bile pogođene korona krizom taj priliv je iznosio tri milijarde evra, a u prvih osam meseci stranih direktnih investicija priliv iznos 2,493 milijarde evra.

Pre nekoliko dana, ne znam koliko tačno, ali pre nekoliko dana je otvorena jedna od najmodernijih, najsavremenijih fabrika, nemačka fabrika koja je kažem najmodernija i najsavremenija sigurno ne samo u Srbiji, već i u okruženju, što je potvrda i pokazatelj pre svega vladavini prava, o kojoj je maločas bilo reči.

Često nam spočitavaju da ne poštujemo vladavinu prava, da u Srbiji nema pravne sigurnosti. Znate, investitori kada dođu negde oni dođu ne da bi otišli odatle, već da bi ostali. O tome konkretno govori pokazatelj i činjenica da je, recimo, 2014. godine u nemačkim kompanijama u Srbiji radilo 17.000 građana Srbije, a da danas radi preko 70.000 građana Srbije i da će trgovinska razmena u ovoj godini sa nemačkom, recimo, konkretno, biti tri milijarde evra.

Kompanija „Bas“ je otvorila fabriku u Subotici. Tačno je da je grad Subotica omogućio 10 hektara zemlje, da je infrastrukturno sredio, ali će biti uloženo 65 miliona i uz to zaposleno 550 radnika.

Dakle, svakodnevni priliv novih stranih direktnih investicija i nije ni čudo što „Fajnešl tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava među prve kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija kao atraktivnu investicionu destinaciju, jer otprilike od kada gledamo zapadni Balkan čitav priliv stranih direktnih investicija od 100% nekih 60% do 70% dolazi upravo u Srbiju. Odatle i potvrda one konstatacije da postoji pravna sigurnost, jer da nema pravne sigurnosti strani investitori sigurno ne bi dolazili.

Izgradnja infrastrukturnih projekata, dakle i strane direktne investicije imaju ogroman uticaj na rast ekonomije. Vlada Srbije je to prepoznala i u skladu sa tim projektovala budžet o kojem danas govorimo.

Cilj fiskalne politike za 2022. godinu jeste da se pruži podrška kupovnoj moći stanovništva, odnosno da se poboljša materijalni položaj građana Srbije i cilj je nastavak kapitalnih ulaganja.

Ovaj budžet je rezultat, dakle, jedne odgovorne ekonomske politike, predstavlja garant boljeg života građana, privrednog rasta, smanjenja nezaposlenosti, novih radnih mesta, daljeg povećanja investicionih aktivnosti i on je slika jednog velikog uspeha, slika naše ekonomske snage i ekonomske stabilnosti.

Veoma je važno, o tome je maločas kolega govorio, što su izdvojena daleko veća sredstva za poljoprivredu, jer ovaj period iza nas, period pandemije je pokazao da onda kada je najteže možete da se oslonite uvek samo na dva osnovna ili stabilna resursa, a to su sopstveni resursi, sopstvena hrana, proizvodnja i tradicionalno prijateljstvo, odnosno tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Nismo imali treću vrstu pomoći i treću vrstu podrške osim sami sebe i onoga što je učinila Vlada Republike Srbije.

Dakle, jako je važno što je povećan iznos sredstava za poljoprivredu.

Ako mi dozvolite vrlo kratko bih se osvrnuo na jedan projekat koji je bio predmet kritike Fiskalnog saveta, a to je izgradnja nacionalnog stadiona. Naime, osvrnuo bih se na tu vest.

Fudbalska reprezentacija Srbije izborila je plasman na Svetsko prvenstvo. Malo je reći da nema građanina koga ova vest nije obradovala. U tom kontekstu pomenuo bih upravo i izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona. U pitanju je veliki razvojni projekat koji će dati mogućnost da i naša zemlja bude domaćin nekog međunarodnog sportskog takmičenja, što bi, razume se, doprinelo i ekonomskom rastu naše zemlje. Tu pre svega mislim na podsticaj u turizmu i trgovini.

Kada predstavnici Fiskalnog saveta postave pitanje – gde je tu ekonomska opravdanost? Evo, ekonomske opravdanosti u jednoj rečenici - turizam, trgovina, organizacija velikih međunarodnih takmičenja.

Zato, za ovaj projekat, takođe, imate punu podršku poslaničke grupe SPS, kao što ćemo, kao što sam rekao i u uvodnom izlaganju, u danu za glasanje podržati predloženi zakon budžeta za 2022. godinu.

Zahvaljujem.