Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo predstavlja ne samo normativnu standardizaciju propisa koje Republika Srbija usklađuje sa propisima EU, već, što je po mom mišljenju mnogo važnije, otvara normativni prostor za obezbeđivanje zakonske regulative koja će građanima Republike Srbije omogućiti uslove za život po visokim standardima.
Drugim rečima, ovi zakoni obezbeđuju da se u tržišnim uslovima liberalnog kapitalizma uvedu standardi koji će, sa jedne strane sankcionisati prirodnu težnju preduzetnika da ostvare profit, a sa druge strane omogućiti građanima Republike Srbije uslove za normalan život u takvim društvenim okolnostima.
Ustavni osnov za donošenje Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.
Predloženim zakonskim rešenjem nastoji se da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i da se zaštite interesi potrošača. Pored činjenice da se nacionalno zakonodavstvo uskladi sa međunarodnim propisima i standardima, suština i prioritet ovog zakonskog rešenja je da se zakonskim rešenjima reguliše ispravnost predmeta opšte upotrebe i da se obezbedi njihov efikasan nadzor. Time će se obezbediti sigurnost za građane Republike Srbije koji ove predmete koriste. Pored toga, zakonom će se sveobuhvatno urediti uslovi zdravstvene ispravnosti koje moraju da imaju predmeti iz oblasti opšte upotrebe a koje svakodnevno koriste građani Republike Srbije. Veoma je važno da se ovim zakonskim rešenjima urede uslovi zdravstvene ispravnosti koje moraju da ispune predmeti koji su namenjeni za ljudsku upotrebu a koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvozom ili izvozom stavljaju u promet.
Ponuđena zakonska rešenja obezbeđuju uslove za efikasno vršenje nadzora nad zdravstvenom ispravnošću predmeta opšte upotrebe. Pored toga, ovim rešenjima se bliže uređuju uslovi da se efikasnim nadzorom vrši zdravstvena ispravnost nad predmetima opšte upotrebe. Ujedno, a po mom mišljenju to je veoma važno, utvrđuje se i odgovornost subjekata koji stavljaju u promet odnosno proizvode i prodaju predmete opšte upotrebe. Ponuđena zakonska rešenja otklanjaju probleme koji su stvarali poteškoće u dosadašnjoj zakonskoj praksi.
Treba podsetiti da su propisi koji su regulisali ovu praksu doneti još daleke 1991. godine i da su u mnogim segmentima zastareli, a posebno zbog činjenice što ih je trebalo uskladiti sa pravnom regulativom EU. Drugim rečima, usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, uključujući pri tom načelo poštenja i savesnosti u prometu predmeta opšte upotrebe.
Ukratko, donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za kvalitetniji i efikasniji pristup u kontroli i praćenju zdravstvene ispravnosti i opšte upotrebe. Zakon će regulisati obaveze i odgovornost subjekata u poslovanju ovim predmetima i uspostavljanje sistema sledljivosti koji će omogućiti kompletno praćenje svih faza proizvodnje, prerade i prometa predmeta opšte upotrebe, kao i da će se obezbediti uslovi da građani Republike Srbije ali i drugi korisnici predmeta opšte upotrebe budu zaštićeni. Na taj način kreiranje politike u ovoj oblasti sankcionisaće sve potencijalne probleme i otkloniće opasnosti u zdravstvenoj ispravnosti predmeta za opštu upotrebu. Posebno značajan cilj koji će se postići ovim zakonom je stvaranje normativnih uslova za efikasno vršenje nadzora nadležnih organa u realizaciji ovih pitanja.
Poštovane kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o biocidnim proizvodima je povećanje efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o biocidnim proizvodima. Pored toga, ovim izmenama se postiže efikasnija kontrola primene propisa donetih na osnovu ovoga zakona, što se postiže propisivanjem ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora. Ovaj nadzor vrši se definisanjem rada sanitarnih inspektora i jasnijim definisanjem ovlašćenja inspektora.
Ponuđenim izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodnim ne dira se u suštinu rešenja pomenutog zakona. Drugim rečima, predložene izmene i dopune bliže regulišu obaveze sanitarnih inspektora u postupku nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi.
Treba podsetiti da se ovim izmenama i dopunama ne odstupa od rešenja koja su za ovu oblast data u normativnoj regulativi EU. Osnovni problem koji predloženi zakon treba da reši je pitanje stručnog i kvalifikacionog znanja sanitarnih inspektora. Cilj ovog zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja biocidnim proizvodima na teritoriji Republike Srbije. Cilj je osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama, ali želim posebno da naglasim, cilj ponuđenih zakonskih rešenja je i odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovog zakona.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o hemikalijama, koji je donet 2009. godine, uneo je novi jedinstven način upravljanja hemikalijama u našoj zemlji. Ovaj način u skladu je sa propisima EU i osigurava visoki nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. On ujedno obezbeđuje i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU, ali i drugim zemljama. Zakonom se obezbeđuje i odgovarajući stručni nadzor nad primenom zakonskih normi, odnosno kontrola korišćenja i primene hemikalija na tržištu EU i drugim zemljama.
Ovim zakonom uređuju se, između ostalog, i svi proizvodi namenjeni za opštu upotrebu. Međutim, zbog efikasnosti, nametnula se potreba za donošenje izmena i dopuna Zakona o hemikalijama i propisa koji su doneti na osnovu njega. Ponuđene izmene i dopune zakonskih rešenja propisuju ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora i za rad sanitarnih inspektora, kao i preciziranje i definisanje njihovih ovlašćenja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dovode se u pitanje rešenja data u Zakonu o hemikalijama.
Drugim rečima, ponuđenim izmenama i dopunama preciziraju se zakonski termini i uvode se sanitarni inspektori u postupak nadzora nad primenom propisa kojim se uređuju hemikalije. Dakle, i dalje važi osnovni princip evropskih propisa iz oblasti hemikalija. Tim propisima regulišu se uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno utvrđuje se uticaj hemikalija na zdravlje ljudi i njihovu životnu sredinu.
Osnovni cilj ovih zakonskih izmena je uspostavljanje i održavanje, ali i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji naše zemlje. Zakonske izmene imaju za cilj osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Posredan cilj izmena i dopuna Zakona je poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama i, što je posebno važno, stručni nadzor nad primenom ponuđenih zakonskih rešenja.
Zbog tih ciljeva, koji će Republici Srbiji omogućiti bolje uslove za život i njenim građanima, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će održati sva tri pomenuta zakona. Hvala na pažnji.

