Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.

Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.

Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.

Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.

Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.

Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.

Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…

Nešto je smešno?

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da su poslanici Stranke pravde i pomirenja, nakon sedam dana, ponovo u parlamentu koristim priliku da njima, njihovoj stranci, porodici i čitavoj Islamskoj zajednici još jednom izrazim najdublje saučešće u ime poslaničke grupe SPS.

Želim odmah da započnem sa pitanjem, ali pre toga gospodine predsedniče, moram da napravim jednu konstataciju. Mislim da ste morali da prekinete malopređašnjeg govornika, jer on je uvredio Srbiju, uvredio je srpski narod, nazivajući Srbiju genocidnom državom, a nazivajući srpski narod genocidnim narodom i to sasvim slučajno u trenutku kada među nama nema gospodina Zukorlića. To nije slučajno, apsolutno nije slučajno.

Dakle, proteklih dana u javnosti jeste prisutna jedna tema koja sama po sebi ne predstavlja apsolutno nikakav problem. Naime, u pitanju je mural generala Ratka Mladića koji se nalazi na fasadi jedne stambene zgrade u centru Beograda. Interesantno je da se ovaj mural na tom zidu nalazi već mesecima, a da je pažnju grupice aktivista nekih nevladinih organizacija, koji se tobože zalažu za ljudska prava, ne zna samo za čija, nije mi jasno, privukao upravo sada i to baš u tom trenutku devet poslanika Evropskog parlamenta… Ovo govorim zato što ovo ima daleko više ciljeve. Nije ovde reč o muralu. Ovde je reč diskreditovati Srbiju, diskreditovati građane Srbije, diskreditovati predsednika Srbije i ovu Narodnu skupštinu, jer ne želi da prihvati ovo o čemu smo maločas slušali.

Dakle, devet poslanika Evropskog parlamenta, devet od 705, pa i nije neka cifra morate priznati, ali devet poslanika Evropskog parlamenta potpisalo je saopštenje u kojem osuđuju Srbiju i njenog predsednika zbog toga što je kako kažu neprihvatljivo da u zemlji kandidatu za članstvo u EU policija čuva mural osuđenog ratnog zločinca. To su reči koje smo maločas čuli ovde od jednog od kolega. Upravo identične reči.

Policija je, a i njima je to jasno, radila samo svoj posao. Nije policija štitila mural, nego je održavala javni red i mir, jer je neko želeo i imao interes da podeli na konto toga, da napravi nove podele u društvu, jer im tako odgovara.

Pitamo se odakle im drskost da govore da je Srbija na strani ratnih zločinaca kada je jedino Srbija ispoštovala sve obaveze prema Haškom tribunalu. Srbija nikada nije negirala ni jedan genocid, zapravo ni jedan zločin, poštujući sve žrtve sukoba nastalog tokom raspada SFRJ, ali šta je sa poštovanjem srpskih žrtava o kojima nikada i nigde nije bilo reči, niti se prozborilo?

Smeta im mural Ratka Mladića u Beogradu, a ne smeta im što već godinama desetina ulica u Hrvatskoj, koja je članica EU, nose imena ratnih zločinaca, kao što je ustaški Mile Budak osnivač ustaškog pokreta i ideologije, autor ustaške krilatice „Srbe na vrbe“ ili ulica 10. aprila 1941. godine, a to je datum kada je osnovana ustaška tvorevina NDH ili ulica Mire Barišića koji je 1971. godine u Švedskoj ubio jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića, istaknutog borca protiv fašizma.

Ovo je vrhunac licemerja, jer je upravo jedan od potpisnika ovog saopštenja evropski parlamentarac iz Hrvatske, inače bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske. Pitamo se zašto nisu reagovali na postavljanje table Aćif Efendije koga je Hitler odlikovao, domaći sud osudio, a ovo bi bilo posebno pitanje upućeno Aidi Ćorović koja je iz Novog Pazara. Zašto nisu tražili da se procesuiraju oni koji stoje iza žute kuće, koji su prodavali organe srpske dece i da ne nabrajam više? Mnogo je zla učinjeno nad Srbima. Zašto niko od zvaničnika EU do sada nije reagovao, pa ni Viola fon Kramon koja je više puta turistički gostovala u Srbiji? Nije li sve ovo nažalost dokaz dvostrukih aršina Evrope? Kakvi su interesi bivših demokrata iz Srbije da se baš danas bave jednim muralom koji je napravila ni ova vlast, ni ova država?

Javlja se čak i bivši tužilac za ratne zločine, koji je u Hagu isporučivao Srbe, da pokrene peticiju protiv Srbije koju optužuje za izazivanje nestabilnosti u regionu. Očigledno da gospodin Vukčević nije obavešten.

Znam da sam prekoračio vreme, ali dozvolite, gospodine predsedniče.

