Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7183">Branko Ružić</a>

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da smo kao ozbiljna politička partija prihvatili ovaj truli kompromis da u 45 minuta obrazlažemo svoje amandmane, iz prostog razloga što smatramo da građani Srbije treba i u tih tričavih 45 minuta, da shvate pogubnost ovakvog predloga poslovnika.
Podneo sam 7 amandmana i vrlo ću kratko, i taksativno, navesti iz kojih razloga su oni podneti. Pre svega što se tiče člana 4. u amandmanu sam tražio da se on briše, s obzirom da održava restriktivni i nedemokratski karakter Predloga poslovnika. U njemu se sprečava pravo svakog poslanika da iznese svoje mišljenje po tački dnevnog reda, shodno svojoj obavezi kao narodnog poslanika, koga je narod birao, a taj narod ga je birao naravno da ga i adekvatno reprezentuje, jer smatram da je narod vrhovni politički arbitar. Naravno, da nijedan od ovih članova u poslovniku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali to je osnovna karakteristika i manir poznate legalističke Demokratske stranke Srbije, koja je inače i predlagač ovog poslovnika.
Što se tiče stava 3. član 4. ovog predloga poslovnika, on praktično nalaže narodnim poslanicima koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe da budu vrlo dobri atletičari, jer samo prva trojica mogu da dobiju reč, pa ne bi bilo loše da ovde napravite jednu atletsku stazu i da vidimo ko će biti brži.
Takođe sam predložio da se član 5. briše, jer mi nije jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe traje pet časova, s obzirom da postoji mogućnost da ove male stranke i strančice iz DOS-a počnu da prave svoje poslaničke grupe i da se razmnožavaju kao amebe, pa onda ni po logici stvari, a ni tehnički nećete moći da ih svrstate u tih pet časova. To je naravno ponovo odraz restriktivnosti i nedemokratičnosti ovog poslovnika.
Tražio sam takođe, da se član 7. briše, s obzirom da on sprečava u slučaju da pitanje nije dovoljno raspravljeno po tački dnevnog reda, pravo poslanika da dobije reč ponovo, i doprinese konstruktivnoj raspravi, kako bi se to pitanje dovelo do kraja i do iznalaženja adekvatnih rešenja.
Što se tiče člana 8, za koji sam predložio takođe da se briše, sužava se i krši pravo svakog poslanika da govori o povredi poslovnika, već se daje ekskluzivitet samo predsednicima ili predstavnicima poslaničke grupe. Ukoliko vi smatrate da kod vas to mogu da rade samo predsednici i predstavnici, znači ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, kod nas to nije slučaj. Kod nas svih 37 poslanika može da reklamira poslovnik.
Član 9. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno zašto ne bi mogao da se čita pisani tekst, ako predsednik ove stranke, koja je predložila poslovnik, a takođe nažalost i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, može da čita pisani tekst.
Član 11. takođe sam predložio da se briše, s obzirom da mi nije jasno po kom osnovu uvodite novčane kazne i na taj način pokušavate da ućutkate opoziciju. Nas socijaliste sigurno nećete uspeti.
Poslednji amandman koji sam podneo je na član 14. i takođe sam predložio da se briše, s obzirom da odredbe ovog predloga poslovnika koje se odnose na načelnu raspravu nisu dovoljne za raspravu u Vladi, a sve to je vezano za član 5. predloga poslovnika gde se sužavaju prava, i ograničava vreme poslaničkim grupama i poslanicima da izlažu svoje argumente protiv Vlade ili određenog ministarstva.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je indikativno da po ko zna koji put ovde dobijamo predlog nekog akta koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to je taj  legalizam na koji se vi deklarativno stalno pozivate, a jedino što izgleda umete da uradite to je da prekršite Ustav. Vidovdan, naravno da ne moram da pominjem, pošto građani dobro znaju šta se tada desilo. Ali moram da pomenem članove Ustava koji su prekršeni ovakvim predlogom Poslovnika: 11, 23, 44, 45, 46, 77 i 93. Dakle, ukupno 7 članova Ustava za jedan  poslovnik o radu Narodne skupštine.
Pre svega, ovakav poslovnik je rigidan, restriktivan, antidemokratski. Svima je postalo jasno da je loš, da je loše rešenje, s obzirom da je i predsednik Narodne skupštine izašao da obrazlaže i da opravdava ovakav predlog poslovnika. U odnosu na poslovnik iz 1994. godine koji je za ova dva poslovnika, ovo je drugi koji sada donosite od kada smo se konstituisali, bio aksiom demokratičnosti.
Moram da kažem da je ovaj poslovnik po svojim rešenjima samo prošao pored demokratičnosti. Neka od rešenja su vrlo restriktivna, na primer, da poslanička grupa ima 30 minuta da iskoristi po tački dnevnog reda i da mi, praktično, treba da se bavimo delegatskim sistemom, da delegiramo naše poslanike ili grupu poslanika da govore o određenoj temi. Vaša opravdanja da zakon važi na celoj teritoriji Srbije ne stoje, s obzirom da ova skupština, a to smo imali na prošloj sednici, bira i sudije i tužioce. Naravno da će onaj poslanik koji dolazi iz određenog mesta biti najzainteresovaniji da priča upravo o tom rešenju. Takođe se i poznati budžet ministra Đelića bavi nekim razdelima, što se sredstava tiče, pa će neko ko bude došao iz Niša pričati o Nišu, iz Novog Sada o Novom Sadu, a nećemo moći nas pet da pričamo o čitavoj Srbiji. Dakle, te stvari ne stoje.
Nije mi jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Ne znam gde ste to uopšte našli u parlamentarnoj praksi. Takođe, u članu 8. se kaže da o povredi Poslovnika Narodne skupštine može da govori samo predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe. Zašto? Da li su drugi poslanici nesposobni da govore o tome? Možda neki vaši jesu. Kod nas, socijalista, svi smo sposobni da govorimo.
Takođe, novčane kazne, koje predstavljaju još jedan vaš inventivan način da ućutkate opoziciju, neće proći, s obzirom da socijaliste sigurno nećete ućutkati, ali sam princip i primena takvog predloga i takvog rešenja govori o restriktivnosti ovog poslovnika. Takođe, član 13: "Narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona". Iz kog razloga je to? Dakle, onaj poslovnik iz 1994. godine nije bio ni približno toliko restriktivan.
Pročitaću vam šta su sadašnji vlastodršci govorili o tom poslovniku, a pre svega sadašnji predsednik SRJ, koji je za taj poslovnik (koji je, kako vi kažete, bio iz vremena autoritarnog i diktatorskog režima Slobodana Miloševića) rekao: "Novi tekst je proizvod vladajuće koalicije, rađen je u ilegali, jer se trudilo da se eliminiše većina poslanika iz rada parlamenta. Sve govori da se Srbija vraća u jednostranačje, a ovaj parlament samo služi kao smokvin list za demokratiju".
(Predsednik: Vreme.)
Moram da primetim da je upravo ovaj poslovnik rezultat rada jednostranačja. Jedna stranka ga je predložila. Mislim da bi trebalo da malo razmislite o tome. Hvala.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izbor nosilaca pravosudnih funkcija i tužilaca u normalnim okolnostima u društvu bi mogao čak da ima i trebalo bi da ima dostojanstven karakter.