Poštovan potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima i cenjene kolege narodni poslanici, Zakon o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, spada u paket strateških zakona koji treba da obezbede da poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji stekne legitimitet strateške privredne grane.
Ovaj zakon uz druge zakone koji regulišu poljoprivrednu proizvodnju treba da stvori normativne pretpostavke da se u našoj zemlji, u poljoprivredu uvedu nova znanja i nove tehnologije i da se na taj način stave u funkciju svi resursi i sve pretpostavke koje će omogućiti da Srbija na svetskoj pijaci hrane postne nezaobilazan faktor i poželjan partner.
Zakonskom regulativom obezbedićemo da se proizvodnja hrane usaglasi i standardizuje prema pravilima koje u ovoj oblasti postoje u normativima EU i Svetske trgovinske organizacije. Da bi to omogućili, mi u Srbiji treba da obezbedimo uslove koji će našim poljoprivrednim proizvođačima, na svim delovima teritorije Republike Srbije otvoriti mogućnosti za maksimalno korišćenje različitih komparativnih prednosti kojima naša zemlja raspolaže u proizvodnji hrane. Između različitih komparativnih prednosti koje kao zakonodavni organ treba da uočimo i afirmišemo, mi moramo da stvorimo i uslove, da svi naši poljoprivredni proizvođači, odnosno svi oni ljudi koji žive po našim selima i privređuju u različitim granam poljoprivrede, moraju imaju, bar u zakonskom smislu, jednako stimulativne uslove da se bave svojom proizvodnjom, nezavisno od poseda kojim raspolaže.
Drugim rečima, mi u poljoprivrednoj proizvodnji ne smemo imati građane prvog i drugog reda, ne smemo stimulisati veleposednike i zanemarivati male proizvođače, jer mali proizvođači na posedima od jedan, dva ili tri hektara zemlje, takođe doprinose ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Svi u ovoj skupštini, nezavisno od toga, da li predstavljamo vladajuću koaliciju ili smo u opoziciji, složićemo se oko činjenice, da je poljoprivredna proizvodnja strateška grana ukupnog ekonomskog razvoja Srbije.
Potičem iz poljoprivrednog kraja, iz žitorodne Mačve i veoma dobro poznajem probleme sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači u ovom delu Srbije. Uveren sam da su problemi sa kojima se suočavaju u Mačvani, potpuno isti sa problemima koji tište seljaka u Prokuplju, Čačku, Vojvodini i drugim delovima Srbije.
Upravo zbog toga očekujem od ministra poljoprivrede koji pored toga, što potiče iz poljoprivrednog kraja i poznaje život i probleme ljudi na selu, a ima i bogato iskustvo kao ministar pravde, da preko ministarstva na čijem je čelu, pokrene mehanizme da se u zakonskoj regulativi obezbede uslovi da se naši poljoprivredni proizvođači pod jednakim uslovima bave poljoprivrednom proizvodnjom.
To znači da Ministarstvo poljoprivrede treba da predloži zakonsku i drugu normativnu regulativu koja će stvoriti normativne pretpostavke da se svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, nezavisno od veličine, bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Drugim rečima, kreditni aranžmani cena i aranžmani otkupa viška poljoprivrednih proizvoda moraju biti jednako dostupni svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Na taj način eliminisaćemo monopole na tržištu poljoprivrednih proizvoda i obezbediti motiv za zdravu tržišnu utakmicu, a to će sa drugim merama, uključujući i zakon o kojem danas raspravljamo, obezbediti uslove da se pokrene zdrava konkurencija u proizvodnji hrane i da se stave u funkciju sve komparativne prednosti kojima naša zemlja u ovoj oblasti raspolaže.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti predstavlja jedan od suštinski važnih zakona koji doprinose unapređenju kvaliteta i kvantiteta poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Ovim zakonom ne zaštićuje se samo intelektualna svojina kojom Srbija treba da poštuje međunarodne ugovore i konvencije već se unapređuje sistem normi i propisa kojima Republika Srbija otvara perspektive za pristupanje i punopravno članstvo u međunarodnoj uniji za zaštitu mnogih biljnih sorti. Ujedno, usvajanjem ovog zakona ispuniće se još jedan uslov za pristupanje naše zemlje STO. Pored toga, oplemenjivačima biljnih sorti omogući će se i pristup stranim novostvorenim sortama koje oplemenjivači ne mogu da uvedu u proizvodnju bez mogućnosti zaštite vlastitih oplemenjivačkih prava u skladu sa zakonom.
Ovaj zakon stvoriće pretpostavke da se poljoprivrednim proizvođačima omogući pristup velikom broju zaštićenih biljnih sorti, što će u krajnjem dovesti do značajnog povećanja od poljoprivredne proizvodnje.
Izmene i dopune ovog zakona doprineće da se prava oplemenjivača biljnih sorti u ovoj zemlji usklade sa pravima u međunarodnoj utakmici, što je neophodan uslov za članstvo Republike Srbije u STO i drugim asocijacijama.
Ne treba ni podsećati da se naša zemlja obavezala da u najkraćem roku pokrene proceduru radi usvajanja ovog zakona, čijim će usvajanjem ispuniti uslove da postane punopravni član Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i za pristupanje STO.
Nezavisno od normativne procedure ovaj zakon će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju u našoj zemlji, ali i na slobodnu razmenu reproduktivnih materijala i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između Republike Srbije i ostalih država potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti biljnih sorti.
Zakon će se stimulisati povećanje tržišne konkurentnosti, omogući će veći priliv stranih i domaćih sorti na našem tržištu što će u krajnjem obezbediti našim proizvođačima mogućnost podizanja proizvodnih zasada, boljeg fitosanitarnog stanja. Ujedno, ovim zakonom obezbediće se afirmacija znanja kojim naša zemlja raspolaže u ovoj oblasti i zaštita tog znanja. Omogući će se obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti zaštite prava oplemenjivača u svim segmentima od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i za razmenu rezultata u oplemenjivanju biljnih sorti sa drugim organizacijama i institucijama koje obavljaju ovu delatnost u međunarodnoj zajednici.
Posebno je važno što će se usvajanjem ovog zakona stvoriti uslovi da naša zemlja postane član Međunarodne unije za zaštitu biljnih sorti i da pristupi STO.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Poštovana potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici, set zakona o čijim predlozima danas raspravljamo doprineće u dobroj meri da se normativno urede oblasti koje regulišu i da se pravni poredak Republike Srbije i ovim zakonima usaglasi sa važećim normama u međunarodnoj zajednici, posebno sa normama u onim asocijacijama prema kojima Srbija ispoljava zainteresovanost za članstvo, kao što je EU. U tom smislu zakonski predlozi koji su predmet današnje rasprave predstavljaju korak bliže, kojim se Srbija približava ispunjavanju standarda koje pred nju stavljaju naši međunarodni partneri.
Međutim, po mom dubokom uverenju usvajanjem ovih zakona mi ćemo stvoriti dobre pretpostavke za uspostavljanje pravnog poretka koji će konzistentno učvrstiti pravnu sigurnost i definisati prava i obaveze svih subjekata učesnika u procesima koje ovi zakonski predlozi regulišu. Da bi ovi zakonski predlozi dobili što optimalniji kvalitet u svojoj konačnoj formi potrebno je da u konstruktivnoj raspravi svih narodnih poslanika, kroz razmatranje i ovih predloga i amandmana dođemo do rešenja koja će doprineti razvoju pravnog poretka u našoj zemlji u celini i posebno do jačanja pravne sigurnosti i sloboda i prava građana.
U dobroj meri da će svi učesnici u današnjoj raspravi o ovim zakonskim predlozima doprineti da dođemo do najboljih rešenja, dozvolite mi da se u ime poslaničke grupe SPS-JS kroz nekoliko segmenata osvrnem na predloge ovih zakona i da ukažem na elemente i rešenja koji ovi zakonski predlozi nude.
Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preduzete obaveze po inostranim kreditima odnosno zajmovima svoj ustavni osnov nalaze u članu 97. tačke 6. i 17. Ustava Republike Srbije kojim se utvrđuje da Republika Srbija uređuje pravni položaj privrednih subjekata, monetarni i bankarski sistem, kao i druge odnose u ovoj oblasti od interesa za Republiku.
Pored uporišta u Ustavu osnov za donošenje ovog zakona počiva i na nizu drugih pravnih propisa koji regulišu ovu oblast. Jedan od osnovnih razloga da se ovaj zakon donese temelji se i na potrebi da se reguliše plaćanje dugova i obaveza koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koje su nastale pre uvođenja sankcija UE našoj zemlji. Na taj način su dužnici i garanti banke i privredni subjekti umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema Republici Srbiji.
Uspostavljanjem takvih normativnih rešenja, država kao poverilac je u mnogo povoljnijem položaju, jer joj se obezbeđuje kompletan prihod od naplate ovih potraživanja, ali i kontrola postupka i načina regulisanja tih potraživanja.
Država će biti u poziciji da procenjuje svoj interes i određuje način i model za regulisanje odnosa sa svakim privrednim subjektom, da procenjuje značaj tog privrednog subjekta, njegov status i vlasnički odnos, posebno u svetlu činjenice korišćenja sredstava iz budžeta.
Osnovni problem koji ovim zakonom Republika Srbija treba da reši je regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa sa indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, tako što će ih osloboditi obaveza po inokreditima koji su nastali pre uvođenja sankcija UN, a koji su evidentirani u njihovim bilansima i koje ovi privredni subjekti ne mogu servisirati iz tekućih prihoda.
Ovaj zakon ima za cilj da oslobodi od obaveza servisiranja duga ona preduzeća, čije poslovanje ima javni značaj za celokupni sistem i obezbediće nesmetano funkcionisanje Republike Srbije da za njih izdvaja sredstva iz budžeta i da izdaje garancije za nova zaduženja. Ujedno, zakon će regulisati unutrašnje dugove po osnovu obaveza koje Republika Srbija preuzima prema inopoveriocima, a koje navodni dužnici ne servisiraju. Posebno je važno što će ovaj zakon doprineti tzv. čišćenju bilansa navedenih pravnih lica.
Treba napomenuti da primena ovog zakona neće doprineti novim opterećenjima građana i privrede i da se on odnosi na postojeće privredne subjekte, indirektne budžetske korisnike, te da neće stimulisati pojavu novih privrednih subjekata sa ovakvim problemima.
Zakon o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu za dodelu pojedinih zajmova između KFV – Frankfurta na Majni i NBS kao agenta, Republika Srbija ispunjava razloge koji su sadržani u članu 5. stav 2. Zakona o javnom dugu i članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Zakonom o budžetu u članu 3. je predviđeno da će Republika Srbija odobriti projekat zajma sa KFV za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji, preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku, temelji se na činjenici da je Republika Srbija Zakonom o budžetu za 2011. godinu, predvidela da će odobriti projekte sa KFV, za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona biće stavljene u funkciju odredbe ugovora o zajmu koje će obezbediti da kreditne linije dopru do onih subjekata u našoj zemlji kojima su namenjeni. Treba podsetiti da su pojedinačne odredbe ugovora o dodeli zajma vrlo precizne i da su svi subjekti u ugovoru dovedeni u poziciju da odredbe ugovora, uključujući namenu plasiranja kreditnih sredstava, izvršavaju po veoma preciznim kriterijumima.
Država Srbija će usvajanjem ovog zakona ispuniti obaveze koje je preuzela sporazumom o usaglašavanju svoje normative sa propisima EU i ojačati svoj normativni poredak. Ujedno ovaj zakon otvara i perspektive za otvaranje novih kreditnih aranžmana za naše privredne subjekte, posebno za mala i srednja preduzeća kojima su, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, ovakve kreditne linije i predviđene.
Poštovane kolege narodni poslanici, treći zakonski predlog o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o igrama na sreću. Iako je Republika Srbija još u julu 2004. godine zakonski regulisala ovu oblast društvenog života, a od januara 2005. godine pri Ministarstvu finansija deluje Uprava za igre na sreću kao organ u sastavu ovog ministarstva, nagle promene, kako u oblasti tehnologija koje prate igre na sreću, tako i u povećanju različitih oblika i forme ove društvene aktivnosti, uticale su na potrebu da se postojeći zakon iz 2004. godine mora menjati i prilagođavati narastajućim promenama, što je i učinjeno u decembru 2010. godine, kada je ova Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o igrama na sreću.
Međutim, polazeći od činjenice da se u ovoj oblasti obrću ogromna finansijska sredstva i da je za samo pet proteklih godina od naknada od igara na sreću ostvaren prihod od preko 301 miliona evra, a broj uplatnih i isplatnih mesta priređivača igara na sreću porastao sa 300, koliko ih je bilo u 2004. godine, na 1.267 u decembru prošle godine, dok je broj automata u istom periodu povećan sa 5.026 na 17. 982, nedvosmisleno se pokazuje da je reč o značajnoj aktivnosti koja pokreće ogromna finansijska sredstva i pokazuje uzlaznu liniju razvoja. Pokazalo da se ovakvo ekpanzivni razvoj igara na sreću u našoj zemlji, kako po broju subjekata koji učestvuju u ovoj aktivnosti, tako i po broju tehnoloških rešenja koja se svakodnevno pojavljuju na tržištu igara na sreću, nije moguće pratiti postojećim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti i da država Srbija ne može da prati naplatu naknade enormnih povećanja različitih formi ove vrste poslovanja, zbog čega ostaje uskraćena za ogromna finansijska sredstva koja bi adekvatnom regulativom u velikoj meri doprinela popunjavanju republičkog budžeta.
Pored prevaziđenih normativnih rešenja koja su do sada regulisala igre na sreću, pokazalo se u praksi da je nedefinisana i prevaziđena i organizaciona struktura Uprave za igre na sreću, što se potvrđuje problemima u praksi svakodnevnog rada ovog organa. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću otvoriti put da Republika Srbija na sveobuhvatan i transparentan način normatizuje ovu oblast i omogućiće društvenu odgovornost u obavljanju ove delatnosti. Novi zakon će obezbediti zaštitu maloletnih lica i prevenciju bolesti zavisnosti kod učenika u igrama na sreću. Ovakvim rešenjima naša zemlja među prvima u regionu preuzima društvenu odgovornost prema organizovanju ove aktivnosti i zaštite učesnika u njoj, odnosno građana i maloletnih lica, čime na najbolji način sledi iskustva i normativu prakse EU.
Polazeći od analize postojećeg stanja u organizovanju igara na sreću u našoj zemlji i kontrole koju Republika Srbija preko nadležnih organa vrši u ovoj oblasti, posebno u oblasti terenske kontrole i nadzora, priređivača igara na sreću, kao i u oblasti naplate doprinosa, pokazalo se da bez novih zakonskih rešenja nije moguće popraviti stanje u ovoj oblasti. To za posledicu ima mnogo manje prihode u budžetu, enormno povećanje nekih priređivača i priređivanje različitih oblika igara na sreću, posebno elektronskih koje nije moguće kontrolisati prema postojećim propisima. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću o kojem danas raspravljamo doprineti da se od organizovanja igara na sreću značajno povećaju budžetski prihodi, što će uticati na efikasniju, ravnomerniju stabilnost budžeta.
Zakonom se obezbeđuje elektronska kontrola i nadzor sprovođenja njegovih odredaba, a posebno je važno što će se novim zakonom eliminisati nelegalni priređivači igara na sreću kojih u ovom trenutku ima mnogo i koji postojećim zakonskim rešenjima nije bilo moguće sankcionisati.
Posebno je značajno što nov zakon ima rešenja za moderne tehnološke procese koji otvaraju neslućene mogućnosti za organizovanje igara na sreću elektronskim putem i što na vrlo liberalan i transparentan način otvara srpsko tržište za organizovanje ovih aktivnosti, ali istovremeno i precizno utvrđuje način kontrole igara na sreću koje se i organizuju putem elektronskih komunikaciju i definiše sankcije za prekršioce.
Posebno zbog čega je ovaj zakonski predlog značajan u odnosu na postojeća zakonska rešenja je uvođenje društvene odgovornosti koju sam vam već pomenuo. Svedoci smo realnog stanja da su sve brojniji učesnici različitih oblika igara na sreću, posebno kladionica i automata, maloletna lica i deca školskog uzrasta. Njihovo bavljenje ovim aktivnostima ne samo da razara njihove socio - psihološke karakteristike, ne samo da ih odvraća od učenja i rada i stvara im lažnu predstavu da se do bogatstva može doći bez učenja i rada već, što je mnogo opasnije, formira tešku bolest zavisnosti i formira socijalno-devijantne ličnosti društveno-štetnog profila poput narkomana, alkoholičara i drugih.
Novi zakon o igrama na sreću prepoznaje ove akutne društvene pojave i pronalazi adekvatna normativna rešenja za njihovo preventivno eliminisanje. Zbog toga smatram da ovaj zakon predstavlja značajan korak napred u sveukupnom regulisanju veoma važne oblasti društvenog delovanja i da će imati značajan uticaj, ne samo u jačanju kontrole, u igrama na sreću, u povećanju budžetskih prihoda od ovog oblika poslovanja, već što je, po mom mišljenju, mnogo važnije što će sprečiti pojave devijantnog ponašanja, bolesti zavisnosti i sl, a sprečiće i zloupotrebu dece, da bi se ostvario profit.
Borba za opravdano sticanje profita ne sme imati opravdanje u zloupotrebi dece, ma kakvim se to imenom nazivalo i u ma kakve se oblande različitih formi igara na sreću pakovale želje njihovih organizatora.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje glasati za ova ponuđena zakonska rešenja.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Vlade i cenjene kolege narodni poslanici, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju čije je predloge za izmene i dopune Vlada dostavila Narodnoj skupštini regulišu jednu od najvažnijih oblasti života naših građana. Kada ovo kažem, polazim od činjenice da svaki društveni sistem koji želi da bude funkcionalan i prosperitetan teži ka tome da uspostavi norme koje će obezbediti pretpostavke za zdravstvenu sigurnost svih pripadnika te zajednice pod jednakim uslovima.