Tu istu peticiju potpisali su: Čanak, Latinka Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkov i Kostreš. Šta traže tom peticijom? Da se procesuiraju sva lica optužena za ratne zločine, kao da Srbija nije pokazala spremnost da sarađuje sa Haškim tribunalom, zahtevaju smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde Maje Popović itd, itd. Zakon mora da važi i da se primenjuje jednako za sve, bez izuzetka, bilo da se radi o delima koja se mogu kvalifikovati kao ratni zločin ili organizovani kriminal. U suprotnom, pravo postaje izvor nepravde, tiranije i nesigurnosti. Ne pristajemo da se zločin pravda nacionalnom pripadnošću. Ne pristajemo da zločincima država Srbija bude utočište i zaštita pred zasluženom kaznom.

Da li da ga onda upoznamo, gospodina Vukčevića, da je Srbija danas simbol novih vrednosti i nosilac regionalnih inicijativa i ekonomski lider regiona, dosledno se zalaže za mir, stabilnost i onda kada je bilo najteže, Srbija je pokazala solidarnost prema svima, svim svojim susedima? Očigledno ugled i nova međunarodna pozicija Srbije nekima i nečijim interesima smetaju.

Zato bih postavio pitanje Vladi. Kada je Srbija suočena sa velikim izazovima i iskušenjima, ko želi da Srbiju predstavi kao genocidnu tvorevinu, a Srbe kao genocidni narod? Nisu li ciljevi onih koji odjednom pokreću pitanje jednog murala daleko veći i perfidniji?

Meni je čast i privilegija što sam poznavao gospodina Zukorlića. Prisustvovao sam sahrani iz pijeteta prema njihovoj stranci, iz pijeteta prema gospodinu Zukorliću. Bio sam sa Bošnjacima toga dana. Ne misle svi Bošnjaci isto. Nije tačna konstatacija da je danas teško biti Bošnjak u Srbiji, a to što neko pokušava da na ovakav način politički profitira, da otima biračko telo, konkretno vama, kolega, to je sramno i to je licemerno.

Bio sam prošle nedelje u Republici Srpskoj i bilo mi je zadovoljstvo da kažem, pored Inckovog zakona i pored Šmitove rezolucije, da Srbija nikada neće prihvatiti da je počinjen genocid i da je genocidna država. Voleo sam da to čuju i nadležni organi i nadležne institucije. Nemam problem, neka me uhapse. To je moje mišljenje i to je pravo na moje mišljenje. Imam legitimno pravo da imam svoj stav.

U Srbiji, Srbija je naša država, bez obzira što smo se mi politički razlikovali, što smo nekada imali različita politička mišljenja, uvek smo nalazili zajednički imenitelj, a to je prosperitet države u kojoj živimo, to je Srbija. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, najpre još jednom koristim priliku da porodici našeg uvaženog kolege Muamera Zukorlića, njegovoj stranci i čitavoj islamskoj zajednici izrazim najdublje saučešće.

Što se tiče pitanja, danas kada država Srbija ekonomski jača i postaje pouzdan i poštovan politički partner, stabilan politički partner, kada predlaže regionalne inicijative u korist upravo stabilnosti regiona, organizuje svetske samite i učestvuje na događajima važnim za čitav svet, pojave se srbomrsci kojima sve to smeta i koji bi Srbiju i srpski narod radije videli na kolenima i zato nikada ne miruju. Šetajući po svetu, blate svoj narod i svoju državu, a sve se nadajući da će upravo od te Srbije koju mrze i ponižavaju dobiti glas za preuzimanje vlasti.

Nije teško pogoditi da su u pitanju Dragan Đilas i njegovi kompanjoni koji ovih dana krstare po Americi lobirajući upravo protiv svoje države, protiv Srbije, a lobisti su im isti oni kongresmeni koji lobiraju za Albance i Bošnjake iz Prištine i za nezavisno Kosovo. To su isti oni koji su bili za bombardovanje Srbije, to su isti oni koji su bili za uvođenje sankcija Srbiji i to su isti oni koji su se borili za usvajanje rezolucije kojom bi Srbija bila genocidna država, a Srbi genocidan narod.

Nije im za blaćenje Srbije bio dovoljan ni prostor Srbije ni Evrope, pa su se svi kolektivno prebacili u Ameriku, gde je svakodnevno napadaju i obezvređuju svoj narod i svoju državu, zaputili su se i do Amerike da se preporuče kao neprikosnovene demokrate. Ali, nije njima do demokratije, daleko od toga, njima je do njih i njihovih ličnih interesa.

Da im nije ni do Srbije ni do Kosova i Metohije, koje bi rado predali i finom i kulturnom gospodinu Kurtiju, jer za Kurtija sami kažu da je veliki intelektualac i patriota, sami potvrđuju time što su Kurti i Đilas izabrali upravo iste američke lobiste, verujemo sasvim slučajno.

