Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nije teško konstatovati činjenicu da sistem obrazovanja i vaspitanja je veoma složen sistem koji zahteva neprekidno praćenje i analizu, proveru kroz praksu uvedenih novina, tako da je ono realno zapravo u stalnom procesu nadgrađivanja i premeravanja potrebama vremena koje neminovno donosi nove okolnosti i zahteve kada je reč o obrazovanju, kada je reč o ovoj oblasti.
Iz ovog razloga danas na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, a ja ću se osvrnuti na Predloge zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na izmeni i dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i Zakona o dualnom obrazovanju.
Kada je u pitanju krovni zakon iz oblasti obrazovanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, najznačajnije izmene odnose se na oblast vođenja evidencija u obrazovanju i vaspitanju, odnosno na uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za ceo obrazovni sistem, a njime će biti obuhvaćeni svi učesnici obrazovanja od predškolskog, osnovnog do visokog obrazovanja, kao obrazovanja odraslih, kao i učeničkog i studenskog standarda.
Ove izmene zakona predstavljaju i usklađivanje sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje su u avgustu 2019. godine stupile na snagu. Svaka obrazovna ustanova, visokoškolska ustanova, odnosno ustanova učeničkog i studenskog standarda vodiće svoju evidenciju u elektronskom obliku o deci, učenicima, odraslima i studentima obuhvaćenim formalnim obrazovanjem, zatim o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika i studenata, kao i o zaposlenim u obrazovanju.
Ministarstvo prosvete će objedinjavati sve te evidencije u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obrađivati podatke, formirati registre, čuvati podatke i štiti ih od zloupotrebe. Dakle, eto, i u sektoru obrazovanja formira se centralna elektronska baza podataka koje će ministarstvo voditi kroz sedam registara.
Da bi se ispunile zakonske obaveze o zaštiti podataka o ličnosti, uvodi se jedinstveni obrazovni broj, koji će se dodeljivati svakom detetu, učeniku odraslom i studentu, na zahtev ustanove, odnosno visokoškolske ustanove u posebnom automatizovanom postupku, preko jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju.
Ovaj broj se uvodi od predškolskog obrazovanja i pratiće se nadalje, odnosno pratiće i njegovog nosioca kroz sve nivoe i oblike obrazovanja i vaspitanja i formalnog i neformalnog. Putem jedinstvenog obrazovnog broja se omogućava pristup podacima o svakom korisniku i zato se on mora na adekvatan način bezbedno čuvati i dostaviti detetu i učeniku preko roditelja ili zakonskog zastupnika, a odraslom ili studentu lično.
Dobro je da na jednom mestu država ima sve podatke o svim licima koja se obrazuju u Srbiji, o nivoima obrazovanja i vaspitanja, ustanovama u kojima su se obrazovali, jezik obrazovanja, o postignućima, nagradama, vladanju, obrazovanju po individualnom obrazovnom planu i druge zakonom precizno utvrđene podatke.
S druge strane, treba biti oprezan sa drugim podacima iz registra koji se odnose na socijalni status i položaj učenika, odnosno deteta učenika, studenta, odnosno njihovih roditelja. Izmenama ovog zakona sagledavaju se uočeni problemi u sprovođenju inkluzivnog modela obrazovanja, kojim su obuhvaćena deca i učenici sa posebnim potrebama, odnosno sa smetnjama u razvoju. Ovim predlogom se propisuje da planovi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju moraju da sadrže smernice za prilagođavanje programa i učenja u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. To su tzv. specijalne škole koje su, moramo to reći, bile malo po strani nakon uvođenja inkluzivnog obrazovanja. Praksa je, dakle, pokazala da ove škole treba da dobiju adekvatno mesto u obrazovnom sistemu, da se radu njima unapredi i osavremeni baš zbog zadovoljavanja obrazovnih potreba dece sa različitim vrstama i stepenima smetnji u razvoju za koje redovna škola nema stručnjake.
Skrenuo bih pažnju na složenost ovog pitanja koje se tokom primene inkluzivne, inkluzivnog modela obrazovanja otvara kroz različite forme. U inkluziji imamo različite kategorije dece sa posebnim potrebama, različitim vidovima smetnji u razvoju sa kojima se nastava odvija po individualnom obrazovnom planu. Osim učenja, ovoj deci je neophodna i dodatna podrška stručnjaka i to onih profila koji su edukovani da pomažu ovoj grupi dece. To su pre svega, mislim na specijalne pedagoge, specijalne psihologe, logopede, defektologe.
S druge strane, sa tom decom u inkluzivnom obrazovanju rade učitelji, predmetni nastavnici i profesori koji su se školovali za radu redovnim školama. Za predmete koje predaju, pozitivna iskustva i pozitivni ishodi inkluzivnog obrazovanja svakako u proteklom periodu su nesporni, ali se svakako ukazuje potreba da sa ovom decom rade i stručnjaci koji su se za to školovali. Brojni prosvetni radnici od uvođenja inkluzije edukuju se preko raznih seminara, na kursevima da bi stekli dodatna znanja za rad sa ovom decom. Međutim, dodatno edukovanje ovih nastavnika nije uvek dovoljno. Sa sličnim problemima se suočavaju i druge razvijene zemlje koje imaju inkluzivni model obrazovanja.
Zato mislim da bi u daljoj implementaciji inkluzivnog obrazovanja, u cilju pružanja što adekvatnije psihološke i razvojne podrške, socijalizacije i integracije dece sa smetnjama u razvoju, trebalo razmisliti o uključivanju stručnjaka koji se profesionalno bave njihovim problemima i iznalaženju modela koji je održiv za sve učesnike u obrazovanju. Tako da, svi na najbolji način ostvaruju obrazovne ciljeve.
Kada je u pitanju Zakon o dualnom obrazovanju, izmene su posledica uočenih praznina u primeni zakona od 2017. godine. Treba istaći sve pozitivne efekte ovog zakona koji pokazuje da je uz učenje i rad efikasan način da se provere teorijska i steknu operativna znanja. Ovom prilikom se dualnim obrazovanjem, osim trogodišnjih i četvorogodišnjih, obuhvataju i majstorsko i specijalističko obrazovanje, zatim uvodi se mogućnost sprovođenja dualnog obrazovanja u oblasti odbrane i unutrašnjih poslova. Dalje, izmenama zakona zaštićeni su učenici osmog razreda osnovne škole kojima se omogućuje da se prijave za dualne obrazovne profile pre obavljanja završnog ispita.
Nisam izneo, a svakako je važno, verujem da najznačajnija novina jeste upravo uvođenje opšte stručne i umetničke mature koja će zameniti polaganje prijemnih ispita na fakultetima. Opšta matura se uvodi od školske 2021/2022. godine, a stručni završni ispiti za srednje stručne škole uvešće se od 2020/2021. godine. Mislim da će ovo biti adekvatniji način ocene stečenih znanja za srednjoškolce, a treba imati u vidu ovim i psihološko rasterećenje često uplašenih maturanata, jer će sada umesto prijemnog ispita na fakultetu polagati maturu u svojim školama sa svojim drugarima, dakle sa manje stresa i treme. Verujem da će ovaj model biti svakako dobro prihvaćen.
Poslanička grupa SPS glasaće za ceo set zakona iz oblasti obrazovanja koji je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.