Bez dobro organizovanog zdravstvenog sistema, većina ljudi nema mogućnost za negovanje vlastitog zdravlja, a to znači da društvo kao funkcionalna i organizovana zajednica pojedinaca nema šansu da bude prosperitetno. U društvu u kome nije dobro organizovan zdravstveni sistem, gubi se solidarnost i oni principi društva kojima je potrebna zdravstvena zaštita postaju balans. To stvara konflikte i vodi društvo u dezintegraciju i anarhiju. Upravo zbog toga, svako prosperitetno društvo koje teži da na demokratskim institucijama i demokratskim sredstvima obezbedi vlastiti razvoj i da otvori perspektive boljeg života svojim građanima nastoji da oblast zdravstvene zaštite uredi i da omogući svim svojim pripadnicima zakonske pretpostavke za očuvanje njihovog zdravlja.
U tom smislu, predložene zakonske tekstove o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju treba shvatiti kao nameru Vlade Republike Srbije da ovu oblast normativno uredi i da je sistematizuje u skladu sa dosegnutim standardima u razvijenim demokratskim društvima.
Dame i gospodo narodni poslanici, potrebu da se u postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti ugrade izmene i dopune koje je predložila Vlada Republike Srbije nametnulo je više konkretnih razloga. Ne ulazeći dublje u širu elaboraciju svih važnijih razloga, neophodno je ukazati da svi oni iziskuju unapređenje prava pacijenata, pre svega prava dece mlađe od 18 godina kroz obezbeđivanje prava na uvid u medicinsku dokumentaciju, kao i na obezbeđivanje prava na privatnost dece starije od 15 godina.
Izmene i dopune ovog zakona utvrđuju i posebna prava pacijenata koja se odnose na poštovanje njihovog vremena u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi. Zakonskim izmenama poboljšavaju se uslovi za unapređenje zdravstvene zaštite lica koja su žrtve nasilja u porodici, kao i lica koje su žrtve trgovine ljudima.
Posebno važna oblast koju regulišu predložene izmene i dopune ovog zakonskog teksta odnosi se na stvaranje uslova za unapređenje zdravstvene zaštite lica koja su obolela od retkih bolesti.
U tom smislu, posebno su značajne norme koje se odnose na unapređenje preventivne zdravstvene zaštite stanovništva na teritoriji Republike Srbije.
Ova aktivnost ostvarivaće se kroz praćenje realizacije skrining programa koji donosi Vlada Republike Srbije. Veoma je važno što će se izmenama i dopunama postojećeg zakona unaprediti uslovi za organizaciju i rad Instituta za medicinu rada, osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Novim rešenjima se stvaraju uslovi da se određeni poslovi od opšteg interesa za zdravstvenu zaštitu planiraju u budžetu Republike Srbije. Izmenama i dopunama Zakona unaprediće se i obavljanje poslova skrining programa na nivou Republike, što će se postizati osnivanjem uprave za skrining programe, koje će kao organ uprave delovati u sistemu Ministarstva zdravlja.
U okviru predloženih rešenja obezbeđuju se normativne pretpostavke za unapređenje kvaliteta standarda u obavljanju zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata. Time se afirmiše jedan od najvažnijih ciljeva u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu.
Pored toga, treba ukazati i na činjenicu da se predloženim rešenjima harmonizuju propisi u oblasti zdravstvene zaštite sa principima i načelima Svetske zdravstvene organizacije. To se naročito odnosi na oblast prava pacijenata. Ujedno, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti Republika Srbija će ovu oblast uskladiti sa nizom međunarodnih dokumenata i konvencija. Te međunarodne norme su brojne, počev od Univerzalne deklaracije o bioetici i ljudskim pravima, koju je usvojio UNESKO, pa do Deklaracije i Povelje o ljudskim pravima pacijenata, koje su usvojili Savet Evrope i druge evropske institucije, a koje su postale deo univerzalnih prava u oblasti zdravstvene zaštite. Drugim rečima, usvajanjem ovih zakonskih izmena i dopuna Republika Srbija će stvoriti normativne pretpostavke za ostvarivanje ljudskih i etničkih prava na zdravstvenu zaštitu svojim građanima, koje kao standardi traže u najrazvijenijim demokratskim društvima u savremenoj Evropi.
Poštovani narodni poslanici, kao i u slučaju prethodnog zakona, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podnela Vlada Republike Srbije, izrasta iz potrebe da se stvore normativne pretpostavke da se dosadašnja zakonska rešenja usklade sa normama Ustava Republike Srbije i zakona, da se organizaciona struktura Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prilagodi potrebama teritorijalne organizacije Republike Srbije, odnosno da se stvore normativne pretpostavke za formiranje filijala Fonda izvan sedišta okruga. Cilj je da se obezbede bolji uslovi za ostvarivanje prava iz oblasti neposrednog zdravstvenog osiguranja svih osiguranih lica.
S tim u vezi, želim da ukažem da se predloženim rešenjima unapređuju određena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao na primer pravo na stomatološku zaštitu za određene kategorije stanovništva ili proširivanje prava na pratioca osiguranika koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu van mesta prebivališta i slična prava.
Ovde treba ukazati i na normativna rešenja kojima se predviđa zdravstvena zaštita pacijentima u slučaju njihove promene pola iz medicinskih razloga, kao i na rešenja kojima se stvaraju uslovi za lečenje pacijenata obolelih od retkih bolesti.
Kada je reč o normativnim rešenjima koja se odnose na prava određene kategorije pacijenata u slučajevima kada ova lica menjaju pol iz medicinskih razloga, želim da podsetim da se u našoj javnosti oko ovog rešenja već digla medijska prašina, iako izmene i dopune zakona još nisu ni usvojene. Naša javnost je s pravom osetljiva na trošenje budžetskih sredstava poreskih obveznika, pa se i pitanju promene pola o trošku države u interpretacijama, u medijima prilazi sa dozom podozrivosti. Naime, postoje pokušaji da se plasira teza da se pod ovim zakonskim rešenjem nastoji, kako bi se običnim jezikom reklo na mala vrata sa sredstvima građana Srbije finansira nečiji egzibicionizam i luksuziranje.
Treba podvući da nije o tome reč i da se ponuđenim zakonskim rešenjem predlagač zakona vodio isključivo medicinskim i etičkim razlozima. U tom smislu, promena pola o trošku poreskih obveznika biće rađena samo u onim slučajevima kada to nameću medicinski razlozi, odnosno kada se takvom intervencijom obezbeđuju bolji nivo kvaliteta života pacijenata. Na ovo sam ukazao zbog sve prisutnijih teza u našoj javnosti da vladajuća koalicija i na ovaj način arči narodne pare i da se ponaša nedomaćinski.
Kada je reč o zakonskim rešenjima kojima se regulišu prava pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti, predviđeno je da one kategorije stanovništva, koje nemaju sopstvene prihode, na primer, studenti i druga izdržavana lica, stiču uslove za ostvarivanje zdravstvene zaštite na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovim rešenjima rešavaju se štetne posledice po zdravlje stanovništva, koje bi mogle nastupiti zbog nedostatka sredstava za lečenje pomenutih kategorija stanovništva. Da podsetim, lečenje retkih bolesti je veoma skupo. Zbog istraživanja u proizvodnji lekova za ove vrste pacijenata, svuda u razvijenom svetu postoje posebni fondovi u kojima države opredeljuju sredstva za lečenje specifičnih vrsta bolesti, od kojih u svetu boluje mali broj pacijenata.
Zbog toga je neophodno stvoriti uslove da se postepeno, u skladu sa mogućnostima Republike Srbije, finansiranje lečenja pacijenata koji boluju od retkih bolesti ostvaruje iz sredstava budžeta Republike, odnosno obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da se na ovaj način leče i pacijenti koji nisu obuhvaćeni nekim od donatorskih programa.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju unapređuje se i sistem izabranog lekara, drugim rečima, zakon uvodi obavezu da osigurano lice izvrši izbor lekara u skladu sa ponuđenim zakonskim rešenjima. Na taj način stvaraju se pretpostavke za poboljšanje preventivnih i drugih mera zdravstvene zaštite. Ovim se pravo obavezne zdravstvene zaštite koja proističe iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u znatnoj meri unapređuje u korist osiguranih lica.
Predloženim zakonskim rešenjima pravo na one grupacije stanovništva, koja je izložena povećanju rizika oboljevanja, proširuje se i na lica koja su žrtve trgovine ljudima, žrtve nasilja u porodici, ili na lica koja su obolela od retkih bolesti, ukoliko nemaju drugi osnov, po kome ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Za ova lica obezbeđivaće se prava iz zdravstvenog osiguranja putem uplata doprinosa, u skladu sa zakonom, iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona predviđa se stvaranje uslova za uvođenje zdravstvene kartice, kao posebne isprave o osiguranju. Na ovaj način tokom tri naredne godine uskladiće se sistem zdravstvenih kartica sa sistemom Evropske unije, čime će se našim građanima omogućiti ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, kako na teritoriji Republike Srbije, tako i u zemljama Unije.
Takođe, želim da skrenem pažnju na činjenicu da se preciziraju odredbe koje se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, preciznije se uređuju pitanja u kojoj matičnoj filijali osiguranik ostvaruje svoja prava, kao i pitanja vođenja matične evidencije.
Ono što je posebno važno, predloženim zakonskim rešenjima prilagođava se način ugovaranja između Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga sa propisima o budžetskom sistemu. Time će se postići planiranje i efikasnija kontrola zaključenih ugovora, kao i planiranje i kontrola utrošenih sredstava. S tim u vezi, omogućiće se usklađivanje sa planiranim sredstvima u finansijskom planu Republičkog fonda za određenu budžetsku godinu.
Poštovane kolege narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pored kvalitetnih novina, na koje sam ukazao, izvršeno je i usklađivanje ovih zakonskih tekstova sa propisima koji su doneti od kada su ovi zakoni stupili na snagu.
Zbog toga treba podržati nameru predlagača da proces rutinskog usklađivanja zakonskih normi iskoristi za pronalaženje novih i boljih rešenja, kojima će se na sveobuhvatniji i dugoročniji način regulisati oblast zdravstvene zaštite svih naših građana. Uveren da će ova rešenja posle rasprave u Narodnoj skupštini biti prihvaćena od većine narodnih poslanika.
Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija će, u danu za glasanje, podržati predložene izmene i dopune zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju koji je za ovo zasedanje Narodne skupštine dostavljen po hitnom postupkom u značajnoj meri doprinosi da se na nov način normiraju uslovi i način obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Novim zakonskim rešenjima popraviće se poremećaji nastali na unutrašnjem tržištu, kako u javnom prevozu tako i u prevozu za sopstvene potrebe, preciziraće se i popraviti položaji privrednih subjekata koji prevoze putnike, lica i stvari, a ovaj zakon doprineće sprečavanju pojava nelegalnog obavljanja prevoza.
Predloženi zakon u praksi će rešiti nedostatke i nepravilnosti u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike i omogućiće uvođenje reda na saobraćajnom tržištu, u prevozu i pružanju staničnih usluga koje se organizuju i obavljaju u toj oblasti.
Posebno treba ukazati da se predloženim zakonom ustanovljavaju novi privredni prestupi i prekršaji za koje predlagač zakona predviđa novčane kazne koje se naplaćuju na mestu izvršenja prekršaja i menja raspon propisanih novčanih kazni.
Važna novina u pogledu uređivanja javnog prevoza odnosi se na uvođenje prava imalaca vozila koja su pribavljena putem lizinga da sa tim vozilima obavljaju prevoz u drumskom saobraćaju na teritoriji Srbije. Predlagač zakona na ovaj način primaoce lizinga izjednačava sa licima koja vozila imaju u vlasništvu.
Isto tako ovaj zakon proširuje ovlašćenja lokalne samouprave u pogledu donošenja odluka koje se odnose na određivanja autobuskih stajališta. Potpunije se uređuje registracija i overa redova vožnje, način i uslovi obavljanja te vrste prevoza sa autobuskih stanica po važećim redovima vožnje, kao i način izdavanja voznih karata.
Predlagač zakona je u oblasti prevoza roba i putnika posebno pooštrio norme kojima se sprečava siva ekonomija u ovoj oblasti, nelojalna konkurencija i primena damping cena, jer utvrđuje da cena prevoza po putnom kilometru ne može biti niža od cene koju je propisao nadležni organ u skladu sa zakonom.
Predloženim zakonskim tekstom rešeno je i razvrstavanje autobuskih stanica u kategorije koje donosi Privredna komora Srbije. Obavezuju se prevoznici da autobuskim stanicama dostavljaju registrovan i overen red vožnje za svaku liniju, kao i važeći cenovnik, obavezuju se upravljači autobuskih stanica da prevoznicima omoguće nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona. Istovremeno, autobuske stanice su dužne da s prevoznicima zaključe ugovore o pružanju staničnih usluga.
Predlogom ovog zakona preciziraju se i obaveze prevoznika u linijskom prevozu putnika da izdaju čitko popunjenu numerisanu voznu kartu za određenu relaciju, sa upisanim datumom putovanja i sa zaštitnim znakom ili pečatom prevoznika, kao i numerisanu potvrdu za prevoz putničkog prtljaga, takođe sa zaštitnim znakom ili pečatom prevoznika.
Predložene izmene i dopune ovog zakona usaglašene su sa novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja, koji je širokim spektrom odredaba detaljno uredio obavezu imaoca motornog vozila da prilikom obavljanja prevoza ta vozila moraju biti tehnički ispravna.
Da bi se izbeglo ponavljanje ovih odredbi, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o drumskom saobraćaju ukinuta je obaveza potpisivanja kontrole tehničke ispravnosti vozila u putnom nalogu. Na ovaj način predlagač zakona išao je ka racionalizaciji pravnih propisa. Treba ukazati na činjenicu da je predlagač zakona jezički prilagodio zakonski tekst aktuelnom društvenom trenutku, čime je doprineo usaglašavanju terminologije koja se koristi u pozitivnim propisima Republike Srbije.
Ukratko treba istaći da se u dosadašnjoj praksi u primeni Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju pokazalo mnogo nedostataka. Ti nedostaci su se pre svega odnosili na red vožnje u linijskom prevozu putnika, način obavljanja vanlinijskog prevoza putnika, način obavljanja javnog prevoza stvari, način i uslove obavljanja auto-taksi prevoza putnika, način pružanja staničnih usluga, ali i na adekvatna inspekcijska ovlašćenja u ovoj oblasti.
Sve to prouzrokovalo je značajnu materijalnu štetu svima onima koji su na zakonit način obavljali delatnost prevoza u drumskom saobraćaju ili pružali stanične usluge u obavljanju tog prevoza. Da bi se otklonile pomenute uočene slabosti, koje su prouzrokovale veoma nepovoljan položaj privrednih subjekata u ovoj oblasti, predlagač zakona je izmenama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, precizirajući pojedine zakonske odredbe i uvodeći potpunije norme omogućio uvođenje reda na tržištu usluga u prevozu i u drumskom saobraćaju.
Izvesno je da će se uvođenjem ovog zakona u naše pravne propise obezbediti stabilnost na tržištu usluga, u prevozu, u drumskom saobraćaju i da će to tržište postati razvijenije i jedinstvenije. Zakon će doprineti oživljavanju ukupnih privrednih tokova, kao i optimalno angažovanje kapaciteta u prevozu u drumskom saobraćaju i podizanju kvaliteta tog prevoza.
Dame i gospodo narodni poslanici, ugovor o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke obavezuje Republiku Srbiju da bude garant za obaveze javnog preduzeća EPS, koja je 29. novembra 2010. godine sklopila ugovor o finansiranju elektronskih brojila sa Evropskom investicionom bankom.
Tako je javno preduzeće EPS u vlasništvu Republike Srbije. Ono je za razvoj delatnosti, proizvodnje, distribucije i upravljanja distributivnim sistemom dobilo kredit u iznosu od 40 miliona evra za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje potrošača.
Za realizaciju ovog kredita, odnosno za puštanje finansijske linije od 40 miliona evra ugovorom o kreditu predviđeno je da Republika Srbija bude solidaran jemac, koji će garantovati blagovremeno i potpuno izvršavanje svih novčanih obaveza, da bi EPS mogla što pre da počne korišćenje pomenutih sredstava. Za realizaciju projekta električnih brojila potrebno je da usvojimo zakon o potvrđivanju ovog ugovora. Zbog toga je ovaj zakon i predložen po hitnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenja Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Koridor 10 auto-put E-80 Faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je sadržan u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, postoji niz razloga za donošenje ovog zakona.
Ovaj Koridor definisan je kao prioritetni putni pravac i u okviru strategije železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Polazeći od toga da Evropska investiciona banka, kao finansijska institucija koja uz minimalne godišnje kamate odobrava kredite za ovakve i slične projekte u manje razvijenim regionima, kako bi se omogućila njihova lakša integracija u EU, Republika Srbije je uputila zahtev banci za odobravanje kredita. Kredit u iznosu od 195 miliona evra namenjen je za finansiranje nastavka sprovođenja projekta izgradnje putnog Koridora 10 Autoput E-80.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu odobreno je zaduživanje Republike Srbije od 300 miliona evra za potrebe sprovođenja projekta, odnosno izgradnju i rekonstrukciju auto-puta na putnom pravcu Niš – Dimitrovgrad. Da bi ova sredstva bila stavljena u funkciju i da bi se radovi na Koridoru 10 mogli obavljati u skladu sa planiranom dinamikom, predlagač zakona dostavio je Narodnoj skupštini ovaj predlog da se uvrsti u dnevni red i usvoji po hitnom postupku.
Polazeći od značaja koji ovaj zakon, kao i prethodni o kojima sam govorimo, imaju u razvoju Republike Srbije, poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće sva tri zakona.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, zakonska regulativa koja obuhvata popis ljudi i materijalnih dobara Republike Srbije, kao i modelovanje statističkog programa naše zemlje, predstavlja značajan normativni korpus, iz više razloga. Da ovom prilikom ne ulazim u dublju elaboraciju tih razloga, dovoljno je da podsetim da bez egzaktnih statističkih podataka, koji su proverljivi i sveobuhvatni, nijedna ozbiljna država ne može da planira svoju budućnost ni u jednoj oblasti.
Upravo zbog značaja statistike kao sveobuhvatne metode u planiranju manje-više svih oblasti društvenog razvoja, Srbija je kao država u svojoj novijoj istoriji pridavala i do sada veliki značaj zakonskoj regulativi ove oblasti, a, kao što je poznato, popisu svog stanovništva prema međunarodnim standardima naša zemlja prilazi već dugi niz decenija.
