Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo predstavlja ne samo normativnu standardizaciju propisa koje Republika Srbija usklađuje sa propisima EU, već, što je po mom mišljenju mnogo važnije, otvara normativni prostor za obezbeđivanje zakonske regulative koja će građanima Republike Srbije omogućiti uslove za život po visokim standardima.
Drugim rečima, ovi zakoni obezbeđuju da se u tržišnim uslovima liberalnog kapitalizma uvedu standardi koji će, sa jedne strane sankcionisati prirodnu težnju preduzetnika da ostvare profit, a sa druge strane omogućiti građanima Republike Srbije uslove za normalan život u takvim društvenim okolnostima.
Ustavni osnov za donošenje Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.
Predloženim zakonskim rešenjem nastoji se da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i da se zaštite interesi potrošača. Pored činjenice da se nacionalno zakonodavstvo uskladi sa međunarodnim propisima i standardima, suština i prioritet ovog zakonskog rešenja je da se zakonskim rešenjima reguliše ispravnost predmeta opšte upotrebe i da se obezbedi njihov efikasan nadzor. Time će se obezbediti sigurnost za građane Republike Srbije koji ove predmete koriste. Pored toga, zakonom će se sveobuhvatno urediti uslovi zdravstvene ispravnosti koje moraju da imaju predmeti iz oblasti opšte upotrebe a koje svakodnevno koriste građani Republike Srbije. Veoma je važno da se ovim zakonskim rešenjima urede uslovi zdravstvene ispravnosti koje moraju da ispune predmeti koji su namenjeni za ljudsku upotrebu a koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvozom ili izvozom stavljaju u promet.
Ponuđena zakonska rešenja obezbeđuju uslove za efikasno vršenje nadzora nad zdravstvenom ispravnošću predmeta opšte upotrebe. Pored toga, ovim rešenjima se bliže uređuju uslovi da se efikasnim nadzorom vrši zdravstvena ispravnost nad predmetima opšte upotrebe. Ujedno, a po mom mišljenju to je veoma važno, utvrđuje se i odgovornost subjekata koji stavljaju u promet odnosno proizvode i prodaju predmete opšte upotrebe. Ponuđena zakonska rešenja otklanjaju probleme koji su stvarali poteškoće u dosadašnjoj zakonskoj praksi.
Treba podsetiti da su propisi koji su regulisali ovu praksu doneti još daleke 1991. godine i da su u mnogim segmentima zastareli, a posebno zbog činjenice što ih je trebalo uskladiti sa pravnom regulativom EU. Drugim rečima, usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, uključujući pri tom načelo poštenja i savesnosti u prometu predmeta opšte upotrebe.
Ukratko, donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za kvalitetniji i efikasniji pristup u kontroli i praćenju zdravstvene ispravnosti i opšte upotrebe. Zakon će regulisati obaveze i odgovornost subjekata u poslovanju ovim predmetima i uspostavljanje sistema sledljivosti koji će omogućiti kompletno praćenje svih faza proizvodnje, prerade i prometa predmeta opšte upotrebe, kao i da će se obezbediti uslovi da građani Republike Srbije ali i drugi korisnici predmeta opšte upotrebe budu zaštićeni. Na taj način kreiranje politike u ovoj oblasti sankcionisaće sve potencijalne probleme i otkloniće opasnosti u zdravstvenoj ispravnosti predmeta za opštu upotrebu. Posebno značajan cilj koji će se postići ovim zakonom je stvaranje normativnih uslova za efikasno vršenje nadzora nadležnih organa u realizaciji ovih pitanja.
Poštovane kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o biocidnim proizvodima je povećanje efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o biocidnim proizvodima. Pored toga, ovim izmenama se postiže efikasnija kontrola primene propisa donetih na osnovu ovoga zakona, što se postiže propisivanjem ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora. Ovaj nadzor vrši se definisanjem rada sanitarnih inspektora i jasnijim definisanjem ovlašćenja inspektora.
Ponuđenim izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodnim ne dira se u suštinu rešenja pomenutog zakona. Drugim rečima, predložene izmene i dopune bliže regulišu obaveze sanitarnih inspektora u postupku nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi.
Treba podsetiti da se ovim izmenama i dopunama ne odstupa od rešenja koja su za ovu oblast data u normativnoj regulativi EU. Osnovni problem koji predloženi zakon treba da reši je pitanje stručnog i kvalifikacionog znanja sanitarnih inspektora. Cilj ovog zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja biocidnim proizvodima na teritoriji Republike Srbije. Cilj je osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama, ali želim posebno da naglasim, cilj ponuđenih zakonskih rešenja je i odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovog zakona.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o hemikalijama, koji je donet 2009. godine, uneo je novi jedinstven način upravljanja hemikalijama u našoj zemlji. Ovaj način u skladu je sa propisima EU i osigurava visoki nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. On ujedno obezbeđuje i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU, ali i drugim zemljama. Zakonom se obezbeđuje i odgovarajući stručni nadzor nad primenom zakonskih normi, odnosno kontrola korišćenja i primene hemikalija na tržištu EU i drugim zemljama.
Ovim zakonom uređuju se, između ostalog, i svi proizvodi namenjeni za opštu upotrebu. Međutim, zbog efikasnosti, nametnula se potreba za donošenje izmena i dopuna Zakona o hemikalijama i propisa koji su doneti na osnovu njega. Ponuđene izmene i dopune zakonskih rešenja propisuju ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora i za rad sanitarnih inspektora, kao i preciziranje i definisanje njihovih ovlašćenja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dovode se u pitanje rešenja data u Zakonu o hemikalijama.
Drugim rečima, ponuđenim izmenama i dopunama preciziraju se zakonski termini i uvode se sanitarni inspektori u postupak nadzora nad primenom propisa kojim se uređuju hemikalije. Dakle, i dalje važi osnovni princip evropskih propisa iz oblasti hemikalija. Tim propisima regulišu se uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno utvrđuje se uticaj hemikalija na zdravlje ljudi i njihovu životnu sredinu.
Osnovni cilj ovih zakonskih izmena je uspostavljanje i održavanje, ali i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji naše zemlje. Zakonske izmene imaju za cilj osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Posredan cilj izmena i dopuna Zakona je poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama i, što je posebno važno, stručni nadzor nad primenom ponuđenih zakonskih rešenja.
Zbog tih ciljeva, koji će Republici Srbiji omogućiti bolje uslove za život i njenim građanima, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će održati sva tri pomenuta zakona. Hvala na pažnji.
Poštovan potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima i cenjene kolege narodni poslanici, Zakon o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, spada u paket strateških zakona koji treba da obezbede da poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji stekne legitimitet strateške privredne grane.
Ovaj zakon uz druge zakone koji regulišu poljoprivrednu proizvodnju treba da stvori normativne pretpostavke da se u našoj zemlji, u poljoprivredu uvedu nova znanja i nove tehnologije i da se na taj način stave u funkciju svi resursi i sve pretpostavke koje će omogućiti da Srbija na svetskoj pijaci hrane postne nezaobilazan faktor i poželjan partner.
Zakonskom regulativom obezbedićemo da se proizvodnja hrane usaglasi i standardizuje prema pravilima koje u ovoj oblasti postoje u normativima EU i Svetske trgovinske organizacije. Da bi to omogućili, mi u Srbiji treba da obezbedimo uslove koji će našim poljoprivrednim proizvođačima, na svim delovima teritorije Republike Srbije otvoriti mogućnosti za maksimalno korišćenje različitih komparativnih prednosti kojima naša zemlja raspolaže u proizvodnji hrane. Između različitih komparativnih prednosti koje kao zakonodavni organ treba da uočimo i afirmišemo, mi moramo da stvorimo i uslove, da svi naši poljoprivredni proizvođači, odnosno svi oni ljudi koji žive po našim selima i privređuju u različitim granam poljoprivrede, moraju imaju, bar u zakonskom smislu, jednako stimulativne uslove da se bave svojom proizvodnjom, nezavisno od poseda kojim raspolaže.
Drugim rečima, mi u poljoprivrednoj proizvodnji ne smemo imati građane prvog i drugog reda, ne smemo stimulisati veleposednike i zanemarivati male proizvođače, jer mali proizvođači na posedima od jedan, dva ili tri hektara zemlje, takođe doprinose ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Svi u ovoj skupštini, nezavisno od toga, da li predstavljamo vladajuću koaliciju ili smo u opoziciji, složićemo se oko činjenice, da je poljoprivredna proizvodnja strateška grana ukupnog ekonomskog razvoja Srbije.
Potičem iz poljoprivrednog kraja, iz žitorodne Mačve i veoma dobro poznajem probleme sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači u ovom delu Srbije. Uveren sam da su problemi sa kojima se suočavaju u Mačvani, potpuno isti sa problemima koji tište seljaka u Prokuplju, Čačku, Vojvodini i drugim delovima Srbije.
Upravo zbog toga očekujem od ministra poljoprivrede koji pored toga, što potiče iz poljoprivrednog kraja i poznaje život i probleme ljudi na selu, a ima i bogato iskustvo kao ministar pravde, da preko ministarstva na čijem je čelu, pokrene mehanizme da se u zakonskoj regulativi obezbede uslovi da se naši poljoprivredni proizvođači pod jednakim uslovima bave poljoprivrednom proizvodnjom.
To znači da Ministarstvo poljoprivrede treba da predloži zakonsku i drugu normativnu regulativu koja će stvoriti normativne pretpostavke da se svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, nezavisno od veličine, bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Drugim rečima, kreditni aranžmani cena i aranžmani otkupa viška poljoprivrednih proizvoda moraju biti jednako dostupni svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Na taj način eliminisaćemo monopole na tržištu poljoprivrednih proizvoda i obezbediti motiv za zdravu tržišnu utakmicu, a to će sa drugim merama, uključujući i zakon o kojem danas raspravljamo, obezbediti uslove da se pokrene zdrava konkurencija u proizvodnji hrane i da se stave u funkciju sve komparativne prednosti kojima naša zemlja u ovoj oblasti raspolaže.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti predstavlja jedan od suštinski važnih zakona koji doprinose unapređenju kvaliteta i kvantiteta poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Ovim zakonom ne zaštićuje se samo intelektualna svojina kojom Srbija treba da poštuje međunarodne ugovore i konvencije već se unapređuje sistem normi i propisa kojima Republika Srbija otvara perspektive za pristupanje i punopravno članstvo u međunarodnoj uniji za zaštitu mnogih biljnih sorti. Ujedno, usvajanjem ovog zakona ispuniće se još jedan uslov za pristupanje naše zemlje STO. Pored toga, oplemenjivačima biljnih sorti omogući će se i pristup stranim novostvorenim sortama koje oplemenjivači ne mogu da uvedu u proizvodnju bez mogućnosti zaštite vlastitih oplemenjivačkih prava u skladu sa zakonom.
Ovaj zakon stvoriće pretpostavke da se poljoprivrednim proizvođačima omogući pristup velikom broju zaštićenih biljnih sorti, što će u krajnjem dovesti do značajnog povećanja od poljoprivredne proizvodnje.
Izmene i dopune ovog zakona doprineće da se prava oplemenjivača biljnih sorti u ovoj zemlji usklade sa pravima u međunarodnoj utakmici, što je neophodan uslov za članstvo Republike Srbije u STO i drugim asocijacijama.
Ne treba ni podsećati da se naša zemlja obavezala da u najkraćem roku pokrene proceduru radi usvajanja ovog zakona, čijim će usvajanjem ispuniti uslove da postane punopravni član Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i za pristupanje STO.
Nezavisno od normativne procedure ovaj zakon će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju u našoj zemlji, ali i na slobodnu razmenu reproduktivnih materijala i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između Republike Srbije i ostalih država potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti biljnih sorti.
Zakon će se stimulisati povećanje tržišne konkurentnosti, omogući će veći priliv stranih i domaćih sorti na našem tržištu što će u krajnjem obezbediti našim proizvođačima mogućnost podizanja proizvodnih zasada, boljeg fitosanitarnog stanja. Ujedno, ovim zakonom obezbediće se afirmacija znanja kojim naša zemlja raspolaže u ovoj oblasti i zaštita tog znanja. Omogući će se obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti zaštite prava oplemenjivača u svim segmentima od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i za razmenu rezultata u oplemenjivanju biljnih sorti sa drugim organizacijama i institucijama koje obavljaju ovu delatnost u međunarodnoj zajednici.
Posebno je važno što će se usvajanjem ovog zakona stvoriti uslovi da naša zemlja postane član Međunarodne unije za zaštitu biljnih sorti i da pristupi STO.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala na pažnji.
Poštovana potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici, set zakona o čijim predlozima danas raspravljamo doprineće u dobroj meri da se normativno urede oblasti koje regulišu i da se pravni poredak Republike Srbije i ovim zakonima usaglasi sa važećim normama u međunarodnoj zajednici, posebno sa normama u onim asocijacijama prema kojima Srbija ispoljava zainteresovanost za članstvo, kao što je EU. U tom smislu zakonski predlozi koji su predmet današnje rasprave predstavljaju korak bliže, kojim se Srbija približava ispunjavanju standarda koje pred nju stavljaju naši međunarodni partneri.
Međutim, po mom dubokom uverenju usvajanjem ovih zakona mi ćemo stvoriti dobre pretpostavke za uspostavljanje pravnog poretka koji će konzistentno učvrstiti pravnu sigurnost i definisati prava i obaveze svih subjekata učesnika u procesima koje ovi zakonski predlozi regulišu. Da bi ovi zakonski predlozi dobili što optimalniji kvalitet u svojoj konačnoj formi potrebno je da u konstruktivnoj raspravi svih narodnih poslanika, kroz razmatranje i ovih predloga i amandmana dođemo do rešenja koja će doprineti razvoju pravnog poretka u našoj zemlji u celini i posebno do jačanja pravne sigurnosti i sloboda i prava građana.
U dobroj meri da će svi učesnici u današnjoj raspravi o ovim zakonskim predlozima doprineti da dođemo do najboljih rešenja, dozvolite mi da se u ime poslaničke grupe SPS-JS kroz nekoliko segmenata osvrnem na predloge ovih zakona i da ukažem na elemente i rešenja koji ovi zakonski predlozi nude.
Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preduzete obaveze po inostranim kreditima odnosno zajmovima svoj ustavni osnov nalaze u članu 97. tačke 6. i 17. Ustava Republike Srbije kojim se utvrđuje da Republika Srbija uređuje pravni položaj privrednih subjekata, monetarni i bankarski sistem, kao i druge odnose u ovoj oblasti od interesa za Republiku.
Pored uporišta u Ustavu osnov za donošenje ovog zakona počiva i na nizu drugih pravnih propisa koji regulišu ovu oblast. Jedan od osnovnih razloga da se ovaj zakon donese temelji se i na potrebi da se reguliše plaćanje dugova i obaveza koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koje su nastale pre uvođenja sankcija UE našoj zemlji. Na taj način su dužnici i garanti banke i privredni subjekti umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema Republici Srbiji.
Uspostavljanjem takvih normativnih rešenja, država kao poverilac je u mnogo povoljnijem položaju, jer joj se obezbeđuje kompletan prihod od naplate ovih potraživanja, ali i kontrola postupka i načina regulisanja tih potraživanja.
Država će biti u poziciji da procenjuje svoj interes i određuje način i model za regulisanje odnosa sa svakim privrednim subjektom, da procenjuje značaj tog privrednog subjekta, njegov status i vlasnički odnos, posebno u svetlu činjenice korišćenja sredstava iz budžeta.
Osnovni problem koji ovim zakonom Republika Srbija treba da reši je regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa sa indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, tako što će ih osloboditi obaveza po inokreditima koji su nastali pre uvođenja sankcija UN, a koji su evidentirani u njihovim bilansima i koje ovi privredni subjekti ne mogu servisirati iz tekućih prihoda.
Ovaj zakon ima za cilj da oslobodi od obaveza servisiranja duga ona preduzeća, čije poslovanje ima javni značaj za celokupni sistem i obezbediće nesmetano funkcionisanje Republike Srbije da za njih izdvaja sredstva iz budžeta i da izdaje garancije za nova zaduženja. Ujedno, zakon će regulisati unutrašnje dugove po osnovu obaveza koje Republika Srbija preuzima prema inopoveriocima, a koje navodni dužnici ne servisiraju. Posebno je važno što će ovaj zakon doprineti tzv. čišćenju bilansa navedenih pravnih lica.
Treba napomenuti da primena ovog zakona neće doprineti novim opterećenjima građana i privrede i da se on odnosi na postojeće privredne subjekte, indirektne budžetske korisnike, te da neće stimulisati pojavu novih privrednih subjekata sa ovakvim problemima.
Zakon o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu za dodelu pojedinih zajmova između KFV – Frankfurta na Majni i NBS kao agenta, Republika Srbija ispunjava razloge koji su sadržani u članu 5. stav 2. Zakona o javnom dugu i članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Zakonom o budžetu u članu 3. je predviđeno da će Republika Srbija odobriti projekat zajma sa KFV za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji, preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku, temelji se na činjenici da je Republika Srbija Zakonom o budžetu za 2011. godinu, predvidela da će odobriti projekte sa KFV, za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona biće stavljene u funkciju odredbe ugovora o zajmu koje će obezbediti da kreditne linije dopru do onih subjekata u našoj zemlji kojima su namenjeni. Treba podsetiti da su pojedinačne odredbe ugovora o dodeli zajma vrlo precizne i da su svi subjekti u ugovoru dovedeni u poziciju da odredbe ugovora, uključujući namenu plasiranja kreditnih sredstava, izvršavaju po veoma preciznim kriterijumima.
Država Srbija će usvajanjem ovog zakona ispuniti obaveze koje je preuzela sporazumom o usaglašavanju svoje normative sa propisima EU i ojačati svoj normativni poredak. Ujedno ovaj zakon otvara i perspektive za otvaranje novih kreditnih aranžmana za naše privredne subjekte, posebno za mala i srednja preduzeća kojima su, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, ovakve kreditne linije i predviđene.
Poštovane kolege narodni poslanici, treći zakonski predlog o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o igrama na sreću. Iako je Republika Srbija još u julu 2004. godine zakonski regulisala ovu oblast društvenog života, a od januara 2005. godine pri Ministarstvu finansija deluje Uprava za igre na sreću kao organ u sastavu ovog ministarstva, nagle promene, kako u oblasti tehnologija koje prate igre na sreću, tako i u povećanju različitih oblika i forme ove društvene aktivnosti, uticale su na potrebu da se postojeći zakon iz 2004. godine mora menjati i prilagođavati narastajućim promenama, što je i učinjeno u decembru 2010. godine, kada je ova Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o igrama na sreću.
Međutim, polazeći od činjenice da se u ovoj oblasti obrću ogromna finansijska sredstva i da je za samo pet proteklih godina od naknada od igara na sreću ostvaren prihod od preko 301 miliona evra, a broj uplatnih i isplatnih mesta priređivača igara na sreću porastao sa 300, koliko ih je bilo u 2004. godine, na 1.267 u decembru prošle godine, dok je broj automata u istom periodu povećan sa 5.026 na 17. 982, nedvosmisleno se pokazuje da je reč o značajnoj aktivnosti koja pokreće ogromna finansijska sredstva i pokazuje uzlaznu liniju razvoja. Pokazalo da se ovakvo ekpanzivni razvoj igara na sreću u našoj zemlji, kako po broju subjekata koji učestvuju u ovoj aktivnosti, tako i po broju tehnoloških rešenja koja se svakodnevno pojavljuju na tržištu igara na sreću, nije moguće pratiti postojećim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti i da država Srbija ne može da prati naplatu naknade enormnih povećanja različitih formi ove vrste poslovanja, zbog čega ostaje uskraćena za ogromna finansijska sredstva koja bi adekvatnom regulativom u velikoj meri doprinela popunjavanju republičkog budžeta.
Pored prevaziđenih normativnih rešenja koja su do sada regulisala igre na sreću, pokazalo se u praksi da je nedefinisana i prevaziđena i organizaciona struktura Uprave za igre na sreću, što se potvrđuje problemima u praksi svakodnevnog rada ovog organa. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću otvoriti put da Republika Srbija na sveobuhvatan i transparentan način normatizuje ovu oblast i omogućiće društvenu odgovornost u obavljanju ove delatnosti. Novi zakon će obezbediti zaštitu maloletnih lica i prevenciju bolesti zavisnosti kod učenika u igrama na sreću. Ovakvim rešenjima naša zemlja među prvima u regionu preuzima društvenu odgovornost prema organizovanju ove aktivnosti i zaštite učesnika u njoj, odnosno građana i maloletnih lica, čime na najbolji način sledi iskustva i normativu prakse EU.
Polazeći od analize postojećeg stanja u organizovanju igara na sreću u našoj zemlji i kontrole koju Republika Srbija preko nadležnih organa vrši u ovoj oblasti, posebno u oblasti terenske kontrole i nadzora, priređivača igara na sreću, kao i u oblasti naplate doprinosa, pokazalo se da bez novih zakonskih rešenja nije moguće popraviti stanje u ovoj oblasti. To za posledicu ima mnogo manje prihode u budžetu, enormno povećanje nekih priređivača i priređivanje različitih oblika igara na sreću, posebno elektronskih koje nije moguće kontrolisati prema postojećim propisima. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću o kojem danas raspravljamo doprineti da se od organizovanja igara na sreću značajno povećaju budžetski prihodi, što će uticati na efikasniju, ravnomerniju stabilnost budžeta.
Zakonom se obezbeđuje elektronska kontrola i nadzor sprovođenja njegovih odredaba, a posebno je važno što će se novim zakonom eliminisati nelegalni priređivači igara na sreću kojih u ovom trenutku ima mnogo i koji postojećim zakonskim rešenjima nije bilo moguće sankcionisati.
Posebno je značajno što nov zakon ima rešenja za moderne tehnološke procese koji otvaraju neslućene mogućnosti za organizovanje igara na sreću elektronskim putem i što na vrlo liberalan i transparentan način otvara srpsko tržište za organizovanje ovih aktivnosti, ali istovremeno i precizno utvrđuje način kontrole igara na sreću koje se i organizuju putem elektronskih komunikaciju i definiše sankcije za prekršioce.
Posebno zbog čega je ovaj zakonski predlog značajan u odnosu na postojeća zakonska rešenja je uvođenje društvene odgovornosti koju sam vam već pomenuo. Svedoci smo realnog stanja da su sve brojniji učesnici različitih oblika igara na sreću, posebno kladionica i automata, maloletna lica i deca školskog uzrasta. Njihovo bavljenje ovim aktivnostima ne samo da razara njihove socio - psihološke karakteristike, ne samo da ih odvraća od učenja i rada i stvara im lažnu predstavu da se do bogatstva može doći bez učenja i rada već, što je mnogo opasnije, formira tešku bolest zavisnosti i formira socijalno-devijantne ličnosti društveno-štetnog profila poput narkomana, alkoholičara i drugih.
Novi zakon o igrama na sreću prepoznaje ove akutne društvene pojave i pronalazi adekvatna normativna rešenja za njihovo preventivno eliminisanje. Zbog toga smatram da ovaj zakon predstavlja značajan korak napred u sveukupnom regulisanju veoma važne oblasti društvenog delovanja i da će imati značajan uticaj, ne samo u jačanju kontrole, u igrama na sreću, u povećanju budžetskih prihoda od ovog oblika poslovanja, već što je, po mom mišljenju, mnogo važnije što će sprečiti pojave devijantnog ponašanja, bolesti zavisnosti i sl, a sprečiće i zloupotrebu dece, da bi se ostvario profit.
Borba za opravdano sticanje profita ne sme imati opravdanje u zloupotrebi dece, ma kakvim se to imenom nazivalo i u ma kakve se oblande različitih formi igara na sreću pakovale želje njihovih organizatora.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje glasati za ova ponuđena zakonska rešenja.