Međutim, trenutno stanje u pravosuđu, a jučerašnje diskusije mi učvršćuju uverenje, a siguran sam i građana Srbije, da će ovaj izbor samo još više dovesti do urušavanja srpskog pravosuđa.
Predsedniče, da li možete malo da ih stišate?
Naime, čuli smo dosta loših karakteristika o predloženim kandidatima. Između ostalih, veoma nizak prosek ocena sa studija, u rasponu od 6,20 do 6,70. Zatim, većina kandidata je proslavila jednu deceniju studiranja, a tek potom diplomirala. Nismo dobili argumentovane podatke o profesionalnim karakteristikama kandidata. Predlažu se čak kandidati koji do sada nisu vršili sudijsku dužnost. Takođe, neosporna je i partijska dimenzija, kao jedini kriterijum, što se ne može okvalifikovati kao pozitivna karakteristika predloženih kandidata.
Čuli smo juče da je, navodno, stručna javnost bila angažovana i konsultovana pri procesu kandidovanja za pravosudne funkcije, ali nismo shvatili da je bilo koja od tih sugestija prihvaćena. Da je ovo tačno, potvrđuju i pisma koja dobijamo kao poslanička grupa od kolegijuma sudova, bilo privrednih, bilo pojedinih opštinskih ili okružnih sudova, u kojima se oštro protestuje zbog načina izbora sudija, s obzirom da nije poštovana procedura, što najbolje govori o karakteru kandidovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Takođe, u jučerašnjoj diskusiji smo čuli strahovanje jednog poslanika o pravnoj utemeljenosti postupka imenovanja v.d. javnog tužioca. Ukoliko su ta strahovanja tačna, a sve govori da jesu, možete onda zamisliti šta će to izazvati, ne samo po pitanju pravne zasnovanosti kandidovanja ovih 50-tak tužilaca, s obzirom da ih predlaže v.d. javnog tužioca, čiji izbor nije utemeljen u našem pravosudnom sistemu. Takođe, šta će to izazvati na planu uspostavljanja pravne države za koju se DOS tako jako zalaže, ali ipak samo deklarativno. Zašto kažem deklarativno? Zato što postoji sijaset primera koji potvrđuju da kod nas nema ni slova od pravne države.
Najdrastičniji primer je činjenica da je na osnovu jedne protivustavne, protivzakonite i protivpravne odluke, u pravnom vokabularu - građanin Slobodan Milošević, a u političkom vokabularu - predsednik SPS-a, Slobodan Milošević bio kidnapovan iz istražnog zatvora i nelegalno izručen Haškom tribunalu. Takođe, ovo potvrđuje kolika je nadređenost izvršne vlasti nad sudskom vlašću.
Kako govoriti o pravnoj državi, kada smo imali primer uvođenja prinudne uprave, odnosno formiranja opštinskih veća u 21 opštini, i to baš u onim opštinama gde su pobedili socijalisti. Na taj način je najbezobzirnije pokradena izborna volja građana, a pravosuđe nije reagovalo, verovatno zbog toga što, pod uticajem DOS-a, ne postoji Ustavni sud i na taj način se izbegava ustavno-sudska kontrola vlade Zorana Đinđića.
S obzirom da se sve ovo dešava u vremenu kada DOS vrši vlast, jasno je svima, a pre svega građanima Srbije, da od pravne države nema ništa, a takođe ni od nezavisnog, samostalnog i profesionalnog pravosuđa. Zato, ubeđen sam da ovo današnje imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija neće građanima Srbije doneti pravnu državu i zato će socijalisti glasati protiv ovog predloga.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo pitanje imuniteta poslanika Ivkovića i poslanika Čanovića, ali pre svega treba da se vratimo u genezu samog problema. S obzirom da se nijedan od ovih pomenutih poslanika  nije pozvao na imunitet i zaista nije nikome,  a mislim ni vama iz DOS-a, jasno kako je ova tačka dnevnog reda uopšte dospela u dnevni red, s obzirom, da nije u skladu sa Ustavom, odnosno sa članom 79. stavom 3. Ustava Republike Srbije.
Pre svega, građani Srbije su svedoci da se još 13. aprila, a što smo danas čuli u prepodnevnoj diskusiji, da je tog dana u svim novinama i što je vrlo indikativno, u svim novinama istog dana izašla ta krivična prijava, koja je bila upućena na adresu prof. dr Branislava Ivkovića. Kao što znate, a i građani to dobro znaju, gospodin Ivković se nije pozvao na imunitet, a ukoliko se ovde poštuje procedura, ova tačka dnevnog reda ne bi nikako mogla da bude na vanrednom zasedanju Skupštine Republike Srbije. Trebalo bi da bude na redovnom, dakle, od 1. oktobra pa nadalje. Međutim, jasno je svima da DOS-ovska vlast ne prati ni proceduru, sama se deklerativno poziva na legalizam , ne poštuje Ustav, a to je građanima odavno poznato. Dakle, pre svega radi se o jednom političkom obračunu sa političkim neistomišljenicima. Vršeći atak na predsednika poslaničke grupe SPS, najjače opozicione stranke u Srbiji, praktično se vrši atak i na SPS.
Moram takođe da kažem da je to zaista minorno u odnosu na ono što je DOS-ovska vlada i DOS-ovska vlast uradila 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, kada je izvršna vlast preuzela ingerencije sudske vlasti, kidnapovala građanina Slobodana Miloševića i otpremila ga u Haški tribunal. Kažem minorno, s obzirom da su tog dana prekršena oba ustava, Ustav Republike Srbije i Ustav SRJ. Međutim, zbog principijelnosti, naravno da ovo pitanje nije minorno i smatram, s obzirom da nema osnova uopšte da se ova tačka dnevnog reda nađe danas na dnevnom redu, da bi predlagač trebalo da povuče ovaj predlog o skidanju imuniteta poslanika Ivkovića i poslanika Čanovića. Međutim, ako vam je glavna intencija bila da udarite na SPS, mislim da to svi građani u Srbiji shvataju. Dakle, shvataju da to nije pitanje Branislava Ivkovića lično, već pitanje SPS. Moram da vam kažem da onog dana kada ste kidnapovali i izručili Slobodana Miloševića Hagu, naš rejting je porastao. Danas, takođe raste nam rejting i zaista vas molim da svim poslanicima SPS slobodno oduzmete imunitet, podignete optužnice, iz bilo kog razloga i pomoći ćete nam, a i građanima da shvate u stvari o kakvoj se vlasti radi.
Sam čin izglasavanja, dakle da li ćemo ili ne oduzeti imunitet poslanicima Ivkoviću i Čanoviću smatram da ne znači ništa, s obzirom da se ni jedan od njih, kako sam već rekao, nije pozvao na imunitet. Ono što je trend od 5. oktobra pa naovamo, to je borba protiv političkih neistomišljenika, to je ono čemu vi težite, odnosno težite tome da zamajavate narod pričama o bivšoj vlasti, o socijalistima, o radikalima i ne znam već kome. A da narod ujedno i ne vidi da praktično standard opada i da na jesen koja je već počela, naravno, neće imati od čega da žive. Međutim, građani nisu toliko naivni. Prošlog septembra, dakle, navršava se uskoro i godinu dana od kada ste došli na vlast. Vi ste obećavali i kule i gradove, međutim, stanje je vrlo kritično. Pokušaj fingiranja opozicije iz redova DOS-a u građanima nije našlo uporište, s obzirom da znaju da je na talasu DOS-a i na talasu sadašnjeg predsednika SRJ, upravo DOS i došao na vlast.