Polazeći od takvog značaja popisa za ukupan razvoj naše zemlje, predlagač zakona i odluka o kojima danas raspravljamo opredelio se za rešenja koja će postojeću zakonsku regulativu prilagoditi društvenom kontekstu u kome se Srbija danas nalazi i obezbediti da se naši statistički standardi usaglase sa aktuelnim međunarodnim standardima, pre svega standardima koji se primenjuju u EU.
U Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva 2011. godine predlagač je, pored ustavnog osnova za donošenje ovakvog zakona, imao u vidu i činjenicu da je, gledano u svetskim razmerama, popis stanovništva najobimniji i najkompleksniji oblik statističkog istraživanja, kako po sadržaju i metodološkim rešenjima, tako i po svojoj specifičnoj organizaciji.
Takav obiman zadatak omogućiće da se obezbede normativne pretpostavke kako bi rezultatima popisa u 2011. godini bio utvrđen ukupan broj stanovnika, broj domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, kao i njihov raspored na nižim teritorijalnim nivoima, upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljima. To će omogućiti brzu i efikasniju obradu podataka o pojedinim delovima svakog naselja, i to do nivoa statističkih i popisnih krugova. Time će biti omogućeno korisnicima ovih podataka iz oblasti populacione politike, prostornog planiranja, realizacije generalnih i regionalnih urbanističkih projekata, ali i iz mnogih drugih oblasti, da koriste ove podatke na najbolji način da bi realizovali svoje projekte.
Metodologijom popisa na temelju podataka o vitalnim migracionim i drugim karakteristikama stanovništva doći će se do precizne slike o strukturnim promenama koje su nastale nakon poslednjeg popisa 2002. godine. Pored toga, prvi put nakon Drugog svetskog rata popisom će se prikupiti podaci o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti kod kuće, na poslu, u školi i slično, čime će se obezbediti okvir za formiranje jedinstvene baze podataka o osobama sa invaliditetom.
Treba ukazati na činjenicu da će jedan od krucijalnih ciljeva popisa biti i identifikaciono povezivanje sa popisom poljoprivrede, tim pre što je popis ove oblasti poslednji put vršen u Srbiji 1960. godine. Budući da će se popis poljoprivrede vršiti nakon popisa stanovništva, biće to prilika da se racionalno iskoriste postojeći kadrovski resursi i informatička oprema, ali i da se uštede značajna materijalna sredstva.
Veoma je značajno što su predložena zakonska rešenja stvorila pretpostavke da se predstojeći popis, i po obimu sadržaja i po složenosti metodoloških rešenja, u svemu usaglasi sa međunarodnim preporukama i propisanim standardima UN i Evrostata.
Istovremeno, koliko se ozbiljno pristupa ovom poslu svedoči i podatak da će u vreme popisnih aktivnosti za ovu sveobuhvatnu terensku akciju biti angažovano oko 50.000 učesnika, čime će se nadmašiti svi dosadašnji popisi.
Predlagač zakona pomerio je rok za popis, koji je bio predviđen za period od 1. do 15. aprila, za šest meseci; tako će se popis obaviti od 1. do 15. oktobra 2011. godine. Kao razlog za ovo pomeranje predlagač navodi nedostatak finansijskih sredstava u budžetu Republike Srbije, ocenjujući da će se do tog perioda deo sredstava obezbediti iz donacije EU, koja će biti na raspolaganju tek u septembru ove godine.
Istovremeno, predlagač podseća da će odlaganjem popisa za šest meseci biti obezbeđena uporedivost statističkih podataka sa standardima međunarodne zajednice, kao i na činjenicu da je uredbom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope definisano da svaka država, članica ovih asocijacija, treba u referentnoj 2011. godini samostalno da utvrdi period za sprovođenje popisa.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored činjenice koju sam već istakao, da je u Republici Srbiji sveobuhvatan popis poljoprivrede obavljen daleke 1960. godine i da je Srbiji kao državi od presudne važnosti da utvrdi precizne podatke o stanju u ovoj oblasti, razlozi za donošenje zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede počivaju i na potrebi da naše zakonodavstvo usaglasimo sa evropskim normama kako bismo mogli da ostvarimo cilj za koji smo se opredelili, a to je punopravno članstvo u EU.
Da bi mogao da se prati proces prilagođavanja naše zemlje predviđenim evropskim standardima i da se ocenjuje stepen uspešnosti na tom putu, neophodno je uvesti brojne statističke indikatore u statistici poljoprivrede. U tom smislu, preduslov za početak prilagođavanja jeste sprovođenje kompletnog popisa poljoprivrede. On će imati za cilj dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, izradu baze podataka koja će biti međunarodno uporediva i zasnovana na ključnim poljoprivrednim obeležjima.
Na ovaj način biće formiran statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku i istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Obezbediće se i statistički podaci potrebni za razvoj održive nacionalne agrarne politike. Ujedno, time će se obezbediti podaci za praćenje dostizanja ciljeva koji su predviđeni u Milenijumskim ciljevima razvoja.
Koliko je značajna oblast koju reguliše predloženi zakonski tekst najbolje ukazuje činjenica da popis poljoprivrede mora biti u potpunosti harmonizovan sa svetskim standardima i preporukama, odnosno regulativom EU za sprovođenje istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava i proizvodnom metodu u poljoprivredi. Primenom pomenutih standarda obezbediće se podaci koji će biti osnov za sva buduća istraživanja statistike poljoprivrede i za definisanje poljoprivrede u Republici Srbiji, a pre svega osnova za obezbeđivanje potrebnih informacija u procesu pridruživanja EU.
Budući da će se popis poljoprivrede obavljati neposredno nakon popisa stanovništva, predviđeno je da se za oba popisa koriste isti organi i kadrovi zaduženi za popis stanovništva. Na ovaj način uštedeće se značajna finansijska sredstva, ali obezbediti i stručnost i osposobljenost kadrova za obavljanje ovog izuzetno obimnog i sveobuhvatnog statističkog istraživanja.
Poštovani narodni poslanici, polazeći od Zakona o zvaničnoj statistici, kojim je propisano da Narodna skupština Republike Srbije donosi petogodišnji statistički program i polazeći od Zakona o Narodnoj skupštini, koji propisuje da Narodna skupština pored ostalih akata donosi i odluke, stvorile su se normativne pretpostavke da ova skupština donese odluku o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
Imajući u vidu činjenicu da se naša zemlja nalazi u procesu intenzivnih aktivnosti u prilagođavanju i standardizaciji naših propisa sa propisima EU, a posebno da je sprovođenje statističkih istraživanja i obezbeđivanje statističkih indikatora bitan segment tih aktivnosti, to je nametnulo potrebu za izradom petogodišnjeg statističkog programa.
Donošenje ovog programa i pristupanje EU u međusobnoj su zavisnosti, jer zvanična statistika treba da obezbedi praćenje i merenje rezultata ovih aktivnosti, naročito u ekonomskoj sferi. Ujedno, obezbediće i izradu ocene kriterijuma sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva EU i praćenje pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo u budućim pregovorima za zaključivanje sporazuma o priključenju EU.
Takođe, obaveze zvanične statistike Republike Srbije nisu samo posledica naših aktivnosti u procesu priključenja EU, već proističu iz odnosa sa drugim međunarodnim institucijama, od OUN, MMF-a, Svetske banke, OECD-a i niza drugih.
Zbog toga program zvanične statistike Republike Srbije od 2011. do 2015. godine ima za cilj da se harmonizacija statističkih istraživanja i indikatora sa međunarodnim standardima, pre svega standardima EU, u potpunosti izvrši do kraja navedenog procesa.
Treba napomenuti da je petogodišnji program razmotren i podržan od strane Saveta za statistiku Republike Srbije, koji je formirala Vlada u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici.
Polazeći od toga da je Savet kao stručno telo i deo integralnog sistema zvanične statistike dao svoje mišljenje o ovom programu, kao i o neophodnosti da se normativno uredi ova izuzetno važna oblast društvenog razvoja naše zemlje, posebno kada je reč o procesu integracije u EU, mi smatramo da su predložena rešenja iz dva pomenuta zakona i odluke o programu zvanične statistike dobar normativni okvir za realizaciju ogromnog istraživačkog poduhvata kakav je popis stanovništva i poljoprivrede. Ujedno, stvoriće se uslovi za standardizaciju naših statističkih metoda i sadržaja u skladu sa svetskim i evropskim rešenjima.
Zbog toga će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati predložena rešenja zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede i Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je dostavljen Narodnoj skupštini ima za cilj da uskladi odredbe postojećeg zakona kojim se uređuju naknade za polaganje stručnih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za dobijanje naziva primarijus i za sprovođenje inspekcijskog postupka po zahtevu stranke sa novim propisima budžetskog sistema.
Ovim izmenama stvoriće se uslovi za nastavak rada onih zdravstvenih centara kojima je postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisan rok za postupak razdvajanja doma zdravlja od opšte bolnice. Drugim rečima, stvoriće se uslovi za preuzimanje osnivačkih prava od strane lokalne samouprave nad domom zdravlja i Republike nad opštom bolnicom.
Drugim rečima, ponuđenim zakonskim izmenama obezbeđuje se zakonitost rada i poslednjih zdravstvenih centara i zakonitost finansijskih tokova za rad zdravstvenih centara na osnovu zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite za osigurana lica sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Isto tako, izmenama ovog zakona obezbeđuju se uslovi za ostvarivanje dostupne zdravstvene zaštite građanima sa područja na kojem je zdravstveni centar osnovan. Na kraju, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti stvaraju se uslovi da zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove, u čijem je sastavu dom zdravlja, nastavi sa radom još tri godine, odnosno do 2013. godine.
Ovaj prelazni period je posebno važan ako se uzmu u obzir složeni uslovi rada i organizacije određenih zdravstvenih centara koji zbog geografske razuđenosti i finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava kao nosilaca osnivačkih prava postupak razdvajanja još nisu okončali.
Da bi se stvorio pravni osnov za nastavak rada zdravstvenih centara, kao posebne vrste zdravstvenih ustanova i da bi se izbegle štetne posledice koje bi mogle nastupiti u sistem zdravstvene zaštite, izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti su predložene na usvajanje po hitnom postupku.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o komorama zdravstvenih radnika stvara normativne uslove za kontinuirani rad komora zdravstvenih radnika kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućuje nesmetano obavljanje poslova koji su komori povereni, ali i drugih poslova propisanih zakonom.
Dopunama zakonskog teksta se stvaraju uslovi za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, ali i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Normativno se uređuje zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa njenim statutom i sa zakonom. Isto tako, ovim dopunama postojećeg zakona se ujednačuje rad komora, odnosno izborni postupak u komorama. Time se obezbeđuje jednak pravni položaj svih članova komora koje su osnovane u skladu sa zakonom da bi se stvorio pravni osnov za sprovođenje izbornog postupka za članove skupštine komore i drugih organa komore i moguće štetne posledice po sistem zdravstvene zaštite i Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku.
Poštovane kolege narodni poslanici, jedna od najvećih bolesti savremenog čovečanstva je narkomanija ili bolest zavisnosti. Ova bolest je toliko pogubnija što najviše pogađa mlade generacije i tako razara biološki opstanak svake nacije. Narkomanija razara sve stubove društva na kojima počiva savremena civilizacija, porodicu, obrazovni sistem, institucije države, pa i samu državu.
Zato se s pravom može reći da je uz terorizam i globalnu ekološku krizu ovo najveći neprijatelj čovečanstva. Zbog toga nije nikakvo čudo što su se ukoštac sa ovom globalnom nevoljom uhvatile sve savremene države i sve nacije, pa i Republika Srbija kao članica UN, potpisala je i ratifikovala niz konvencija i međunarodnih ugovora iz oblasti opojnih droga, psihotropnih supstanci i drugih oblasti kojima se u UN regulišu obaveze država članica po ovom pitanju.
Među takvim dokumentima čiji je potpisnik i naša zemlja su jedinstvena Konvencija o opojnim drogama iz 1961. godine, Konvencija o psihotropnim supstancama iz 1971. godine i Konvencija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine. Sve ove konvencije je naša zemlja ratifikovala i one, pored Ustava Republike Srbije, predstavljaju pravni osnov za donošenje zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Treba podsetiti da se Republika Srbija u kontinuitetu, a posebno tokom poslednje dve godine veoma intenzivno bavi sprečavanjem nezakonitog širenja opojnih droga i drugih psihotropnih supstanci, ne samo na teritoriji naše zemlje, već i u presecanju organizovanih i međunarodnih kriminalnih lanaca i grupa koje na planetarnom nivou šire ova sredstva.
U tom smislu, posebno treba istaći doprinos MUP Republike Srbije, na čelu sa ministrom Dačićem, koji je u više zajedničkih akcija sa bezbednosnim snagama drugih zemalja tokom prošle i ove godine preseklo međunarodne kriminalne lance za šverc narkotika.
Samo da podsetim da je tokom 11 meseci 2008. godine u ovim akcijama zaplenjeno 1.648.820 grama različitih droga, među kojima je bilo heroina, kokaina, marihuane, hašiša, kao i tableta ekstazija, LSD i drugih.
Sve ove akcije policije i drugih nadležnih državnih organa koje nisu zanemarljive, ipak ni do dana današnjeg nisu uspele da u korenu saseku bolest narkomanije i širenje različitih opojnih droga do naše dece i podzemnih kanala. Upravo zbog toga, neophodno je da se na celovit način normativno uredi upotreba i širenje psihoaktivnih supstanci na teritoriji Republike Srbije.
Zato je predlog ovog zakona koji se nalazi u proceduri više nego potreban, njime se uređuju uslovi za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uslovi za gajenje, preradu i promet biljaka od kojih se ove supstance mogu dobiti, kao i uslovi i postupak za izdavanje dozvola za gajenje, izvoz, uvoz i tranzit biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance.
Predloženim zakonom se uređuje postupak za sprovođenje i identifikaciju ispitivanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, njihova primena prilikom sprovođenja mera zdravstvene zaštite i nadzor nad ovim supstancama radi sprečavanja njihove nedozvoljene upotrebe.
Treba istaći da se predloženim zakonom normativno regulišu i druga pitanja za ovu oblast radi zaštite života i zdravlja ljudi. Važno je istaći da je cilj ovog zakonskog predloga uspostavljanje ravnoteže između aktivne kontrole i suzbijanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolnih supstanci kako bi se obezbedila njihova dostupnost u medicinske, veterinarske i svrhe naučnog istraživanja i kako bi se ta upotreba uskladila sa pomenutim konvencija UN, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih organizacija, a posebno preporukama i direktivama EU, čijim je normama utvrđeno obavezno ponašanje radi zaštite života i zdravlja ljudi, od zloupotreba pomenutih supstanci.
Polazeći od potrebe za usklađivanjem naših propisa sa propisima EU i za unapređivanjem saradnje naših službi sa odgovarajućim službama EU u ovoj oblasti, Predlogom zakona su utvrđeni oblici i način saradnje organa naše državne uprave za odgovarajućim institucijama EU, koje su zadužene za kontrolu opojnih droga, odnosno psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ovim zakonom se ujednačava metodologija nadzora nad ovim supstancama i u celini na području Republike Srbije sa metodologijom koja važi u zemljama EU. Zakon precizno reguliše uslove, postupke i obaveze pravnih, odnosno fizičkih lica koje se odnose na proizvodnju, promet i posedovanje pomenutih supstanci.
Zakon reguliše poslove ovlašćenih laboratorija, izvoz, uvoz, tranzit, gajenje i preradu, promet biljaka od kojih se mogu dobiti ove supstance, kao njihov izvoz i uvoz i tranzit.
Da bi se ostvarila pravna sigurnost u ovoj oblast, zakon uređuje i obim obaveza pravnih i fizičkih lica, stručnih i naučnoistraživačkih organizacija, zdravstvenih ustanova i drugih oblika zdravstvene službe, kao i ovlašćenja drugih pravnih lica u čijem je delokrugu rada kontrola primene ovog zakona.
Na kraju treba istaći da će usvajanjem ovog zakona Republika Srbija sistemski urediti oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, od njihove proizvodnje, do prometa i primene. Istovremeno ovu oblast će normativno uskladiti sa standardima proisteklih iz konvencija UN, preporuka EU i Svetske zdravstvene organizacije. Evidentiraće se ove supstance koje su izvezene, uvezene ili tranzitno prošle kroz našu zemlju, kao i one koje su na unutrašnjem tržištu stavljene u promet.
Ovaj zakon će omogućiti lakšu dostupnost ovih supstanci pravnim licima koja obavljaju naučno-istraživačke delatnosti i evidentiranje njihove primene tokom lečenja u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene delatnosti. U tom smislu, zdravstvena ustanova će imati lakšu dostupnost ovim supstancama za njihovu primenu u terapeutske svrhe, za lečenje bolesti zavisnosti. Omogućiće se i organizacija referentnih zdravstvenih ustanova za ovu oblast.
Poštovane kolege narodni poslanici, zakonom o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama će se stvoriti normativne pretpostavke za mnogo kvalitetnije obavljanje poslova državne uprave u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i mnoga druga pitanja od značaja, ne samo za kontrolisanje ove oblasti, već i za opštedruštvenu borbu protiv narkomanije i drugih bolesti zavisnosti koje su, kao što sam već rekao, jedna od najvećih pošasti savremenog sveta.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pored pravnog osnova za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je sadržan u članu 97. tačke 6) i 15) Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, društveni procesi koji se odvijaju u našoj zemlji nametnuli su i suštinske razloge za usvajanje izmena i dopuna postojećeg Zakona o duvanu. Ti razlozi su sledeći:

