Nema veze, kada je u pitanju koleginica.
Poštovane kolege i koleginice, nama je drago kada se dođe do kompromisa, konsenzusa, ono za šta se i mi zalažemo i naravno treba ukrstiti argumente i doći do onoga što je pravo i jedino rešenje, normalno, sve u cilju da ovi zakoni što pre zažive i jednostavno da se uvedu u neke mirnije vode, kada je i privreda u pitanju.
Ja ću danas svoju diskusiju, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe, bazirati kao i što sam počeo na priči o Službi društvenog knjigovodstva.
Meni je žao što jedan kolega, koji sedi među nama, ne ustane i kaže građanima Srbije – ja sam tada bio ministar finansija, ukinuo sam Službu društvenog knjigovodstva, razlozi su bili ti, ti i ti, a podaci govore da danas imamo teške posledice prilikom ukidanja Službe društvenog knjigovodstva, i danas poreska uprava je utvrdila da se duguje oko 360 milijardi dinara po osnovu poreza i doprinosa, a naplativo je jedino 30.
To su efekti ukidanja, to su efekti jedne pljačke koja se prikriva jednostavno nekim zakonima, da je to tada bilo dobro, da to nije bilo demokratsko načelo, ne vidim ni jedan razlog to nije tačno, kada ukucate nalog u Beogradu za delić sekunde se vide pare na računu toga dole. Kada smo krenuli sa poslovnim bankama onda je bilo problema, koliko banka, kad su klirinzi, u koliko sati, kad, da li ovaj ček, uplatu, da li treba da dalje transferiše. Znači, ja samo osnovano imam pravo da sumnjam da je tada postojala neka namera i neka mi kolega objasni, ja ću prihvatiti argumente da je postojao bilo koji dobar drugi razlog ukinuti tada jednu takvu instituciju koja je imala i kontrolni mehanizam.
Znači, jednostavno smo tada ostavili da jednostavno i otvaranje firme i postupci stečaja budu bez ikakve kontrole. To je samo rezultiralo da danas imamo 500.000 ljudi van svojih radnih mesta.
Sve se to uklapa u ono što je išlo, da kažem, u kompletu sa privatizacijama, pljačkaškim, kako ih mi nazivamo, gde su oni koji su kupili te fabrike, uništili ih, izbacili radnike na ulicu, izvukli pare iz tih fabrika i jednostavno imamo razloga da kažemo da je to institucija, a naravno, ne samo mi, to se čuje od ljudi koji su tada bili predvodnici tih demokratskih promena, da se žali za takvom jednom institucijom.
Naravno, ovo kompromisno rešenje, kada pričamo o amandmanu na član 41. je odlično. Narodna banka mora da ima uvid i niko nije smeo sebi da daje za pravo da Narodnoj banci ne dostavlja podatke za njihove potrebe. Bilo je takvih situacija, zato je došlo do nesuglasica i došlo se do rešenja do kojeg se došlo i odbor je naravno predložio ova dva amandmana, koji će jednostavno dovesti do toga da Narodna banka ima potpun uvid za njene potrebe, kada su preduzeća i njihovi izveštaji u pitanju.
Još jednom, molim kolegu da ustane i kaže nam jedan jedini dobar argument zbog čega je to tada urađeno, osim ako nije posle, znamo šta je sled događaja i naravno to je u sklopu ovih istraga koje se vode oko jedne privatizacije, a koju traži EU od nas. Hvala.

Hvala potpredsednice.
Ne znam čemu nervoza. Nema nikakvog razloga. To je potpuno jasno, to građani znaju. Znači i onog dana sam pričao o tome da smo mi toliko razorili tu zemlju i da je toliko uništeno i da su ljudi bili van svojih radnih mesta, ne znam šta ste to toliko imali da prodajete i šta su to toliko vaši prijatelji koje ste doveli kao investitore opljačkali iz ove zemlje? Zašto su toliki dugovi po osnovu poreza i doprinosa? Zašto su mnogi funkcioneri zajedno sa vama posle smestili se u tim bankama na mestima predsednika upravnih odbora, vlasnika akcija tih banaka? Zašto ste obezbedili stranim bankama ogromne profite koje su izneli iz ove zemlje?
Molim vas, kažite to građanima – zašto ste uništili domaće banke, postoje li razlozi i zbog čega ste to radili? Kažite nam. Kažite, budite iskreni. Kažite građanima Srbije. Nemojte da prebacujete odgovornost i da tražite krivicu kod nekoga drugoga. Vi ste ti, vi ste bili ministar finansija tada. Vi ste bili ministar za evropske integracije, pa što nas niste uveli u EU tada?

Hvala, potpredsedniče.