Tako da pokušaj DSS da se na neki način izdvoji iz DOS-a i da glumi opoziciju, može da prođe na predsedništvu DOS-a, možda čak i ovde u Skupštini, među vama, ali kod građana to nikada neće proći. Budite uvereni da građani vrlo dobro shvataju da je DOS jedna celina, jedan konglomerat stranaka različite...
(Predsednik: Gospodine Ružiću ja molim vas da se držite teme.)
Smatram da je ovo tema, s obzirom da je obrazloženje potrebno da bi ušli u srž i bit samog problema skidanja imuniteta poslanicima Ivkoviću i Čanoviću. Izvinjavam se ako to neko ne razume, ali ću vas još dva minuta i 40 sekundi zabavljati tom pričom.
Dakle, sam pokušaj fingiranja opozicije i samog DOS-a, kod građana neće proći. Ovo što radite nama - socijalistima, napadajući sada čelnog čoveka u poslaničkoj grupi SPS-a, prof. dr Branislava Ivkovića, ni to vam neće proći, s obzirom da ne čini Branislav Ivković SPS, niti je čine Ivica Dačić, Baki Anđelković ili Živadin Jovanović. SPS čine socijalisti. Na vašu veliku žalost, ima nas mnogo. I, opet, na vašu veliku žalost, građani to vrlo dobro vide. Moram da ponovim, na vašu veliku žalost, ti socijalisti će na sledećim izborima, prvo ovim lokalnim - 4.novembra, a i nekim sledećim republičkim, sigurno zavredeti pažnju birača i odneti pobedu.
Zato, ponavljam da bi predlagač ove tačke dnevnog reda trebalo da puvuče ovaj predlog, da se ne bi dalje, kako mladi ljudi kažu, blamirao pred javnošću i pred građanima Srbije. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna potreba regulisanja ove tematike, vezane za državne i druge praznike, kako je ovde predlagač zakona izneo. Međutim, samo obrazloženje po pitanju nekih ranijih praznika, ne daje dovoljno dobru argumentaciju da se odustane od tih ranijih praznika.
Što se tiče proglašenja Sretenja za dan državnosti Republike Srbije, ono, i sam Prvi srpski ustanak u Orašcu 1804. godine kao i proglašenje Sretenjskog ustava 1835. godine, igra veliku ulogu u istoriji srpskog naroda, ali ne bih se složio s tim da ovaj dan možemo proglasiti danom državnosti.
Kompromisno rešenje bi bilo da se 28. mart zadrži kao dan državnosti Republike Srbije. To kažem iz prostog razloga, što su se ovde neki predstavnici pozicije pozivali na to da je i ranija vlast u Republici Srbiji samo nastavila politiku ranijeg komunističkog režima koji je vladao ovom zemljom 50 godina. A što se upravo na 28 martovskom 1989. godine ..., ja se izvinjavam, možete li malo da umirite poslanike.
Dakle, pre svega tog 28. marta kada su usvojeni amandmani na Ustav, pa oduzeti su elementi državnosti AP u Republici Srbiji, tadašnjem SAP Kosovu i SAP Vojvodini, dakle kada je Republici Srbiji vraćeno dostojanstvo i ponos građanima Republike Srbije. To je kompromisno rešenje koje predlažem, mada znam da ga vi, verovatno, nećete usvojiti.
Takođe, vrlo je nejasno u članu 4. tačka 2. gde se kaže da zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to: katolici, kao i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica. To "pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica" slobodno prevedeno može značiti pripadnici određenih verskih sekti. Pa, hipotetički možemo da doživimo da te verske sekte i poklonici tih verskih sekti, eventualno sprovode neke svoje rituale, na primer privođenje žrtve na oltar itd. Time skrnave monoteističke religije koje su u našoj državi priznate i veliki broj građana njih uvažava.
Najveći problem u ovom predlogu zakona je u članu 5, gde se Vidovdan, praznuje radno i to kao spomen na Kosovsku bitku. Kroz istoriju, na Vidovdan, je bilo donošenje Vidovanskog ustava, 1921. godine, takođe Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, na Vidovdan. Ono što je najproblematičnije u Predlogu ovog zakona, a to je sam predlagač, koji nema mere ni kredibilitet za ovo što predlaže da se Vidovdan radno praznuje.
Pošto ćete vi ipak izglasati ovaj zakon, budite uvereni da će predlagač ovog zakona ubuduće građanima Srbije biti sinonim za izdaju i za nepoštovanje osnovnog digniteta srpske nacije, a da će, s obzirom da je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vidovdan i dan svih srpskih velikomučenika, onaj koga ste prodali za šaku dolara i izručili Hagu, on će spasti u te srpske velikomučenike, a vas će pamtiti samo po sramoti koju ste naneli srpskom narodu. Hvala.
Poštovano predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama i građanima Srbije nalazi se Predlog zakona o privatizaciji, a koji je premijer Srbije gospodin Đinđić okarakterisao kao istorijski. Sa tim atributom se ne bih složio, s obzirom da smatram predlaganje zakona o privatizaciji sasvim normalnom pojavom u jednoj od zemalja u tranziciji, kakva je i naša zemlja. Time je gospodin premijer verovatno želeo da postigne neki marketinški poen i to me uopšte ne čudi.
Međutim, činjenica je da ovo nije prvi zakon koji će regulisati problematiku vlasničke transformacije. Na ovom primeru zakona takođe se jasno vidi refleksija programskih načela pojedinih političkih partija na argumentaciju, broj i na konture ovog zakonskog predloga o privatizaciji. Poslanička grupa SPS-a prvo uopšte niti spori niti je ikada dovodila u pitanje potrebu donošenja jednog svrsishodnog zakonskog rešenja u sferi privatizacije. Međutim, shodno programskim načelima SPS-a i našim stalnim zalaganjima da se donese socijalno pravedan model vlasničke transformacije, mi ovakav predlog zakona ne možemo prihvatiti iz čisto pricipijelnih razloga i koncepcijskih razmimoilaženja.
Manjkavosti ovog predloga zakona su brojni. Ovakav predlog ide na ruku finansijskim lobijima kojima je u interesu da se preduzeća onesposobe, obezvređuju, zatvaraju, rasprodaju. Ovim predlogom se na Vladu prenosi veliki broj ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata i na taj način se Skupština lišava mogućnosti kontrole nad veoma važnim procesom privatizacije, a otvara se put ka neograničenoj samovolji Vlade. Zakon je neprihvatljiv iz razloga što ukida najveći broj neotuđivih i stečenih prava preduzeća i zaposlenih, penzionera i drugih građana. Između ostalog, ukidaju se i sledeća prava:
Pravo preduzeća da emituje besplatne akcije do visine od 60% kapitala preduzeća; zatim kod privatizacije putem tendera besplatne akcije zaposlenih u datom preduzeću ograničavaju se na najviše 15% kapitala preduzeća; ukida se pravo građana izvan konkretnog preduzeća da se prijave za besplatne akcije u svakom preduzeću; ukida se pravo zaposlenih da u svom preduzeću dobiju besplatne akcije za staž koji ostvare u drugim preduzećima; ukida se pravo izdavanja besplatnih akcija pre prodaje 70% kapitala preduzeća i potpuno se ukida pravo zaposlenih na besplatne akcije ako nije prodato više od 50% kapitala preduzeća; ukida se pravo zemljoradnika na pravo prvenstva, pa i pravo konkurisanja za besplatne akcije u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima. Takođe se ukida pravo Republičkog penzionog fonda na 10% svih akcija preduzeća.
Ovakvim predlogom zakona takođe implicira se mogućnost vrlo opasne situacije, gde bi Agencija za privatizaciju, shodno članu 5. predloženog zakona, bila pravno lice koja će jedina određivati tok privatizacije i to bez ikakvih vrednih mehanizama kontrole. Članom 24. se ne definiše i ne pojašnjava budući metod procene vrednosti kapitala i to se ostavlja na milost i nemilost Vladi, koja po tom pitanju donosi podzakonski akt. Kod prodaje delova ili imovine preduzeća, u članu 3. i 23 ovim predlogom zakona ne ustanovljava se obaveza Agencije za privatizaciju da ne izazove štetu u preduzeću po procesu vlasničke transformacije ili da ne onemogući njegovo funkcionisanje.
Osnovni principi ovog predloga zakona o privatizaciji su obaveznost i oročenost, i u suprotnosti su sa članovima 64, 55. i 57. Ustava Republike Srbije i članom 74. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, koji garantuju poslovnu samostalnost preduzeća, njegovu ravnopravnost na tržištu i u merama ekonomske politike, i zabranjuju diskriminaciju pojedinih vrsta preduzeća. Ne sporeći potrebu donošenja jednog zakona koji će regulisati problematiku svojinske transofrmacije, kao socijalista, nisam mišljenja da će primena ovakvog predloga zakona stvoriti ambijent koji će dovesti do socijalno-pravedne vlasničke transformacije u kojoj niti jedna od kategorija stanovništva u Srbiji neće biti ugrožena. Zbog serije ovakvih protivustavnih predloga zakona, kao i sramotne uredbe Savezne vlade od subote, glasaću protiv ovog predloga zakona. Koristim priliku da sve pravodoljubive građane pozovem sutra na Trg Republike u 18,00 časova da odbranimo dostojanstvo Srbije. Hvala vam.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na član 5. Predloga zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, podneo sam amandman u stavu 1. koji glasi: "da jednokratni porez kao solidarni .... duguje fizičko ili pravno lice na koje poreski obveznik bez tereta pravnim poslom preneo stvari ili prava iz svoje imovine, stečene, odnosno uvećane na način iz člana 2. ovog zakona u periodu od 1. 01. 1989. godine do dana utvrđivanja poreske obaveze. Tekst moga amandmana, dakle stav 1. se menja, samo što se tiče datuma, dakle glasio bi "od 31. 05. 1992. godine". Pre svega, smatram da bi ovaj datum trebalo da stoji u članu 5. Predloga zakona iz prostog razloga što je Republika Srbija u vreme 1. 01. 1989. godine bila u sastavu SFRJ, a do tada je još uvek bila aktuelna vlada Ante Markovića, da je došlo do izuzetnog isisavanja finansijskih sredstava iz budžeta tadašnje Socijalističke Republike Srbije i ta sredstva su bila usmerena pre svega finansijskim mahinacijama tadašnjih premijera u budžete Republike Slovenije i Hrvatske koje su se na taj način spremale za secesiju tadašnje države.
Dakle, pre svega smatram da je do razvoja sive ekonomije na ovim prostorima, uopšte na prostorima SRJ i Republike Srbije došlo nakon uvođenja sankcija prema SRJ, 1992. godine i da se ovaj zakon, što smo u više navrata i naveli kao predstavnici poslaničke grupe SPS-a, bavi onim delom ekstra dohotka koji je stican institucionalnim putem, a ne bavi se onim delom koji je stican putem sive ekonomije koji je mnogo drastičniji i koji u mnogo većem omeru zahvata taj ekstra dohodak koji je stican tokom ovih poslednjih osam ili devet godina. Moje mišljenje je, da pre svega, ovaj zakon kao takav nije celovit, jer zahvata samo jedan vid ekstra dohotka, a ekonomisti znaju da ekstra dohodak ili ekstra profit, ima više vidova. A, ako ste vi želeli baš da budete transparentni, kako vi popularno kažete, onda ste zaista mogli da kažete, s obzirom da se vidi da je ovaj zakon koncipiran na taj način da bude pre svega tendenciozan i da ima jedan selektivan pristup rešavanju problema, da se ovaj zakon praktično primenjuje od Osme sednice SKJ, od 1988. godine. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da je osnovna funkcija ovog zakona zaštita maloletnika od ugrožavanja njihovog telesnog, duševnog, duhovnog i socijalnog zdravlja i razvoja. Što se tiče izlaganja mog prethodnika, moram da kažem da je grešaka svakako bilo, ali moram da istaknem da mi kao politički misleći ljudi na greškama možemo i da se naučimo, a što kod vas ne vidim kao karakteristiku. Što se tiče nekih promocija gospođe Jare Ribnikar i njene sekte, moram da kažem da je u toj promociji pre svega učestvovala jedna pratija od koje smo se mi odavno distancirali. (Žagor u sali.)
Takođe, moram da se nadovežem na još jedno izlaganje jednog prethodnika koji je pomenuo neustavan karakter ovog zakona. U članu 41. Ustava Srbije, na koji se poziva i Vlada, stoji: "Jamči se sloboda veroispovesti, koja obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.
Verske zajednice su odvojene od države i slobodne su u vršenju verskih poslova i verskih obreda. Verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije, a držva može materijalno pomagati verske zajednice". U našem zakonu, a pre svega u članovima 15. i 16. nigde se ova ustavna odredba ne krši.
Dakle, u članu 15, a ovo govorim zbog javnosti, ne pre svega vama, kaže se da se zabranjuju oni vidovi verskog učenja ili njegove primene, kojima se ugrožava i povređuje telesno, duhovno i socijalno zdravlje i razvoj maloletnika, pod verskim učenjem ili njegovom primenom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se propagiranje verske netolerancije, verske, nacionalne mržnje i isključivosti, povreda interesa javne i lične bezbednosti, javnog reda, zdravlja i morala, uloge porodice i zaštite prava i slobode drugih ljudi. A to je u potupnosti u skladu sa Ustavom RS.
Takođe, u članu 16. zabranjeno je delovanje pseudoverskih, pseudoisceliteljskih i pseudofilozofskih sekti koje putem mentalnih manipulacija mladima stvaraju psihičku ili fizičku zavisnost ovih lica u cilju njihovog iskorišćavanja. Moram da kažem da je ovo u skladu sa Ustavom RS. Jedan od mojih prethodnika, kolega Hristodulo, je nazvao verske zajednice...
(Predsednik: Vreme.)
... odnosno nas je optužio da smo rekli da pežorativno nazivamo verske grupe, zajednice, verskim sektama. Mislim da je to vrlo opasna teza, ali kasnijim javljanjem ću obrazložiti zašto. Hvala.
Poštovani predsedniče, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, podnoseći ovaj predlog zakona o zaštiti maloletnika, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije bila je vođena opšte društvenom potrebom da se zaštita maloletnih lica reguliše sveobuhvatnije u zakonodavnoj oblasti. Naše sadašnje krivično zakonodavstvo za maloletnike, deo je postojećih zakona koji se primenjuju na punoletna lica. Zasnovano je na dostignućima različitih naučnih disciplina, na osnovama odgovarajućih dokumenata UN a koje govore o pravima čoveka, a posebno dece i kao takva nalazi se na nivou zakonodavstva razvijenih zemalja. Međutim, ovako podeljeno zakonodavstvo za maloletnika, kao deo zakona koji regulišu položaj punoletnih lica u krivičnom pravu, a bez obzira na sve svoje specifičnosti, spada u deo standardnog prava. Smatramo da je upravo zbog toga od izuzetnog značaja donošenje zakona, koji će tretirati zaštitu prava maloletnih lica.
Ovaj zakonski predlog predstavlja rezultat opsežnog zajedničkog rada tri ministarstva u ranijoj Vladi Republike Srbije i to: Ministarstva prosvete, Ministarstva za nauku i tehnologiju, Ministarstva za omladinu i sport, kao i stručnog tima Fondacije za borbu protiv narkomanije, alkoholizma i delovanja verskih sekti - FONAS-a. Sam projekat priprema ovog zakona tekao je u dva pravca. Pre svega, angažovan je stručni tim Instituta za uporedno pravo koji je dostavio zakonska rešenja u sferi zaštite prava maloletnika u zemljama Evrope koje su najviše odmakle u toj sferi, a to su pre svega Francuska, Belgija, Španija i Engleska. Drugi pravac se svodi na analizu stanja kod mlade populacije, u osnovnim i srednjim školama, ali i u radu sa roditeljima.
Veliki broj mladih ljudi je bio angažovan na tom poslu analize stanja, tako da se može reći da je ovaj predlog zakona, koji je finalno obrađen od strane stručnjaka FONAS-a, rezultat vrlo obimnih istraživačkih aktivnosti, kako na analizi zakonodavnih rešenja u drugim zemljama, tako i u istraživanju trenutnog stanja i negativnih efekata narkomanije, alkoholizma i delovanja verskih sekti za mladu populaciju. Smatramo da ovaj zakonski projekat ne može biti rešenje za sve probleme i zato je takođe, paralelno sa eventualnom primenom ovog zakona, izuzetno važan rad sa mladima, njihovim roditeljima i pedagozima na podizanju nivoa svesti o negativnim stranama i efektima bolesti zavisnosti i delovanja verskih sekti.
Takođe, vrlo je važno aktiviranje nepresušne mladalačke energije na sveobuhvatnom psihofizičkom razvoju mladih kroz angažman u amatersko sportskim društvima, u kulturno-umetničkim društvima i na planu proširivanja znanja u oblastima važnim za život. Kao socijalisti smatramo da društvo ima pre svega obavezu da mladima pruži priliku da osmisle svoje slobodno vreme i treba i mora da im pruži široke lepeze mogućnosti.
Cilj ovog zakona je pre svega stvaranje uslova u zakonodavnoj oblasti koja omogućava državi da efikasnije deluje u cilju zaustavljanja rasta, a kasnije i smanjivanja stope narkomanije, alkoholizma i delovanja sekti na prostorima naše države. U sklopu ove problematike, ne može se prenebregnuti činjenica da su u proteklom periodu teški životni uslovi, pad životnog standarda i smanjene mogućnosti države da deluje u socijalnoj i obrazovnoj sferi, bili, između ostalog, velikim delom uzrokovani pritiscima i sankcijama dela međunarodne zajednice. Naročito je NATO agresija na našu zemlju 1999. godine proizvela, konačno delovanje narko dilera na ovim prostorima, a agresivnost u delovanju verskih sekti je takođe pojačana i time se razarajuće delovalo na patrijarhalnu sredinu, tipičnu za naše prostore.
Pre prelaska na konkretne odredbe ovog zakonskog predloga, istakao bih zbog javnosti da je poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pri promovisanju ovog predloga zakona, pre više od dva meseca, pozvala sve relevantne stručnjake, organizacije i političke partije da svojim konstruktivnim predlozima doprinesu još boljem izdanju ovog zakonskog predloga. Smatramo da je ovo pitanje pitanje od opšteg društvenog interesa, da ne zaslužuje da bude politizovano i zaista nije važno ko je titular samog zakona, već je bitno da se po ovom pitanju postigne konsenzus, jer ovo pitanje nije pitanje bilo koje političke partije, već pitanje svih roditelja, omladine, pedagoga, pitanje od nacionalnog interesa.
Što se odredaba ovog zakona tiče, naveo bih neke važnije zbog građana Srbije i istakao bih da su ove odredbe rezultat, pre svega, konsultacija između ostalog i sa roditeljima, pored konsultacija sa psiholozima, pedagozima i ostalim stručnim licima. Sam Predlog zakona u svojim osnovnim odredbama definiše zakon, odnosno govori o zakonu kojim se uređuje zaštita maloletnika zbog ugrožavanja njihovog telesnog, duševnog, socijalnog i duhovnog zdravlja i razvoja.
Pravo maloletnika na psihofizičko zdravlje koje se obezbeđuje ovim zakonom, čini pravo na zaštitu od upotrebe cigareta i drugih duvanskih proizvoda, zatim upotrebe alkohola, upotrebe kocke, automata za zabavu, upotrebe opojnih droga i lekova u vanterapijskoj upotrebi sa psihoaktivnim uticajem na maloletnika, proizvoda sa pornografskim sadržajima, boravka na mestima na kojima može doći do ugrožavanja fizičke bezbednosti maloletnika, prodaja, davanje ili nuđenje oružja rasprskavajućih materija ili otrova i otrovnih materija. Takođe i od uticaja pojedinaca, grupe ili organizacija koje svojim delovanjem nanose štetu psihofizičkom zdravlju maloletnika.
Što se zaštitnih odredaba tiče, uređene su zabrane i ograničenja određenih ponašanja i radnji maloletnika, kao i drugih lica u odnosu prema maloletnicima. Tako, u članu 3. se kaže - da na javnim mestima maloletniku nije dozvoljeno korišćenje cigareta ili drugih proizvoda duvana, alkoholnih pića ili drugih pića koja sadrže alkohol i opojne droge, ili lekova u vanterapijskoj upotrebi, sa psihoaktivnim uticajem na maloletnika.
U članu 5. se kaže - licu za koje se zna ili se utvrdi da je maloletnik nije dozvoljena prodaja, davanje ili nuđenje cigareta, drugih proizvoda duvana, alkoholnih pića ili drugih pića koja sadrže alkohol i opojnih droga ili lekova u vanterapijskoj upotrebi sa psihoaktivnim uticajem na maloletnike.
Član 6. - licu za koje se zna ili se utvrdi da je maloletnik, nije dozvoljena prodaja, davanje ili nuđenje oružja rasprskavajućih materija, otrova i otrovnih materija.
Član 7. - licu za koje se zna ili se utvrdi da je maloletnik nije dozvoljena prodaja, iznajmljivanje, davanje ili nuđenje proizvoda sa pornografskim sadržajem (časopisa, video kaseta i sl.). Nije dozvoljeno izlaganje na vidnom mestu proizvoda iz stava 1. ovog člana.
Član 10. - pravno ili fizičko lice koje se bavi delatnostima u vezi sa kojima se može učiniti prekršaj iz ovog zakona, dužno je da na vidnom mestu istakne odredbe ovog zakona koje se odnose na zaštitu maloletnika u obavljanju svoje delatnosti.
U članu 12. zbog koga se prošle nedelje malo ustalasala javnost u Srbiji, zbog navodnog represivnog karaktera odredbe, kaže se da - na javnim mestima nije dozvoljeno bez pratnje staraoca zadržavanje maloletnika do 16 godina starosti, u vremenu od 00 časova do 05 časova, osim koncerata, priredbi i sličnih manifestacija koje su po svom programu i sadržaju namenjene maloletnicima. Iz ovoga se jasno vidi da nema nikakvog represivnog pristupa, usmerenog ka maloletnicima jer se radi o slučajevima kada se odgovornost pravnog ili fizičkog lica, zaduženog za organizaciju, jasno može locirati.
Takođe, članom 15. zabranjuju se oni vidovi verskog učenja ili njegove primene, kojima se ugrožava i povređuje telesno, duhovno i socijalno zdravlje i razvoj maloletnika.
Pod verskim učenjem ili njegovom primenom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se propagiranje verske netolerancije, verske i nacionalne mržnje, isključivosti, povrede interesa javne i lične bezbednosti, javnog reda, zdravlja i morala, uloge porodice i zaštita prava i slobode drugih ljudi.
Član 16. - zabranjeno je delovanje pseudoverskih, pseudoisceliteljskih i pseudofilozofskih sekti koje putem mentalnih manipulacija mladima, stvaraju psihičku ili fizičku zavisnost ovih lica, u cilju njihovog iskorišćavanja.
Članom 17. se uvodi jedna nova institucija, dakle - u cilju zaštite maloletnika od ugrožavanja njihovog psihofizičkog zdravlja i razvoja obrazuje se Nacionalni savet za zaštitu omladine.
Nacionalni savet za zaštitu omladine: a) daje odobrenja, odnosno zabranjuje prikazivanje javnih filmskih, televizijskih, pozorišnih i video-fotografskih ostvarenja, izložbi i revija, pojedinim starosnim kategorijama maloletnih lica, b) prati primenu ovog zakona i drugih, propisa kojima se štiti psihofizičko zdravlje i razvoj maloletnika, c) predlaže mere radi unapređenja zaštite psihofizičkog zdravlja i razvoja maloletnika, d) ostvaruje saradnju sa nevladinim i drugim domaćim i međunarodnim organizacijama iz ove oblasti. Član 18. Nacionalni savet za zaštitu omladine obrazuje Vlada Republike Srbije, koja svojim aktom uređuje sastav, organizaciju, uslove i druga pitanja od značajna za rad saveta. Kaznenim odredbama ovog zakona predviđaju se sankcije protiv učinilaca prekršaja iz ovog zakona, uz obavezu izricanja zaštitnih mera kod porotnika, pa se tako novčanom kaznom od 50 hiljada do 200 hiljada dinara za pravno lice, a od 1.000 do 10.000 dinara za fizičko lice i odgovornom licu u pravnom licu, odnosno od 10.000 do 100.000 dinara za preduzetnika, kažnjavaju se prekršaji definisani ovim zakonom.
Stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i pravnika Socijalističke partije Srbije je da se ovim zakonom definišu prekršaji i da se shodno tome protiv počinilaca vodi prekršajni postupak, a da se krivična dela vezana za ovu problematiku objedine i regulišu novim krivičnim zakonom koji će, nadamo se, biti kompleksniji i sveobuhvatniji od prethodnog.
Takođe, na kraju ovog prvog izlaganja izneo bih još jedan argument u prilog donošenja ovog zakona o zaštiti maloletnika, koji je predložila Socijalistička partija Srbije, a to je upravo ovaj izveštaj UNICEF-ove kancelarije u Beogradu, o stanju u kojem se nalaze deca, odnosno maloletna lica u Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Između ostalog, na strani 30. i 31. ovog izveštaja navode se podaci da populacija od 11 do 15 godina starosti u Beogradu i njegovoj okolini a u procentu od 23,3% redovno koristi cigarete, takođe polovina ove populacije je probala alkohol, 20% njih je bar jednom bilo u opijenom stanju. U Saveznoj Republici Jugoslaviji sko 5% ove populacije od 11 do 15 godina je konzumiralo marihuanu, a proteklih godina pri prvom konzumiranju je bila omladina sa nepunih 14 godina. 1,5% te iste populacije je probao duvanje lepka, 1% je probao hašiš, a 0,2% je probalo kokain.
To su podaci iz godišnjeg izveštaja kancelarije UNICEF-a u Beogradu. Takođe, u prilog donošenja ovog zakona govore i podaci o porastu stope maloletničkog prestupništva u odnosu na prestupništvo kod punoletnih lica. Smatramo da bi donošenje ovog zakona državi, ali istovremeno i roditeljima i prosvetnim radnicima dao pravo, obavezu i mogućnost da na zakonit način deluju u pravcu zaustavljanja rasta, a kasnije i smanjivanja negativnih efekata koje sa sobom nose narkomanija, alkoholizam i agresivne verske sekte. Naravno, paralelno sa dobronamernom primenom ovog zakona potrebna je stalna edukacija, što bi zajedno dovelo do stvaranja uslova za očuvanje psihofizičkog zdravlja mlade populacije u Srbiji, koja predstavlja bazu za izgradnju bolje budućnosti naše države, kao i stub očuvanja tradicije našeg naroda.
Na kraju, iskreno se nadam da ćete smisleno i dobronamerno sagledati funkciju ovog zakona u aktuelnom trenutku našeg društva i u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije vas pozivam da svojim konstruktivnim predlozima još više doprinesete boljem sadržaju ovog zakonskog predloga.
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica predstavlja jedan u nizu restriktivnih i rigidnih zakonskih predloga koji direktno utiču na pogoršanje položaja građana Republike Srbije.
Naime, imamo slučaj da je prema dosadašnjim zakonskim odredbama nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina ostvarivalo pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vladinim predlogom zakona to pravo na novčanu naknadu se praktično oročava na 24 meseca uz obrazloženje predlagača da nezaposlena lica shodno odredbama prošlog zakonskog predloga, odnosno rešenja, nisu bila navodno stimulisana da traže zaposlenje i da su isto tako navodno najčešće radila na crno a sve zbog, kako predlagač kaže, istovremenog ostvarivanja prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovakva argumentacija sadržaja u obrazloženju samo odslikava rigidnost i nebrigu Vlade za običnog čoveka i građanina Republike Srbije. Ukoliko ovakav predlog zakona prođe postavlja se opravdano pitanje - šta će raditi lica sa preko 30 godina radnog staža i bez zaposlenja, čiji će takav status, između ostalog, biti uzrokovan i primenom zakona o radnim odnosima koji ste ovde izglasali danas.
Ko će te iste ljude ponovo primiti na posao i u kakvim će preduzećima ti ljudi raditi? Šta će se desiti sa tim ljudima ukoliko u roku od 24 meseca ne nađu zaposlenje. Ko će o njima voditi računa, jer se po ovom obrazloženju Vlade vidi da država izgleda neće voditi računa o njima.
Šta znači konstatacija da nezaposlena lica nisu stimulisana da nađu zaposlenje. Pa, valjda su upravo ta nezaposlena lica životno zainteresovana da nađu zaposlenje. Naročito ako se ima u vidu novčana naknada za nezaposlena lica koja ne može da pokrije ni osnovne troškove života.
Vlada čak smatra da nije celishodno ni da se isplatom novčane naknade navodno obezbeđuje materijalna sigurnost nezaposlenih lica do ostvarivanja prava na penziju. Ta briga Vlade za celishodnost zvuči vrlo čudno s ozbirom da o materijalnoj sigurnosti nema ni govora ni u slučaju zaposlenih lica koja ostvaruju pravo na redovan lični dohodak a kamoli u slučaju nezaposlenih lica, koja od te novčane naknade ne mogu da podmire ni elementarne troškove života. Imajući opet u vidu sve poreze i namete koje je Vlada propisala.
Takođe, u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, vezano za članove 4. i 5. utvrđuje se obaveze poslodavca da za zaposlenog uplati doprinose na najnižnoj osnovici i kada nije isplatio zaradu i ova obaveza uplate doprinosa uopšte nije sporna, međutim, postavlja se ligčno pitanje - da li će poslodavac u toj situaciji, ukoliko nema sredstava, da isplati zaradu zaposlenom moći da uplati te doprinose.
Iz ovog primera proizilazi zaključak da ovaj predlog zakona u suštini znači imperativno servisiranje obaveza državi a radnicima će isplata uslediti ali samo shodno mogućnostima.
Na kraju, kao poslanik Socijalističke partije Srbije, partije koja se zalaže za razvijanje države socijalne pravde, partije koja insistira da ugrožene kategorije stanovništva budu zaštićene, ne mogu podržati ovakav predlog zakona, čija će primena u krajnjoj instanci imati jedan nehuman odnos kako prema zaposlenika, tako i prema nezaposlenim licima. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, od Vlade Srbije smo dobili predlog paketa poreskih zakona koji su svojom eventualnom primenom usmereni na obezbeđivanje sredstava za popunu budžeta Republike Srbije.
Po mom mišljenjeu poreska politika nove vlade najveći udarac nanosi upravo građanima ove države i nisam siguran da će građani biti uopšte u prilici da sve planirane namete u ovom paketu poreskih zakona servisiraju državi, a samim tim će budžet biti uskraćen za deo projektovanih sredstava i da će građani zbog nemogućnosti da plate te poreze biti u objektivnoj opasnosti da dobiju poziv od sudije.
Smatram da će jedan od ovih zakona iz poreskog paketa, Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara svojom primenom, ukoliko se usvoji, a sve indikacije govore da će biti usvojen, naneti veliku štetu između ostalog i nekim našim trofejnim sportovima.
Time i samim sportistima, a pre svega amaterima, koji su uglavnom predstavnici mlade populacije. Naime, na udaru ovog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara naći će se streljaštvo, streličarstvo, auto-moto sport, motonautički sport, veslanje, kajak, kanu i jedriličarstvo, a svi znamo da su to uglavnom skupi sportovi.
Predviđenim porezima na automobile, čamce bez motornog pogona i sa motornim pogonom, letilice koje službe za sport i rekreativne aktivnosti, lovačko oružje, luk, vazdušne puške, vazdušne pištolje, biće otežano funkcionisanje sportskih klubova, a mladi ljudi biće demotivisani da prema svojim afinitetima uzmu učešća u treniranju u nekim od sportskih klubova, jer je teško očekivati da se mladi ljudi i pored svog entuzijazma koji poseduju, uključe u neki klub koji nema ni osnovne rekvizite ili su oni zastareli.
Ovakvom rigidnošću propisa koje Vlada predlaže ugušiće i ovu sferu sporta. Demotivišete mladu populaciju koja po prirodi stvari svoje slobodno vreme treba da utroši na očuvanje svog psihofizičkog zdravlja, a jedna od poluga za takav angažman je i bavljenje sportom.
Na ovaj način ćete indirektno uticati na razvoj nove Jasne Šekarić, Nataše Janjić, Aleksandre Ivošev ili Ivana Kolića. Sam paket poreskih zakona i njegovi negativni efekti se mogu videti na prostom primeru jednog klasičnog kluba, restorana na vodi, u Beogradu, na Ušću ili kod hotela Jugoslavije, koji su omiljeno mesto za izlazak mnogih Beograđana, a pre svega mladih ljudi.
Vlasnik jednog prosečnog ugostiteljskog objekta na vodi u Beogradu mora da plati sledeće poreze shodno svojoj delatnosti i obavezama kao građanin Srbije: To su porez na promet proizvoda i u sluga, porez na dohodak građana, porez na akcizu, porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, i verovatno još poneki doprinos. Svi ovi porezi kumulativno iznose između 300 i 350 hiljada dinara na godišnjem nivou.
Pitam se da li će taj privatnik rešiti problem ovih globa podizanjem cena svojih usluga, čime će klijentelu suziti na samo platežno sposobnu, na jedan uži krug ljudi, ili će na volšeban način pokušati da izbegne plaćanje poreza i na taj način doći u sukob sa državom.
Ovo je samo jedan plastičan primer, ali će svi građani na žalost deliti istu sudbinu, bez obzira kojom delatnošću se bave.
Zastupam, naravno, tezu koju je izneo i naš ministar da naša poreska politika treba da bude u skladu sa direktivama Evropske unije, ali smatram da bi ta poreska politika trebalo da bude u skladu sa realnim platežnim mogućnostima naših građana.
Projektovali ste budžet koji smo usvojili sa više od 22 milijarde deficita koje ćete nadomestiti navodnim donacijama i sredstvima privatizacije. Građani Srbije su ipak očekivali da će više donacija doći, a da se neće budžet puniti sredstvima oporezivanjem građana u tolikoj proporciji.
Bilo bi lepo da sve ovo građani izdrže, ali biće vrlo teško izbeći u tom slučaju sivu ekonomiju, izbegavanje poreskih obaveza i socijalne tenzije naravno. Molim vas da imate to u vidu. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, osnovna intencija mog amandmana je da se obesmisli Zakon o ministarstvima koji ste doneli a kojim je ukinuto Ministarstvo za omladinu i sport. Što se tiče samog amandmana, u razdelu 18, Ministarstvo prosvete i sporta, za programe u oblasti sporta predviđeno je 185 miliona dinara, a za programe u oblasti brige o mladima 32 miliona dinara.
Moj predlog je da se u programe u oblasti sporta predvide sredstva u iznosu od 400 miliona dinara, a za programe u oblasti brige o mladima 60 miliona dinara. Opet imajući u vidu činjenicu da ste samo za plate predvideli skoro 42 miliona dinara. Smatram da za programe u oblasti brige o mladima, imajući u vidu činjenicu koliko je psihofizičko zdravlje naše omladine i uopšte mlade populacije na stalnom udaru štetnog dejstva, kako verskih sekti, tako i narkomanije i alkoholizma, bilo bi potrebno da se izdvoje veća sredstva za ove programe.
Što se tiče pitanja našeg premijera - od kog budžetskog korisnika uzeti ova sredstva, zaista nemam rešenje, ali s obzirom da ste predvideli budžetski deficit od 22 milijarde, još ovih 243 miliona neće mnogo značiti, a značiće za mlade i uopšte za sport, s obzirom da je amaterski sport indirektno i vrhunski sport, koji je zaista ugrožen, imajući u vidu činjenicu da taj podračun Uprave za sport nije počeo da funkcioniše i od decembra ljudi uopšte ne primaju plate.
U slučaju da treba odrediti nekog budžetskog korisnika od koga bi mogla da se uzmu ova sredstva, bez namere da napadam vašu odluku da dajete Koordinacionom telu 500 miliona dinara, jer je verovatno to potrebno i ne sumnjam u dobre namere šefa tog koordinacionog tela gospodina Nebojše Čovića, međutim samo ove nedelje imali smo zahtev da se amnestiraju teroristi iz tzv. Dreničke grupe, a za danas najavu gospodina Čovića da će pregovarati sa istim onim teroristima sa kojima je potpisao sporazum o prekidu vatre, pa smatram da bi ova sredstva bilo bolje uložiti u mlade nego u ovo koordinaciono telo. Hvala.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da iskoristim priliku da srpskim radikalima čestitam slavu njihove stranke.
Osvrnuo bih se na ovaj predlog zakona o amnestiji, vrlo kratko. Predlagač nam je u ovom predlogu pojasnio da, shodno dešavanjima u društvu nakon 5. oktobra, država poseže za amnestijom kao legalnim i legitimnim sredstvom. Takođe, predlagač navodi da je između ostalog vođen i humanošću pri predlaganju ovog zakona. Kao socijalista i humanista svakako, podržavam humanističke principe, koji su velikim delom inkorporirani i u program naše partije. Međutim, mišljenja sam da prvobitni Predlog zakona o amnestiji nije dovoljno prečišćen ovim vladinim amandmanom i nekim drugim amandmanima narodnih poslanika, i da su ostala neka krivična dela čiji izvršioci, po mom mišljenju, nikako ne zaslužuju da potpadnu pod amnestiju od 15%. Pre svega, mislim na krivična dela: silovanje, protivprirodni blud i rodoskvrnjenje ili incest. Smatram da u ovim slučajevima treba biti vođen humanošću, ali ne jednosmerno, već u vidu treba imati i žrtve. Naročito, ako se, na primer, uzme u obzir da je po Krivičnom zakonu Republike Srbije kazna za krivično delo rodoskrvnjenja ili incesta od 6 meseci do 3 godine. Smatram da se počinioci ovih dela nisu ogrešili o zakon zbog navodne represije bivšeg režima, kako vi navodite u obrazloženju, već je u najvećoj meri u pitanju patologija tih počinilaca.
Amnestiranje ovakvih počinilaca je u ozbiljnijim državama, poput Australije, i bilo moguće iz razloga - kako opet predlagač ovde obrazlaže u našem predlogu zakona, značajnih izmena društvenih, ekonomskih i istorijskih prilika - samo u slučaju da, hipotetički, australijski domoroci Aboridžini izvedu revoluciju i osvoje vlast. Takođe, jedan od stavova obrazloženja zakona kaže - "uvažavajući ukupne okolnosti u društvu, kao i uslove pod kojima su zatvorenici izdržavali svoje kazne, naročito u vreme NATO agresije", pa ovo "naročito u vreme NATO agresije" ističe, "u periodu ekonomskih sankcija protiv naše zemlje itd."Iz ovog stava se vidi da predlagač primenjuje politiku duplih standarda, jer NATO agresija je dobar razlog da se donese Zakon o amnestiji, ali nikad je nova vlast ne pominje u kontaktima sa međunarodnim faktorima sa kojima pregovara. Obično je prekrste u vazdušnu intervenciju ili čak humanitarnu intervenciju.
Kada ste, gospodo, toliko zabrinuti za stanje u kome su zatvorenici služili svoje kazne za vreme NATO agresije, zašto niste iskoristili priliku prošle nedelje da barem privedete pravdi onog potpisnika odluke o početku te NATO agresije, a vi ste ga primili u Beograd. Naravno, znamo svi o kome se radi, to je gospodin Havijer Solana. U ovom pogledu, argumentacija, po mom mišljenju, vam je zaista tanka i siguran sam da narod Srbije ovakav pristup osuđuje. Hvala vam.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ja sam Branko Ružić, poslanik ispred Socijalističke partije Srbije. Mišljenja sam da su predlagači pri predlaganju ovog zakona bili vođeni, pre svega,  pragmatičnošću, a ne željom za racionalizacijom rada Vlade Republike Srbije. Ovim zakonskim predlogom je predviđeno formiranje Ministarstva prosvete i sporta i ukidanje Ministarstva za omladinu i sport. Na taj način jedna izuzetno značajna oblast za svaku državu, oblast društvene brige o omladini i o sferi sporta, ostaje nepokrivena, a u ovu oblast ulazi, pre svega društveno organizovanje mladih, zaštita društveno-ekonomskog položaja mladih, borba protiv maloletničke delikvencije, bolesti zavisnosti, širenje ekološke svesti kod mladih itd.
Po mom mišljenju, Ministarstvo za omladinu i sport uopšte ne bi trebalo i ne sme da predstavlja teret našem društvu. Sport zavređuje mnogo veću pažnju nego što mu se nudi ovim zakonskim predlogom i svođenjem na jednu upravu u okviru jednog glomaznog ministarstva. Ovakvim predlogom praktično se dovodi u pitanje i problem finansiranja sporta. Takođe, treba imati u vidu, dakle, po ovom predlogu koji je predlagač izneo, da će ingerencije dotičnog resornog ministarstva biti predškolske ustanove, zatim, samo 1.500 osnovnih škola u Republici Srbiji, pet univerzitetskih centara, sa jednim univerzitetskim centrom koji je u specifičnoj situaciji, a to je Prištinski univerzitet. Ja se pitam da li će budući ministar uopšte moći da iznese ovo veliko breme koje mu vi stavljate na pleća. Takođe, tu ne vidim da će sport imati mesto koje zaslužuje u našem društvu.
Činjenica je, takođe, koju niko ovde ne može osporiti, da su naši vrhunski sportisti u protekloj deceniji na najbolji način afirmisali našu zemlju u međunarodnim okvirima. Iz tog razloga, ja se iskreno nadam, odnosno, nadao sam se pre ovoga iznošenja stava Odbora za pravosuđe i upravu, da ćete revidirati vaš krut stav koji je izneo gospodin Jovanović i da ćete usvojiti naš amandman, jer će prihvatanje vašeg zakonskog predloga, po pitanju sporta i omladine, zasigurno izazvati odijum u javnosti, a vi ćete biti ti koji će snositi objektivnu odgovornost. Takođe, na kraju bih istakao da je obrazloženje našeg amandmana utemeljeno u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Hvala.