Prvo, oni su sadržani u potrebi stvaranja uslova za realizaciju usvojenih preporuka jedinica za Sveobuhvatnu reformu propisa, koju je inicirala Vlada Republike Srbije;

Drugo, razlozi za izmene Zakona o duvanu sadržani su i u potrebi da se pojedine odredbe postojećeg Zakona prilagode izmenjenim okolnostima na tržištu;

Treće, razlog za izmene postojećeg Zakona proizilazi iz potrebe da se postigne efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti državne uprave.

Predložena rešenja za izmene i dopune Zakona o duvanu uticaće na privredne subjekte čija je delatnost propisana Zakonom o duvanu, i to: na proizvođače duvanskih proizvoda i na trgovce duvanskim proizvodima na veliko i malo, polazeći, pre svega, od smanjenja troškova transporta duvanskih proizvoda, čime će se ostvariti znatna ušteda u poslovanju.

Izmene i dopune ovog zakona uticaće i na stvaranje zakonskih osnova za efikasniji rad Uprave za duvan. Treba napomenuti da se promene ovog zakona ne odnose na fizička lica, već na pravna lica i preduzetnike. Važno je istaći da ni oni, primenom ovog zakona, neće imati dodatne troškove. Naprotiv, zakon će stvoriti povoljniji normativni ambijent za obavljanje njihovih delatnosti.

Posebno želim ukazati i na činjenicu da će se donošenjem ovog zakona otvoriti pozitivni uslovi za povećanje broja privrednih subjekata koji se bave prometom duvanskih proizvoda.

U celini posmatrano, predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu stvara mnogo povoljnije normativne pretpostavke za obavljanje poslova u ovoj važnoj oblasti naše industrije i uređen je u skladu sa Sveobuhvatnom reformom propisa, koju je inicirala Vlada Republike Srbije. Njegovim usvajanjem doći će do usaglašavanja zakonskih normi s drugim srodnim propisima, što je jedan od važnih zadataka koji stoje i pred Vladom Republike Srbije i pred ovom skupštinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, organizovanje, normativno regulisanje i upravljanje igrama na sreću predstavlja važan cilj svake savremene države, pa i Republike Srbije. Može se s pravom reći da u našoj zemlji priređivanje igara na sreću predstavlja specifičnu privrednu delatnost, koja je u velikoj ekspanziji. Donošenjem Zakona 2004. godine igre na sreću u Srbiji zakonski su regulisane. U izradi Zakona tada su korišćena rešenja i iskustva onih zemalja u kojima je razvijena delatnost igara na sreću.

Međutim, tokom proteklih godina primenom zakona ukazala se potreba da se neke njegove odredbe izmene, kako bi se Zakon usaglasio sa aktuelnom zakonskom regulativom. Poseban razlog za donošenje ovog zakona temelji se na potrebi da se navedena delatnost odvija u zakonskim okvirima i da se time obezbedi da priređivač igara na sreću realizuje svoje finansijske obaveze u zakonom propisanim rokovima. Time će se ostvariti veća i efikasnija naplata javnih prihoda po ovom osnovu, a time i značajniji priliv sredstava u budžet Republike Srbije.

Izmenama i dopunama ovog zakona prevazići će se normativne pretpostavke za vršenje nadzora nad ovom značajnom delatnošću. Treba istaći da dosadašnja primena Zakona o igrama na sreću ukazuje na potrebu preciznijeg određivanja korisnika, utvrđivanje raspodele i namene sredstava od 40% koja su prihod u budžetu, a ostvaruju se po raznim osnovama od igara na sreću.

Navedena sredstva, shodno dosadašnjem zakonskom rešenju, koriste se za finansiranje Crvenog krsta Srbije i drugih društvenih organizacija i udruženja građana koji sprovode programe u cilju zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

Izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću preciziraju se zakonske odredbe koje određuju koji subjekti mogu koristiti sredstva za realizaciju programa. U cilju zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica koja su u stanju socijalne potrebe, treba istaći da se ove odredbe usklađuju sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Ovakvo zakonsko rešenje podržalo je i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

Posebno želim da ukažem na činjenicu da su predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, polazeći od novih tehnoloških i komunikacijskih promena u našoj zemlji, stvorene pravne pretpostavke da druga pravna lica i preduzetnici, pored Državne lutrije Srbije, mogu da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta, telefonom ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, pod uslovima koje propisuje predloženi zakon.

Zakon precizira i način plaćanja naknade za priređivanje, koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Predloženim izmenama Zakona o igrama na sreću propisuje se obaveza priređivača igara na sreću da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad. Na ovaj način predlagač zakona ostavlja priređivaču dovoljno vremena za preduzimanje neophodnih aktivnosti radi otpočinjanja odobrene delatnosti.

Treba istaći da se predloženim zakonskim izmenama vrši terminološko usklađivanje i rokovi, kao i visina kazni koje nisu menjane od stupanja na snagu postojećeg Zakona o igrama na sreću, odnosno od 27. jula 2004. godine.

Polazeći od činjenice da je inflacija tokom proteklih godina potpuno obezvredila pomenute predviđene kazne i učinila ih besmislenim, predloženim izmenama vrši se njihova korekcija, kojom će se ponovo kazne dovesti u relaciju sa učinjenim prekršajima zakonskih odredbi.

Poštovane kolege narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću predstavljaju dobru osnovu da se ove oblasti regulišu u skladu sa savremenim procesima u našoj ekonomiji i da se omogući efikasnije i racionalnije bavljenje ovom delatnošću. Zbog toga će Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Hvala veliko. (Aplauz)