Očigledno je da je njihov interes za umnožavanje bogatstva preči od svega drugog. Tako saznajemo iz medija da Šolak plaća sedam američkih kompanija i lobista kako bi uništio „Telekom“ i spasao od sigurne propasti svoj SBB koji posluje u okviru njegove „Junajted grupe“, koja je dužna čak četiri milijarde. Verovatno misle da će svoje medijsko carstvo spasiti medijskim udarima na Srbiju i srpsko rukovodstvo dodvoravajući se onima koji otvoreno rade protiv Srbije i naših državnih i nacionalnih interesa.

Ova američka turneja dugo je pripremana i obilato verovatno plaćena. Oni su, prema pisanju medija u SAD, angažovali lobiste bliske Albancima kako bi im pomogli da politički ugroze „Telekom“ i izdejstvuju američke sankcije prema „Telekomu“, dakle prema Srbiji. Taj uticaj dobro plaćenog lobiranja nije naivan, jer je grupa američkih kongresmena koji rade i za Albance sa Kosova i Metohije uputila pismo predsedniku Bajdenu u kome neosnovano optužuje Srbiju. Optužuju Srbiju za slobodu medija, optužuju Srbiju za korupciju. Zamislite, Đilas je našao da govori o slobodi medija danas, a nije se setio 2011. godine nakon sastavljanja vrlo preciznog i jasnog izveštaja Verice Barać, gde stoji čiji je bio svaki sekund vremena na medijima nacionalne frekvencije. Ako je i od Đilasa, zaista je mnogo. Istina, ne bi nas i danas začudilo da ponovo, kao što su to tražili 1999. godine, zatraže i bombardovanje Srbije, jer šta će njima neposlušna Srbija kojoj ne mogu da budu vlast, naravno, ako je moguće bez izbora. Lepo su se udružili sa svim rasturačima srpske države.

Sramota je, Dragane Đilase, da toliko mrziš svoj narod. Za tebe ništa nije sveto, nijedna srpska žrtva, nijedan proteran Srbin sa prostora Kosova i Metohije. Za tebe nije sveta na Pećka patrijaršija, ni Gračanica, ni Samodreža crkva, za tebe nije svetinja nijedan zapaljeni manastir, ni onaj krst koji su Albanci skinuli sa kupole naše crkve. Ti se klanjaš i Aljbinu Kurtiju, koga ste, zajedno sa 1.400 albanskih terorista koji su 90-ih godina žarili i palili na Kosovu i Metohiji, 2001. godine iz zatvora pustili vi upravo dosovci. Očigledno je, tvoje su svetinje nešto drugo, novac kome se klanjaš i kojim kupuješ, ali čast se nikada ne može kupiti.

Zato bih danas postavio pitanje Vladi, činjenica je da se već dugo vremena bavimo Đilasom, Šolakom i njihovim medijskim mahinacijama i malverzacijama, njihovim ogromnim kapitalom, ali ovo što poslednjih dana čine, njihovo otvoreno lobiranje protiv Srbije i ruženje našeg naroda svuda po svetu predstavlja ozbiljan politički atak na Srbiju, i to dobro plaćen.

Moje pitanje Vladi bi bilo – da li Vlada poseduje informaciju o njihovim dugovanjima državi i koliko građane Srbije košta njihovo lobiranje protiv Srbije? Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, gospodine Orliću, znam da po Poslovniku na početku sednice utorkom i četvrtkom, kada se postavljaju pitanja neposredno pred nastavak sednice, nije moguće ukazati na povredu Poslovnika, ali ja želim da zamolim, niste vi predsedavali, želim da zamolim vas i sve koji su predsedavali, da poštuju Ustav Republike Srbije, a to pre svega mislim, postajem i sam sebi po malo dosadan, ali ću uvek to ponavljati, Sandžak ne postoji. Postoji Raško upravni okrug.

Ja sam ubeđen da će sva pitanja koje je postavio kolega biti rešena i da će Ministarstvo rudarstva i energetike izaći u susret, kako to oni kažu, koalicionim sporazumom, ali vas molim Raško upravni okrug. To je ono na čemu insistira poslanička grupa SPS, jer svako do nas, 250 ovde, se obavezao da će poštovati, potpisujući zakletvu, da će poštovati Ustav Republike Srbije.

Moje pitanje je danas sledeće.

Naime, pitanje KiM naša su svakodnevna briga i pitanje od životnog značaja za našu državu, a ovoga puta želim da skrenem pažnju na veliki broj vesti koje su poslednja dva dana prisutni u medijima, a odnose se na intenzivnu militarizaciju, odnosno naoružavanje Prištine. Uz pomoć svojih spoljnih pomagača, Priština se naoružava, čime se krši pre svega Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja podrazumeva da jedine oružane snage na prostoru KiM mogu biti mirovne snage UN, odnosno KFOR, ali na žalost nije tako.

Pre svih pitanja, pre je pitanje za mene, da li je naoružavanje Prištine uz pomoć spoljnih pomagača u suštini znači da upravo oni koji naoružavaju Prištinu, ne rade to samo radi Prištine, već i da namerno podgrevaju sukobe sa Srbijom ne bi li ostvarili svoje interese na zapadnom Balkanu koji jeste ranjiv zato što je svojevrsna zona preplitanja različitih vojnih političkih apetita i interesa.

Dnevna štampa, ali i ozbiljni vojnopolitički analitičari u vezi sa tim kažu da zapad planski naoružava Kosovo koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 pod patronatom UN, a KFOR je kao mirovna misija UN dužan da se stara o miru i bezbednosti svih na KiM.

Uprkos tome što se nanosi ogromna šteta ugledu UN, na ovo naoružavanje Svet bezbednosti ne reaguje. Ne reaguje, nažalost, ni EU. Ovakva slika ćutanja i izostanka adekvatne reakcije međunarodnih institucija se, nažalost, ponavlja poslednjih meseci, što zabrinjava i navodi na pomisao da se otvoreno krše međunarodni akti i da oni koji su zaduženi da čuvaju mir u svetu nisu u stanju da ispune svoju misiju, ne zato što to nije moguće, već zato što su mnogi koji su bili na čelu KFOR-a situaciju merili dvostrukim aršinima i dvostrukim standardima.

Verujemo, međutim, da će novo postavljenje general Kjarija, koji je stigao iz Mađarske, imati prilike da realno sagleda situaciju i vidi ko je zaista pretnja miru i sigurnosti na Kosovu i Metohiji i da o tome obavesti svoje pretpostavljene, da obavesti o tome da se Priština naoružava.

Mediji saopštavaju da je Priština kupila od Bosne i Hercegovine 3.000 protivoklopnih ručnih bacača, da su nabavili 150 avionskih topova, a da sa zapada nabavljaju 12.000 minobacačkih mina. Ova agresivna i protivpravna militarizacija Prištine, s ciljem stvaranja sopstvene vojske iako nije država i pod protektoratom UN, govori u prilog tome da se svim sredstvima pojačava pritisak na Srbiju.

S tim ciljem je i najavljeno zauzimanje trafostanice Valač, koja se nalazi na severu Kosmeta u opštini Zvečan, preko koje sever Kosova i Metohije i u akumulaciju Gazivode dolazi više od 80% struje iz centralne Srbije. Takva mogućnost ravna je katastrofi, jer bi sever Kosmeta na kome živi srpsko stanovništvo ostalo potpuno bez snabdevanja električne energije. O tome sam već govorio prošli put.

Ove pretnje su očigledan plan Prištine i njihovih saveznika da se Srbija uplaši i odustane od svojih prava. Jasno je i to da militarizacija, odnosno naoružavanje Prištine nije dozvoljeno, ali, nažalost, slabost i ćutanje čitave međunarodne zajednice ide na ruku prištinskim separatistima. Naravno, Srbiji je potpuno jasno da su ovakvi militarni potezi Prištine uvek aktuelni onda kada treba bilo kakav dijalog blokirati. Dok ne pristaju ni na šta, Srbija čini ustupke i zalaže se za obostrano prihvatljivo rešenje.

Moje pitanje je više podrška našem rukovodstvu, da i dalje čini sve napore da diplomatskim sredstvima sačuva državni suverenitete i integritet i da nikada ne odustane od zaštite Kosova i Metohije i svog naroda.

Istovremeno, moje pitanje Vladi Republike Srbije, i sa time završavam, bi bilo da li Republika Srbija kao članica UN može da od UN zatraži poštovanje Rezolucije 1244, odnosno da obezbedi uslove da snage KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244, održavaju mir i bezbednost, ne samo Srba, već i ostalih građana koji žive na prostoru Kosova i Metohije? Da li je u tom smislu moguće zatražiti veće prisustvo pripadnika KFOR-a pre svega, koji bi u slučaju militantnog ponašanja Prištine mogli da obezbede mir i prava srpskog naroda na život u svojim domovima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Zukorliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje, čestitam godinu dana rada Vlade Republike Srbije, koju je parlament izabrao 28. oktobra 2020. godine, a koja je Vlada kontinuiteta. Vlada koja je nastavila privredne i društvene reforme u Srbiji i treba da dovede Srbiju u svet i dovešće Srbiju u svet razvijenih zemalja.

Ovo je svakako reformska Vlada, kako smo rekli prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, reformska Vlada za teško vreme, Vlada koja je pokazala da onda kada je najteže sistem može da funkcioniše i da ostvaruje dobre rezultate. Svakako je danas prioritetan cilj i rukovodstva Srbije i Vlade da se odbranimo od neprekidnih i sve brutalnijih napada na naš državni integritet i suverenitet, pre svega.

Ovih dana od strane Prištine, ali i iz drugih delova regiona, orkestrirano se vrši pritisak na Srbiju kako bi se odrekla dela svoje teritorije i dopustila albanskim separatistima, koje vodi jedino neopisiva mržnja prema svemu što je Srbija danas i što će Srbija biti u perspektivi. Po ko zna koji put oglasila se Vjosa Osmani, koja više ni u jednoj izjavi ne može da prikrije svoju mržnju. Ona je juče izjavila da je Srbija kancer Evrope i da njihovoj improvizovanoj državi Kosovo ne pada na pamet da menja svoj ustav kako bi se osnovala zajednica srpskih opština i da zajednica srpskih opština može eventualno da bude nevladina organizacija.

Osmanijeva u svom brutalnom verbalnom pohodu na sve što je srpsko ide i dalje. Ratno-huškačkom retorikom javno poziva NATO pakt i druge evropske saveznike da kosmetske Albance odbrane od Srba i Rusa, govoreći kako region treba odbraniti od uticaja Ruske Federacije. Jasno je da Osmanijeva ovakvim predstavama želi da se predstavi kao najvažniji branjenik interesa zapada na ovom prostoru. Valjda misli da bilo kakvu odluku o Srbiji može da donese bez Srbije koja kao suverena država ima, naravno, svoje interese.

Koliko god sve ovo Priština radi samo radi skretanja pažnje sa svih zločina koji su prema Srbima činjeni u celom regionu, ovo je nedopustivo i ne može se dopustiti niti prećutati ovakvo svakodnevno atakovanje na Srbiju i na srpski narod. Albanski mediji takođe orkestrirano preko medija napadaju Srbiju.

Najsvežiji primer za to je događaj vezan za, recimo, izbor za mis sveta, kada su predstavnici Albanije, Srbije i lažne države Kosovo pokazali znak albanskog dvoglavog orla albanska štampa nije reagovala, ali kada su pokazali tri prsta kao srpski simbol, tamošnji mediji su ih osudili rekavši da su tri prsta simbol mržnje prema Hrvatima, Albancima i prema Bošnjacima.

Tako nešto mogu da smisle samo bolesni umovi. Zato mi moramo da u svakom momentu pokažemo složnost i da tamo gde predstavljamo Srbiju to bude dostojanstveno i patriotski.

Pre dva dana sam govorio o današnjem skupu Albanaca, Hrvata i Bošnjaka ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku, koji je svojevrstan diplomatski skandal. Ni o ovom skupu, niti o ratnohuškačkim izjavama Osmanijeve niko se, nažalost, iz međunarodne zajednice nije do danas oglasio.

Nedopustivo je da prećutimo i novu jučerašnju provokaciju Hrvatske, odnosno vlasti u Vukovaru, koja juče ponovo nisu srpskoj manjini dozvolili upotrebu ćirilice. Istovremeno se od strane navijača Fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Zagreba čuje pesma „Oj, hrvatska mati, Srbe ćemo klati“. Nažalost, ni Hrvatska se nije oglasila povodom današnjeg protesta u Njujorku, čiji ćemo ishod videti u toku dana.

Sve ovo je nedopustivo, posebno što se povodom ovih povoda ne oglašava ni međunarodna zajednica i spreči ovakva divljanja, koja samo vraćaju nazad sve naše pokušaje da vodimo miroljubivu politiku u regionu, da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, a često smo radi mira i stabilnosti u regionu pravili kompromise, koje drugi narodi ne bi pravili.

S druge strane, od Srbije se otvoreno i bez skrivanja traži da odustane od svojih nacionalnih interesa, da dozvoli rušenje sopstvenog državnog integriteta i suvereniteta, što Srbija nikada kao ucenu neće prihvatiti. Mi jesmo za dijalog, drugi nisu. Ono što je vidljivo je da što je Srbija jača, to su napadi na Srbiju brutalniji. A kome to smeta država koja, uprkos svim udarima sa svih strana u regionu, još uvek pruža ruku pomirenja i otvoreno jača regionalnu saradnju, pre svega, u svim segmentima društva, što se potvrđuje u zakonodavnoj aktivnosti našeg parlamenta.

U vezi sa ovim orkestriranim napadima na Srbiju, postavio bih Vladi sledeće pitanje – da li se planiraju diplomatske i druge aktivnosti Vlade, kako bi se reafirmisalo poštovanje međunarodnih dokumenata, pre svega mislim na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koju bi mnogi da zaborave, ali naravno, i Briselski sporazum, koji jedino Srbija za sada ispunjava? Koji bi to bili politički koraci i da li se može još energičnije tražiti od međunarodne zajednice i UN i EU, odnosno Brisela, da stane na stranu međunarodnog prava i pokaže snagu i mogućnost da privoli drugu stranu, odnosno Prištinu, da prestane sa ratnohuškačkom politikom, sa otvorenim napadima na Srbe i ucenama?

(PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milićeviću, imajte obzira na vreme, molim vas.)

Završavam, samo još jedna rečenica. Zahvaljujem.

Ovo pitam u kontekstu najava Prištine da će 6. novembra preuzeti trafostanicu „Valač“, što bi bila crvena linija za Srbe, posle terorističkog upada na sever Kosmeta pre desetak dana. Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih najpre iskoristio priliku da Skupštini Republike Srpske čestitam 30 godina od konstituisanja a tim povodom je i predsednik našeg parlamenta Ivica Dačić juče boravio u Banjaluci. Ova poseta je dokaz jačanja parlamentarne saradnje između Srbije i Srpske i dobro je što će jedan od ishoda biti i održavanje zajedničkih sednica naših parlamenata.

Predsednik Dačić je juče u ime svih nas ponovio naš državni stav da će Srbija garantovati sve što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma i specijalnim vezama između Banjaluke i Beograda. Jasno je, moramo čuvati jedni druge jer napad na Srbiju i Srbe gde god da žive su sve brutalniji.

Dobro je da postoje dobri odnosi između Bošnjaka i Srba u Priboju, Sjenici, u Novom Pazaru ali najnoviji napad stiže od strane Albanske zajednice iz Amerike, koja je zajedno sa Bošnjačkom i Hrvatskom zajednicom u Americi je dala sramno i uvredljivo saopštenje u kojem optužuju našu zemlju za navodne zločine i etničko čišćenje.

Tim povodom, ove organizacije pozivaju svoje istomišljenike da 28. oktobra dođu ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku na protest koji organizuju pod nazivom „Podizanje glasa protiv Srbije koja je počinila zločine na Balkanu kroz etničko čišćenje, ubistva i silovanja, pokušavajući da izgradi dugogodišnji hegemonistički stav o velikoj Srbiji“. Tako oni kažu i navode da svetsku pravdu za prolivenu krv, za nevine žrtve, zločine fašističke Srbije.

Na ove monstruozne navode ne smemo nikako ostati nemi, jer činjenice govore sasvim suprotno. U vezi sa najavom ovog skupa koji želi da nas Srbe osudi po našem mišljenju da bi prikrili sopstvene zločine i nepočinstva, činjenice su suprotne.

Da krenemo od stanovništva. Prema podacima austrijskog kartografa Hajnija Banhauza, po popisu iz 1846 godine na teritoriji tadašnje Hrvatske koja je pripadala Austrougarskom carstvu živelo je 2.643.000 Srba a Hrvata tri puta manje, svega 836.000 a prema podacima istog kartografa teritorije tadašnje Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koje su bile pod Osmanskim carstvom živelo je 99% Srba.

Ovo nisu naši podaci već podaci austrougarskog kartografa. Pitanje je šta se u narednih 150 godina desilo sa Srbima? Jasno je da je izvršena asimilacija i etničko čišćenje nad Srbima.

U 20. veku, to je bio genocid u Jasenovcu i drugim logorima smrti, to je bio raspad Jugoslavije, to je bila NATO agresija. Podaci su jasni i potpunu demantuju morbidne navode da je Srbija ta koja je vršila etničko čišćenje.

Pitamo se gde je nestalo 250.000 Srba iz Hrvatske posle „Bljeska“ i „Oluje“ gde je isto toliko Srba nestalo sa prostora Kosova i Metohije i kako Albanci, Hrvati i Bošnjaci mogu da govore da smo mi vršili etničko čišćenje kada je njih više a Srba manje u tim krajevima.

Da podsetim samo na neke podatke. Tako u Hrvatskoj 1991. godine živelo je 580.762 Srbina, odnosno 12,2% a 2011. godine svega 201.631 što je 4,54%. Na Kosovu i Metohiji situacija je još gora, naravno po Srbe, prema popisu iz 1981. godine u Prištini je živelo 50.290 Srba a 2011. godine svega 430 Srba, u Uroševcu 1981. godine živelo je 18.285 Srba, danas svega 32. U Gnjilanu je 1981. godine, prema popisu, 19.212 Srba a 2011. svega 322 Srbina. U Podujevu 1981. godine živelo je 2.242 a 2011. svega 12 Srba. U Đakovici je 1981. godine živelo 1.898 Srba a 2011. svega 17. U Peći 1981 živelo je 3.837 a trenutno živi svega 9 Srba.

Da ne nabrajamo dalje, jer u svakoj sredini na KiM osim na severu je slika ista. Onda se mi pitamo - ko je ovde vršio etičko čišćenje? Da ne pominjemo "žutu kuću", izmišljeni Račak ili da se vratimo na slučaj Đorđa Martinovića iz 1986. godine.

Danas se sve više u međunarodnoj javnosti, koja je bila decenijama dezinformisana, govori otvoreno o stradanju Srba na teritoriji svoje države ili države čija je Srbija bila članica. Taj proces proterivanja, pokrštavanja, asimilacije i ubijanja Srba je dug i vešto politički planiran proces. Uprkos tome, Srbija i dalje nastoji da budi faktor stabilnosti u regionu i da povezuje sve narode, pa i one koji nam kroz istoriju nisu bili naklonjeni.

Moje pitanje je sledeće. Država Srbija na ovaj sramni protest koji prekosutra Albanci, Hrvati i Bošnjaci organizuju ispred konzulata Srbije u Njujorku ne sme da odćuti. Mudra spoljna politika Vlade Republike Srbije jeste naš temelj, ali isto tako smatramo da na teške uvrede izrečene na račun srpskog naroda i Srbije u najavi navedenog skupa ne smemo ostati nemi. Moje pitanje je da li će Vlada ili Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti potrebne preventivne diplomatske mere kako bi sprečili ovakav vid političkog pritiska na naš narod i državu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku u ime poslaničke grupe SPS da čestitam na izbornim rezultatima koje je ostvarila Srpska lista na Kosovu i Metohiji.

Smatramo da je ovo veoma važno za srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, koji je uprkos nezapamćenim pritiscima koje doživljava svih ovih godina od kada su Albanci samoproglasili državu „Kosovo“, želi da ostane na svojim vekovnim ognjištima.

Već smo govorili o nezapamćenom teroru koji se prošle nedelje desio na severu Kosova i Metohije, kada su naoružani pripadnici ROSU, uz borna kola, gasne bombe i suzavce, upali u severni deo Kosovske Mitrovice i Zvečan, pod izgovorom da samo sprovode zakon, da je reč o borbi protiv kriminala i korupcije. Očigledno da im je zakon bio u topuzu i ono što brine sve nas, jeste pitanje - šta se dalje može očekivati o Prištine koja očigledno želi da sprovede etničko čišćenje Srba i to metodama čistog aparthejda?

Međutim, naš narod je čvrst u nameri da ostane na svojim ognjištima, da se bori za opstanak na svom ognjištu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji za to ima punu podršku državnog rukovodstva i čitavog srpskog naroda, jer su Srbi sa Kosmeta više od dve decenije najugroženiji deo našeg naroda, ali i najugroženija nacionalna zajednica u Evropi, a Evropa se o to nažalost oglušuje.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je svoju odlučnost da se bori za svoju budućnost na KiM pokazao izašavši na izbore i podžavši Srpsku listu koja je u prvom krugu osvojila devet od deset mesta predsednika opštine. Za deseto mesto se bore u drugom krugu. Čestitamo Srbima na KiM na pokazanom jedinstvu, jer samo kada smo jedinstveni onda smo jaki, na pokazanoj slozi, a slobodno možemo reći da su oni trenutno najhrabriji deo našeg naroda.

Ovaj rezultat je izuzetno važan za nastavak borbe za ispunjenje Briselskog sporazuma od strane Prištine koja izbegava bilo kakvu obavezu i uporno krši sve što je u Briselu dogovoreno.

Gospodin Goran Rakić, predsednik Srpske liste, je nakon izbora u nedelju poručio i Prištini i međunarodnoj zajednici da u koliko se do kraja godine ne formira Zajednica srpskih opština Srbi sa KiM će napustiti sve prištinske institucije. Srbi sa KiM imaju nespornu podršku svoje države Srbije i obećanje predsednika Republike da nećemo dopustiti da naš narod na prostoru KiM bude zlostavljan, proterivan i ubijan, da mu se puca u leđa.

Danas želim da u vezi sa svim događajima na KiM, koji su prethodili lokalnim izborima i stavom našeg rukovodstva, jasnim stavom našeg rukovodstva, državnog rukovodstva da smo uvek i po svaku cenu uz svoj narod, da pitam Vladu Republike Srbije - da li Vlada razmišlja o drugim i novim aktivnostima i merama u slučaju da Brisel ne obezbedi nastavak dijaloga, a Priština odbije formiranje Zajednice srpskih opština u roku koji su dali Srbi sa Kosmeta, a to je do kraja ove godine? Da li u slučaju neispunjenja ovog dela Briselskog sporazuma posredovanje Brisela i nastavak dijaloga uopšte ima smisla kada Priština odbija sve, a Brisel je nemoćan da natera Prištinu da sede za sto? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, i ja ne mislim da govorim o prošlosti, jer mi iz poslaničke grupe SPS, smatramo da iz prošlosti treba izvući pouke, afirmisati ono što je dobro, gledamo sadašnjost i gradimo temelje budućnosti. Ali, prosto, neke stvari koje su se dešavale u prošlosti zaslužuju danas konačno epilog i zaslužuju odgovore na određena pitanja.

Oni koji su pre 21 godinu bili na ulici i mislili da će činom rušenja Slobodana Miloševića doći demokratija u Srbiju, imali su pogrešna očekivanja i oslonili su se na pogrešne političke ciljeve. Danas je svima jasno da je cilj bila zapravo, Srbija.

Da je tako pokazali su oni sami posle 5. oktobra, Srbija je rušena, privreda rasprodata, za po dva, tri evra burazerska privatizacija je najbolja preduzeća stavila u tuke tajkuna ili finansijera DOS-a, i Otpora. Iza njih je ostala bukvalno, pustoš.

Nažalost ti petooktobarci od kojih neki i danas priznaju 6. oktobar i govore o nekakvoj lustraciji, su upravo oni koji bi trebalo da se nađu pred nadležnim organima, objasne građanima šta je u stvari bio cilj njihovog 5. oktobra.

Da im je cilj bio bolji život, nisu pokazali kada su preuzeli vlast, pod stečaj su otišle hiljade preduzeća, skoro 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla, uništene sve domaće banke, uništena vojska, odbrambeni sistem, preko 1000 sudija smenjeno i time uništeno pravosuđe, a Srbija postala moneta za potkusurivanje DOS-ovaca i njihovih spoljnih patrona. Nema oblasti u kojoj Srbija i danas ne trpi posledice posle 5. oktobra.

Danas bih u ime svih građana i onih koji su verovali DOS-u, onih koji nisu, podsetio na još jedno razaračku akciju 5. oktobra. To je paljenje ove zgrade, Doma Narodne skupštine Republike Srbije, kada je uništeno i pokradeno ogromno kulturno blago od vrednih slika, do mobilijara, spaljene prostorije u kojima je bio uskladišten izborni materijal.

U toku prošlog saziva imali smo priliku da u holu Skupštine vidimo izložbu i popis nestalih umetničkih eksponata čija se vrednost meri gotovo milionima evra. Videli smo i dokumentarni film o pljačkanju Narodne skupštine i izdata je jedna knjiga „Umetnost koja čeka pravdu“. Mi zaista, očekujemo tu pravdu. Do danas niko nije za ovo odgovarao.

U vezi sa tim želeo bih da postavim pitanje najpre vama predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, zapravo generalnom sekretarijatu, a potom i nadležnim organima i nadležnim institucijama - da li Narodna skupština ima saznanja o tome da li je Tužilaštvo pokrenulo neki krivični postupak protiv organizatora ili pojedinih izvršilaca rušilačkog napada na Narodnu skupštinu i za pljačku neprocenjivo vrednog kulturnog blaga, i ako nije, da li će se to učiniti u narednom vremenskom periodu?

Pitanje za generalnog sekretara i sekretarijat je – da li se zna kolika je vrednost ukradenih umetnina i umetničkih dela iz Skupštine? Neki od bivših DOS-ovaca, se ovih dana pojavljuju po medijima optužujući sada neke ljude posle 20 godina. Veoma interesantno, u ostalom, uvek je bilo tako da je napad najbolja odbrana. Svesni su oni da su uz pomoć svojih stranih investitora za kratko vreme naneli nenadoknadivu štetu Srbiji.

Danas, oni koji su priznali bombardovanje, koji ne vole svoju zemlju niti svoj narod, danas govore o Srbiji o njenoj budućnosti, osuđuju one koji su branili svoju zemlju, danas Srbe proglašavaju genocidnim narodom, ako je i od propalih DOS-ovaca, mnogo je.

Čak, predsedniče, u jednoj od emisija je jedan od nazovite kvazi političara, i onaj koji je pluskvamperfekat, političke scene Srbije rekao da ste vi trebali da budete uhapšeni tog 5. oktobra. Pa, što vas nisu uhapsili od 2000. do 2012. godine, imali su sasvim dovoljno vremena za to.

Inače, što se tiče lustracije, ne razumeju oni šta znači lustracija. Lustraciju sprovode građani, a SPS je relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije punih 31 godinu. Dakle, oni su lustrirani, a ne SPS.

Veoma kratko, drugi deo pitanja se odnosi na to, maločas je kolega Samir Tandir govorio o tome, načinu na koji se ophode prema poslanicima. Najpre smo kamenovani, izloženi pritiscima ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije, i nemojte mi reći da je to bilo tek onako okupljanje građana. Naravno, da ih okuplja jedan deo opozicije.

Danas počinju jednu novu fazu pritisaka na narodne poslanike. Narodi poslanici ne smeju da govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer će dobiti pretnje. Jedan od poslanika koji je dobio pretnju je poslanik SPS, Toma Fila, samo zato što je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čovek koji profesionalno i stručno ostvaren, koji je kulturan, emancipovan, nikada nije koristio ružan vokabular, niti se obratio bilo kome nekim ružnim tonom, dobio je ružnu i skaradnu pretnju.

Insistiram da ovo pismo, zajedno sa kovertom, dostavite nadležnim organima i nadležnim institucijama, jer na ovo mora da se stavi tačka i ovo ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.