Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7183">Branko Ružić</a>

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, predsedniče.
Hvala na ovom veoma konstruktivnom pitanju i predlogu. Ono što je sa naše strane institucionalno važno to je da istaknem da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prilikom donošenja novih kurikuluma, dakle, novih programa nastave i učenja u okviru reforme obrazovanja i vaspitanja imalo u vidu zdravlje i pravilan razvoj dece i učenika i mislim da je to nešto što je prioritet u svakom smislu.
Fizičko i zdravstveno vaspitanje, kao obavezan predmet ima tradiciju koja usled novonastalih životnih navika menja svoje ciljeve, strukturu i sadržaj i o tome ste i vi, naravno, govorili vrlo sadržajno, ali je naš zadatak da učenik kroz obrazovanje i vaspitanje doživi taj mentalni pre svega ali i fizički napredak i postane što korisniji član društva. Jer, ono što nije, rekao bih, samo jedna rečenica ili parola, ali je činjenično tačno i mislim da je to naša intencija, a to je da je zdravo dete temelj zdrave države.
Kada pogledamo institucionalno šta radimo do sada i kakav je taj koncept koji je primenjen, dakle, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja na osnovu plana nastave učenja učenici imaju tri časa obaveznog predmeta, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i taj predmet je pored srpskog jezika i matematike praktično sa najvećim nedeljnim brojem časova, pa samim tim i godišnjim fondom časova, što dolazi na nekih 100-108 časova. U okviru, naravno, vannastavnih aktivnosti postoje određeni oblici rada kao što su sportsko-rekreativne aktivnosti, nedelja školskog sporta, aktivnosti u prirodi, poput kroseva, sportskih dana, letovanja i zimovanja i ono što je takođe važno to je da nastavnike pre svega usmerimo i edukujemo da, u ovom slučaju govorimo naravno o učiteljima koji su u okviru svog inicijalnog obrazovanja imali metodiku fizičkog vaspitanja, kroz redovnu nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja obezbede prosto redovnu fizičku aktivnost učenika.
Takođe i nastavnici razredne nastave, odnosno učitelji ostvaruju saradnju sa profesorima fizičkog, a sledeća 21/22 školska godina je četvrta godina primene novih programa nastave i učenja. Izvršićemo analizu i na osnovu dobijenih rezultata korigovaćemo plan i program u najboljem interesu učenika, jer ono što nas prati, to je činjenica, da pored te fizičke aktivnosti koja je nekada, a nadam se i sada bila prioritet, paralelno sa tim imamo i korišćenje raznih digitalnih sadržaja, posvećenost mnogim aparaturama, opremama, tabletima, lap-topovima, raznih igrama koje praktično oduzimaju vreme. Na neki način i degradiraju ono što je intencija jednog zdravog obrazovnog procesa. Zato se zaista zahvaljujem na ovom pitanju i svakako da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o ovome vodi izuzetno računa i da ćemo uvažiti i ovaj vaš predlog. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji sadrži praktično nekoliko izmena dosadašnjih odredaba. Najvažnija izmena se odnosi na početak uvođenja državne mature. Državna matura je termin koji koristimo da objedinimo čitav proces jednim nazivom i sastoji se od završnog ispita nakon trogodišnjeg školovanja, zatim i od opšte, stručne i umetničke mature sa kojima se završava četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje.
Predviđeno je pomeranje uvođenja ovih ispita praktično za dve godine, što bi značilo da će prvi završni ispit biti održan na kraju školske 2022/23. godine trogodišnje, a puna implementacija državne mature će se desiti sa polaganjem opšte, stručne i umetničke mature na kraju školske 2023/24. godine.
Imam potrebu da danas predstavim dokle se stiglo sa projektom državne mature, za koji pretpostavljam i znam da postoji određeno nerazumevanje, a i sa druge strane i razumevanje, da postoje neke nesuglasice, ali svakako želim da izrazim našu težnju kao Ministarstva da celokupan proces učinimo što transparentnijim, inkluzivnijim i da ništa ne uradimo brzopleto, a ni površno.
Upravo zbog toga smo vrlo brzo od momenta preuzimanja ovog resora formirali komisiju koja će pratiti svaki korak i osigurati upravo da je sve učinjeno onako kako sam i naveo. Za ovih par meseci komisija se sastala pet puta. Nedavno smo održali i sastanak sa svim rektorima i dekanima univerziteta u Republici Srbiji, kako bismo osigurali da svi akteri suštinski budu upoznati i informisani, konsultovani, ali naravno i da uzmu i preuzmu svoj deo odgovornosti u ovom procesu.
Ideja o državnoj maturi datira još iz 2008, 2009. godine, plan je bio da školske 2014/15. godine bude implementirana, međutim, imalo je dosta zakonskih neusklađenosti, nakon toga svakako i nekih objektivnih okolnosti, poput pandemije prošle godine. Sve te stvari su dovele do toga da dođemo do jedne ovakve situacije. Ali ono što je, rekao bih, najviše nedostajalo, to je puna koordinacija, inkluzivan pristup ovom procesu i transparentnost u radu. Međutim, ne bih se vraćao preterano u prošlost, niti je to od prevelikog značaja, jer je intencija da svi budemo sada u saglasju i da učinimo sve da napravimo taj korak ili iskorak napred u ovom delu obrazovnog sistema, imajući u vidu da se radi o jednom krupnom reformskom potezu ili zahvatu i da to tretira pitanje više od 60.000 svršenih srednjoškolaca širom naše Republike.
Lično nisam bio stava da žurimo sa ovim projektom, već da ga upravo uradimo na način koji je celishodan. Zato se pred poslanicima sada nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji će pomeriti taj početak implementacije, posebno imajući u vidu interes učenika, s obzirom na to da se uvodi velika promena kojoj prethodi otežano završavanje srednjeg obrazovanja i zbog izmenjenih uslova uzrokovanih svakako pandemijom.
U dosadašnjem procesu obavljene su brojne pripreme, dat je zakonski osnov, propisani su programi, pripremljene su baze zadataka, radilo se na podršci informisanju svih aktera, formiran je sajt, izvršeno je prvo pilotiranje u oktobru mesecu prošle godine sa nekih 5.000 učenika trećeg razreda srednjih škola i sledeće pilotiranje je predviđeno za april 2022. godine. Smatram da sada zaista imamo dovoljno vremena da se pripreme svi nivou obrazovanja za realizaciju.
Takođe, veoma je dragocena podrška koju nam pruža Evropska unija, na čemu smo zaista izuzetno zahvalni, posebno kroz njihov projektni tim koji pruža ekspertsku podršku da svi učesnici budu i informisani i obučeni, da proces teče u najboljem maniru, ali svakako tu je prisutna i finansijska podrška ovom procesu.
Ministarstvo je pristupilo čitavoj priči veoma ozbiljno. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi taj stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu, osim, naravno, za one fakultete gde su potrebne određene veštine, kao što su neki umetnički fakulteti ili fakultet fizičke kulture.
Državna matura, dakle, treba da postane spona između srednjoškolskog i visokog obrazovanja, alat kojim ćemo podići kvalitet srednjoškolskog obrazovanja i omogućiti upis na visokoškolske ustanove. U celom procesu važno je da fakulteti verifikuju u konačnom te rezultate i priznaju kao prolaz, jer ćemo time unaprediti praktično upis svršenih srednjoškolaca na studije, ali i omogućiti veću dostupnost visokog obrazovanja za učenike srednjih škola, ali ne nikako nauštrb kvaliteta. Na ovaj način bi stali u red većine evropskih zemalja koje imaju ovakav sistem.
Upravo zbog važnosti celokupne priče, važno je da rešimo sve nedoumice i da obezbedimo dovoljnu informisanost svih zainteresovanih učesnika, dakle, učenika, roditelja, prosvetnih radnika. Pred nama su, naravno, veliki izazovi, ali budite uvereni da ćemo kroz dijalog, kome smo praktično dali na dinamici, pokušati da iznađemo siguran i pouzdan put do održive implementacije ovog projekta.
Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one se odnose na nekoliko stvari. Prvo, određene izmene su neophodne u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane evidencije koje vodi srednja škola i podaci koji su praktično deo tih evidencija, kao i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednju školu.
Izmene su potrebne u svrhu usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima su propisani registri i podaci koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja u skladu sa uvođenjem portala „Moja srednja škola.“
„Moja srednja škola“, odnosno ovaj portal predstavlja novu digitalnu uslugu u sistemu obrazovanja koja u potpunosti digitalizuje čitavu proceduru u vezi sa upisom u srednju školu. Sve radnje u vezi sa upisom, od prijave, preko prigovora na rezultate i liste želja, do samog upisa u školu izmestili smo praktično na digitalnu platformu, na internet, na portal „mojasrednjaskola.gov.rs“. Time je omogućeno da sve administrativne poslove oko upisa roditelji obave od kuće i ovo je još jedan korak u procesu digitalizacije sistema obrazovanja i usluga koje on pruža.
U pitanju je veliki napredak, ali i veliki posao, zato zaista dugujemo zahvalnost Kancelariji za informacione tehnologije koja je pružila jednu sjajnu stručnu podršku i radila na ovom projektu zajedno sa nama, jer njihova ekspertiza je bila presudna u ostvarivanju ovog zajedničkog cilja, ali pre svega cilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mi smo imali ideju, oni su znali način na koji tu ideju realizovati. Zajednički rad stručnjaka za obrazovanje i stručnjaka za informacione tehnologije dao je ovako dobar rezultat zbog takve jedne sinergije.
Drugo, uvodi se norma koja propisuje i mogućnost realizacije nastave stranih jezika u kombinovanim grupama u kojima su učenici iz različitih razreda. Na ovaj način bi se u izuzetnim slučajevima stekla zakonska mogućnost da se formira grupa za strani jezik i kada je broj učenika mali. Omogućavanje nastave stranog jezika u školi u kojoj je učenik upisan tokom školske godine uticaće na veći kvalitet učeničkih postignuća. Ukoliko nema redovne nastave u toku školske godine učenici na kraju godine polažu razredni ispit čime im se praktično povećavaju njihove obaveze.
Formiranjem grupa za izučavanje stranog jezika iz dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 15 učenika, odnosno kombinovane grupe na nivou dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 12 učenika u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke uz saglasnost ministra, omogućava se redovna nastava. Ovaj problem formiranja odeljenja za izučavanja stranih jezika je naročito prisutan u gimnazijama u kojima pored opšteg tipova i smerova postoji odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Planovi ovih odeljenja su različiti i ne mogu se formirati grupe iz tih odeljenja. Promena ove norme bi omogućila da učenici ostvare pravo na redovno obrazovanje umesto da polažu taj razredni ispit i ovom normom bi se omogućila redovna nastava drugog stranog jezika i značajno unapredila jezičke kompetencije tih učenika, jer umesto da imaju 10 časova pripremne nastave i razredni ispit ima li bi 74 časa u grupi koju čine različiti uzrasti učenika i vršnjačkim učenjem bi više napredovali.
Važno je istaći da se ova norma primenjuje samo u izuzetnim slučajevima, dakle kod mešovitih srednjih škola sa jednim gimnazijskim odeljenjem, sa jednim specijalizovanim odeljenjem u gimnaziji, u pograničnim područjima i u gimnazijskim odeljenjima na jezicima manjina. Prevedeno na srpski jezik, to se odnosi na nekih osam do deset gimnazija ili škola sa ovim odeljenjima.
Poslednje izmene koje ću spomenuti se odnose na usklađivanje sa članom 177. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja kojim su propisani podaci u evidencijama koje se unose u registre jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se usklađivanje koje je preko potrebno upravo iz ovog razloga, dakle usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka i ličnosti. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Pre svega, mi ćemo pružiti naravno adekvatnu informaciju i ono što je moguće razrešiti kao problem, to je da se bilo osnovne ili srednje škole ili ustanove učeničkog ili studentskog standarda ili ustanove visokog školstva obrate na redovne konkurse koje imamo pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nisam upoznat sa razlogom da, koliko sam razumeo, sala koja je izgrađena bude zatvorena. Pretpostavljam da se radi o nekim dugovanjima. Ono što jeste do Ministarstva, to ćemo svakako učiniti i sagledati te mogućnosti, ali mislim da nadležna školska uprava jeste u obavezi da o tome informiše i Ministarstvo i da sagledamo kako taj problem razrešiti.
Tako da možemo i u pisanoj formi da dostavimo odgovor čim dobijemo konkretne podatke. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, Pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučno-tehnološkoj saradnji, koji je zaključen 23. aprila 2010. godine, koji je Vlada Srbije utvrdila i uputila u skupštinsku proceduru sa obrazloženjem, pratećim materijalom koji ste dobili od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova.
Suština predloženog Zakona o potvrđivanju Protokola je da se on odnosi na Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji čija je važnost i primena isticala 21. januara. Sama svrha ovog Sporazuma između Srbije i SAD jeste jačanje naučnih i tehnoloških potencijala potpisnica, širenje i razvoj odnosa između najširih naučnih i tehnoloških zajednica obeju zemalja, kao i unapređenje naučne i tehnološke saradnje u oblastima od obostrane koristi u miroljubive svrhe.
Glavni cilj ovog Sporazuma i ove saradnje je razmena ideja i informacija, stručnog znanja i tehnologija u miroljubive svrhe, kao i zajedničko učešće u naučnim i tehnološkim pregnućima od obostranog interesa.
Sporazum daje osnovu za razmenu istraživača, naučnika, inženjera tehničkih eksperata, organizovanje zajedničkih seminara, naučnih konferencija i sastanaka, obuku i unapređenje stručnog znanja istraživača, sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata i studija, uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora baziranog pre svega na nauci, kao i uspostavljanje drugih oblika saradnje na naučnom, inženjerskom i tehnološkom nivou u bazičnim i primenjenim naukama.
Američka strana je decembra 2020. godine inicirala produženje ovog Protokola za još deset godina, što je srpska strana prihvatila kao dobar korak u bilateralnim odnosima dve zemlje. S obzirom da je sam Protokol isticao 21. januara, nije bilo nikakvih smetnji da se jedna ovakva inicijativa prihvati, naravno usaglasi i uvede u normu. Protokolom ne samo da se utvrđuje i definiše nastavak, već i unapređenje i intenziviranje saradnje između srpske i američke strane u svim naučno-istraživačkim i tehnološkim oblastima u narednih deset godina.
Već u toku usaglašavanja teksta Protokola utvrđeno je da će se period potvrđivanja zaključenog Protokola odvijati u procedurama koje tada nisu bile moguće završiti do 21. januara 2021. godine. Dogovorili smo da se sprovedu procedure koje će omogućiti privremenu primenu Protokola do njegovog stupanja na snagu u skladu sa nacionalnim procedurama obeju strana. Strane su odgovarajuću komunikaciju obezbedile privremenu primenu Protokola u celini, što je važno sa aspekta nemanja diskontinuiteta u primeni ovog Protokola.
Trećeg marta 2021. godine u muzejskom kompleksu „Mihajla Pupina“ u njegovom rodnom mestu Idvor, ambasador SAD u Srbiji, njegova ekselencija Entoni Gotfri i moja malenkost potpisali smo Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučnoj i tehnološkoj saradnji.
Ono što se menja u Aneksu, uređuju se prava intelektualne svojine koja mogu nastati u aktivnostima u realizaciji saradnje između institucija iz SAD i Srbije u narednih deset godina. Imajući u vidu protok vremena i aktuelnost prava intelektualne svojine, novim Aneksom pravna zaštita intelektualne svojine koja može nastati u daljoj naučnoj-tehnološkoj saradnji, usklađena je sa važećim propisima u ovoj oblasti dve zemlje, naravno važećim propisima dve zemlje i naravno u skladu sa svetskim standardima.
Kao što ste i, verujem, pročitali, finansijska sredstva za potpisivanje pojedinačnih sporazuma ili ugovora o saradnji institucija dve strane na osnovu ovog protokola biće obuhvaćeno u finansijskim planovima, nosilaca i učesnika u tim konkretnim oblicima saradnje.
Ono što svakako jeste značajno, to je da SAD jesu važan partner Republici Srbiji ne samo na političkom nivou, već i na ovom naučno-tehnološkom. SAD predstavljaju jednu od vodećih svetskih sila na području naučno-tehnološkog razvoja i od posebnog značaja je pažnja koja se poklanja međunarodnoj saradnji u funkciji razvoja, kao i rezultate koje postiže osmišljenim planiranjem povezivanja naučno-tehnološkog i privrednog razvoja.
Tako da, saradnja sa takvim partnerom, imajući u vidu naučne i druge kapacitete SAD, svakako može da doprinese i doprinosi daljem razvoju naših naučno-tehnoloških potencijala.
Ne bih dužio i govorio o dosadašnjoj saradnji sa SAD, takođe želim samo da napomenem da je Republika Srbija potpisnica 54 međunarodna sporazuma koja regulišu naučnu saradnju. Dakle, 54 bilateralna, uglavnom, sporazuma i da imamo jednu plodotvornu saradnju sa velikim brojem zemalja koje upravo na polju nauke i tehnološkog razvoja imaju zavidne rezultate. Svi znamo da bez naučno-tehnološkog razvoja prosto nema ni jednog sveopšteg progresa bilo koje države, pa tako i Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana narodna poslanice, ja pre svega želim zaista da bez namere da oduzimam dragoceno vreme ukažem upravo na činjenično upodobljenu i vrlo konstruktivnu, rekao bih, raspravu i na ukazivanje upravo na najvažnije, rekao bih, segmente vaspitno obrazovnog procesa, naučno tehnološkog razvoja, bilateralne ili multilateralne saradnje na polju nauke ili tehnološkog razvoja, digitalizaciji koja je, rekao bih, pre svega zahvaljujući insistiranju predsednice Vlade Ane Brnabić i u prethodnom mandatu, ali i ovom, stavljena na jedan pijadestal i zaista postala jedan od prioriteta ovih dveju vlada iako su neki sa nekom dozom skepse se odnosili prema toj digitalizaciji i gledali je na jedan isključivo tehničko tehnološki proces, evidentno je da je digitalizacija u stvari jedna društveni proces par ekselans, odnosno proces koji pomaže, koji mi svi živimo, koji je primenjen u vaspitno obrazovnom procesu na adekvatan način, na pravi način. Pokazali smo da i u prethodnom mandatu dugujemo zahvalnost pre svega i školskim upravama i nastavnom kadru koji su se prilagodili, ali takođe ta digitalizacija uz ove digitalne učionice koje ćemo tokom ove godine, nadam se, privesti u najvećoj meri i u najvećem broju kraju i uz jednu edukaciju nastavnog kadra, koja je potrebna da bi prosto ta digitalna opismenjenost korespondirala sa potrebom prenošenja znanja, samim tim sa ove druge strane, od strane učenika i učenica, sa procesom sticanja znanja, mislim da je dragoceno, da je važno, da to pokazuje šta moramo raditi u 21. veku i šta smo uradili upravo u vremenu korona virusa.
Mislim da smo jedna od najbolje organizovanih država. Vrlo smo tu adaptibilnost iskoristili i smatram da svakako to vaspitna uloga, koju ste potencirali više puta, jeste važna, ali takođe moramo znati da su i ove mlađe generacije, mlađe starosne dobi dosta prijamčivije toj tehničko tehnološkoj opismenjenosti. Vrlo brzo se snalaze, lakše im je da to praktično upodobe sa svojim potrebama, ali svakako da nećemo odustajati od onog tradicionalnog načina vaspitno obrazovnog procesa ukoliko nam to ova situacija dozvoli, pa i ako ne dozvoli zato što prosto taj tradicionalan način jeste osnov naročito u najmlađim starosnim kategorijama, osnov za sticanje i radnih navika i za socijalizaciju i za sve ono što čini posle jednu vertikalu bilo koje ličnosti, jer od tog vremena praktično pa do neke 12 godine stičete sve te preliminarne mogućnosti da primite sva ta znanja.
Zaboravio sam šta kaže Poslovnik, predsedavajuća. Da li je tri minuta ili mogu da pričam do mile volje?
Hvala vam. Nisam odavno sedeo ovde.
Neću da oduzimam vreme, ali zaista se zahvaljujem koleginici Raguš zato što je ukazala upravo na one važne teme. Ima mnogo tema kojih ste se dotakli, ali imaćemo vremena tokom današnjeg dana pa ćemo se osvrtati na određene konkretne teme. Hvala vam.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milićević je postavio jedno vrlo važno i aktuelno pitanje sa aspekta zakonodavnog okvira i, naravno, Zakona o udžbenicima jasno je da je njime regulisano i pripremanje i odobravanje i izbor, izdavanje, kao i praćenje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu.
Što se tiče izdavaštva, odnosno izdavača, to može biti javno preduzeće, preduzetnik ili bilo koje drugo pravno lice koje je registrovano za izdavačku delatnost.
Apropo onoga što je i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić inicirao kao ideju, a u smislu izdavanja nacionalnih udžbenika ili tzv. identitetskih udžbenika koje prepoznaje i normativni okvir Saveta Evrope, mislim da je to jedna dobra ideja na kojoj smo radili i formirali Radnu grupu i pripremili Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji bi to pitanje tretirao na način da se srpski jezik i književnost, istorija i geografija, dakle, udžbenici iz ovih predmeta štampaju od strane javnog izdavača, u ovom slučaju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u nekom budućem periodu, naravno ne oglušujući se o ono što je naš zakonodavni dosadašnji okvir definisao, a tiče se liberalizacije tržišta udžbenika, koja je na mala vrata uvedena 2003. godine. Kasnijim intervencijama i novim zakonima je praktično jasno definisano, ali bih rekao da svakako jedna ovakva ideja i ujednačavanje tih udžbeničkih sadržaja, gde bi svakako ti udžbenici bili namenjeni i našoj deci koja uče na srpskom jeziku u dijaspori, ali pre svega u BiH ili u Republici Srpskoj, gde bismo ujednačili sve udžbenike. Mislim da je to ne samo identitetsko pitanje, nego i pitanje od nacionalnog interesa i na tom fonu je predsednik Republike inicirao ovu ideju.
Kao što sam rekao, predlog izmena i dopuna ovog zakona je spreman. Ostala su neka fina nijansiranja, svakako i konsultacije sa onima koji su praktično zainteresovani i za izdavaštvo na tržištu i mislim da ćemo vrlo brzo izaći sa tim predlogom zakona i da će se on naći na sednici Vlade Republike Srbije, a nakon toga nadam se i u ovom domu.
Zahvaljujem predsedniče.
Narodni poslaniče, zahvaljujem na pitanju.
Dakle, vrlo kratko. Kao i uvek do sada u skladu sa procedurama, ukoliko je taj upit ili rezerva izražena, sektor za inspekcijski nadzor će promtno reagovati i u skladu sa tim nalazom videćemo da li su te tvrdnje utemeljene ili ne. To je nešto što dnevno radimo. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedniče.
Vrlo ću kratko, da ne bih morao da prilažem diskusiju u pisanoj formi.
Dakle, ono što jeste inicijativa grada Beograda i zamenika gradonačelnika zaista je naišlo i na podršku resornog ministarstva, a na vaše konkretno pitanje ja moram prosto da vam ukažem na činjenicu da je Ministarstvo u ovoj godini opredelilo 720 miliona dinara upravo za besplatne udžbenike i taj obuhvat je negde oko 25% sveukupnog broja učenika i učenica, pre svega onih koji su vulnerabilne grupe ili nižeg socijalnog statusa, takođe, osobe sa invaliditetom.
Pored toga, još 760 miliona, ako se ne varam, dinara za besplatne digitalne udžbenike i to je neka, kažem vam, četvrtina ukupnog broja, ali ovo što predstavlja inicijativa grada Beograda praktično znači da se taj obuhvat dece koja dobijaju besplatne udžbenike širi i ono što je i na tragu onoga što je i predsednica Vlade rekla, dakle, želimo i da to sagledamo i da u izmenama i dopunama i Zakona o udžbenicima sagledamo tu opciju da praktično one jedinice lokalne samouprave koje imaju taj potencijal, koje su kapacitetne da mogu da opredele određena sredstva za udžbenike, da na to imaju i zakonom definisano pravo i da na taj način podignemo taj, približimo se idealu da imamo što više učenika sa besplatnim udžbenicima, i to svakako jeste i intencija i Ministarstva. Hvala.
Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na ovom veoma značajnom pitanju od strane narodnog poslanika Živote Starčevića. Mislim da je obrazovni sistem i u ovoj godini i u prethodnoj godini pokazao jedan visok stepen, kao što ste i vi rekli adaptabilnosti ali i rezistentnosti prema transmisiji virusa Kovid-19.
Sve brojke i svi brojevi govore o tome da obrazovni sistem nije mesto gde dolazi do transmisije virusa. To je, pre svega, zahvaljujući odgovornosti i predanosti, kako nastavnog, tako i vannastavnog osoblja, ali naravno, pre svega, onih krajnjih korisnika, a to su naša deca, dakle, učenici koji pohađaju nastavu, neki po tradicionalnom, neki po kombinovanom modelu, ali od samih predškolskih ustanova, preko osnovnog, dakle prvog ciklusa, drugog i naravno srednjih škola i svakako visokoškolskih ustanova.
Podsetiću, zbog javnosti, da se tu radi o 1. 250.000 naših građana, mladih građana, nečije dece i da je to najsenzitivnije pitanje o kome mi govorimo.
Što se tiče ovog pitanja koje ste postavili naš cilj je da u svim segmentima završimo ovu školsku godinu i da je uspešno okončamo uz realizaciju svih planiranih i predviđenih aktivnosti. Tu mislim na probni i završni ispit i na prijemne ispite za specijalizovana odeljenja umetničkim školama i gimnazijama, takođe, i završni ispit na kraju osnovne škole, odnosno onu tzv. kolokvijalno nazvanu, malu maturu i naravno sve ostalo što je vezano za upis u srednje škole.
Ovaj probni završni ispit će biti održan 26. i 27. marta. Prvog dana će se polagati matematika, drugog dana srpski jezik ili maternji jezik. Mislim da je taj probni završni ispit i da je taj rok koji smo postavili sasvim dovoljan da se deca pripreme, da se upoznaju sa procedurama i načinom polaganja, i da nakon ovog probnog završnog ispita urade neko fino podešavanje i pripreme se za završni ispit, jer će svakako taj probni završni ispit biti po kriterijumu kao i uvek do sada malo teži, prosto da motiviše i decu i roditelje, nego što će to biti sam završni ispit.
Ono što je, takođe, važno to je da deca mogu i imala su zaista dovoljno vremena da pristupe, kako sticanju znanja, zahvaljujući upravo nastavnom osoblju, ali i da pristupe samouvereno polaganju tog probnog završnog ispita.
Ono što jeste najznačajnije za njihov nastavak školovanja jeste taj završni ispit koji će biti održan 23, 24. i 25. juna. Prvog dana će polagati deca test iz srpskog jezika ili maternjeg jezika, drugog dana test iz matematike i poslednjeg dana će rešavati pitanja iz kombinovanog testa.
Mi smo danas bili u Zavodu za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. Obišli Zavod koji je infrastrukturno, pre svega, kao institucija opremljen, da, evo, već drugu godinu za redom pripremi ovaj završni test i mogu samo da iskažem visok stepen zadovoljstva tim povodom, jer je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pomoglo da se i Kancelarija za informacione tehnologije da se ovaj Zavod osposobi da na jedan bezbedan i kvalitetan način pristupimo sprovođenju svih procedura koje se tiču ovog završnog testa. Mislim da je to veoma važno.
Dakle, ono što je bilo nejasno do danas ili je nekima bilo nejasno, ovaj završni test ili završni ispit će biti održan na tradicionalan način, dakle srpski ili maternji jezik, matematika i kombinovani test.
Ono što je, takođe, veoma značajno na tragu onoga što smo čuli ovde i mislim da je velika čast da smo imali ovde i producenta Gagu Antonijevića. Smatram da je obaveza i nas u Vladi i mislim da će se i predsednica Vlade složiti da iznađemo model i način da od septembra, dakle, od nove školske godine 2021/2022 uvedemo, ne kao imperativ ili obavezu, ali naravno, uz svu saglasnost roditelja, ako ništa drugo barem za srednjoškolce emitovanje filma „Dara iz Jasenovca“, jer mislim da bi to bilo značajno da upravo zbog onih koji ovih dana govore o tome da naš kurikulum tako nešto ne poznaje, ne predviđa, a pri tom ni na koji način nije tačno, čak, neki govore da se to pominje u jednoj rečenici, a i to nije tačno, jer imamo osam ili devet strana koje tretiraju, upravo pitanje onoga što se dešavalo u Jasenovcu.
Mislim da bi bilo dobro da iznađemo jedan model koji je utemeljen u normama, kako bi upravo na taj način edukovali našu, hajde da kažemo, srednjoškolsku omladinu, kako to ne bi otišlo u zapećak i kako bi jedno, rekao bih, umetničko delo iskoristili upravo u funkciji dalje edukacije.
Hvala.
Hvala predsedniče, razumem vaš šarm i želju da izađemo u susret narodnoj poslanici, ali mislim da je ovo što je narodni poslanik Milićević postavio, naravno neću ići u neku širu elaboraciju, ali je veoma značajno i za Vladu Republike Srbije.
Radi se o strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Dakle, jedan desetogodišnji period u kome obrađujemo sve veoma važne sektorske teme, od predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, dualnog obrazovanja, digitalizacije. Takođe, onoga što rade referentni zavodi za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i vrednovanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja.
Mislim da je ako ništa drugo, neću zaista trošiti vreme, jer nemamo vremena za tako nešto, ali imamo vremena od sutra obzirom da je sutra prvi okrugli sto koji će biti u funkciji javne rasprave o ovoj strategiji. Sledeći je 2. marta i poslednji je 8. marta, tako da sva akademska i druga javnost koja je praktično zainteresovana za ovu strategiju je dobrodošla da iznese svoje konstruktivne kritike i da sagledamo šta je to što može da unapredi jedan ovako važan strateški dokument koji će nam biti orijentir i za mnoge akcione planove i za sve ono ostalo što ćemo u sledećih deset godina raditi.
Hvala vam i izvinjavam vam se ako sam oduzeo vreme narodnoj poslanici.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici ...
Možete samo po Poslovniku, predsedniče.
Šalimo se naravno. Naše interne šale. Naravno da možete uvek da oduzmete reč, ali mislim da je uvaženi poslanik Dragan Marković …
Hvala predsedniče.
Dokazali ste svoju snagu i mislim da je dobro da javnost Srbije zna ko je šef u parlamentu i da građani i građanke Srbije to prepoznaju, pa čak i kada meni oduzimate reč bez ikakvog razloga, naravno, ali nemam mogućnosti Poslovničke da se žalim na to, pošto sam isto upoznat sa Poslovnikom.
Želim da kažem da je ovo pitanje, koje je uvaženi narodni poslanik Dragan D. Marković postavio, vrlo utemeljeno i veoma važno i želim da dam jedan jasan odgovor, jer je snimanje onlajn časova i časova na daljinu bio veliki posao za čitava naš obrazovni sistem.
Posebno je to bilo izazovno kada govorimo o nastavi za srednje škole i trogodišnje profile u kojima se primenjuje veoma uspešno dualni model obrazovanja, jer on svakako podrazumeva jednu vrstu ili proces učenja i sticanja znanja sa instruktorima iz kompanije i ono što želim da kažem gospodinu Markoviću i da ukažem na činjenice, to je da je do kraja prošle godine snimljeno 1200 lekcija, od kojih su 764 praktično pothranjene u onlajn nacionalnoj bazi i koja je kreirana za osam područja rada, naravno da to nije ambijent i situacija u kojoj možete da očekujete praktičnu nastavu na način korespondira sa onim potrebama sticanja kompetencija znanja, veština i svega onoga što je potrebno, ali mislim da svi oni koji su na tome radili, zavređuju veliku pažnju, pre svega nastavnici i profesori, i oni koji su dali doprinos da se ne napravi diskontinuitet u sticanju i ovih praktičnih znanja.
Nadam se da će ova vanredna situacija, a imajući u vidu i ovu imunizaciju, sveobuhvatnu, koju Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, sve referntne institucije sprovode, da će upravo ta sveobuhvatna imunizacija doprineti da se vratimo u stanje normale i da će i oni koji jesu uključeni u dualno obrazovanje, a podsetiću vas da ćemo imati i dualno obrazovanje i standarde smo već usvojili za strukovne studije i za akademske pripremamo, i mislim da je to jedan dobar link između znanja privrede, potrebe tržišta rada i onih koji mogu da doprinesu da naša država i naša ekonomija i naša privreda, krenu napred. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani poslaniče, imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije na osnovu preporuke Kriznog štaba, pre svega zdravstvenog dela Kriznog štaba danas donela uredbu koja tretira pitanje prelaska na nastavu na daljinu ili na onlajn nastavu koja se tiče starijih razreda u osnovnim školama. Dakle, od petog do osmog razreda, takođe srednjih škola uz preporuku da to urade visokoškolske ustanove ne zadirući naravno u autonomiju univerziteta. Mislim da je važno zbog javnosti, i hvala vam na tom pitanju, da prosto znamo da čitav obrazovni sadržaj, taj vaspitno-obrazovni proces ni na koji način neće biti doveden u pitanje.
Podsetiću vas, da je i pre otpočinjanja školske godine ostavljena mogućnost roditeljima da se opredele da li žele da njihova deca pohađaju nastavu na daljinu, odnosno onlajn nastavu ili na jedan konvencijonalan način, neposredno u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U septembru i oktobru mesecu taj procenat je bio negde između 2,5 do 3,5%, sada nakon ove donete odluke naravno da su svi sadržaji spremni da na tome rade i prosvetni savetnici i referentni eksperti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Tako da u tom smislu obrazovni sistem, kao što je pokazao jedan visok stepen vitalnosti u otporu ovom Kovid-19 virusu, tako je vrlo vitalan i u delu koji se tiče procesa sticanja znanja. U tom smislu očekujemo da do raspusta, koji je takođe kalendarski usklađen na teritoriji čitave Republike Srbije, imajući u vidu da smo imali dva različita kalendara za AP Vojvodinu i ostatak Srbije praktično od 21. decembra, ako se ne varam, do 15. januara trajaće raspust, a do tog raspusta ovi stariji razredi i srednjoškolci i uz preporuku naravno i visokoškolci će nastavu pohađati onlajn i ni na koji način sam proces sticanja znanja neće biti ugrožen.
Mi ćemo jednim konkretnim uputstvom, koje ćemo sutra poslati školskim upravama, definisati one situacije iznimno kada i ukoliko dođe do potrebe da đaci, ukoliko izraze želju da poprave neku ocenu, da to urade i u neposrednom kontaktu u školama, ali to će svakako sutra biti objavljeno.
Ono što svakako dugujemo kao veliku zahvalnost, to je zahvalnost prosvetnim radnicima, vannastavnom osoblju, pre svega deci i učenicima, studentima koji su pokazali taj visok stepen odgovornosti i pokazali na koji način je potrebno da se ponašamo kao odgovorni građani i građanke ove države kako se ova pošast ne bi razvijala na način na koji se nažalost razvija u poslednje vreme. Hvala vam.