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, u primeni Zakona o hemikalijama koju je ovaj saziv Narodne skupštine usvojio prošle godine, praksa je pokazala da pojedini privredni subjekti imaju problema sa primenom, pa je predlagač izmenama i dopunama ovog zakona zaključio da je moguće preciziranjem određenih odredbi olakšati primenu zakona.
Treba istaći da predložene izmene i dopune Zakona nisu u suprotnosti sa relevantnim propisima EU, isto tako one suštinski ne menjaju politiku upravljanja hemikalijama koja je definisana u Zakonu o hemikalijama. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama uglavnom se precizira i pojašnjava postojeći zakonski tekst i pojednostavljuju pojedini postupci.
Važno je ukazati da i dalje važi princip evropskih propisa iz oblasti hemikalija, kojom su regulisani uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životne sredine.
Osnovni cilj donošenja zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalija sa zemljama EU i drugim zemljama.
Predložene izmene i dopune osiguraće konkurentnost naše privrede i podstaći razvoj bezbednijih alternativa. One će olakšati posao proizvođačima odnosno uvoznicima hemikalija, jer će im omogućiti da sami odluče o načinu radnog angažovanja savetnika za hemikalije. Omogućiće da se dokumentacija neophodna u postupku pred Agencijom može dostavljati na engleskom jeziku, što predstavlja značajnu finansijsku uštedu. Omogućiće da strani proizvođači mogu da dostave Agenciji podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, što pojednostavljuje i ubrzava postupak.
Posebno treba ukazati na činjenicu da se ovim izmenama i dopunama suštinski ne menja osnovni zakon i one su predložene sa ciljem da se pojednostavi i precizira primena postojećeg zakona.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima ne dira se u suštinska rešenja data u ovom zakonu. Ove izmene i dopune uglavnom se odnose na objašnjenje teksta i pojednostavljenje pojedinih postupaka. Kao što je poznato, osnovni Zakon o biocidnim proizvodima preuzeo je rešenje iz EU.
Međutim, donošenjem podzakonskih propisa uočeno je da pojedina rešenja u zakonu nisu dovoljno precizna ili da se sami postupci mogu pojednostaviti. Zbog toga su se izmene i postojećih rešenja nametnule kao istinska potreba da ovaj zakon bude efikasniji u primeni.
Posebno treba istaći da se ovim rešenjima ne odstupa od evropskog duha ovog zakona. Kao što je poznato, osnovni cilj postojećeg Zakona o biocidnim proizvodima je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja ovim proizvodima u našoj zemlji.
Cilj zakona je osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, kao i poboljšanje slobodnog prometa ovih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama. Cilj zemlje je osiguranje konkurentnosti privrede i podsticanje razvoja bezbednijih alternativa.
Donošenjem izmena i dopuna ovog zakonskog teksta u značajnoj meri uticaće se na proizvođače, odnosno uvoznike biocidnih proizvoda, jer će im se olakšati postupak dobijanja dokumentacije i omogućiće se da će visoke troškove u ovom postupku deliti više privrednih subjekata, omogućiće se da tehnički dosijei mogu biti dostavljeni na engleskom jeziku što predstavlja značajno finansijsku uštedu.
Značajno će se pojednostaviti postupak u vezi sa pojedinim stručnim pitanjima, do kojih će privredni subjekti dolaziti brže i efikasnije. Ovim izmenama i dopunama osnovnog zakona otklanjaju se nepreciznosti iz postojećeg zakonskog teksta i njihovim usvajanjem u značajnoj meri će Zakon o biocidnim proizvodima biti jednostavniji i efikasniji u primeni.
Pravni osnov za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je član 97. tačka 9. Ustava RS, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Postojeći zakon donet je 2004. godine. U toku njegove primene uočeno je da postoje izvesni problemi, posebno u odnosu na usklađivanje sa propisima EU, kao i sa sektorskim zakonima iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. Odredbe postojećeg zakona trebalo je uskladiti sa odredbama zakona koje regulišu oblast poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija i turizma, na koje se odnosi strateška procena uticaja.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU. Predviđenim izmenama jasnije se razgraničavaju nadležnosti koje se odnose na izradu planova, programa i strategije.
Predloženim izmenama obezbediće se i usaglašavanje Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa drugim sektorskim zakonima. Jasno se definiše uloga različitih aktera u kompleksnom procesu procenjivanja izvora nosilaca izrade, izveštaja i nadzora u sprovođenju zakona. Izmene i dopune ovoga zakona uticaće na rad organa i organizacija koje su nadležne za donošenje planova, programa, osnova i strategije u zaštiti životne sredine.
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, predložene izmene i dopune ovog zakona pokazaće se kao višestruko opravdane.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je Narodnoj skupštini RS dostavljen za ovu sednicu, ima za cilj da precizira i razgraničenje nadležnosti u postojećem zakonu, koji je ova Skupština usvojila 2009. godine. Kao što je poznato, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je još jedan od zakona koji je naša zemlja uskladila sa propisima EU i kojim se ova oblast uređuje celovito.
Polazeći od načela sadržanih u setu zakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, tokom primene ovog zakona uočen je niz nepreciznosti, pa se predloženim izmenama i dopunama želi postići jasno razgraničenje nadležnosti, pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke i izradi akcionih planova.
Predloženim izmenama i dopunama urediće se prava i obaveze na svim nivoima odlučivanja i razgraničiti nadležnosti subjekata u odlučivanju, radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Posebna novina u predloženom tekstu odnosi se na izradu strateških karata buke, koja proizilazi iz obaveze utvrđene Direktivom 2002/49/EC, za države članice u članu i Aneksu IV Direktive.
Strateške karte se rade na nivou RS, a njihova izrada obavezno je u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovom direktivom. Na osnovu predloženih izmena biće jasno razgraničeno da je Agencija za zaštitu životne sredine organ odgovoran za izradu strateških karata buke.
Osnov za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode, koji je Narodna skupština RS usvojila 2009. godine, proizilazi iz Ustava RS, kao i potrebe da se ovaj zakon uskladi sa propisima EU koji uređuju oblast zaštite prirode.
Ključni razlozi za donošenje ovog zakona su potreba preciznijeg određivanja pojmova dokumenata, akata i procedura, kroz koje se sprovodi Zakon o zaštiti prirode.
Izmenama i dopunama ovog zakona preciziraju se ovlašćenja i obaveze subjekata zaštite prirode, odnosi između institucija zaštite prirode, zaštitni režimi i sistemi upravljanja i finansiranja zaštićenih područja.
Na osnovu jednogodišnjeg iskustva u sprovođenju Zakona o zaštiti prirode i preporuka, odnosno zahteva međunarodnih činilaca, izmenama i dopunama ovoga zakona obezbediće se pojednostavljenje i skraćenje većine procedura u izradi dokumenata i donošenju akata iz oblasti zaštite prirode. Eliminisaće se ili će se svesti na minimum razlozi za slobodnu ocenu i tumačenje zakonskih rešenja od strane institucija.
Lakše će se rešavati konflikti i odnosi između zainteresovanih strana, uključujući i efikasnije rešavanje pitanja obeštećenja za zabranu i ograničenje prava korišćenja, štetu koji pričinjavaju zaštićene vrste životinja i mere tehničko-biološke zaštite. Učvrstiće se prava i ojačati ovlašćenja i odgovornost upravljača zaštićenih područja i učvrstiti sistem ubiranja naknada za korišćenih zaštićenih područja.
Koleginice i kolege narodni poslanici, razlog za predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koji je Narodna skupština RS usvojila 2009. godine počiva u potrebi da se određena zakonodavno-pravna rešenja usklade sa drugim važećim propisima koji se odnose na upravljanje otpadom. To se odnosi na preciziranje koji operater upravlja otpadom, podleže integrisanoj dozvoli i na koji način pribavlja te dozvole.
U postupku izdavanja dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada neophodno je da se uz zahtev, pored rešenja o davanju saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu, dostavlja i akt o obavezi izrade procene uticaja na životnu sredinu.
Takođe, važećim zakonom nije propisano da lokalna samouprava može izdavati dozvole i za tretman inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji i vršiti inspekcijski nadzor nad izvršenjem tih poslova.
Cilj izmena i dopuna ovog zakona je poveravanje određenih nadležnosti opštinama i ovakvim rešenjima se obezbeđuje primena načela blizine i upravljanja otpadom. Po ovom načelu otpad se tretira bliže mestu nastanka. Obezbeđuje se efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, koje zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.
Preciziraju se nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, uslovi koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za stručan rad, za upravljanje otpadom. Definišu se obaveze sakupljača, odnosno prevoznika otpada.
Ovim izmenama i dopunama zakona obezbeđuje se efikasnija kontrola postupaka prekograničnog kretanja opasnog otpada utvrđena međunarodnim ugovorima i propisima EU. Pitanja koja su predmet izmene i dopune ovog zakona su sistemske prirode i njihovo usvajanje daje osnov za uređivanje prava i obaveza opština, privrednih subjekata i drugih pravnih lica u oblasti upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku prenošenja nadležnosti sa saveznog na republičke organe, odnosno u postupku ostvarivanja međunarodnog pravnog subjektiviteta Srbije.
Predloženi tekst zakona podleže i postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim ugovorima u oblasti meteorologije i hidrologije, a posebno sa propisima EU, koji ovu oblast uređuju na celovit način.
Predlog ovog zakona jasno razgraničava poslove od interesa za RS od ostalih meteoroloških i hidroloških poslova koje mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, na način koji se utvrđuje ovim zakonom.
Predloženim zakonom želi se postići uređenje meteorološke i hidrološke delatnosti putem utvrđivanja poslova praćenja, istraživanja i prognoziranja vremena, klime i voda, koji su od interesa za RS i ostalih hidroloških i meteoroloških poslova, kao i uslovi i način njihovog izjašnjavanja.
Zakonom se stvaraju normativne pretpostavke za izvršavanje funkcija RS u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti i njena realizacija odgovarajućih direktiva EU u oblasti voda i vazduha.
Utvrđuju se poslovi hidrometeorološke službe i objedinjuju se jedinstveni hidrometeorološki sistem, koji predstavlja integralni deo sistema zaštite i spasavanja od prirodnih elementarnih nepogoda i katastrofa i drugih vanrednih situacija RS i međunarodnih informacionih sistema u ovoj oblasti.
Zakonom se obezbeđuje da se podaci i informacije iz ove oblasti stave u funkciju zaštite ljudskih života i materijalnih dobara, potrebe održivog ekonomskog razvoja, iskorenjivanja siromaštva i preciznije se razgraničavaju nadležnosti organa i institucija u ovoj oblasti.
Jasno se razgraničavaju poslovi u ovoj oblasti koji su od interesa za republiku od ostalih, i preciziraju uslovi učešća privatnog sektora u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova.
Cilj zakona je da se obezbedi veća prilagođenost hidrometeorološke službe RS međunarodnim informacionim sistemima u ovoj oblasti, a posebno evropskim sistemima u procesu integracije naše zemlje u EU.
Treba istaći da je prilikom izrade predloga ovog zakona korišćen niz regulatornih dokumenata Svetske meteorološke organizacije, kao i međunarodna praksa zemalja EU i odgovarajuće direktive EU, vezano za ovu oblast.
Poštovani predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, želim da istaknem da je poslanički klub SPS-JS predložio određeni broj amandmana, pa se nadam da ćete uzeti u obzir i u razmatranju videti šta od tih amandmana može popraviti tekst ponuđenih zakona.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, oblast ljudskog zdravlja je jedna od najvažnijih oblasti koje svaka moderna država treba da reguliše ukoliko želi da ostvari savremene standarde ljudskih prava i sloboda, ali ne samo to, bez zdrave nacije nema ni uspešnog organizovanja društva, ni ekspanzivnog privrednog razvoja ni prosperiteta.
Većina nas u ovoj sali pamti jedno vreme kada je oblast zdravstvene zaštite naših građana bila visoko razvijena i kada smo po dostignutim standardima u oblasti zdravstva predstavljali pozitivan primer u ovom delu Evrope. Nažalost, u decenijama koje su za nama i u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim, napravili smo drastično zaostajanje i potrebno je mnogo vremena i dobre volje da u ovoj državi zdravstvena zaštita stanovništva dostigne evropske standarde.
Pored ekspanzivnog privrednog razvoja koji je pretpostavka za veća budžetska izdvajanja za sve korisnike budžetskih sredstava, pa i za ovo, potrebno je usaglašavanje zakonske regulative sa evropskim standardima, obezbediti normativne pretpostavke za bolje i efikasnije organizovanje zdravstvene zaštite stanovništva.
U tom smislu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je za današnju sednicu Skupštine podnela Vlada Republike Srbije, predstavlja nameru predlagača da se obezbede uslovi za bolje zadovoljenje neprekidno rastućih potreba naših građana u korišćenju zdravstvene zaštite.
Izmenama i dopunama postojećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti normativno se obezbeđuje dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji RS, pre svega organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, ali i drugih lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama ili u privatnoj praksi.
Predložena rešenja kojima se menjaju ili dopunjuju postojeće zakonske odredbe omogućavaju obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, bez obzira gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom.
Pacijentima je omogućen širi izbor kako zdravstvenih radnika tako i zdravstvenih saradnika, odnosno drugih lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi i koja čine tim koji obavlja dopunski rad. Ova lica će pacijentima pružiti odgovarajuće vrste zdravstvenih usluga odnosno odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za angažovanje većeg broja zaposlenih zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Nova zakonska rešenja stvoriće pozitivne efekte za obezbeđivanje potrebnog kadra, odnosno kadra sa odgovarajućim specijalizacijama i nužnim specijalizacijama kojih nema u dovoljnom broju na pojedinom području Republike Srbije.
Ova pitanja rešavaće se na osnovu ugovora o dopunskom radu, kojim će se obezbediti rad u određenoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi, u kojima postoji potreba takvog angažovanja rada, pružanja zdravstvene zaštite pacijentima.
Treba napomenuti da je predlagač predložio Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji po hitnom postupku kako bi se sprečilo moguće nastupanje štetnih posledica po sistem zdravstvene zaštite.
Pored ustavnog osnova, koji je sadržanu članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, kojim se u nadležnost Narodnoj skupštini daje da pored zakona donosi i druge opšte akte, i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji u članu 36. obezbeđuje Narodnoj skupštini da između ostalog, donosi odluke, pravni osnov za donošenje plana razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije sadržan je i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Ovim zakonom predviđeno je da se na nivou Republike Srbije, radi obezbeđivanja i sprovođenja društvene brige za zdravlje, donese plan razvoja zdravstvene zaštite i da taj plan usvaja Narodna skupština Republike Srbije.
Polazeći od činjenice da su zdravi građani temelj razvoja svake zemlje, jer samo ako su zdravi ljudi mogu doprineti socijalnom, ekonomskom i svakom drugom razvoju društva, u planiranju zdravstvene zaštite država ovu oblast ne može posmatrati kao potrošnju.
Planiranje zdravstvene zaštite stanovništva mora se tretirati kao investicija u ostvarivanje sveukupnog društvenog razvoja. U tom smislu, ovaj predloženi dokument stručno i politički usmerava razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa ukupnim razvojem srpskog društva. On definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja zdravstvene zaštite u Republici. Plan se temelji i na opštem društvenom značaju koji ima zdravlje stanovništva i na potrebi da se predstavnici društva odrede prema ciljevima i merama zdravstvene zaštite.
Ovaj dokument zasniva se na analizi zdravstvenog stanja stanovništva, na potrebama za ovom vrstom zaštite i polazi od raspoloživih kadrovskih, finansijskih i drugih mogućnosti. U njemu su sadržani instrumenti za dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite i predstavljene promene koje treba da obeleže zdravstveni sistem u narednom periodu.