Upravo je i razlog donošenja ovakvog zakona definisanje nekih stvari, jer po sadašnjem Zakonu o obligacionim odnosima dužnik mora da bude saglasan, da se saglasi kako bi mogao to sporno ili nesporno potraživanje da ustupi. Ovde je ta prednost gde se štite mali od velikih, a o tome sam i pričao u načelu. Onaj ko duguje ne može da se postavi tako da ucenjuje onog malog kome su potrebna sredstva. On je ustupio svoje potraživanje faktoru i faktor sa tim dalje rešava stvari.
Nema razloga za ovo. Ovim bi se opet vratili na istu situaciju kada smo zbog toga u prošlosti imali mnogo razloga da se mala i srednja preduzeća zatvore zato što su veliki sistemi dugovali puno malim preduzećima, malim proizvođačima i oni nisu imali ta obrtna sredstva. Banke, koje sam spominjao u prethodnoj raspravi, su sa tim ubitačnim kamatama uništile našu privredu. Moralo je ovako da bude. Mislim da je to odličan zakonski predlog i nema potrebe da se bilo šta menja.

Hvala.
Ne znam odakle da počnem? Naravno da nije prihvaćen ovaj amandman. Jednostavno, možemo da polemišemo ovde do sutra. Naravno, svako će da vuče vodu na svoju vodenicu onako kako njemu odgovara, ali građani Srbije najbolje prepoznaju i oni svoju poslednju reč daju na izborima.
Znači, nema razloga da se neko plaši. Što se tiče SPS, na prethodnim izborima, koliko god je bila kritikovana, duplirala je broj glasova i uvećala svoj procenat.
Kada pričamo o zavlačenju ruke u džep, naravno da svako treba da se nađe pred licem pravde, kao što se to i sada čini. Da podsetim neke kolege kada su putarske firme privatizovane, u kom periodu. Neka oni se sami jave i neka kažu kada su privatizovane, zašto su privatizovane, zašto nisu ostale u državnom vlasništvu, kakve su to namere postojale, čiji se članovi sada privode i nalaze se u zatvoru i bivši ministri.
Lako je reći, dobacivati i ne dobacivati. Meni je zadovoljstvo što je tu naša bivša koleginica, sadašnja ministarka Suzana Grubješić. Ne vidim zbog čega je treba žaliti? Ona je kompetentna da nam kaže o tome i zato sam i samo dobacio kako je to normalno u parlamentarnom životu. Nije to ništa nekulturno.
Kada se pojedine kolege pitaju što se tiče kvaliteta puteva, koliko ja znam, na sajtu DSS stoji da je potpredsednik izvršnog odbora izvesni Zoran Pešović koji radi u JP "Putevi Srbije" na poslovima standarda i kvaliteta. Nema potrebe da nas neko pita ovde i da zamara građane sa tim pitanjima. Lepo okrenete svog potpredsednika izvršnog odbora i pitate ga kakav je kvalitet i kakvi su standardi, kako se prave putevi. Zašto bi ovde iznosili bilo kakve paušalne ocene, delimično?
Možda ću pretrpeti kritike što to kažem, ali normalno je da se slože i sa nekim. Možda je dobro i možda je koleginica Milica Radović u pravu, da bi trebali da imamo jednostavno neku listu, koji su to dugovi, po kom osnovu. Znači, to uopšte nije ništa strašno i ne treba bežati od toga, od te činjenice, ne vidim nijedan razlog, ali ako krenemo da ulazimo u te analize, plašim se da će nas to odvući mnogo dalje u prošlosti i da to može izazvati još mnoge postupke i procese koji će se povesti protiv nekih bivših ministara i članova nekih stranaka koje ovde sede u parlamentu. Ja vam se zahvaljujem.

Nisam mislio ništa lično da trebate vi da se plašite. Oni koji su nešto radili, oni treba da se plaše.
Ne bih da spominjem ko je bivši ministar i ko je sada u zatvoru što se tiče tih razornih privatizacija koje su sprovedene u tom periodu i koje su 500 hiljada ljudi odvele na ulice.
Naravno, uzročno posledično je sve ovo što imamo sada. Naravno, otpis tog pariskog duga u tom periodu, ogromni prihodi od privatizacije. Kada je sve to prestalo onda ulazimo u period zaduživanja, što je normalno, a onda treba preispitati gde su otišle sve te pare, kako su oprane.
Član sam Anketnog odbora za KiM, za trošenje budžetskih sredstava na KiM. Kao kada ima uzlaznu liniju kada su prihodi u budžetu u pitanju, tako isto imamo i ogromne rashode i ogromne investicije u tom periodu u tim godinama ka Kosovo. Zato sada nailazimo na zgrade kojih uopšte nema.
Kažem vam, nemojte sebi da skačete u stomak. Dajte da pričamo vrlo konstruktivno. Slažem se, prihvatiću svaki argument i podržaću ga. Nema veze što možda to nije, kako se kaže u tom političkom životu, ono da se apriori odbacuje ono što opozicija prihvata. Znači, dajte konstruktivne predloge i nema ni jedan razlog da mi to prihvatimo i da podržimo. Hvala.

Kaže se da mi pretimo? Mi nikome ne pretimo. Jednostavno, radnici putarskih firmi su tražili da se proširi istraga na sve putarske firme.
Mi nemamo selektivan pristup kada treba da se preispitaju privatizacije. Nema zaštićenih, to je više puta premijer Ivica Dačić i predsednik SPS rekao. Nema veze ko je član koje partije. Ne znam zašto to neke boli? Ako je neko kršio zakon mi čvrsto stojimo iza toga da on treba da se nađe tamo gde mu je mesto. Nema tu nikakvog partijske zaštite. Jednostavno, to je naša obaveza ako hoćemo da uđemo u EU.
To što se neki plaše, verovatno znaju šta su radili. Ne odnosi se to lično ni na koga ko ovde sedi. Nisam pričao personalno da li je ovde neko nešto lično radio. Ako neko treba da štiti nekoga drugoga i ako ima obaveze prema tome, neka to radi. Mi iz SPS nemamo takvih i jednostavno nećemo ih ni imati. Govorim u ime poslaničkog kluba, u ime SPS.
Što se tiče gospodina Pešovića, ja sam ga samo naveo kao primer. Ako već imate te podatke, zašto to danas niste sve izneli ovde? Zašto nije gospodin Pešović otišao u tužilaštvo? Zašto gospodin Pešović to nije prijavio do sada? Znači, njemu je lepo da prima platu i kome je to prijavljivao? Šta će to kod vas? Što vi da dajete meni? Vi to treba da predate, tamo gde vam je i obaveza. Ako imate saznanja, a sve ove godine ste to prikrivali, vi saučestvujete u tome. Nemojte nekog drugog da optužujete imenom i prezimenom.

Nisam se javio u svojstvu ovoga zašta me je kolega Janko … Kada bude on odlučivao o tome ko će biti u Vladi, nažalost njihovu koliko vidim kako stvari stoje neće skoro, hvala mu na svemu. To što pišu pojedini mediji nema veze sa vezom.
Ovde sam u svojstvu poslanika narodnog ispred SPS i daću odgovore samo što se tiče mog resora, kao poslanika i kao predsednika Odbora za saobraćaj i infrastrukturu, prostorno planiranje i telekomunikacije, tako da ću tako i razumeti ovo pitanje.
Prvo, moram da kažem da što se tiče gospodina Zorana Drobnjaka koji je direktoru "Puteva", smo mi kao nova Vlada zatekli. To gospodin Dejan Mihajlov najbolje zna jer je bio sekretar Vlade i on je ostavljen na neki način. Mi se nismo ponašali u duhu osvetničkom da smenjujemo sve koji se nalaze na nekim funkcijama zato što su članovi neke druge stranke ili ih je neka druga vlada postavila. To se tako i sada dešava. Ova rasprava sada ide malo nekim neozbiljnim tokom.
Što se tiče hrasta, medijima sam dao svoje mišljenje. Tu sam u položaju podeljene ličnosti. Sa jedne strane sam član formalne poslaničke grupe "Zeleniih", a sa druge strane sam predsednik Odbora za saobraćaj i infrastrukturu. Sve saglasnosti su pribavljene i niko nikad nije uložio bilo kakav prigovor i taj hrast nije prikazan kao javno dobro. Realno treba sve da uradimo da nađemo načina da se on sačuva, ali zašto ljudi iz te opštine nisu reagovali na vreme?

Kako sam dobio pravo na repliku?

Javio sam se po amandmanu i nastavljamo raspravu po amandmanu.

Jednostavno, u skladu sa tim sam i dao predlog da se održi sednica odbora na koju ćemo pozvati i ministra Velimira Ilića i ostale relevantne ljude iz stručne javnosti, da vidimo šta tu treba uraditi. Hrast kao hrast ne može da bude tema. Hrast može da bude simbol ne svih tema u ovoj zemlji. Ne možemo sada da se bavimo hrastom, a nas fabrike zagađuju, truju nam reke, truju nam floru i faunu.
Imamo toliko problema sa ekologijom. U redu je, kažem, neka hrast postane simbol toga, otpora i svih tema da nametnemo i da rešimo te probleme a to je obaveza svih nas ovde koji sedimo. Nemojte da hrast bude ispolitizovan. To nema veze sa politikom. To je simbol borbe za bolji život, za bolju budućnost, za budućnost naše dece. Ako ovako nastavimo postaćemo jedna obična zemlja u kojoj će se skladištiti otpad i raditi sve i svašta, uvoziti gume iz drugih zemalja da bi ih ovde reciklirali, da li to treba da radimo? Nismo spali na te grane. Ova Srbija je bogata, lepa i moramo da sačuvamo prirodu koju nam je Bog podario. Hvala.

Mislim da ovde polako ulazimo u fazu gubljenja smisla ove rasprave. Mislim da smo krenuli principom zamene teza. Opet, kad bih se vraćao, protiv smo privatizacije. Protiv smo pljačkaških privatizacija koje su ubile ovu zemlju, razorile i oterale 500 hiljada radnika na ulice. Protiv smo svega onoga što je bilo loše.
Nemojte da podsećam, gospodine Đuriću, relativno ste mladi u politici. Pitajte predsednika svoje stranke, a svakoga dana u medijima vidimo da se on prilično obogatio, pa ima mnoge firme, a kako je stekao taj novac? Dajte da i to preispitamo. Nemojte da mi dobacujete. Ne znam zašto vas to pogađa. Odakle taj novac, od kojih privatizacija? Ko je uzimao procente od koga? Šta se radilo. Zašto izvlačim kapital iz tih firmi? Zašto su radnici završili na ulicama? Gde su te fabrike? One su radile, nešto su privređivale. Ovi koji su iskorišćeni u talasu onih tzv. demokratskih promena koje su nam sve ovo donele, onaj koga smete slobodno da pogledate u oči, koji je iskorišćen i istaknut kao kandidat da obori ono što je nekada, kažem ne sve, naravno, trebalo je i priznati svoje greške. U tome se ogleda veličina SPS, za razliku od svih drugih.
Nemojte da nam pričate. Građani Srbije najbolje znaju. Posledice demokratskih promena se osećaju i dan danas. Zašto nas niste uveli u Evropu pre ne znam koliko godina?

Mislim da tu nema dileme. Potpuno je jasan stav SPS samim učešćem u ovoj vladi. Vi se zapitajte zašto nama rejting raste, zašto su danas stranke koje sačinjavaju vladu one koje su, opet, pojedini zloupotrebili ističući jednog kandidata koji je jedini smeo da pogleda narodu u oči? Meni je žao tog čoveka, zato što da je znao da će se sve ovo desiti posle 5. oktobra, verovatno to ne bi uradio.
Kažem da SPS ima tu težinu i vrlinu da prizna neke svoje greške. Ono što je valjalo je valjalo i to je nesporno. To smo čuli juče u raspravi, kako se ovde žali za službom društvenog knjigovodstva, a to ste uništili.
Da smo tada uništili privredu, tada sam bio mlad, šta ste to imali da prodate ako smo sve uništili? Šta ste to od te prodaje imali posle da trošite i na šta ste trošili? To je ono o čemu se ovde radi, to je ono što mi pitamo i bićemo iskreni do kraja u tome.
Nemojte više o tome. Neću se više uključivati. Zahvaljujem vam se na pažnji. Neću odgovarati na besmislena pitanja i besmislene konstatacije. Samo mogu da dodam – kako neki mogu da dobiju 10.000 tona pšenice iz robnih rezervi i da na kontu toga uzmu kredit? Koja je to privilegija u ovom društvu? Odakle pare za sve to? Nemojte da zalazimo u sve to. Kažem vam, svaku raspravu vodite vrlo pažljivo jer može da se desi da pljunete sami na sebe. Hvala.

Hvala poštovana potpredsednice.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću se šaliti, nadam se da će kolega dobiti neku funkciju u rekonstruisanju Vlade, pošto se ovako lepo ishvalio, mada se pridružujemo čestitkama.
Danas se pred nama nalaze vrlo važni zakoni čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i društvo uopšte. Ovi zakoni su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja u jednom društvu. Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu i neću se složiti sa pojedinim kolegama, u ovom procesu učestvovala je relevantna stručna javnost i možda je, po meni, najbolje da počnemo od zakona o računovodstvu, pa ću kasnije nastaviti sa ostalim zakonima koji su danas pred nama.
Naravno, računovodstvo je svima nama bitno, nadam se i kolegama sa leve strane, nadam se da ih interesuje računovodstvo, svima nam je bitno da bi znali u svakom trenutku da prevedemo u novčane jedinice gde smo, kuda idemo i da li idemo onamo kuda smo se uputili? Kao i kod svakog merenja, svaka mera nije jednostavno dobra za sve, a ovaj zakon oslobađa mikropreduzeća od potpuno nepotrebne obaveze da vode knjige na način koji u velikoj meri je sličan bio vođenju poslovnih knjiga srednjih i malih i velikih preduzeća.
Kao i kod Zakona o reviziji, mi usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i naravno da treba to da radimo i ne znam zašto nekim kolegama to smeta. Valjda to radimo zbog sebe, vidimo da je to tamo mnogo bolje nego što je kod nas i nema razloga pružati otpore prema takvim predlozima.
Kod računovodstva usklađivanje se vrši sa četvrtom i sedmom direktivom EU. Međutim, usklađivanje nije potpuno, ali o principima usklađivanja i lepoti finog podešavanja brzine usklađivanja sa zakonodavstvom EU ću reći više kada budem pričao o zakonu o reviziji.
Ovaj zakon je relevantan sa stanovišta uvođenja mikropreduzeća kao poslovne kategorije u smislu prava i obaveza preduzeća ove veličine. Osnovni princip je realna snaga preduzeća ili bolje rečeno, veličina preduzeća. Ono će onda imati obaveze da primenjuju tri kriterijuma, a potrebno je da zadovolji dva od postojeća tri kriterijuma. Mikropreduzeća će primenjivati Pravilnik ministarstva, koji treba da im omogući da svoje aktivnosti što više preusmere prema stvaranju novih vrednosti, a ne kao do sada da se bave samo izveštavanjem.
Ovaj zakon uvid nešto zbog čega su se bunile mnoge institucije, a to je liberalizacija. Nema više monopola bilo koje vrste na računovodstvenom tržištu, a na ovlašćenim organima preduzeća je da odaberu ko će im voditi knjige. Ne vidim ni jedan razlog zbog čega se toliko uzburkala polemika među kolegama, jer ja kao vlasnik preduzeća ili onaj ko je direktor će valjda izabrati nekog ko vredi, ko se na tržištu kotira dobro i kao neko ko je profesionalac, a to je poznato. Da li ima pet sertifikata ili jedan ili nema nijedan, naravno ovde se dozvoljava slobodan izbor.
Moram da kažem da zakon uvodi nove mogućnosti u oblasti elektronskog poslovanja, što nas stavlja u isti koš sa razvijenim evropskim zemljama, kako u oblasti plaćanja, tako i u oblasti predaje završnih izveštaja.
Kada je reč o zakonu o reviziji, revizija je ta koja nam govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali i da li su se menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama. Revizija je značajna isto tako kao i institucija
Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno što idemo u korak sa dobrim evropskim praksama i što u ovoj oblasti primenjujemo rešenja koja treba da podignu kvalitet informacija, kao i samu pouzdanost istih. Iznad svega ovog, rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta kako je bilo u prošlosti koji su uvek gledali i videli prilike da kreativno tumače propise, nego da kreativno traže zaradu na tržištu. Nažalost to je bila praksa u prošlosti i sada više neće biti mogućnosti, nego će koristiti ove resurse koje nudi ovaj zakon.
Možemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva, isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi još više obaveza, međutim ovaj Predlog zakona je još jedan razlog kompromisa između toga da poštujemo sve evropske direktive, a naročito osmu, zbog koje je zakon delimično i donesen i mogućnost da do zaključenja pregovora sa EU zadržimo i one neke specifičnosti koje nam mogu biti od koristi da ohrabre naša preduzeća.
Nekome se Osma direktiva možda neće dopasti, ali ulazak u EU ima mnogo dobrih strana. Ponešto od toga nam se sigurno neće dopasti, a na nama je da idemo u pravcu evropskih integracija i da uvodimo ono što će biti deo našeg pravnog sistema i za šest, sedam godina, da u tom procesu gledamo kako će nam društvo biti najudobnije.
Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju. Dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebne, skupe ili birokratske, i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislim da je tako. Zašto? Zato što za razvoj institucija predviđenih ovim zakonom treba vremena. One ne nastaju u punoj snazi kada mi ovde stisnemo dugme i kada predsednik potpiše zakon. Zašto kažem da za ovo treba vremena? Zato što je to dugačak proces. Ako želimo da troškovi koje ćemo sigurno imati na dugi rok, budu višestruko nadmašeni koristima, onda je bolje početi da ranije to primenjujemo. Ne treba čekati zadnji čas, kao što smo imali u praksi do sada.
Ista stvar je i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj su vlasništvo i upravljanje često isto čak i u srednjim i u velikim preduzećima, interna revizija svima izgleda kao jedan veliki namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da to rade i bez spoljašnjeg pritiska.
Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja od vlasništva su se duboko kajale, što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole. Ovaj zakon postavlja osnovu za instituciju interne revizije, a interna revizija je prava adresa eksterne revizije i sve treba posmatrati u tom svetlu. Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja.
Revizija nije trošak koji mora da se plati. Ona je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta ali donosi i koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije ti izveštaji revizije se uzimaju zdravo za gotovo. Ovaj zakon nam daje rešenje u još jednoj oblasti koja je smatrana problematičnom, bar se tako čuje od pojedinih poslaničkih grupa, koje su toliko često nagonile privrednike i poslovni svet uopšte, da se pri pomenu revizije svi sete, uzeo sam primer Enrona i Artur Andersena. To je kolegama ekonomistima opšte poznato. Ovaj zakon mnogo bolje definiše ko kontroliše finalne kontrolore, kada pričamo o tom nadzoru, odnosno kako da oni učine vidljivim svoje aktivnosti.
Mi želimo da Srbija bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedno od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije gubi kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi. Svako od nas bi voleo da poverenje, poštenje, etika i čast od svih učesnika prihvate kao principe i da nema potrebe za troškove i kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole. Ako je danas dan za povlačenje paralela, napraviću jednu. Revizija je isto kao trošak za odbranu zemlje.
Nama vojska u miru ne donosi očigledne koristi, nego samo troškove, čak i velike. Da li to znači da treba da raspustimo vojsku i da naša sloboda zavisi od dobre volje drugih? Naravno da ne. Slično je i na mirnodopskom poslovnom bojištu. Ljudska priroda je takva kakva jeste. Ali, da budemo potpuno iskreni, ovim predlogom zakona se u praksi smanjuje broj obaveznika revizija.
Ne želim da ulazim u detalje ovog zakona, pošto je predlagač zakona to vrlo detaljno obrazložio. Ovde je reč o smislu samog zakona i o tome u kom kontekstu on postoji.
Preći ću na zakon o faktoringu, koji je po meni možda i najvažniji u ovom setu zakona, iako faktoring sam po sebi nije što je i računovodstvo i revizija, ali ovo je prvi zakon koji ovu oblast uređuje na način sličan onome, pa se opet vraćamo, u razvijenim zemljama. Zakon o faktoringu po prvi put kroz jedinstven set propisa uređuje pojam i predmet faktoringa, ko su učesnici u faktoringu, uslovi i način obavljanja faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze učesnika faktoringa, ugovor o faktoringu i nadzor nad obavljanjem faktoringa. Iako je kupoprodaja potraživanja načelno regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, zakon o faktoringu je neophodan, bar mi to smatramo. Mislim da sa tim svi treba da se slože. On je neophodan jer su razvoj ekonomije i finansijskih tržišta u poslednjim godinama doneli nove forme poslovnih odnosa, u kojima stupaju privredni subjekti, tako da se Zakon o obligacionim odnosima pokazao kao nedovoljno adekvatan i izazivao je u praksi izvesni stepen pravne nesigurnosti i time manje efikasnosti.
Faktoring je u Srbiji prisutan od 2005. godine, a u poslednje tri godine evidentirana je pojačana tražnja za faktoringom, pa je ukupan promet faktoring tržišta tokom 2012. godine iznosio 900 miliona evra, što predstavlja šestostruki iznos u odnosu na 2006. godinu kada smo počeli, kada je iznosio 150 miliona evra. Otud i potreba da se ova oblast reguliše zakonom, iako u razgovoru sa mnogim bankarima koji su bili protiv toga, da nema potrebe, mislim da ćemo videti koristi od ovog zakona.
Postojanje zakona o faktoringu predstavlja veći stepen i autoritet od ugovora o faktoringu, na kome počiva trenutno poslovanje svih privrednih subjekata i omogućiće veći stepen sigurnosti svih učesnika.
Faktoring je luka spasa za mala i srednja preduzeća koja imaju otežan pristup eksternom finansiranju usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita. Ključna prednost prodaje potraživanje je što preduzeće ima mogućnost da brže dođe do obrtnih sredstava i da ista dalje plasira, jer usluge faktora koštaju mnogo manje nego finansiranje kupaca od strane banke.
Ovde je bitno napomenuti da preduzeće oslobađa resurse koji se koriste za naplate potraživanja i da nema potrebe za upošljavanje resursa na vučenju kredita za finansiranje kupaca, za razliku od kredita gde se odluka o kreditiranju zasniva na bonitetu i kolateralu koje firma poseduje i koje može da obezbedi, što je otežavajuća okolnost danas. Kod faktoringa kvalitet potraživanja je ispred kvaliteta kolaterala. Bonitet nije nevažan, ali ima sekundarni značaj kod faktoringa.
U svetu strateškog opredeljenja Srbije za smanjenje spoljno-trgovinskog deficita, faktoring bilo jednofaktorski ili dvofaktorski, bitan je za izvoznike i da im omogući da preuzme te rizike naplate, čime se povećava konkurentnost i izvozni potencijal na međunarodnom tržištu, a da u tu svrhu prestanu da se angažuju budžeta Republike Srbije. Izvoznik može da izvrši naplatu izvoza u kraćem vremenskom periodu, pa naša preduzeća koja se šire na ino tržišta bez stavljanja pod znak pitanja svoje likvidnosti.
Ne treba biti mnogo mudar pa shvatiti da je ovo sistemski bitno, ne samo da izvoznici dobijaju sredstva, nego i njihovi dobavljači u zemlji. Zakon predviđa da faktoring može da bude sa i pravo regresa. U faktoringu sa pravom regresa faktor je ovlašćen da ukoliko ne naplati u potpunosti preuzeto potraživanje, obrati ustupiocu za nenaplaćeni iznos. Faktoring sa pravom regresa ostavlja mogućnost lakšeg ustupanja relativno problematičnih potraživanja i podelu rizika na način kako se oni učesnici dogovore.
Zakon takođe predviđa i obrnuti faktoring, čime se otvara mogućnost da faktori u posao uđu sa dužnicima, čime se zaokružuje kompletno faktoring tržište. Najjednostavnije rečeno, za privredu koja se najčešće opisuje rečju nelikvidnost, a vrlo često da postoje oni koji neće da plate jer im se tako može, a i moglo im se pre, faktoring kao realna mogućnost je spas. Da je došao mnogo pre, ne bi imali mnogo uništenih malih i srednjih preduzeća kojima neki veliki nisu plaćali i kreditirali se sa kamatom nula.
Mali koji ne mogu da se bore sa velikima imaju mogućnost da koriste faktor i da analiziraju svoja potraživanja kada ocene da im to odgovara. Kao što sam rekao, ne moraju da koriste one skupe mehanizme i vremenske zahtevne. Faktori su ti koji će omogućiti malima da imaju realnu moć da dođu do svojih potraživanja, a specijalizacija i znanje faktora je to koje će vremenom dovesti do toga da troškove naplate padno, odnosno da se i sama mogućnost predaje potraživanja faktora tretira kao kredibilna pretnja onima koji bi bez dozvole svojih poverilaca finansirali tuđim kapitalom na neodređeni rok i sa kamatom nula. Toga je bilo mnogo. Ovim zakonom će se prestati sa tom praksom. Faktoring je odličan tržišni mehanizam koji će rešiti mnogo problema na način koji je elegantan, troškovno efikasan i jednostavan.
Kada su u pitanju želje naše poslaničke grupe, mogu slobodno da kažem da je želja naše poslaničke grupe da u praksi imamo što više ovakvih rešenja koja su zdravorazumska, samoodržavajuća i duboko pravedna. Stoga naša poslanička grupa daje jasnu podršku ovim zakonima koji Srbiju približavaju standardima kakvi postoje u EU u razvijenom svetu, koji od Srbije prave uređeno društvo u kome se jasno definišu prava i obaveze svih i gde su zdrav razum i efikasnost osnovni principi na kojima se zasniva privreda.
Ovaj set zakona implicitno pomaže i planiranju javnih finansija, jer ćemo imati bolji okvir za budžetske projekcije i uvođenje više odgovornosti u javnom sektoru. Mi smo oduvek polazili od želje da imamo odgovorno društvo oko konsenzusa, bilo u opoziciji, bilo da smo pozicija i nismo bežali od rešenja koja nam se defakto bavljenja javnim poslovima čine kompleksnijim, a koristi koje mnogi bez ikakvih dokaza pripisuju našoj poslaničkoj grupi i ljudima koje smo mi imenovali bezizglednim ili teško mogućim.
Mi smo oduvek bili mišljenja da je javna pozicija vrhunac nečije karijere, ne zbog novca, nego zbog uloge i ugleda, a ovi zakoni čine mnogo težim da bilo ko naruši ugled neke javne funkcije koju obavlja i to smatramo istinskom odgovornošću, a ne pribegavanju patetici i paušalnosti bilo kog tipa. Hvala.

Hvala, potpredsednice.
Iskoristiću ovo vreme da malo prodiskutujemo i o nekim stavovima koje su iznosile danas moje kolege iz drugih poslaničkih klubova.
Pažljivo slušamo i komentarišemo u poslaničkom klubu i prosto nam je neverovatno otkud se tako pojavi tolika žal za službom društvenog knjigovodstva ili za zavodom za obračun plaćanja koji je na jedan neverovatan način ukinut, koji je imao kontrolni mehanizam i onda se čudimo zašto nam je penzioni fond prazan, zašto neko može sebi da da za pravo da ne plaća poreze i doprinose i da nam se povećava javni dug.
Slušamo razne žalopojke nekih koji su direktni učesnici svega toga. Znači, neću da imenujem nikog posebno neka se prepoznaju. Tada su mnoge stvari koje su bile kvalitetne, korisne, uništene bez ikakvog objašnjenja i razloga. Verovatno će se neko drugi baviti motivima.
Kada sam danas u delu kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pričao, nisam hteo da navodim primere iz naše zemlje, kada je u pitanju onaj nadzor revizije, pa sam upravo naveo primer kompanije "Enron". Na sreću, mi nismo imale neke posledice, imale su neke zemlje u okruženju, kao što je Hrvatska, koliko se sećam Rumunija, Mađarska. Možda ću pogrešiti, izvinjavam se. Revizorska kuća Artur Ardensona, koja je bila među prvih pet svetski priznatih revizorskih kuća, ili nije videla, nije čitala iz dokumenata koja su tamo njima prezentovani ili nije htela i onda je došlo do čega je došlo.
Znači, to je ono o čemu pričamo. Nekim kolegama ovde nije jasno da se upravo ovim uvodi taj nadzor, jednostavno nadzor nad nadzor. Mora se povećati taj stepen odgovornosti da se ne bi iznenađivali kada se pojavi neka situacija, pa kao nismo znali. Prvo, imamo pozitivne rezultate, jedne godine pozitivne rezultate, druge godine, treće godine, a onda nam se desi to što nam se dešava.
Nažalost, da li su postojale namere, vraćam se na službu SDK da se ona ukine, da jednostavno ne postoji sistem kontrole plaćanja sveta. Tamo niste mogli, svi koji znaju i koji su tada poslovali, bilo šta da donesete tamo, ako nije ispravno, ako nisi lepo obračunao plate, ako nisi doneo račune kada podižeš gotovinu da ih opravdaš, da ti onaj službenik parafira. Potpuno neshvatljivo, takva je ta tendencija, ali nema veze. Nažalost, narod to zaboravlja, ali smo mi tu da ih podsetimo na sve ono dobro što je bilo i to je bila prethodnica posle onih privatizacija, koje su bile kakve su bile.
Jednostavno se nadam da će istražni organi od samog početka sagledati sve i napraviti detaljne analize svega, da li su nekada i zakoni donošeni sa nekom namerom, da li su oni bili u funkciji sve toga, pa se postavlja pitanje da li je neko radio u skladu sa zakonima. Opet kažem, treba da se vratimo unazad, na koji način su donošeni zakoni, čiji su interesi bili da se donesu takvi zakoni.
Još jednom moram da istaknem da je želja naše poslaničke grupe da podrži sve što je kvalitetno i da u praksi imamo što više ovako kvalitetnih zakona. Mislim da je ovo jedan odličan set zakona. Pored revizije računovodstva, rekao sam, možda je manje bitan, ali danas nama najvažniji za privredu. Ima privrednika koji još ne znaju koje će biti prednosti, oni će osetiti blagodeti zakona o faktoringu. Mislim da je to odlično i da je trebalo mnogo pre da se desi, da stavimo na dnevni red, da jednostavno prestane ta nelikvidnost kakav je bio sinonim za našu privredu i da jednostavno krenemo malo pozitivnijim tokom. Opet ponavljam, ne mogu više veliki da ucenjuju male. Znači, to vreme, od onog trenutka kada ovo izglasamo, je prošlost i rešiće mnoge probleme koje su brinule mala i srednja preduzeća.
Neću više oduzimati vreme. Još jednom ponavljam da je ovaj set zakona, koji je danas pred nama, znači od zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji, Zakona o faktoringu, jedan set zakona koji će uvesti neke nove trendove u privredi. Ističem da će poslanička grupa SPS, kao i sve do sada, ja kažem nije bitno da li je bila nekada u opoziciji, poziciji, ono što je bilo kvalitetno ona je to podržavala u punom kapacitetu, jer jednostavno nama je za mnoge stvari potreban konsenzus i to mora da nam bude zvezda vodilja. Zahvaljujem se.

Potpredsedniče, vi ste grubo prekršili Poslovnik.
Ne znam po kom osnovu ste dali prethodnom govorniku reč?
Znači, ne pričamo o amandmanima danas, ne na vreme poslaničke grupe, znači, prosto neverovatno, pogotovo da slušamo ovakve besmislene priče uperene protiv crkve. Mislim da to nije vreme ni mesto ovde da pričamo o tome. To je totalno nedopustivo, i dobacivanje i mislim da uopšte nema smisla možda ste napravili propust, ali molim vas da to više ne činite.