Ove promene otvoriće perspektive za uspostavljanje ravnoteže između efikasnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite i doprineće unapređenju zdravstvene zaštite na svim nivoima sistema. Pri tom, one uvažavaju okolnosti vezane za društvena i demografska kretanja, za nivo obrazovnih i kulturoloških dostignuća i za zdravstveno stanje stanovništva. Predloženi plan locira i niz drugih faktora koji mogu uticati na održivi razvoj zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Treba istaći da se ovaj plan zasniva i na već usvojenim strategijama i programima koje je donela Vlada u ovoj oblasti i da je integralni deo svih programa mera i aktivnosti koje su neophodne za održivi razvoj naše zemlje. Uz niz mera i aktivnosti koje treba da sprovede zdravstvena služba, ali i druge službe van sistema zdravstvene zaštite, osnovni cilj plana koji je pred nama jeste očuvanje, unapređenje zdravlja stanovništva, produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života ljudi u našoj zemlji.
Želim da podsetim na činjenicu da su se u našoj zemlji tokom proteklih decenija dogodile značajne promene u zaštiti zdravlja stanovništva. Te su promene uočljive u demografskoj oblasti, počev od starenja stanovništva, urbanizacije, migracije ljudi u oblasti socijalno-ekonomskih odnosa, pa do ekoloških promena u životnoj sredini.
Kao posledica takvih promena dominiraju hronične nezarazne bolesti od velikog javnog zdravstvenog značaja. Ove bolesti sve više opterećuju zdravstvu službu u celini. Uprkos tome, postignut je veliki napredak u podizanju nivoa znanja o zdravlju i bolesti kod našeg stanovništva. Podignut je prag znanja u oblasti informisanja i u oblasti dostupnosti informacija, a sistem zdravstvene zaštite raspolaže boljim tehničkim i tehnološkim mogućnostima.
Sve ove promene pratile su i promene u organizaciji zdravstvene službe u RS. Međutim, izazovi kojima su izloženi i pojedinci i naše društvo u celini imperativno nameće potrebu da se neprekidno traže i iznalaze najbolja moguća rešenja kojima će se obezbediti očuvanje i unapređenje zdravlja cele zajednice, jer ne treba ponavljati da je zdrava zajednica suštinska pretpostavka prosperiteta razvoja društva i zemlje u celini.
Koleginice i kolege narodni poslanici, polazeći od uvek prisutne protivrečnosti vezane za zdravstvenu zaštitu, sa jedne strane, javnost opravdano poziva na ustavno i temeljno, ljudsko i moralno, etičko pravo na pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a sa druge strane, zdravstvena zaštita je sve skuplja, nameće se potreba za definisanjem javne i jasne strategije za regulisanje razvoja ove oblasti.
U tom smislu, ovaj predloženi plan temelji se na ostvarivanju ciljeva, na sprovođenju započetih i kreiranju novih aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu boljem zdravlju stanovništva u našoj Republici.
U danu za glasanje SPS-JS podržaće predloge ovih akata i uveren sam da ćemo kroz raspravu u Narodnoj skupštini RS učiniti predloženi tekst još kvalitetnijim.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministri i predstavnici ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, zakon o akreditaciji, čiji smo predlog dobili za današnju raspravu, svoj ustavni osnov temelji u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim se utvrđuje uređenje i obezbeđenje jedinstvenog tržišta, pravnog položaja privrednih subjekata na tom tržištu, kao i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.
Vlada Republike Srbije je raspadom državne zajednice, zbog usaglašavanja ove materije sa pravnim sistemom Republike Srbije, donela odluku o osnivanju akreditacionog tela Srbije. Osnivanje ovog tela izvršeno je u skladu sa opšteprihvaćenim principima koji za ovu oblast veže u zemljama EU. Ovo telo upravlja sistemom akreditacije u Srbiji i predstavlja vrh u sistemu infrastrukture kvaliteta.
Jedan od prethodnih uslova za ulazak Republike Srbije u EU je i punopravno članstvo akreditacionog tela Srbije u Evropskoj kooperaciji za akreditaciju i njegovo pristupanje multilateralnim aranžmanima o međusobnom priznavanju. Time se uspostavlja jedinstveno tržište bez tehničkih barijera u trgovini.
Posle prestanka postojanja državne zajednice i potrebe ispunjavanja zahteva za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, pred našu zemlju se kao neophodnost da u ove organizacije stupimo kao samostalna i suverena država nametnula potreba da donesemo ovaj zakon o akreditaciji.
Ovim zakonom oblast akreditacije uskladiće se sa pravnim sistemom Republike Srbije i unaprediće se uloga akreditacije u osavremenjavanju tehničkog zakonodavstva. Obezbediće se usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini i stvoriće se uslovi za postepeno usaglašavanje oblasti akreditacije sa odgovarajućom regulativom EU.
Novim zakonskim rešenjima precizirana je i prekogranična akreditacija i postupak kolegijalnog ocenjivanja od strane akreditacionih tela drugih država, kao i nadzor nad radom tela za ocenjivanje usaglašenosti koji vrši nadležno ministarstvo za poslove akreditacije.
Ovaj zakon omogućiće i nastavak poslova akreditacije u Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Zakon reguliše učlanjivanje akreditacionog tela Srbije u međunarodne organizacije za akreditaciju, kao i informisanje u oblasti akreditacije, vođenja registra akreditativnih tela i dostupnosti ovih registara javnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored zakona o akreditaciji, o čijem predlogu raspravljamo na današnjoj sednici Narodne skupštine, smatram da je i Predlog zakona o zaštiti potrošača jedan od najznačajnijih normativnih akata kojima će, na bolji način i u skladu sa savremenim demokratskim standardima, biti zaštićena prava naših građana.
Društvo u tranziciji kakvo je srpsko društvo prolazi kroz veoma složene procese prilagođavanja zakonima tržišta. Tržište u svim oblastima razvoja reguliše ponudu i tražnju za različitim robama i uslugama. U siromašnim i tehnološki zaostalim društvima koja otvaraju svoje tržište, čest je pokušaj da se na njemu plasiraju i robe i usluge sumnjivog kvaliteta, sve sa jednim ciljem, da se na uštrb tog kvaliteta, na brzinu, ostvari profit. U takvim zloupotrebama tržišta i njegovih neumitnih zakonitosti najveću cenu uvek plaćaju potrošači, dakle, svi građani.
Društva modernih i razvijenih ekonomija, kakve su ekonomije zemalja EU, već decenijama svojom zakonskom regulativom uspostavljaju veoma visoke i zahtevne standarde kvaliteta koji svaki učesnik mora da ispuni ako želi da se pojavi na tim tržištima i da na njima plasira svoje robe i usluge. Tim standardima obuhvaćeni su svi oblici potreba građana, od hrane do finansijskih transakcija i usluga i, teško je zamisliti masovnu pojavu da se u tim društvima krše uspostavljeni standardi.
Drugim rečima, nezamislivo je da se u nekoj od zemalja EU prodaju proizvodi od mesa kojima je istekao rok trajanja, da trgovci prelepljuju etikete o datumu proizvodnje, da turisti budu prevareni od strane turističkih agencija ili da neka banka naknadno menja uslove ugovora sa klijentima.
Razvijena tržišta su sve te, uslovno kazano sitnice koje život znače, regulisala do perfekcije i na taj način obezbedila svojim građanima visok nivo kvaliteta života, za isti ili manji novac, nego što potrošači u tranzicionim društvima plaćaju i pri tom dobijaju proizvode i usluge neuporedivo nižeg kvaliteta.
Da bi se to sprečilo i da bi Srbija kao država omogućila svojim građanima evropske standarde u korišćenju roba i usluga na svom tržištu, neophodan je sistem propisa koji će ovu oblast urediti. Neophodno nam je, dakle, da zakonskom i drugom regulativom standardizujemo uslove pod kojim će se svaki učesnik na našem tržištu morati pojaviti, ako želi da u Srbiji proda svoju robu ili plasira neku uslugu.
U tom smislu zakon o zaštiti potrošača predstavlja pravni naziv za skup propisa i institucija namenjenih zaštiti zdravlja, bezbednosti i imovinskih interesa potrošača. Ovaj zakon daje pravna sredstva za odbranu prava potrošača i obezbeđuje zastupanje interesa potrošača pred nadležnim organima.
Pod pojmom zaštite potrošača obuhvaćene su različite norme. Jedna grupa uređuje kontrolu proizvoda i usluga namenjenih potrošačima, potrošač očekuje da robe i usluge koje koristi imaju određeni kvalitet. Kvalitet podrazumeva korisnost robe i delotvornost usluge, pogodnost za upotrebu, ispravnost, sigurnost, pouzdanost i odsustvo mana.
Kontrola roba i usluga je zapravo kontrola njihovog kvaliteta, ali ta kontrola ne sme da se suprotstavlja zakonima tržišta i zato se odnosi kvaliteta i cene ostavljaju delovanju tržišta. Jer ako su proizvodi ili usluge lošeg kvaliteta na tržištu, deluje konkurencija koja potrošaču nudi alternativu. Jedini izuzetak je sigurnost, jer nedostatak sigurnosti nanosi štetu potrošaču.
Zbog toga zaštita potrošača u domenu kontrole proizvoda i usluga obuhvata samo norme koje se odnose na sigurnost i koje regulišu sprečavanje štete potrošaču. Ove norme imaju javne, pravne i prekršajne i krivične sankcije i nalaze se u Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda.
Druga grupa normi uređuje obaveštenje potrošača. Potrošaču su potrebne pouzdane informacije o robama i uslugama, jer se na taj način najbolje brani od njihovog korišćenja. Polazeći od principa da je svako dužan da se sam obavesti, potrošač bi trebalo da sam dolazi do informacije da li određena roba ili usluga svojim kvalitetom zadovoljavaju njegovu potrebu.
Međutim, potrošaču je veoma teško da dođe do takvih informacija, jer treba da izgubi puno vremena, a neki značajni detalji u vezi sa robom ili uslugom često su mu uskraćeni. Zbog toga informisanje potrošača ostaje obaveza drugih trgovaca sa kojima potrošač zaključuje ugovor, udruženje za zaštitu potrošača i organa vlasti. Zaštita potrošača u oblasti informisanja obuhvata norme, koje nalažu drugima ovu dužnost. Pravne norme koje uređuju obaveštavanje potrošača biće regulisane ovim zakonom.
Treća grupa pravnih normi reguliše ugovor između trgovca i potrošača. Na osnovu ugovora sa trgovcem potrošač pribavlja proizvode i usluge koji su mu potrebni. Specifičnost ovog ugovora je u činjenici da ga zaključuju dve nejednake strane.
Trgovac je privredni subjekt, koji ugovor zaključuje u obavljanju svoje poslovne delatnosti radi sticanja dobiti. On je stručnjak u svom poslu, raspolaže informacijama i znatnim finansijskim kapitalom. Potrošač je nestručnjak, redovno je pojedinac, zaključuje ugovor u oblasti u kojoj nema dovoljno znanja i nema informacija koje ima trgovac.
Trgovac je jača, a potrošač slabija strana. Zbog toga u ugovoru između njih postoji prirodna neravnoteža. Zato je zaštita potrošača u ugovoru sa trgovcem obuhvatila specijalna pravila propisana u korist potrošača kojima se otklanja ova nejednakost.
Razlog za donošenje zakona o zaštiti potrošača je, pre svega, pružanje sveobuhvatne zaštite potrošača na teritoriji Republike Srbije. Svaki građanin se svakodnevno nalazi u ulozi potrošača, pa je smisao zakona garantovanje zaštite najširem krugu građana ove zemlje.
Zakon teži da unapredi zaštitu potrošača angažovanjem svih subjekata na tržištu, a naročito trgovaca, sa kojima su potrošači u svakodnevnoj komunikaciji. Trgovci imaju mogućnost da utiču na racionalno ponašanje potrošača na tržištu, tako što će u skladu sa zakonom i fer trgovinskom praksom, pružiti neophodne informacije o proizvodima koje nude.
Kao razlozi za donošenje novog Zakona o zaštiti potrošača, mogu se smatrati stvaranje pravnog okvira za zaštitu potrošača, stvaranje institucije za zaštitu potrošača, poboljšanje položaja potrošača u posebnim ugovorima koje zaključuje sa trgovcem, jačanje poverenja potrošača u funkcionisanje tržišnih zakona.
Pored navedenih razloga, posebno treba istaći da je Republika Srbija Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU preuzela obavezu usaglašavanja standarda zaštite potrošača u Srbiji sa evropskim standardima.
Pored toga, delotvorna zaštita potrošača je nužna kako bi se obezbedilo kvalitetno funkcionisanje tržišne ekonomije. Zaštita potrošača zavisiće i od razvoja administrativne infrastrukture, koja će nadzirati tržište i sprovoditi zakon u ovoj oblasti.
Krajnji cilj ovog zakona je da potrošač bude osposobljen da napravi najbolji izbor u poslovnim i tržišnim transakcijama i pravila koja uspostavlja ovaj zakon pružiće mu odgovarajuću pomoć i zaštitu.
Treba istaći da se Zakon o zaštiti potrošača iz 2005. godine pokazao nedovoljnim da otkloni sve opasnosti na koje potrošač nailazi u praksi kad zaključuje ugovor sa trgovcem. Zato se nametnula potreba da se zaštiti potrošač celovitije, normira i iznova reguliše novim zakonom.
Imajući sve to u vidu i polazeći od činjenice da pravna oblast zaštite potrošača predstavlja jedan od prioriteta prema SSP, nametnula se potreba da se ovaj zakon donese po hitnom postupku. Ovo tim pre što će novi zakon obezbediti uslove za celovitu zaštitu prava i interesa potrošača i stvoriti institucionalni okvir za jačanje i izgradnju kapaciteta vladinog i nevladinog sektora u ovoj oblasti.
Ovi sektori na taj način biće osposobljeni da vode takvu aktivnu politiku zaštite potrošača u skladu sa nacionalnim interesima i standardima EU u ovoj oblasti.
Poštovane kolege narodni poslanici, u danu za glasanje poslanički klub SPS-JS će glasati za oba zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavniče Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, korupcija je teška sistemska bolest prisutna manje-više u svakom društvu, a posebno u društvima koja prolaze kroz tranziciju privrednog i političkog sistema kakvo je srpsko društvo.
Zloupotreba službenog položaja, zloupotreba vladavine informacijama, zloupotreba moći koja ne proističe iz lične superiornosti nekog lica, već iz moći institucije koju to lice predstavlja, kao i niz drugih oblika javnih ili prikrivenih zloupotreba imaju za posledicu atrofiju institucija, slabljenje njihovog autoriteta među građanima i formiranje jednog nakaradnog oblika sistema, po kojem postoje opšte rasprostranjeno i prihvaćeno mišljenje da se ništa ne može završiti bez uticaja i volje ljudi koji su na nekoj od stepenica u piramidi vlasti.
Korupcija obezvređuje sve ustaljene i trajne ljudske i civilizacijske vrednosti, kao što su znanje, rad, lični primer, solidarnost i smisao žrtve za opšte ciljeve i posebno urušava i potpuno obezvređuje društvene institucije koje su dužne da organizuju državu tako da svaki pojedinac ima mogućnost i šansu da svoju vrednost iskaže vlastitim rezultatom, a ne pozicijom moći kojom slučajno raspolaže ili novcem koji mu otvara perspektivu do te moći da dođe.
Korupcija je u Srbiji veliko zlo, možda i najveće zlo koje prati naše društvo u ovom periodu. Rekao bih čak da je korupcija jednako veliko zlo kao i organizovani kriminal, čak i veće, jer organizovani kriminal nailazi na javnu osudu društva u celini, na otvoreni progon od strane države i na potpuno distanciranje građana od takve vrste delatnosti.
Korupcija pak kao hidra svojim pipcima teži da obuhvati što širi broj pripadnika društva, da se uspostavi kao opšti princip i pravilo ponašanja. Da bi završili neki posao koji im je često životno važan, građani se navikavaju na takav obrazac ponašanja i, hteli ne hteli, učestvuju u njemu tako da se, za razliku od organizovanog kriminala, koji ima opštu osudu, osuda korupcije u našoj najširoj javnosti svodi na korupcionaške afere koje tretiraju mediji ili na tiha i obazriva šaputanja onih koji prepričavaju sve učestalije slučajeve korupcije.
Na ovu pogubnu društvenu bolest nisu imuni ni neki najugledniji članovi našeg društva. Svedoci smo afera koje ovih meseci potresaju Srbiju, a u kojima su glavni akteri ljudi od nespornog stručnog i intelektualnog potencijala, koji su se dokazali u svojoj struci ne samo u našoj zemlji, već i u svetskim okvirima.
Kada takvi ljudi podlegnu zloupotrebi svog položaja i krenu da ga koriste ne da bi zajednici bilo bolje, već da bi oni zaradili više, šta onda da se kaže za običnog čoveka koji je u nekom zabačenom kraju naše zemlje zloupotrebio svoj položaj za nekakvu sitnu korist? Ništa.
Nema šta da se kaže, uvaženi narodni poslanici, osim jedne jedine konstatacije – korupcija je zlo koje obesmišljava svaki pošten ljudski napor i to zlo mora da se saseče u korenu, ako želimo da postanemo stabilno demokratsko društvo i da izgradimo institucije koje će Srbiju voditi u progres i napredak.
Suočeni sa ovim zlom, aktuelna koaliciona Vlada kao jedan od temeljnih principa programa koji je proistekao iz koalicionog ugovora navela je princip borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Treba istaći da je u ovoj oblasti ostvaren zapaženi rezultat Vlade u celini, a posebno rezultat MUP koje, po prirodi ovog resora, ima i najviše posla u raščišćavanju nagomilanih problema koji proističu iz različitih korupcionaških afera.
U tom smislu, s pravom se može reći da je ova Vlada Republike Srbije veoma dosledna i otvorena u borbi protiv korupcije i da mere koje ona preduzima značajno zaustavljaju ovo narastajuće društveno zlo.
S tim u vezi, Zakon o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije koji je Vlada predložila, a ova skupština usvojila, i koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, predstavlja u pravom značenju reči sistemski zakon koji definiše mnoga značajna pitanja iz oblasti javnih funkcija i reguliše da niko ne može vršiti javnu ili državnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, kao i da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuje ovim zakonom.
Međutim, u pravim mesecima primene ovog zakona predlagač je uočio potrebu da se pojedine odredbe ovog zakona preciziraju u cilju njegove pravilnije primene, a što se posebno odnosi na propisivanje postupka za prestanak funkcije u slučaju kada neko lice obavlja dve javne ili državne funkcije, suprotno odredbama zakona.
Pored toga, uočeno je da je neophodno dopuniti pojedine odredbe koje se odnose na obavljanje drugog posla ili delatnosti za vreme vršenja javne funkcije, kao i odredbe kojima će se precizirati prenos upravljačkih prava za vreme vršenja javne funkcije i zabranu zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje po prestanku javne funkcije.
Zbog pomenutih razloga predlagač je dostavio predlog izmena i dopuna ovog zakona, u kome se precizirani pojmovi i kategorije lica na koje se zakon odnosi. Definisan je pojam "funkcioner" i "javna funkcija", kao i nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, rokovi predviđeni za eliminisanje sukoba interesa i mnoga druga pitanja.
Može se s pravom reći da su predložene izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u znatnoj meri popravile sadržaj ovog zakona, posebno u preciznosti i definisanju zakonskih normi i kategorija na koje se zakon odnosi, ali i u oblasti definisanja rada i kompetencija same Agencije za borbu protiv korupcije.
Polazeći od činjenice koju sam već elaborirao i oko koje ćemo se, uveren sam, svi u ovoj sali složiti, a koja se može svesti na to da je korupcija jedan od najviših problema na putu našeg društvenog prosperiteta, nedvosmisleno su potrebni dobar zakon i stabilne institucije koje će, postupajući po tom zakonu, korupciju eliminisati iz našeg života i svesti je na društveno zanemarljivu meru i na pojedinačne slučajeve.
U tom smislu uveren sam da predložene izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavljaju koristan korak na putu naše zajedničke borbe protiv korupcije.
Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, koliko je za našu državu važno pitanje bezbednosti saobraćaja najsurovije nas opominje svakodnevni broj saobraćajnih nesreća na putevima Srbije, čiji je godišnji bilans stotine mrtvih i desetine hiljada povređenih građana.
Srbija je u proteklom veku, od kada se razvija moderna saobraćajna infrastruktura i sredstva prevoza, u nesrećama koje su se događale na njenim drumovima, ako je verovati statističkim pokazateljima, izgubila toliko ljudskih života koliko živi u nekom od njenih većih gradova.
O broju ranjenih, povređenih i lica sa trajnim invaliditetom ne treba ovom prilikom ni navoditi podatke, jer se taj bilans u odnosu na broj mrtvih može bez preterivanja udesetostručiti. Bez ikakvog preterivanja se može reći da se svakodnevno na putevima ove zemlje vodi svojevrstan rat, čije je ishodište ogroman broj ljudskih žrtava, a suočeni smo i sa nemerljivom materijalnom štetom.
Zbog svega toga, kao i zbog činjenice da se nijedna zemlja ne može smatrati razvijenom i prosperitetnom, dok ne razvije svoju saobraćajnu infrastrukturu i dok ne izgradi saobraćajnu kulturu prema dostignutim standardima u razvijenim društvima, nama je bio potreban moderan zakon o bezbednosti saobraćaja, koji će normirati ponašanje svih učesnika u ovoj veoma složenoj i životno važnoj oblasti državnog života.
Taj zakon je predviđenim merama i rešenjima, kako preventivnim tako i restriktivnim, trebalo da uspostavi potpuno nove uslove u saobraćaju i da obezbedi pretpostavke za stvaranje nove svesti svih učesnika u saobraćaju, nove obrasce kulturnog ponašanja, veću odgovornost i solidarnost i niz drugih elemenata koji će iz temelja promeniti dosadašnju realnost na našim drumovima, koja je, kao što je svima poznato, više nego tragična.
Polazeći od takvih ciljeva, aktuelno MUP i Vlada Republike Srbije dostavili su prošle godine Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Narodna skupština usvojila je ovaj zakon i njegove odredbe počele su da se primenjuju od decembra 2009. godine.
Dosadašnja primena odredaba ovog zakona pokazala je i u ovom relativno kratkom periodu veoma dobre rezultate. Učesnici u saobraćaju u mnogo većoj meri poštuju zakonske norme, što za posledicu ima smanjen broj saobraćajnih prekršaja na drumovima, bolju ispravnost vozila, veću solidarnost i niz drugih poboljšanja u saobraćaju.
Statistički podaci nas uveravaju i da je znatno smanjen broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom, da je manje povređenih, da je smanjena materijalna šteta koja je nastala kao posledica saobraćajnih nezgoda.
Zbog svega toga s pravom se može reći da je ovaj zakon donet u pravi čas i da uspešno ostvaruje svoju funkciju u ovoj vitalnoj oblasti. Može se sa visokom dozom izvesnosti reći da će primena ovog zakona u narednom periodu dati još veće rezultate i da će se ponašanje učesnika u saobraćaju u narednom periodu u potpunosti promeniti i doprineti da se sačuvaju ljudski životi i materijalna dobra.
Polazeći od takvog cilja, predlagač zakona MUP i Vlada Republike Srbije analizirali su kako pojedina zakonska rešenja utiču na efektivnost primene zakona u praksi i uočili da neka od tih rešenja usporavaju ili otežavaju zakonsku primenu i ne doprinose da se brzo i energično rešavaju pojedina konkretna pitanja, koja nastaju između učesnika u saobraćaju.
U nameri da se ta uska grla u primeni Zakona o bezbednosti saobraćaja u startu otklone, predložene su izmene i dopune Zakona po hitnom postupku, o kojima danas raspravljamo.
Ove izmene i dopune predložene su sa namerom da se njihovom primenom obezbedi dosledno poštovanje propisa, veća bezbednost učesnika u saobraćaju, kao i usaglašavanje sa relevantnim međunarodnim propisima koji su u međuvremenu usvojeni.
Pored toga, predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obezbediće bolje preciziranje postupka, efikasniju primenu zakona s jedne strane, kao i smanjenje broja policijskih službenika koji obezbeđuju izvršavanje zakona i njegovu primenu u praksi, s druge strane.
Može se zbog navedenih razloga razumeti namera predlagača da predloži Narodnoj skupštini da izmene i dopune ovog zakona usvoji po hitnom postupku, jer postoje objektivni argumenti da bi neusvajanje ovih izmena i dopuna imalo štetne posledice na rad državnih organa, kao i na bezbednost saobraćaja u celosti.
Isto tako, izvesno je da će usvajanjem novih zakonskih rešenja, Zakon o bezbednosti saobraćaja u velikoj meri svojom primenom doprineti većoj bezbednosti u saobraćaju i da će svi naši građani u mnogo većoj meri poštovati propise u saobraćaju.
Zbog svega iznetog, poslanička grupa SPS – JS podržava predložene izmene i dopune zakona i u danu za glasanje glasaćemo za ovaj zakon.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova koji članom 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije utvrđuje da Republika Srbije uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, postoje i drugi značajni razlozi za donošenje novog zakona o trgovini. Ti razlozi počivaju u aktuelnim društvenim procesima kroz koje naša zemlja prolazi u tranziciji i na putu uključenja u evropske integracije.
Među najvažnijim razlozima koji nameću potrebu da se donese novi zakon ili zakonski akt koji će regulisati izuzetno važnu granu naše privrede kakva je trgovina, mogu se navesti prevaziđenost i zastarelost postojećih propisa. Dosadašnji propisi svojom regulativom u velikoj meri štete pravnoj sigurnosti privrednih subjekata, ograničavaju konkurenciju i razvoj ove oblasti u celini.
Pored toga, javlja se i nova potreba uređivanja novih vrsta i načina trgovine, kao što su daljinska trgovina, trgovina na pragu, aukcijska i berzanska trgovina. Ovi oblici trgovine kod nas do sada nisu bili uređeni, a nametnula se i potreba izgradnje razvijene trgovinske strukture na čitavom republičkom prostoru.
Posebno je važno što će se novim zakonskim aktom oblast trgovine u našoj zemlji uskladiti sa pravilima EU, kojima su utvrđeni uslovi za obavljanje trgovine i zaštita od štetne tržišne utakmice. Polazeći od pomenutih razloga, predloženi tekst zakona nastoji da normira ambijent za uspostavljanje modernog, stabilnog i snabdevenog tržišta na celom prostoru Republike Srbije, a da pri tom ulogu države i njeno mešanje u tržišnu utakmicu svede na što manju meru.
Takav zakonski ambijent obezbediće razvoj efikasne tržišne privrede. Ograničavanje trgovine svedeno je na najmanju i ograničenu meru, i to samo u situacijama kada je neophodno obezbediti stabilnost, snabdevenost tržišta i mora biti ukinuto čim se utvrdi da je prestao razlog zbog kojeg je mera ograničavanja tržišta uvedena.
Zakon o trgovini imaće centralno mesto u normativnom smislu kojim se u našoj zemlji uređuje promet roba i usluga. On je zbog toga veoma značajan jer uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u tom prometu, odnosno uređuje promet roba i usluga na opšti način.
Pored toga, zakonom se uvodi nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, uvode se novi instituti kao što je trgovinski format i slični, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, naročito radi uspostavljanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja trgovačkog preduzetništva.
Sve ove mere imaju, pored ostalih, i jedan osnovni cilj da se obezbedi ravnopravna tržišna utakmica, snabdevenost tržišta i ravnopravnost svih učesnika u trgovinskom lancu. Posebna novina u predloženom zakonskom tekstu je što se uređuje efikasniji način zaštite privrednih subjekata, od raznih mera samovolje uprave i ograničenjima i nadzoru trgovine, što obezbeđuje veću pravnu sigurnost u poslovanju.
Treba podsetiti i na činjenicu da Predlog zakona o trgovini, o kome danas raspravljamo, u koncepcijskom smislu, a i po većini predloženih zakonskih rešenja predstavlja normativnu konkretizaciju Strategije razvoja trgovine Republike Srbije koju je naša zemlja utvrdila za narednu deceniju.
Poštovane kolege narodni poslanici, neću reći ništa novo kada kažem da nam je i kao državi, i kao društvu i svim našim građanima potrebno stabilno i razvijeno tržište roba i usluga i takva trgovina koja će na svakoj tački naše zemlje obezbeđivati približno jednake uslove svim učesnicima u ovom složenom i odgovornom poslu.
Potrebna nam je trgovina koja će se razvijati na osnovu tržišnih zakona, a ne na osnovu unapred uspostavljenih monopola. Potrebna nam je trgovina koja će u prvi plan isticati potrošača i njegove potrošačke potrebe i interese, a ne profit po svaku cenu i na štetu potrošača ili drugih učesnika u trgovinskom lancu.
Na kraju, potrebna nam je moderna trgovina koja će se na efikasan i trajan način uključiti u druge grane naše privrede i tako doprinositi svestranijem i intenzivnijem razvoju društva u celini. Za razvoj takve trgovine potrebni su nam i efikasni zakonski i drugi propisi, koji će stvoriti normativni ambijent i sigurnost za poslovanje u ovoj oblasti.
Mislim da je predloženi tekst zakona o trgovini jedan značajan normativni iskorak na ovom složenom i odgovornom putu, koji kao država moramo proći do integracije u visokozahtevno evropsko tržište. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati tekst ovog zakona.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, polazeći od ustavnog osnova za donošenje ovog zakona koji je sadržan u članu 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije i u članu 99. stav 1. tačka 4) Ustava, Narodna skupština Republike Srbije ima obavezu da potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. U tom smislu, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravi, RESPA, predstavlja jedan od značajnih propisa na putu naše zemlje u evropske integracije. Inicijativa za osnivanje Regionalne škole za državnu upravu, RESPA, pokrenuta je na Solunskom samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana u junu 2003. godine.
Cilj ove inicijative je jačanje regionalne saradnje u oblasti državne uprave, administrativnih kapaciteta, razvoja ljudskih resursa i usvajanje osnovnih principa evropskog administrativnog prostora. Cilj je da RESPA postane regionalni forum za obuku državnih službenika iz zemalja Zapadnog Balkana, da se umreže državne uprave iz regiona i da se obezbedi proces razmene iskustava državnih uprava članica Respe. U maju 2006. godine u Briselu je održana konstitutivna konferencija na ministarskom nivou na kojoj je potpisan Protokol o saradnji za stvaranje Regionalne škole za državnu upravu. Protokol su potpisali predstavnici Republike Albanije, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, BiH, tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora i posebno predstavnici Republike Srbije i Republike Crne Gore, kao i predstavnik UNMIK-a u ime AP Kosovo i Metohija. Protokol je potpisan u prisustvu Evropske komisije.
Saglasno ovom protokolu počele su pripreme za institucionalizaciju Respe, tj. određivanje sedišta za stvaranje pravne osnove za budući rad. U januaru 2008. godine, po sprovedenom izbornom postupku, nadzorni odbor, kao rukovodeći organ Respe, odlučio je da sedište Regionalne škole za državnu upravu bude u Danilovgradu, u Crnoj Gori. Nakon određivanja sedišta pokrenute su aktivnosti za pripremu nacrta međunarodnog Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu, uključujući i pripremu Pisma o namerama u vezi sa osnivanjem ove škole. Pismo o nameri potpisano je juna 2008. godine u Sloveniji, a u ovom aktu izražena je podrška članica Respe, da se usaglasi, potvrdi i potpiše međunarodni sporazum kojim bi se RESPA osnovala kao međunarodna organizacija.
Po potpisivanju ovog akta, pristupilo se usaglašavanju teksta međunarodnog sporazuma sa stručnjacima za međunarodno pravo svih učesnika u ovim pregovorima. Sporazum je usaglašen u Parizu 28. i 29. jula 2008. godine, osim njegovih finansijskih odredaba, koje su naknadno usaglašene u Podgorici 11. i 12. septembra 2008. godine. Sporazum o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu potpisan je u Podgorici 21. novembra 2008. godine i potpisali su ga svi učesnici, osim ovlašćenog predstavnika UNMIK-a, koji je trebalo da potpiše u ime privremene vlade AP Kosovo i Metohija, a na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Na ovaj način stekli su se normativni uslovi za početak rada Regionalne škole za državnu upravu sa sedištem u Danilovgradu, u Crnoj Gori, kao međunarodne institucije. Kako bi ova škola mogla da počne da radi i ostvaruje svoju funkciju, odnosno da bi se kroz proces Respe obezbedilo usaglašavanje rada organa lokalne uprave u zemljama regiona, a na taj način ove zemlje približile svoj normativni poredak zemljama EU, kojoj teže, potrebno je za njegovo stupanje na snagu i da bi se ostvarila puna primena da ga ratifikuje pet članica. Budući da su Sporazum potvrdile četiri članice, neophodno je za njegovu implementaciju da ga potvrdi Narodna skupština Republike Srbije i zato je i ovaj zakon stavljen u proceduru po hitnom postupku.
Nedonošenje ovog zakona moglo bi da proizvede štetne posledice po rad organa i organizacija u procesu pristupanja naše zemlje EU. Ovo, tim pre, što je regionalna saradnja jedna od obaveza koje je Republike Srbija preuzele SSP Evropskoj uniji i što je Evropska komisija u svom izveštaju za 2009. godinu konstatovala kao napredak.
Poštovane kolege narodni poslanici, ciljevi Regionalne škole za državnu upravu, kao međunarodne organizacije, usmereni su na poboljšanje saradnje u oblasti državne uprave među članicama potpisnicama ovog sporazuma. Ova saradnja obezbediće jačanje iskustva i razmenu informacija sa državama članicama EU i evropskog ekonomskog prostora. Kroz rad ove škole ojačaće se administrativni kapaciteti u državnim upravama članicama Respe, u skladu sa potrebama procesa evropskih integracija. Istovremeno, značajno će se razviti i ljudski resursi u državnim upravama članicama Respe, prema standardima i principima državnih uprava u zemljama EU.
Veliki deo aktivnosti Respe biće usmeren na različite vrste obuka polaznika ove škole, koje će biti osposobljene za ovu oblast i koje su od značaja za pitanje integracija naše zemlje u EU, kao i za pitanje reforme naše državne uprave, funkcija RESPA neće biti iscrpljena samo na tome. Naprotiv, učešće naše zemlje u aktivnostima Respe veoma je značajno i sa stanovišta integracija Republike Srbije u EU. Treba imati u vidu da će RESPA predstavljati i savetodavni forum za administrativne reforme i razvoj administrativnih kapaciteta svih njenih članica u procesu pristupanja EU. Zbog toga je učešće Republike Srbije u daljoj institucionalizaciji i realizaciji aktivnosti Respe izuzetno značajno, jer doprinosi bržoj integraciji u EU, koja je kao jedan od uslova za članstvo postavila i dobru saradnju sa zemljama u regionu.
Treba napomenuti i činjenicu da je potvrđivanje Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu sa sedištem u Danilovgradu navedena kao jedna od prioritetnih aktivnosti Evropske komisiju za 2009. i 2010. godinu.
Isto tako, treba podsetiti da su u budžetu Republike Srbije za ovu godinu obezbeđena sredstva za sprovođenje ovog zakona, čime će naša zemlja izvršiti svoj deo finansijskih obaveza u finansiranju Respe, na osnovu člana 23. Sporazuma kojim je utvrđen osnovni budžet Respe za svaku članicu u 2010. godini. Polazeći od činjenice da je strateški cilj ove vlade, utvrđen voljom građana na izborima 2008. godine, ulazak u punopravno članstvo EU, ovaj zakon je samo jedan u nizu normativnih obaveza koje mi na tom putu treba da ispunimo. Usaglašavanje naših standarda sa evropskim izjednačavanjem normativnog i kadrovskog potencijala u oblasti državne uprave, doprineće, uz druge standarde, bržem uključenju Srbije u EU.
Polazeći od tih činjenica, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz)