Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, tradicija zbora i dogovora ustaljena u političkom biću srpskog naroda, a temeljena u svim ustavima moderne Srbije, od Sretenjskog ustava, do danas, nalazi svoj politički izraz i u Predlogu zakona o kome danas govorimo.
Srpski narod je u svojoj istoriji imao čestu praksu da se kroz različite oblike organizovanja bori za svoje interese i da ih u različitim oblicima predstavi državi. Zavisno od državnog uređenja Srbije, ta narodna organizovana inicijativa nailazila je na različita rešenja.
Nekada je odbijana bez ikakvog sluha, a u drugim prilikama, ona je bila pokretač društvenih promena u Srbiji. Od Matice srpske, Srpske književne zadruge, Srpskog kulturnog kluba, pa sve do današnjeg udruženja građana, ova građanska inicijativa pokretala je pozitivne promene u društvu i bila one kritičke svesti u Srbiji koja vodi ka progresu.
U tom smislu, današnji zakon predstavlja dobru pravnu podlogu za regulisanje i podršku inicijativi, slobodnoj volji građana Srbije i njihovim udruženjima.
Poslanička grupa SPS-JS-a podržaće Predlog ovog zakona, jer smatramo da država mora da pruži dobre pretpostavke i podršku za pokretanje svake građanske inicijative. S tim u vezi, dužni smo da ukažemo i na činjenicu da norme, odnosno zakon ne sme da bude prepreka slobodnoj i stvaralačkoj volji građana da se udružuju oko ideja i da pokreću njihovu organizaciju. To nikako ne znači da, u okviru tih inicijativa, država treba da dopusti i one ideje koje su protiv zajedničkog interesa građana Srbije, očuvanja identiteta i integriteta naše zemlje.
Država ne sme da dozvoli ispoljavanje rasne, verske, nacionalne mržnje, kao i oblike fašističkih ponašanja određenih grupa, koje nikada nisu imale značajnije uporište u našem društvu. Isto tako, država ne sme da dozvoli da se, pod formom slobodnih inicijativa građana, formiraju društvene grupe i uticaji koji će voditi ka destabilizaciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Zbog svega iznetog, smatram da zakon o udruženju građana, obogaćen amandmanima, u raspravi na ovoj sednici treba usvojiti. Ne treba dozvoliti da se, pod plaštom hitnosti usvajanja zakona, potkradu, ili provuku slabosti koje će za sobom ostaviti dugoročne i nesagledive posledice.
Kao jednu od takvih slabosti, smatram predlog zakonske norme u članu 10. stav 1. zakona, da samo tri građanina mogu formirati udruženje, a da samo jedan od ta tri osnivača mora imati sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Mislim da ovakva regulativa može biti izvorište i pravni okvir za mnoge probleme koji bi iz ovakvog organizovanja udruženja građana mogli proisteći u budućnosti i zato ih treba prilagoditi opštim interesima građana Srbije. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, problemi bezbednosti u lokalnim zajednicama, koji se zaoštravaju ne samo u našoj zemlji, nego i u najrazvijenijim zemljama savremenog sveta, sve više opterećuju državne organe, pre svega, Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Različiti oblici prekršaja, remećenje javnog reda i mira, ugrožavanje imovine i integriteta ljudi, narušavanje ustaljenog komunalnog reda i drugi oblici vandalizma, u velikoj meri opterećuju policijske snage u našoj zemlji da deluju preventivno i da održavaju javni red i mir, posebno u gradovima naše zemlje.
Dosadašnji inspekcijski organi i komunalne službe nisu imali ni zakonska ovlašćenja, ni odgovarajuću snagu prinude, a nisu bili ni materijalno i kadrovski osposobljeni da vrše poslove javnog reda i mira. Zbog svega toga, opravdana je potreba da Republika Srbija donese zakon o komunalnoj policiji, koji će u velikoj meri olakšati rad Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i rad komunalnih službi.
Istovremeno, ovim zakonom se zaokružuje normativna regulativa lokalne samouprave u našoj zemlji i usaglašavanje ove oblasti s propisima Saveta Evrope, koji ističu da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti i u neposrednom pružanju bezbednosti svojim stanovnicima, kao i da u tome treba da tesno sarađuju s policijom.
U savremenim evropskim propisima, kao najvažniji bezbednosni problemi, u čijem se rešavanju vidi uloga lokalnih zajednica, istaknuti su problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, upadi u stanove i druge javne objekte i druge poslovne prostorije, oštećenja javne i privatne imovine i drugo.
Iskustvo iz evropskih zemalja, kakve su Italija i Francuska, u kojima lokalna policija ima značajnu ulogu u obavljanju pravnih policijskih poslova na lokalnom području i pod nadzorom je državne policije, ili iz zemalja u našem okruženju, kao što je Slovenija, u kojoj je lokalna policija nadležna za kontrolu bezbednosti saobraćaja na putevima, u naseljima, za održavanje javnog reda i za još neke zadatke iz oblasti javne bezbednosti lokalne zajednice, u velikoj meri se koristi da se rad komunalne policije zakonski reguliše i u Srbiji.
Ukratko, imajući u vidu navedena i druga uporedna iskustva, može se konstatovati da uvođenje komunalne policije u Srbiji prati savremene tendencije koje naglašavaju novu ulogu i odgovornost gradova i drugih lokalnih zajednica u održavanju reda, u jačanju njihovog partnerstva sa policijom. Ovim zakonom se stvara pravni okvir za organizovanje i delovanje komunalne policije. Logično je pretpostaviti da će uvođenje ovog organa u naš sistem bezbednosti u lokalnim zajednicama doprineti otklanjanju postojećih slabosti i većoj sigurnosti građana i njihove imovine.
Poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da svako ovlašćenje kojim država, zakonskim putem, ovlašćuje neki organ može zadirati u ljudska prava, neophodno je da se ovim zakonom jasno i višestruko obezbede mehanizmi kontrole komunalne policije, posebno kontrola upotrebe sredstava prinude, član 27, uz izveštavanje policije, član 28, i kontrolu rešavanja pritužbi, član 29. Ovo zbog toga što se upravo ovlašćenje za upotrebu sredstava prinude najčešće koristi za posezanje u ljudska prava. Zato upotreba tih sredstava treba da bude neprekidno nadzirana i kontrolisana.
Polazeći od svega iznetog, Poslanička grupa SPS-JS-a, u danu za glasanje, glasaće za ovaj zakon. Hvala veliko.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pre nego što ukažem na neka značajna pitanja vezana za ovaj set zakona, želim da izrazim zadovoljstvo što je Ministarstvo poljoprivrede prihvatilo pet amandmana koje sam predložio na Predlog zakona o stočarstvu, ali i više amandmana koja je poslanička grupa SPS-JS predložila na ovaj set zakona.
Ovo je najbolji dokaz da su Ministarstvo poljoprivrede i ministar lično prišli pitanjima uređenja poljoprivrede u našoj zemlji na odgovoran način. Time su pokazali ne samo dobru volju, već i zrelost i odgovornost da u zakonsku regulativu ove oblasti uključe sve ideje i inicijative koje će doprineti da se stvori normativni ambijent za brži razvoj ove izuzetno važne grane privrede u našoj zemlji.
Značajan broj amandmana koji su prihvaćeni, kao i oni koje će prihvatiti Narodna skupština, učiniće tekstove predloženih zakona preciznijim, normativno sveobuhvatnijim i sadržajnijim. Uveren sam da će ovi zakoni doprineti da se položaj poljoprivrede na nivou cele Republike podigne na mnogo veći nivo nego što je to danas.
Bez ravnomernog razvoja poljoprivrede u celoj zemlji i korišćenja komparativnih prednosti svakog dela Srbije, ali i bez postavljanja poljoprivrede u celini na nivo strateške privredne grane, naša zemlja ne može izaći ni iz ekonomske krize, ni iz tranzicionog preporoda i ne može se ravnopravno uključiti u savremene tokove svetskog tržišta. Svi zakoni iz ove oblasti koje ćemo usvojiti na ovom zasedanju ove skupštine, kao i one koje treba doneti u narednom periodu, umnogome će doprineti promeni ambijenta u kome se danas nalazi poljoprivreda Srbije.
Nadam se da će odgovornom i ažurnom primenom ovih zakona biti zastupljeno odumiranje srpskog sela i tajkunizacija srpske poljoprivrede, koja je nažalost već duboko zahvatila mnoge poljoprivredne grane i koja preti da uspostavi monopole u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvođače hrane pretvori u potpune zavisnike od uspostavljenih monopola.
Da bi se to sprečilo i da bi se bavljenje poljoprivredom i život na selu učinili prihvatljivim za mlade ljude, nisu dovoljni samo zakoni, ma kako oni dobri bili, potrebna je njihova konkretizacija i primena kroz uredbe, mere i odluke svih nadležnih organa, od Vlade i Ministarstva poljoprivrede, do organa lokalne samouprave. Samo na taj način možemo učiniti da naša poljoprivreda bude profitabilna i korisna za sve one koji su svoj život posvetili ovoj delatnosti. Hvala veliko.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na analizu predloženih zakona koji regulišu oblast poljoprivrede, hteo bih zbog građana Srbije da ukažem na nekoliko, po mom mišljenju, alarmantnih procesa koji se u protekloj deceniji odvijaju u poljoprivredi i na srpskom selu.
Činjenica je da i kada ne bi bilo svetske ekonomske krize koja je zahvatila našu ekonomiju da bi svaka odgovorna vlast u Srbiji, koja razmišlja o prosperitetu svoje zemlje, morala posvetiti veću pažnju poljoprivrednoj proizvodnji, ali i životu i perspektivama ljudi koji se bave ovom izuzetno teškom delatnošću.
Ne treba podsećati da je Srbiji jedina šansa za izlazak iz teške ekonomske i tranzicione krize – organizovana poljoprivreda i korišćenje komparativnih prednosti kojima ova zemlja raspolaže u proizvodnji hrane.
Nažalost, uz manje ili veće časne izuzetke, sve prethodne vlade su se bavile poljoprivredom i selom najčešće kampanjski i bez strateških planova.
To je dovelo do toga da su poljoprivreda i ljudi koji žive od rada u ovoj oblasti bili prepušteni haosu liberalnog tržišta i potpunoj nesigurnosti u planiranju proizvodnje.
Posledice takvog odnosa države prema najvažnijoj grani naše privrede su nesagledive i teške, i da se i površnim nabrajanjem mogu definisati.
Ipak, svakodnevno u našim medijima možemo da pratimo mnoge slabosti koje zagorčavaju život naših ljudi koji žive od poljoprivrede, ali i posledice koje zbog haosa u ovoj oblasti trpe svi ostali slojevi stanovništva i država u celini. Podsetiću na neke od tih slabosti, kako bi i ova skupština, ali i građani Srbije mogli da sagledaju ozbiljnost situacije u kojoj se srpska poljoprivreda nalazi u ovom trenutku.
Tako bi mogli svi da sagledaju značaj zakonske regulative o kojoj raspravljamo, jer hteli mi to priznati ili ne, ukoliko u najskorije vreme progresivnim zakonima i novim standardima ne regulišemo ovu oblast, srpska sela ostaće potpuno pusta, a Srbija će umesto izvoznika, biti uvoznik i osnovnih životnih namirnica.
Kao sastavni deo ove fatalističke, ali nažalost dosta izgledne budućnosti, imaćemo megalopolis Beograd i nekoliko većih gradova u kojima će ruralno stanovništvo, pristiglo iz opustošenih srpskih sela, predstavljati stalnu socijalnu bombu i nerešiv problem za svaku vladu.
Jer kako će bilo ko obezbediti funkcionisanje – saobraćaja, obrazovanja, lečenja, stanovanja i rada u tako prenaseljenim sredinama.
Da bi se to izbeglo, da bi se orvelovska slika budućnosti Srbije preinačila u sliku prosperitetnog i ravnomernog razvoja svakog dela njene teritorije, potrebno je na organizovan i dugoročno planiran način obezbediti razvoj srpske poljoprivrede i afirmisati svaku prednost kojom Srbija u ovoj oblasti raspolaže – od Subotice do Dragaša i od Đerdapa do Drine.
Ako Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva, organi lokalne samouprave, naučne i obrazovne institucije i svi drugi subjekti u složenom lancu organizovanja poljoprivrede priđu ovom poslu na odgovoran način, onda nam se neće dešavati problemi o kojima svakodnevno možemo čitati u našoj štampi.
Ako uredimo poljoprivredu, neće sjenički seljaci baciti tone najkvalitetnijeg sira, nego će to biti srpski brend, koji će preporoditi i Sjenicu i ovaj deo Srbije.
Ne tako davno šabačka „Zorka“ je bila svetski gigant u proizvodnji sredstava za zaštitu bilja i drugih proizvoda hemijske industrije, potrebnih u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zorkini proizvodi bili su poznati i priznati na svim kontinentima.
Danas ova fabrika umire, čekajući privatizaciju, a na tržištu sredstava za zaštitu bilja plasiraju se proizvodi na čiji kvalitet možete čuti čest prigovor proizvođača hrane.
Nesigurnost otkupa tržišnih viškova, prepuštanje tržištu da samo reguliše cene poljoprivrednih proizvoda, pruža mogućnost različitog mešetarenja i dovodi srpskog seljaka u neprekidnu poziciju da se umesto dugoročne i organizovane proizvodnje bavi sa svaštarenjem – ove godine sadi kupinu, a dogodine je krči, ove godine investira u farme svinja, a dogodine mora da gasi proizvodnju, zbog niske cene i nemogućnosti plasmana.
Da i ne govorimo o neiskorišćenim resursima kojima bukvalno raspolaže svaki kraj naše zemlje, počev od tople vode u Mačvi, do pašnjaka Zlatara i Pešterske visoravni, čije bi stavljanje u funkciju preporodilo Srbiju.
Ukratko, dobro organizovana poljoprivreda rešila bi problem ravnomernog razvoja naše zemlje, smanjila pritisak ruralnog stanovništva na gradove, obezbedila jeftinu hranu za domaće stanovništvo i za izvoz visokokvalitetnih proizvoda, koji bi ovoj zemlji mogao da obezbedi devizni priliv više milijardi dolara godišnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog svega iznetog nasušno su nam potrebni zakoni koji će regulisati pitanja o kojima sam govorio i sva druga pitanja koja se tiču poljoprivrede i života našeg sela. Zato je, uveren sam, set zakona o poljoprivredi o kojima danas raspravljamo, prvi sistematičan pristup ove vlade i približavanje normativne regulative u oblasti poljoprivrede savremenom evropskom zakonodavstvu.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na neke osnovne elemente ovih zakona, kako bih na taj način pomogao da građani Srbije shvate sav značaj koji će oni imati na ukupan razvoj ne samo naše poljoprivrede, već i na razvoj naše zemlje u celini. Istovremeno bih želeo da doprinesem i da rasprava u ovoj skupštini bude usmerena na to da se ovi zakoni svestranije osvetle, da se eventualno poboljšaju.
Na kraju, barem da se u ovoj oblasti politička većina i opozicija ujedine oko zajedničkog interesa, a taj interes je valjda svima jasan – potrebno nam je zakonodavstvo koje će spasiti i unaprediti našu poljoprivredu, a ne politička nadgornjavanja između poslanika većine i manjine. Jedan od najvažnijih zakona o kojima danas raspravljamo je Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovo je strateški zakon koji ima za cilj da definiše i uspostavi politiku u oblasti poljoprivrede i da ustroji sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja.
Da bi se ovi strateški ciljevi, veoma važni za celu državu, mogli ostvariti ovaj zakon uspostavlja javni normativni sistem državnih podsticaja koji će se sprovoditi na osnovu nacionalnog programa razvoja poljoprivrede, strateškog dokumenta koji se donosi za period od tri godine.
Ovaj zakon predstavlja početak izgradnje institucionalnog sistema koji će omogućiti državi da vodi poljoprivrednu politiku. Treba reći da on u najkraćoj meri, u kojoj to naš normativni poredak može da obezbedi u ovom trenutku, približava naše zakonodavstvo evropskim standardima, a njegova primena u našoj svakodnevnoj praksi doprineće bržoj i svestranijoj standardizaciji naše poljoprivrede u celini.
Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja će poboljšati i ubrzati razvoj poljoprivrede u Srbiji, ali i učiniti da državni sistemi i mehanizmi koji podržavaju taj razvoj budu efikasniji i korisniji, manje koruptivni i pre svega kreativni i kompetentni.
Treba na kraju reći da će sam proces razvoja poljoprivrede u našoj zemlji diktirati potrebu za daljim usavršavanjem i izmenama ovog zakona. Česte pojave trovanja hranom i različite štetne bakterije kojima su zagađeni proizvodi životinjskog i biljnog porekla ne samo što ugrožavaju zdravlje ljudi, već i nanose neprocenjivu štetu plasmanom naših roba na domaćem i inostranom tržištu.
Predsedavajuća, izvinjavam se, ako ih ne interesuje, nemam ništa protiv. Bolesti kao što su svinjska kuga ili pojave trihineloze i salmonele predstavljaju ozbiljne probleme kako samim proizvođačima, trgovcima i izvoznicima mnogih proizvoda, ali ponajviše štete Srbiji da se na regionalnom i svetskom tržištu predstavi kao velesila u proizvodnji visokokvalitetnih proizvoda u oblasti hrane, što ona po svim parametrima kojima raspolaže zaista može i biti.
Zbog toga donošenje zakona o bezbednosti hrane predstavlja značajan korak u zaštiti života i zdravlja ljudi, ali i u zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja, zaštiti zdravlja bilja i biljnih vrsta i u zaštiti životne sredine uopšte.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija kao država ispunjava obavezu prema svojim građanima koji imaju pravo da kupuju i koriste hranu koja ne ugrožava njihovo zdravlje. Ovaj zakon omogućava državi da preko nadležnih institucija i instrumenata zaštiti to pravo u najvećoj mogućoj meri, primenjujući sistem kontrole hrane, kako domaćeg porekla, tako i one iz uvoza.
Istovremeno, na usvajanje ovog zakona Srbiju opredeljuju međunarodne obaveze koje je naša zemlja prihvatila u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Visoki standardi koji su uspostavljeni u ovoj oblasti u zemljama EU jedna su od važnih stepenica koju moramo preskočiti ako želimo da našim robama hranimo probirljive evropske potrošače i da budemo konkurentni na njihovim visoko razvijenim tržištima.
Potreba da se donese novi zakon o zaštiti bilja, pored ustavnog osnova, nametnula se i zbog značaja zaštite Republike Srbije od unošenja i širenja štenih organizama na njenu teritoriju.
Zakonskim osnovom potrebno je jasno definisati proizvodnju, korišćenje i promet bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata odgovarajućeg zdravstvenog statusa sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, ali i zaštititi živote i zdravlje potrošača i životne sredine uopšte.
Zaštita zdravlja bilja je veoma kompleksna oblast, koja na multidisciplinaran način utiče na mnoge oblasti svakodnevnog života. Potrebu da se novim zakonom reguliše ova složena oblast nameće i plan reforme u oblasti zaštite zdravlja bilja, koji je usmeren u pravcu usaglašavanja standarda sa standardima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Ovim zakonom biće institucionalizovana sva nova rešenja koja će omogućiti primenu plana reforme. Ako Srbija želi da bude ravnopravan učesnik u međunarodnoj razmeni bilja i biljnih proizvoda, mora da prihvati međunarodne standarde, mere i postupke, i da ih primenjuje na svojoj teritoriji. Ovo tim pre što naša zemlja ima optimalne uslove za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja.
Srbija je po bogatstvu i kvalitetu biljnih resursa prepoznatljiva ne samo u zemljama EU, već i u svetu, pa će usvajanje ovog zakona i primena standarda koje on uspostavlja omogućiti domaćim proizvođačima bolji pristup međunarodnom tržištu, ali i obezbediti da potrošači u našoj zemlji koriste zdravstveno ispravno bilje.
Istovremeno, novim zakonom pospešiće se uslovi za bolju proizvodnju u oblasti poljoprivrede. Da bi se sistemski rešilo pitanje zdravlja bilja u našoj zemlji neophodno je zakonski regulisati i upotrebu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta. Ovim zakonom uređuje se razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvozu i primeni sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.
Dosadašnja zakonska regulativa u ovoj oblasti često nije mogla biti sprovodljiva, kako zbog razlike između sredstava za zaštitu bilja i sredstava za ishranu bilja, tako i zbog neadekvatnosti pojedinih zakonskih rešenja. Zbog toga se donošenje ovog novog zakona nametnulo kao jedno optimalno rešenje, jer će se njegovom primenom u oblasti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta primenjivati standardi koji se primenjuju u EU i čime će se otkloniti prepreke za izvoz naših proizvoda na ovo i na druga svetska tržišta.
Ovaj zakon omogućiće proizvođačima, uvoznicima i distributerima sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta da svoju delatnost obavljaju sa manje rizika i bez gubitaka. Primenjivaće se jedinstvene metode kontrole kvaliteta kod referentnih laboratorija, što će korisnicima ovih sredstava, proizvođačima bilja, otkloniti sumnje u njihov kvalitet i rizik pri upotrebi.
Predlogom zakona o zaštiti bilja uspostavljaju se novi standardi i uređuje registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi i šumarstvu, poslovi od javnog interesa u oblasti sredstava za zaštitu bilja, kao i druga značajna pitanja vezana za ovu oblast.
Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim standardima EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će ovu oblast regulisati kao samostalnu. Ovakav pristup već se primenjuje u članicama EU.
Usvajanjem ovog zakona i primenom standarda koje on uspostavlja omogućiće se pristup domaćih proizvođača za zaštitu bilja i poljoprivrednih proizvoda evropskom tržištu.
Ipak, najvažniji razlog za donošenje ovog zakona jeste činjenica da je oblast sredstava za zaštitu bilja i rezidua od sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje uređena propisima čije je sprovođenje u nadležnosti tri ministarstva, i to Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva zdravlja.
Novi zakon će omogućiti i podizanje nivoa svesti korisnika sredstava za zaštitu bilja da prihvate činjenicu da pesticidi, iako neophodni u poljoprivrednoj proizvodnji, predstavljaju određeni rizik za ljude i životnu sredinu.
Zakon uspostavlja odgovornost svih subjekata u oblasti sredstava za zaštitu bilja, pa i korisnika ovih sredstava, da njihova odgovornost nije samo u očuvanju vlastitog zdravlja, već da imaju odgovornost i prema životima, zdravlju i bezbednosti šire zajednice.
Drugim rečima, oni su dužni da proizvodnjom, prometom ili primenom sredstava za zaštitu bilja ne narušavaju zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine.
Poštovane kolege narodni poslanici, koliko mi je poznato, u poslednjih nekoliko godina nijedan zakonski predlog nije izazvao toliko kontraverzi i različitih tumačenja u javnosti, kao što su to izazvali predlozi zakona o vinu i zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Mnogo pre nego što su predlozi ovih zakona ušli u pripremu i u uobičajenu proceduru, po srpskim selima i među proizvođačima vina i rakije počele su da kruže glasine kako će novim zakonom biti zabranjeno seljacima da prave vino i rakiju na način kako su to radili njihovi dedovi.
Neću da preterujem, ali ne bi me začudilo da su seljaci počeli da kriju svoje lampeke po tajnim skrovištima. Tako je to kada se ne prilazi ozbiljno i odgovorno selu i seljaku i kada se on prepusti samom sebi, i često i nažalost, tragičnom iskustvu u kojem je on sa svojom državom često izvlačio deblji kraj.
Ne mora da bude tako. Ne mora da bude jer ova skupština služi, između ostalog, i za to da mi, narodni poslanici, objasnimo onima koji su nas birali da zakone koje usvojimo ne donosimo da bi seljaku odrali kožu sa leđa, već da bi mu stvorili normativne pretpostavke i uspostavili standarde koje je već uspostavio ceo razvijeni svet i koji će mu omogućiti da proizvodi više, kvalitetnije i bolje, i da se njegovi proizvodi, kvalitetni i prepoznatljivi, mogu nositi sa bilo čijim proizvodima na evropskom i svetskom tržištu.
Novi zakon o vinu omogućiće brži i produktivniji razvoj ove dragocene poljoprivredne grane i doprineti da se poznata srpska vinogorja, poput vršačkih, fruškogorskih ili župskih, uzdignu na nivo portugalskih ili francuskih, a da zaštićene sorte srpskih vina budu tražene i na najprobirljivijim svetskim trpezama.
Isto je i sa rakijom i sa drugim tradicionalnim alkoholnim pićima koja se proizvode u Srbiji. Dakle, nije cilj zakonodavca da srpskom seljaku uskrati pravo da peče svoju tradicionalnu prepečenicu, već da uspostavi standarde i stvori pretpostavke da srpska šljivovica postane svetski prepoznatljiv brend, da se zna da joj je zemlja porekla Srbija, da je garantovanog i standardnog kvaliteta, koji će joj otvoriti vrata svih tržišta. Nećemo valjda svetu proizvoditi i proturati zozovaču?
Isto je i sa Predlogom zakona o etanolu. Etil alkohol poljoprivrednog porekla ima široku primenu u našoj zemlji. Koristi se u mnogim industrijskim granama za proizvodnju alkoholnih pića, u vojnoj industriji, u farmaciji, kao dodatak gorivu, ali i za unapređenja agrara i u podizanju stočnog fonda. Širok spektar njegove primene predstavlja ga kao strateški proizvod, kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim zemljama.
Etanol je poslednjih decenija toliko primenjivan u različitim oblastima, tako da se može reći da predstavlja jedan od ključnih osnova budućeg razvoja civilizacije.
Predsedavajuća, zamolio bih vas da koristim i malo vremena poslaničke grupe.
Zbog takve važnosti ovog proizvoda, potrebno je na jedinstveni, po najvišim međunarodnim standardima, uspostavljen način, zakonski regulisati uslove proizvodnje etanola, kontrolu kvaliteta, deklarisanje, promet i uvoz i upotrebu etanola, ali i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Razlog za donošenje ovog zakona leži u činjenici da je dosadašnja praksa pokazivala da se uvoz etanola vrši suprotno pravnim tekovinama EU i nijedan uvoznik nema dozvolu nadležnog ministarstva za uvoz, koji mora biti ograničen i kontrolisan, kako to nalažu evropski propisi.
S obzirom na važnost ove sirovine, EU moraju se dostaviti potrebne informacije o količini proizvedenog, izvezenog, uvezenog i raspoloživog etanola.
Prema dosadašnjoj zakonskoj regulativi nismo imali podatke o ovim pitanjima i zato je potreban zakon koji će upotrebu etanola regulisati u skladu sa najvišim evropskim standardima.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o javnim skladištima omogućava se da se oblast skladištenja poljoprivrednih proizvoda usaglasi sa standardima skladištenja ovih roba najrazvijenijih svetskih privreda.
Ovaj zakon približiće naše skladištare standardima uspešnih svetskih skladištara za poljoprivredne proizvode i stvoriti normativne pretpostavke za eliminisanje slabosti koje su se proteklih godina gomilale u ovoj oblasti.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o genetički modifikovanim organizmima proizilaze iz potrebe da se uspostave standardi i sistemi kontrole i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od mogućih štetnih efekata prilikom upotrebe genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. Cilj je da se zaštite usevi od širenja genetički modifikovanih organizama, ali i potrošači od kupovine nedozvoljenih proizvoda od genetički modifikovanih organizama.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija pridružiće se svetskoj zajednici država i nacija koje uspostavljaju kontrolu i nastoje da spreče zloupotrebe u proizvodnji i razvoju genetički modifikovanih organizama. Bez te kontrole oblast genetičkog inženjeringa stvorila bi nesagledive posledice ljudskoj civilizaciji. Zato je ovu oblast ljudske delatnosti neophodno zakonski regulisati u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Isto je i sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Dosadašnja zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast pokazala su se nedovoljno preciznim i bilo je potrebno otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, ali i odrediti kaznene odredbe za sve one koji krše norme ovog zakona, a koje dosadašnjim zakonom nisu bile regulisane.
Istovremeno, ovaj zakon je predloženim izmenama i dopunama usaglašen sa standardima i normama EU i drugim aktima međunarodnih organizacija.
Poštovane kolege narodni poslanici, predlozi zakona o stočarstvu i zakona o dobrobiti životinja proizilaze iz potrebe da se oblast stočarstva i zaštite životinja regulišu na sveobuhvatan način, koji će ovu oblast ljudske delatnosti u našoj zemlji izjednačiti sa standardima koji važe u zemljama EU.
Ovi zakonski predlozi uvode standarde i novine koje će državi omogućiti da vodi politiku u oblasti stočarstva i u oblasti zaštite životinja, kojom će omogućiti ubrzan razvoj stočarstva u Republici Srbiji ali i razvoj državnog sistema i institucija koje će omogućiti taj razvoj.
Treba reći da su ovi zakonski predlozi još jedna stepenica u približavanju naše zemlje standardima evropskog zakonodavstva u oblasti poljoprivrede.
Na samom kraju, želim da ukažem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se otklone problemi i nedostaci koji su uočeni u primeni dosadašnjeg zakona, ali i da se stvore normativne pretpostavke za realizaciju strategije poljoprivrede Srbije, da se stvore pretpostavke za planiranje zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta, za koje su osnove utvrđene u strategiji prostornog razvoja Srbije, da se obezbedi unapređenje upravljanja poljoprivrednim zemljištem i efikasna kontrola i nadzor.
Istovremeno, ovim zakonom naše zakonodavstvo biće usaglašeno sa evropskim normama i standardima koje regulišu oblast poljoprivrednog zemljišta.
Napominjem da će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje glasati za predloge ovih zakona.
Očekujem da će ovi zakonski predlozi, obogaćeni raspravom i amandmanima koje prihvati Narodna skupština, posle usvajanja doprineti da jedna od najvažnijih oblasti ukupnog razvoja Srbije – poljoprivreda, doživi prosperitet i ubrzan razvoj, jer je to u interesu i naše zemlje i svih njenih građana.
U tom smislu očekujem od Vlade Republike Srbije u celini i od nadležnih ministarstava pojedinačno da preduzmu sve potrebne mere da se zakoni koje Narodna skupština usvoji dosledno i efikasno primenjuju.
Samo primenom ovih zakona i donošenjem potrebnih podzakonskih akata, uredbi, odluka i drugih propisa koji će konkretizovati standarde koje zakoni uspostavljaju, može se zaustaviti proces odumiranja srpskog sela i narastajuća tajkunizacija koja preti da uspostavi potpuni monopol u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zbog svega toga, apelujem na sve nadležne subjekte u našem društvu, a pre svega na Ministarstvo poljoprivrede, da se posvete doslednoj primeni zakona koje Narodna skupština usvoji, a o kojima sam govorio u proteklim minutima. Hvala veliko.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, uvaženi predstavnici ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, činjenica da je u Srbiji od 1991. godine do danas poginulo preko 20.000 ljudi u saobraćajnim nesrećama i da je više od 250.000 ljudi doživelo lakše i teže telesne povrede nedvosmisleno nameće potrebu da se na celovit i trajan način zakonski reguliše pitanje bezbednosti saobraćaja na našim putevima.
Očigledno je da dosadašnja zakonska regulativa ne može da zaustavi narastajući haos u saobraćaju i da su štete ne samo u životima ljudi neprocenjive, već i u materijalnim dobrima toliko velike da Srbija, kao mala zemlja u tranziciji, ne može sebi da dozvoli luksuz da svake godine po ovom osnovu gubi više od hiljadu ljudskih života i stotine miliona evra materijalne štete. Svake godine na drumovima Srbije imamo po jedno NATO bombardovanje.
Predlog zakona koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima, po mom mišljenju, na celovit i restriktivan način reguliše oblast bezbednosti saobraćaja; obezbeđuje institucionalne kapacitete za sprovođenje zakona; utemeljuje strategiju bezbednosti saobraćaja i utvrđuje pravila saobraćaja.
Ovim zakonom precizno su regulisane dužnosti učesnika u saobraćaju, definisani su putevi, ograničenja u saobraćaju, saobraćajna signalizacija, kao i tehničko regulisanje saobraćaja.
Isto tako, precizno je regulisana oblast obuke vozača, tehnički pregled motornih i priključnih vozila, registracija motornih i priključnih vozila, kao i posebne mere i ovlašćenja kojima se regulišu prava i dužnosti učesnika u saobraćaju.
Predložena rešenja uticaće na povećanje svesti i bezbednosti saobraćaja svih učesnika u saobraćaju. Istovremeno, ova rešenja pomoći će i privrednom razvoju Republike Srbije jer je cilj Srbije, kao članice Evropske konferencije transporta, da smanji broj poginulih do 2012. godine za 50%. Ako se pođe od 2001. godine kao referentne, znači da bi se broj poginulih na drumovima do 2012. godine smanjio na oko 650 žrtava.
Proračunom materijalnih gubitaka, naša zemlja bi primenom ovog zakona smanjila troškove saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou u iznosu od oko 150 miliona evra. To bi smanjilo gubitak Srbije do 2012. godine oko jedne milijarde evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam uveren da će ovaj zakonski predlog veoma pozitivno uticati na povećanje svesti o bezbednosti saobraćaja kod svih učesnika u saobraćaju. Pored sačuvanih ljudskih života, koji su neprocenjivi, doprinos ovog zakona očekuje se u zaštiti dobara i na unapređenju privrednog razvoja naše zemlje. Istovremeno, njegovom trajnom primenom doći će i do promene svesti svih učesnika u saobraćaju i stvaranja jedne nove saobraćajne kulture. Sastavni deo ovog zakona je i izgradnja i održavanje putne mreže i putne signalizacije, koje igraju veoma značajnu ulogu u bezbednosti saobraćaja.
Ovaj zakon omogućuje efikasnije delovanje MUP-a i Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije i pojačava njihovu odgovornost da obezbede sigurne uslove svim učesnicima u saobraćaju. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Apelujemo na sve poslaničke klubove da glasaju za ovaj zakon. Hvala veliko.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri i predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, set zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici predstavlja skup nužnih i restriktivnih mera koje će omogućiti Republici Srbiji da se odupre narastajućoj ekonomskoj krizi s kojom se suočava ceo svet.
Ovi zakoni treba da obezbede osnovno funkcionisanje cele države i da obezbede održivi razvoj srpske privrede, kako bi se stvorili uslovi za izlazak iz krize.
S pravom se može reći da će ove mere promeniti dosadašnju svest o načinu trošenja budžetskih sredstava i čestoj nedomaćinskoj politici koja je vodila ka dupliranju institucija sa nekontrolisanim primanjima zaposlenih i enormnom povećanju državnog aparata.
Postoji istina i opravdana bojazan da će privremeno ograničavanje primanja zaposlenih dovesti od odlaska stručnjaka, koji će vođeni ekonomskim razlozima napustiti državni posao.
Međutim, i ova šteta manja je od koristi koju će Srbija imati primenom ovih mera, koji će nam omogućiti da brže prevaziđemo krizu i da taj teret pravedno raspodelimo na sve slojeve stanovništva.
Smatram da je neophodno sve potencijale staviti u oživljavanje privrede i to onih njenih grana koje će imati brz koeficijent obrta kapitala, kako bi se omogućio što brži priliv novca u budžet.
Svima je poznato da se stabilnost i razvoj obezbeđuju bržim obrtom finansijskog kapitala i ulaganjem u one grane privrede koje mogu angažovati veliki broj radne snage i pokretati razvoj drugih privrednih grana. Zato ulaganjem u poljoprivrednu proizvodnju i u prehrambeno-prerađivačke potencijale za duži period otvaraju perspektive da naša zemlja od sirovinskog izvoznika postane izvoznik visoko kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda po najvišim evropskim standardima.
Za pravilno usmeravanje i razvoj privrede potreban je novac, ali je mnogo potrebnije vrhunsko znanje i angažovanje stručnjaka kojima mi raspolažemo. Zato je jedna od najznačajnijih mera ukidanje dupliranih institucija i kreiranje politike razvoja sa jednog mesta.
Drugim rečima, mi imamo na desetine agencija i instituta koji su formirani, a većinu njihovih poslova mogu da obavljaju nadležna ministarstva.
Kada je reč o inostranim kompanijama, bankama i osiguravajućim društvima koje posluju na našem tržištu, neophodno je insistirati da njihovo poslovanje bude u skladu sa zakonima Srbije.
Ovo se posebno odnosi na banke i na osiguravajuća društva kod kojih se nalazi novac naših građana i naše privrede.
Ove institucije ne bi smele da u periodu krize novac iznose iz Srbije i zato bi možda bilo dobro za njih uvesti i stimulativnu meru kojom bi se sredstva koja ulože u srpsku privredu oslobađala dažbina, a ona sredstva koja iznose iz Srbije bila oporezovana po stopi od sto posto.
U narednom periodu zbog nestašice novca dolaziće i do multilateralnih kompenzacija između privrednih subjekata i prebijanja međusobnih potraživanja transferom robe za robu. Vlada nikako ne bi smela dozvoliti da ove transakcije ostanu izvan budžetske kontrole, jer svaka od tih roba ima novčani izraz svoje vrednosti. Ukratko, ove mere omogućiće funkcionisanje države, ali je posebno važno da se transfernim sredstvima iz budžeta omogući ravnomerno funkcionisanje svih lokalnih samouprava na celoj teritoriji Republike Srbije.
Na samom kraju, želim da napomenem da će poslanička grupa SPS-JS glasati u danu za glasanje za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko, predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, u procesu tranzicije kroz koji prolazi, Republika Srbija nastoji da svoje zakonodavstvo prilagodi normama savremene evropske pravne regulative. Ovo se posebno odnosi na oblast ljudskih prava u celini, kao i prava etničkih i socijalnih kategorija stanovništva.
U tom smislu, predlozi zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom predstavljaju samo deo zakonske regulative kojom se Srbija približava evropskim standardima.
Opšte je poznato da je problem nezaposlenosti jedan od najtežih problema srpske države i srpskog društva u tranziciji. Iz tog problema izrastaju mnogi drugi problemi koji opterećuju naše društvo, od kojih je jedan od najvećih – masovni odlazak mladih ljudi iz naše zemlje. Republika Srbija je u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja pitanju zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti posvetila značajnu pažnju, pa se može reći da se ovaj problem može rešavati samo u zavisnosti od uspeha države u drugim aktivnostima. Tu se, pre svega, misli na razvoj privrede, privlačenje stranih direktnih investicija, unapređenje regionalne ekonomske saradnje i na proces evropskih integracija.
Imajući u vidu sve te zadatke koji stoje pred Srbijom, nedvosmisleno se nametnula potreba da se zakonskim rešenjima na jednom mestu i u duhu savremenog evropskog zakonodavstva reguliše oblast zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Zbog toga je Predlog ovog zakona solidan, odgovor na aktuelna pitanja i složene probleme zapošljavanja u našoj zemlji. Treba napomenuti da su prilikom izrade teksta predloženog zakona uvaženi najviši standardi uporednog prava u oblasti zapošljavanja.
Za donošenje ovog zakona postoji više konkretnih razloga, od kojih ću, kao poslanik iz Poslaničke grupe SPS-JS, ukazati samo na neke. Prvo, dosadašnjim zakonom nije na sadržajan i fleksibilan način regulisana politika planiranja i sprovođenja zapošljavanja. Tu se misli na neadekvatno regulisanje programa politike zapošljavanja, na nefleksibilne definicije mera te politike, na nepostojanje obaveznih individualnih planova, kao i na nepostojanje akta kojim bi se uređivao planirani učinak nacionalne službe i pratile i ocenjivale aktivnosti u oblasti zapošljavanja.
Drugo, dosadašnji zakon implicirao je značajnu neravnotežu između sredstava koja su namenjena za aktivne i pasivne mere, u korist pasivnih. Ovom neravnotežom obesmišljena je jedna od osnovnih smernica Nacionalne strategije zapošljavanja, koja je u direktnom skladu s evropskim strategijama zapošljavanja i koja podrazumeva da rad treba učiniti isplativim.
Treće, ustavnost odredbe dosadašnjeg zakona koja je nezaposlenom nametala obavezu da prihvati zaposlenje pod pretnjom brisanja s evidencije, sa stanovišta činjenice da je pravo na posao jedno od osnovnih ustavnih prava, veoma je problematična. Četvrto, dosadašnjim zakonom su neadekvatno regulisana pitanja Nacionalne službe i Agencije za zapošljavanje, kao što su preglomazan sastav Upravnog odbora i nefunkcionalan Nadzorni odbor Nacionalne službe, nepostojanje elementarnih uslova za lica koja žele da osnuju agenciju za zapošljavanje itd.
Peto, dosadašnji zakon nije obezbeđivao podsticajne mehanizme za aktivnije uključivanje pokrajine, odnosno lokalne samouprave u sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od činjenice da je Ustavom Republike Srbije svakom njenom građaninu zagarantovano pravo na rad, jer to pravo omogućava svakom pojedincu da unapređuje svoje sposobnosti, ovo pravo je neotuđivo pravo i za sve građane Srbije koji su suočeni s različitim oblicima invaliditeta. Zbog toga se pitanje socijalnog angažovanja osoba s invaliditetom u svim sferama društvenog života, uključujući njihovu ravnopravnu zastupljenost na tržištu rada, ne postavlja samo kao pitanje socijalne politike, već kao pitanje poštovanja osnovnih ustavnih i ljudskih prava ovih lica. Nije u pitanju obezbeđivanje egzistencije ovih osoba, već njihovo aktivno i ravnopravno uključivanje u sve sfere društvenog života.
Imajući u vidu da je strateški cilj Republike Srbije pristupanje EU i da je, težeći ka tom cilju, Republika Srbija pristupila procesu usaglašavanja pravne regulative s evropskom, treba istaći da su pri izradi Predloga ovog zakona korišćena osnovna rešenja evropskog zakonodavstva, kako EU, tako i Saveta Evrope. Korišćeni su i njihovi akcioni planovi, koji promovišu punu integraciju osoba s invaliditetom u društvo, posebno njihovu uključenost u rad s novim tehnologijama i stvaranje jednakih mogućnosti zapošljavanja ovih lica, kao i različite oblike politike rehabilitacije.
Strategija unapređenja položaja osoba s invaliditetom u Republici Srbiji uspostavlja ciljeve i zadatke za unapređenje položaja ovih osoba do pozicije ravnopravnih građana, koji uživaju sva prava i odgovornosti. Jedan od zadataka ove strategije je razdvajanje mera i programa u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i rada, koje osobama s invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču njihovu samostalnost, lični razvoj i aktivan život.
Polazeći od činjenice da Evropska agencija za rekonstrukciju smatra da u Srbiji živi oko 700.000 osoba s invaliditetom, od kojih je 300.000 radnog uzrasta, i da je stopa nezaposlenosti ovih lica izuzetno niska i iznosi oko 13%, što znači da je u radnom odnosu svega oko 21.000 ovih lica, nedvosmisleno se nameće potreba da se zakonskim putem stvore jednake mogućnosti za rad i zapošljavanje ovih osoba u našem društvu.
Razlog za donošenje ovog zakona počiva i u činjenici da postojeća regulativa u ovoj oblasti uređuje samo zapošljavanje osoba s invaliditetom pod posebnim uslovima, u tzv. zaštitnim radionicama. Predlogom ovog zakona obezbeđuje se potpuno redefinisanje odnosa između osoba s invaliditetom, kao potencijalno zaposlenih, i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.
Iskustva stečena u drugim zemljama govore nam da su samo finansijska sredstva podrške poslodavaca i insistiranje na altruističkom pristupu rešavanja problema nezaposlenosti osoba s invaliditetom nedovoljni za rešavanje ovog problema.
Za buduće zapošljavanje ove kategorije stanovništva potrebno je ustanoviti ekonomske motive, odnosno ove osobe ravnopravno tretirati sa svim ostalim licima koja traže posao. Treba napomenuti da je sistem utvrđene obaveze zapošljavanja ovih lica zakonski predviđen poslodavcima u više evropskih zemalja, i to u visini od 2 do 15% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavaca. Iskustva iz ovih zemalja su pozitivna i pokazuju da se na ovaj način osobe s invaliditetom uključuju ne samo u sferu rada, već i u sve druge oblasti društvenog života i da se drastično smanjuju i uklanjaju prepreke i različite barijere koje stoje pred ovim licima zbog njihove invalidnosti.
Ova izuzetno osetljiva oblast našeg savremenog društva će ovim zakonskom rešenjima biti regulisana na primeren način i zato će poslanička grupa SPS-JS, kada bude ovaj zakon na glasanju, glasati za ove zakone. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, svojim izlaganjem želim da se osvrnem na tri zakona iz seta zakona o zaštiti životne sredine, i to na Predlog zakona o zaštiti vazduha, Predlog zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o zaštiti vazduha počivaju na uređivanju ove oblasti u skladu s načelnim rešenjima sadržanim, pre svega, u Zakonu o zaštiti životne sredine, a na njegovo donošenje obavezuje nas uređenje ove oblasti u skladu s međunarodnim propisima čiji je naša zemlja potpisnik.
Pored niza međunarodnih propisa kojima se uređuje zaštita vazduha, koje je naša zemlja ratifikovala i na koje se ovaj zakon oslanja, postoji preko 30 propisa u EU koji su, pre svega, direktive i kojima EU uređuje zaštitu vazduha od zagađivača.
Prilikom izrade Predloga zakona, uzeti su u obzir svi pomenuti propisi, a naročito je korišćena praksa zemalja EU, Mađarske, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i drugih, pa se zbog toga može reći da je ovo još jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaćeg pravnog poretka s propisima EU.
Ovaj zakon ima za cilj unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zakon ima za cilj očuvanje kvaliteta vazduha, ako je vazduh čist, i njegovo poboljšanje, ako je vazduh zagađen, odnosno sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenja ozonskog omotača i na klimatske promene.
Primenom ovog zakona obezbediće se izvršavanje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima i sporazumima i urediće se prava i obaveze svih subjekata, od Republike, jedinice lokalne samouprave, pravnih lica i preduzetnika, pa sve do građana i njihovih prava i obaveza u oblasti zaštite vazduha.
S obzirom na to da je zakon o zaštiti vazduha od opšteg javnog interesa, odnosno u interesu je očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine u celini, to u potpunosti opravdava njegovo donošenje.
Poštovane kolege narodni poslanici, zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine. Koliko je ovo pitanje ozbiljno, najbolje svedoči činjenica da danas u Evropi izumire oko 1000 vrsta biljaka i više od 150 različitih vrsta ptica. U zemljama EU su uspostavljeni visoki standardi za održivo i racionalno upravljanje prirodnim vrednostima. Sve ovo nameće potrebu da se u Republici Srbiji regulišu pitanja zaštite prirode.
Polazeći od toga, u postupku pripreme ovog zakona uzete su u obzir i odredbe različitih konvencija kojima je naša zemlja pristupila, pa su predložena rešenja izraz usklađivanja s direktivama EU i s međunarodnim obavezama koje proizilaze iz drugih međunarodnih asocijacija i ugovora.
Predlog ovog zakona polazi od stepena demokratskog i tehnološko-tehničkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Republike Srbije i na celovit način reguliše odnos prema očuvanju staništa, predela i biološke raznovrsnosti.
Ovim zakonom uređuje se zaštita i očuvanje prirode i prirodnih vrednosti, geološke predeone raznovrsnosti, kao dela životne sredine.
Zakonom su data načela o zaštiti i unapređivanju prirode, i to – načelo visokog stepena zaštite prirode i prirodnih vrednosti, načelo održivosti, načelo mera i uslova, načelo integrisanja zaštite, načelo – korisnik plaća, i načelo – saradnja.
Utvrđeni su i subjekti zaštite prirode – Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i pravna i fizička lica koja u obavljanju privrednih delatnosti koriste prirodne resurse. Posebno treba naglasiti da će ovaj zakon imati pozitivan uticaj na korisnike i na upravljače zaštićenih područja, ali i na nadležne organe i organizacije i službe, jer jasno utvrđuje uslove i mere zaštite u procesu planiranja i korišćenja prirodnih resursa.
Pozitivna rešenja predložena u ovom zakonu doprineće bržem privrednom razvoju, jer stvaraju uslove da građani i preduzeća u zaštićenim područjima mogu obavljati delatnosti koje nisu u suprotnosti s merama i uslovima zaštite, kao što su turizam, ugostiteljstvo, stari zanati, trgovina i slično.
Poštovani narodni poslanici, dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način zaštite životne sredine, sa ili bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na njih.
Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira, propisivanjem mera i propisa zaštite životne sredine, mogući su samo pod stalnom ekološkom i naučno zasnovanom kontrolom. To je jedan od osnovnih zadataka zaštite životne sredine.
Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je stalna potreba čoveka i njegovog odnosa prema prirodi. Takav odnos zahteva neophodnu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, i očuvanja prirode i njenih vrednosti, s druge strane.
Zbog toga se i nametnula potreba da se postojeći zakon o zaštiti životne sredine izmeni i dopuni. Ne menja se koncept Zakona, već se unapređuje sistem upravljanja i zaštite činilaca životne sredine. Na ovaj način, izbeći će se u praksi slobodno tumačenje zakona i njegova zloupotreba, odnosno nezakonita primena.
Predložena rešenja uticaće na privredu, odnosno na korisnike prirodnih resursa i na zagađivače.
Preciziraće se i status Fonda za zaštitu životne sredine, a utvrdiće se i razgraničiti i nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koje se odnose na izradu strateških i planskih dokumenata, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema, ali najvažnije od svega je što će ovim zakonskim rešenjima građani naše zemlje ostvariti pravo na zdravu životnu sredinu.
Svi znamo da su protekle decenije, a posebno tokom NATO agresije na našu zemlju, resursi životne sredine u Srbiji, voda, zemlja i vazduh, bili u ogromnoj meri zagađeni. Sve to ima za posledicu narastajući broj malignih i drugih smrtonosnih oboljenja i pogoršavanje zdravlja nacije u celini. Zbog toga su građani Srbije s razlogom zainteresovani da se naša životna sredina očuva i zaštiti od svih vrsta zagađenja i da svi zagađivači izvrše adekvatnu naknadu za štetu koju su naneli prirodnoj sredini, po principima – zagađivač plaća, i korisnik plaća. Kao što je poznato, ovi principi predstavljaju temelje savremenog evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti.
Na samom kraju, želim da istaknem da će Poslanička grupa SPS - JS podržati set ovih zakona. Hvala vam veliko.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, cenjeni ministre i predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj set zakona reguliše najznačajniju oblast društvenog života – zaštitu životne sredine, pa je zbog toga Poslanička grupa SPS-JS prišla njihovoj pripremi sa ciljem da se uredi zaštita životne sredine u Republici Srbiji, u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim konvencijama.
Usvajanjem ovih zakona stvoriće se i pretpostavke da se sankcionišu svi pojedinci i pravna lica koji, u težnji za profitom, narušavaju ekosistem i ugrožavaju biološki opstanak.
Želim da podsetim da je SPS, u vremenu dok je bila nosilac vlasti u našoj zemlji, značajnu pažnju posvećivala zakonodavnoj oblasti koja reguliše zaštitu životne sredine i da je u tom periodu od 1991. do 2000. godine, kako na nivou Republike Srbije, tako i na nivou SRJ, u čijem je sastavu Republika Srbija bila, usvojen niz zakona i ratifikovano više međunarodnih konvencija i sporazuma koji regulišu ova pitanja.
Najveći deo ovih zakonskih predloga naslanja se na već postojeće zakone i prilagođava ih savremenim evropskim normama i standardima. Naša poslanička grupa ugradila je svoje ideje i inicijative u predloge ovih zakona. Ovom prilikom ukazaću samo na neke.
Prvo, ulaskom u koalicionu vladu mi smo jasno stavili do znanja da nam je cilj integracija Srbije u EU, a to znači poštovanje svih evropskih vrednosti i usaglašavanje domaćih normativnih propisa sa evropskim.
Drugo, polazeći od naših programskih ciljeva, koji kao prioritet postavljaju očuvanje svih prirodnih resursa za sadašnje i buduće generacije i stavljanje modernih tehnologija u funkciju razvoja i boljeg života svakog građanina, a ne samo u funkciju profita. Ovi zakoni regulišu društvene uslove, da svaki pojedinac, privredni subjekt i zajednica u celini, čuvaju prirodna bogatstva kojima raspolažemo.
Treće, boreći se za očuvanje, primenu i razvoj međunarodnog prava i partnerske odnose u međunarodnoj zajednici, u svim oblastima, Poslanička SPS-JS smatra da oblast zaštite životne sredine, koja se reguliše zakonima koji na ovoj sednici Skupštine razmatramo, predstavlja najbolji pokazatelj da se Srbija pridružuje grupi evropskih nacija i država koje neguju i razvijaju visoke standarde sloboda i prava građana. U tom smislu, ovi zakoni omogućuju da se ovi životni uslovi građana Srbije u najvećoj meri izjednače sa standardima građana u najrazvijenijim zemljama EU.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na predloge ovih zakona. Prvo, želim da ukažem na Predlog zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Pored ustavnog osnova za donošenje ovog zakona, na njegovo donošenje obavezuje nas i Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, koju smo potpisali 2000. godine. Države članice Konvencije obavezale su se da osiguraju da pravna i fizička lica na nacionalnom nivou striktno sprovode Konvenciju i da izgrade odgovarajući pravni režim kontrole kroz nacionalno zakonodavstvo.
Ova konvencija je još više dobila na značaju usvajanjem Rezolucije SB UN 15-40, koja dodatno ojačava njeno sprovođenje. Polazeći od činjenice da je bivša SFRJ bila jedna od malog broja zemalja sa kapacitetima za proizvodnju hemijskog oružja, pristupanje naše zemlje Konvenciji imalo je višestruki značaj.
Treba ovom prilikom istaći da je Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora svojim odgovornim odnosom prema Konvenciji stekla značajni ugled. Zbog toga bi donošenje ovog zakona bilo u potpunosti omogućeno i time bi Srbija ispunila svoju obavezu koja proističe iz pristupanja Konvenciji.
Podsećam da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti u članu 97. tačka 9) Ustava Republike Srbije. Tokom poslednje decenije u celoj međunarodnoj zajednici desile su se značajne promene u oblasti kontrole i pooštravanja režima nuklearne i radiacione sigurnosti. Da bi se ova oblast što čvršće stavila pod kontrolu u odnosu na postojeću regulativu, bilo je potrebno stvoriti zakonske pretpostavke za formiranje nezavisnog regulacionog tela – Agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Formiranjem ove agencije povećava se efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućeg zračenja.
Želim da istaknem činjenicu da od ukupnog broja izvora jonizujućeg zračenja koji se koriste u Republici Srbiji, 80% koriste se u medicini, oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti.
U Predlogu ovog zakona u odnosu na pravnu regulativu kojom je ranije bila uređena ova oblast u Republici Srbiji, ugrađen je niz novina o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Ove se novine odnose, pre svega, na uvođenje novog formata iz sadržaja zakona koji je Međunarodna agencija za atomsku energiju preporučila državama članicama o harmonizaciji zakonskih okvira i administrativnih kapaciteta potrebnih za obezbeđivanje nuklearne i radijacione sigurnosti i sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom i sigurnosti transporta nuklearnog i radioaktivnog materijala.
Novina u Predlogu zakona je osnivanje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja će kao regulatorno telo samostalno sprovoditi i primenjivati ovaj zakon u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i po ugledu na zemlje EU i zemlje u okruženju.
Zakonom se pravno uređuju uslovi za sprovođenje dekomisije nuklearnog objekta, što do sada nije bilo zakonom regulisano. Novina u Predlogu zakona je donošenje programa za obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućeg zračenja. Sve te mere biće u funkciji smanjenja rizika i povećanja sigurnosti i bezbednosti.
U Predlogu zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, normativno se reguliše veoma složena oblast, tim pre što u našoj zemlji do sada nije postojao uređeni sistem koji bi kontrolisao korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja. Kao osnova za izradu ovog zakona poslužile su preporuke i direktive Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja Evropskog komiteta za standardizaciju Saveta Evrope i Svetske zdravstvene organizacije. Ukratko, svi pomenuti propisi i standardi imaju za cilj pooštravanje i standardizaciju mera zaštite od nejonizujućeg zračenja.
Treba istaći da se ovaj Predlog zakona bazira i na dosadašnjim saznanjima iz oblati zaštite od ovih zračenja i regulativi ne samo zemalja EU već i drugih razvijenih zemalja savremenog sveta. U oblasti industrijske frekvencija, akcenat je samo stavljen na zaštitu od strujnih udara, dok štetni efekti po zdravlje ljudi od neželjenog dejstva ovih zračenja nisu ni razmatrani. Razvoj širenja modernih tehnologija tokom protekle decenije, kao i njihova sve masovnija primena, nametnuli su potrebu da se oblast zaštite od nejonizujućeg zračenja u našoj zemlji zakonski uredi. Ujedno, zakon će eliminisati monopol određenih lica na ekskluzivno pravo izrade studije, analize uticaja merenja monitoringa i drugo i stvoriće uslove da se svako ko raspolaže kadrovima i opremom u skladu sa ovim zakonom uključi u neku od oblasti i delatnosti koju on reguliše.
Poseban razlog za donošenje zakona o hemikalijama, pored obaveze koja proističe iz člana 97. tačke 9) Ustava Republike Srbije je uspostavljanje održavanja i unapređenja jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije.
Zakon služi za osiguranje konkurentnosti privrede i za podsticanje razvoja bezbednijih alternativa. Treba ukazati na činjenicu da je akcenat evropskih propisa kojima se reguliše upravljanje hemikalijama dat na uslove stavljanja hemikalija u promet, odnosno način utvrđivanje njihovog uticaja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Iz definicije otrovnih materija, ovim zakonom se zaključuje da se uređuju opasne hemikalije. Ta terminološka nepreciznost stvarale je velike probleme kod sprovođenja zakona, pa je to jedan od razloga za donošenje novog zakona kojim će se regulisati ova oblast.
Predlogom ovog zakona uređuje se tzv. ograničenje stavljanja u promet i upotrebu opasnih hemikalija, odnosno zabrane određenih načina upotrebe opasnih supstanci, kao i njihovih količina i koncentracija. Dosadašnja lista zabranjenih hemikalija u Srbiji je mnogo uža u odnosu na listu EU, pa se ovim Predlogom zakona ograničenje i zabrane preuzimaju iz propisa EU. Time se naši propisi približavaju evropskim standardima i doprinose da upravljanje hemikalijama bude olakšano.
Osnovni cilj primene ovog zakona je da se stavi akcenat na pravilno upravljanje opasnim hemikalijama, a dosadašnja zakonska regulativa ove oblasti obuhvatala je deo koji se odnosi na sredstva za zaštitu bilja i biocidnih proizvoda. Biocidni proizvodi su hemijske supstance i smeše sastavljene od hemijskih supstanci, kao i mikroorganizmi, gljive i virusi za koje je zajedničko da imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme. Ovi proizvodi se upotrebljavaju za hemijsku ili biološko uništavanje nepoželjnih organizama, tamo gde ovi organizmi ugrožavaju zdravlje ljudi ili utiču na njihove aktivnosti, na proizvode koji ljudi ili životinje koriste za životnu sredinu.
Biocidni proizvodi štite zdravlje ljudi, poboljšavaju performans proizvoda i njihov značaj svakodnevno raste. Ovi proizvodi se često nazivaju poljoprivredni pesticidi i imaju širok spektar primene. To su dezinfekciona sredstva, razni konzervansi, insekticidi, rodenticidi, sredstva za zaštitu drveta i dr. Po svojim svojstvima i nameni, ovi proizvodi su slični sredstvima za zaštitu bilja, ali za razliku od sredstava za zaštitu bilja kod kojih je zakonski uređeno da se ne mogu staviti u promet dok se ne proveri njihov uticaj i posledice na zdravlje ljudi. Dosadašnja pravna regulativa u našoj zemlji ne predviđa da se na jedinstven način reguliše proizvodnja i stavljanje u promet biocidnih proizvoda. Ovo je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona.
Predlog zakona o upravljanju otpadom, koji je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje predstavlja potpuno nov koncept upravljanja otpadom, budući da do sada nije postojao organizovani sistem pravne regulative u ovoj oblasti. Ovim zakonskim tekstom Strategija o upravljanju otpadom iz 2003. godine biće revidirana. Zakonom će se obavezati privredni subjekti da godišnje dostavljaju izveštaje o upravljanju otpadom. Predlog ovog zakona zasniva se na načelima pravne regulative EU i njegovo usvajanje i primena doprineće većoj i bržoj usaglašenosti naših propisa sa evropskim.
U tekstu zakona ugrađeni su pojmovi, vrste i klasifikacija otpada i način na koji se on vrši i planiranje i upravljanje otpadom na svim nivoima. Treba istaći da zakon vrlo precizno uređuje subjekte upravljanja otpadom, proizvođače, vlasnike, prevoznike, sakupljače, operatere i dr. Za svaku od ovih kategorija utvrđuje precizne obaveze i odgovornosti. Istovremeno, zakonom su jasno određene nadležnosti za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom.
Primena ovog zakona podrazumeva razvijanje javne svesti o adekvatnom postupanju sa otpadom i to je, razume se, proces koji će dugo trajati. U tom smislu, neophodna je edukacija stanovništva ali i obuka kadrova zaduženih za rad i kontrolu u ovoj oblasti.
Usvajanjem i primenom ovog zakona utvrdiće se pravila u oblasti upravljanja otpadom od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja, kao i pravo i obaveze svakog subjekta u lancu odgovornosti, od građanina do države. Predloženim zakonskim rešenjima reguliše se odgovornost svih navedenih subjekata u oblasti upravljanja otpadom, ali se ostvaruju zakonodavni, tehnički, ekonomski i socijalni aspekti njegove primene. Posebno treba ukazati na socijalne aspekte primene ovog zakona koji se odnose na razvijanje javne svesti, profesionalnu obuku i bolje obrazovanje kadrova.
Poštovane kolega narodni poslanici, bazni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije predstavlja Nacionalnu strategiju o upravljanju otpadom iz 2003. godine. Ovim dokumentom predviđena je potreba za institucionalnim jačanjem ove oblasti, razvojem zakonodavstva koje će regulisati upravljanje otpadom ali i za edukaciju i razvijanje javne svesti na svim nivoima društva.
Iz tih razloga, pored okvirnog upravljanja otpadom koji se reguliše zakonom o otpadu, nameće se potreba za donošenje zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom i da se ova oblast trajno reguliše.
Ciljevi ovog zakona su da u skladu sa načelom održivog razvoja obezbede očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, razvoj savremenih tehnologija, proizvodnju ambalaže i uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom sa načelom podele odgovornosti i funkcionisanja tržišta, prevenciju, stvaranje trgovinskih prepreka, izbegavanje poremećaja i ograničenje u konkurenciji.
Usaglašavanje ovih propisa je neophodno i zbog činjenice da naša zemlja najveći deo svoje trgovinske razmene ostvaruje sa zemljama EU. Treba istaći da je Predlog ovog zakona pripremljen u skladu sa Direktivama o ambalaži i ambalažnom otpadu EU čija načela poštuje. U tom smislu u tekstu zakona je ugrađeno evropsko načelo podele odgovornosti svih privrednih subjekata, u skladu sa načelom – ''zagađivač plaća''. Uvodi se instrument formalnog sporazumevanja između Vlade i svih zainteresovanih privrednih subjekata i partnera, kao dobrovoljni sporazum.
Takvo načelo se odnosi na postizanje nacionalnih ciljeva, odnosno kvota za povraćaj svih vrsta ambalažnog otpada u skladu sa najboljom praksom zemalja članica EU. Predviđa se i mogućnost prenošenja obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na treće lice, koje u ime obaveznih strana u ovom zakonu obezbeđuje i dalje upravljanje ambalažnim otpadom.
Zakon će ostvariti pozitivan uticaj i na uvoznike, izvoznike i na krajnje korisnike, jasnim uključivanjem njihovih prava i obaveza, kao i na punioce, isporučioce i snabdevače, na prevoznike ambalaže i ambalažnog otpada i na operatere sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
Predloženim zakonskim rešenjima obezbeđuju se prava, obaveze i odgovornosti svih navedenih subjekata u oblasti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, s jedne strane, i nadležnih organa, s druge strane.
Poštovane kolege narodni poslanici, želim na samom kraju da napomenem, da su u izradi predloga ovih zakona korišćena mnoga međunarodna iskustva zemalja koje su već uspostavile ove sisteme, kao i različiti elaborati, studije i procene domaćih stručnjaka. Zbog toga će Poslanička grupa SPS-JS glasati za Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, predlog Vlade Republike Srbije da se ovi zakoni usvoje po hitnom postupku obrazlaže se činjenicom da će se njihovim usvajanjem stvoriti svi neophodni uslovi za rad državnih organa u borbi protiv različitih oblika kriminala, posebno u oblasti visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, suzbijanja terorizma i sprečavanja njegovog finansiranja, kao i različitih oblika ksenofobije i rasizma.
Istovremeno, ovim zakonima naša zemlja potvrđuje niz konvencija Saveta Evrope na koje nas obavezuje punopravno članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji i to joj otvara put ka EU. Posebno treba istaći da na donošenje ovih zakona obavezuje i Ustav Republike Srbije, koji predstavlja imperativ za rešavanje ovih pitanja i predviđa da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Visokotehnološki kriminal, trgovina belim robljem, terorizam i njegovi različiti pojavni oblici, sve do rasizma i ksenofobije, veoma su razvijeni i može se reći da su ozbiljne bolesti savremenog sveta. Ovi oblici kriminala ne poznaju granice, ni državne, ni nacionalne, ni civilizacijske. Udružuju se i prete da ugroze svaku pojedinačnu članicu međunarodne zajednice, nezavisno od stepena njene razvijenosti i oblika vladavine. Zbog toga je primarni zadatak cele međunarodne zajednice i svake države pojedinačno da se u borbi protiv ovog zajedničkog zla udružuju i da usaglašenim zakonskim rešenjima stvaraju uslove za eliminaciju ovih oblika kriminala.
Republika Srbija se nalazi na trusnom području tzv. zapadnog Balkana, preko koga se veoma snažno prelamaju različiti oblici pomenutih kriminogenih aktivnosti. Uprkos intenzivnom delovanju i aktivnostima koje su naši organi preduzimali u sprečavanju ovih pojava, ne može se jednostavnom ili jednostranom akcijom pojedinačne države sprečiti kriminal čiji učesnici koriste najviša tehnološka dostignuća savremenog sveta.
Zbog toga je neophodno usaglašavanje i povezivanje sa zemljama, pre svega evropskog kontinenta, ali i svim drugim članicama Organizacije UN. Protiv globalnog zla neophodna je i globalna borba.
U tom smislu, navedeni zakoni predstavljaju dobar osnov za regulisanje ove složene oblasti i naš doprinos jačanju međunarodne zajednice u borbi protiv pomenutih oblika kriminala.
Polazeći od iznetog, poslanička grupa SPS-JS smatra da ove zakone treba usvojiti po hitnom postupku i u danu za glasanje ćemo glasati za set ovih zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenje seta ovih zakona potrebu za njihovim usvajanjem nalaže i punopravno članstvo Republike Srbije u organizaciji UN i u drugim međunarodnim organizacijama i asocijacijama.
Potreba za novim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti počiva i na činjenici prilagođavanja našeg zakonodavstva savremenim normama koje je utvrdila EU, a čijem članstvu naša zemlja teži.
Ustavom Republike Srbije sva pitanja koja razrađuju predlozi zakonskih rešenja iz ovog seta su načelno regulisana, o čemu je svoju ocenu dala i Evropska komisija za 2008. godinu, koja navodi da je Ustav Republike Srbije sva pomenuta pitanja pravno utemeljio, ali da okvirni zakoni još uvek nisu usvojeni, što dovodi po izveštaju ove komisije do zloupotrebe u praksi. Zbog toga Republika Srbija kao pravno odgovorna i uređena država ova pitanja treba zakonski da reguliše i zbog toga je set ovih zakona potrebno usvojiti. Zato smatramo da se u skladu sa pomenutim standardima mora zakonski regulisati i pitanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima koje obuhvata izručenje okrivljenog i osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenja krivične presude u stranoj državi, kao i ostale oblike međunarodne pravne pomoći.
Ovim zakonom trajno će se ukloniti mnoge nedoumice i nesporazumi, koji karakterišu našu stvarnost proteklih godina u proteklom periodu. Ujedno, usvajanjem ovog zakona na najbolji mogući način razradiće se ustavna načela koja regulišu ovu oblast. U oblasti međunarodnih standarda za sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma potrebno je usaglasiti naše zakonodavstvo sa Konvencijom UN, protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine, Konvencijom protiv organizovanog transnacionalnog kriminala iz 2000. godine, Konvencijom o suzbijanju terorizma koju je Republika Srbija potvrdila u julu 2002. godine.
Na usvajanje ovog zakona obavezuje i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, koja je ratifikovana 2002. godine, kao i Varšavska konvencija iz 2005. godine, koju je Republika Srbija potpisala iste godine. Po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-JS Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je u potpunosti usaglašen sa navedenim konvencijama i u skladu je sa najvećim standardima u ovoj oblasti, tako da reguliše složena pitanja savremenog sveta.
Na kraju, želim da istaknem da je dosadašnja zakonska regulativa o matičnim knjigama bila doneta u bitno različitom pravnom uređenju i da su mnogi zakoni koji regulišu ovu oblast, posebno u delu koji se odnosi na utvrđivanje porodično pravnog statusa deteta, državljanstva Republike Srbije itd, bili dosta neusklađeni. U tom smislu, Predlogom ovog zakona eliminišu se sve pomenute neusklađenosti, a oblast upisa u matične knjige, njihovog čuvanja i izdavanja izvoda regulišu se u skladu sa najvišim standardima savremenog zakonodavstva.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da će usvajanjem ovog zakona biti na najbolji način regulisano pitanje matičnih knjiga. Istovremeno, svi pomenuti zakoni iz ovog seta bitno popravljaju našu pravnu regulativu i zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predloge ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, cenjene kolege narodni poslanici, kao što sastav Narodne skupštine Republike Srbije predstavlja demokratski izraz volje građana, ostvarene na izborima, tako i Poslovnik ove skupštine predstavlja demokratski balans te volje, kojim se obezbeđuje da Narodna skupština, kao najviše predstavničko telo, ostvaruje svoju funkciju u skladu s narodnom voljom. To, zapravo, znači da Poslovnik Narodne skupštine predstavlja najvišu zaštitu narodne volje i definiše odnos između manjine i većine ostvarene na izborima.
Ako se demokratija shvata kao procedura, a ona to uistinu i jeste, onda se Poslovnikom o radu Narodne skupštine mora obezbediti da se kroz demokratsku proceduru obezbede jasna prava skupštinske većine da ostvaruje program za koji je dobila poverenje građana, ali i pravo skupštinske manjine da taj program kritikuje i da predlaže rešenja kojima će ga učiniti prihvatljivim za sve građane Srbije.
Ni jedna ni druga strana Skupštine, ni opozicija ni vladajuća većina ne smeju zanemariti tu činjenicu i ne smeju dozvoliti da se volja građana koju oni predstavljaju iscrpljuje u neproduktivnim raspravama, koje dovode do blokade najvišeg predstavničkog tela u zemlji.
Nažalost, istorija modernog parlamentarizma u Republici Srbiji pokazuje da je, od 1990. do danas, ovaj balans između većine i manjine u Skupštini vrlo retko bio uspostavljen na pravi način, za šta odgovornost snose obe parlamentarne strane, i većina, i manjina.
Dozvolite mi da ovo ilustrujem kroz nekoliko primera. Prvim poslovnikom o radu Narodne skupštine, kada je SPS imao 195 narodnih poslanika, odnosno gotovo 3/4 većinu, usvojen je Poslovnik o radu koji je narodnim poslanicima i poslaničkim grupama davao skoro neograničena prava na raspravu o pitanjima ne samo iz dnevnog reda, već i svim onim koja su narodni poslanici tog saziva smatrali relevantnim.
U sadašnjem sastavu Skupštine ima poslanika koji su bili poslanici prvog saziva i koji mogu posvedočiti kojim je demokratskim kapacitetom tada raspolagao Poslovnik i kakve su bile mogućnosti opozicije da kritikuje predloge koje je zastupala poslanička većina.
Nažalost, tadašnja opozicija nije shvatila ulogu Poslovnika u Narodnoj skupštini, što je dovelo do njegovih promena. Od tada, do danas, Poslovnik o radu Narodne skupštine menjan je više puta i uvek na štetu demokratije i procedure. To se dešavalo, u velikoj meri, zato što su vladajuće većine vrlo često bile bez sluha za ideje i inicijative opozicije, pa su mehaničkom majorizacijom obesmišljavale rad opozicije, i, s druge strane, što opozicione manjine nisu imale sluha za volju građana na izborima koja im je opredeljivala opozicioni položaj.
I jedni i drugi Poslovnik su koristili ne kao pravilo demokratske procedure, već kao sredstvo za ostvarenje uskopolitičkih ciljeva. Tako je, nažalost, do dana današnjeg.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je demokratija u našoj zemlji prošla faze zloupotrebe i političkih nadmudrivanja između većine i manjine i da svi mi moramo da preuzmemo odgovornost prema građanima koji su za nas glasali, nezavisno od toga kojoj političkoj grupaciji pripadaju. U tom smislu, nama je potreban takav Poslovnik kojim ćemo omogućiti opoziciji da izražava svoje političke stavove i da izlaže kritici svaki potez vladajuće većine. Isto tako, moramo obezbediti da opozicija prihvati činjenicu da na izborima nije dobila poverenje građana i da je dužna da omogući vladajućoj većini da bude efikasna i da donosi zakone.
Drugim rečima, Poslovnikom o radu Narodne skupštine mora se tačno odrediti o čemu se to na sednici Skupštine može raspravljati. Po mom mišljenju, može se raspravljati samo o pitanjima koja su na dnevnom redu konkretne sednice. Ako se svi budemo pridržavali takvog pristupa sednicama, onda će vladajuća većina moći da bude efikasna, a opozicija će imati dovoljno vremena da kritikuje predložena rešenja. Sve drugo vodiće blokadi Narodne skupštine i urušavanju ove najznačajnije institucije u našoj zemlji.
Pri tom, ne smemo zaboraviti da je Poslovnik o radu Narodne skupštine samo demokratsko sredstvo koje obezbeđuje efikasnu funkciju ove institucije, a ne sredstvo koje će opozicija koristiti za ostvarenje svojih političkih ciljeva i za urušavanje Parlamenta.
Na samom kraju, želim da istaknem da će Poslanička grupa SPS-JS-a glasati za predložene izmene i dopune Poslovnika. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda je jedna od najvažnijih, kako za nas narodne poslanike tako i za sve građane Srbije.
Vlada Republike Srbije koja je dostavila Predlog budžeta pokazala je visok stepen političkog realizma i zato smatram da ovaj obiman tekst, uprkos svim njegovim nedostacima o kojima se može i treba raspravljati, treba usvojiti. Budžet pokazuje stav Vlade da se u uslovima svetske recesije nastoji da održava prioritete razvojne politike i da izbegne zamke lošeg poslovanja. Možda se u analizi može zameriti opredeljenju Vlade da nekim ministarstvima dodeli znatno više sredstava nego u prošloj godini, a drugim ministarstvima i 30% manje sredstava nego u 2008. godini.
Međutim, ovo pokazuje nameru Vlade da vodi racionalnu i štedljivu politiku, sa jedne strane, a sa druge strane, da stimuliše one grane razvoja društva koje smatra prioritetnim. Ono na šta treba ukazati je potreba da se u narednoj godini rashodi ministarstava svedu na najmanju moguću meru, jer se i tu nalaze mogućnosti za štednju. U tom smislu, treba doneti akt koji će regulisati ovu oblast.
Najvažnije za sve nas je da deficit u budžetu ne sme da bude nepokriven. Kao poslanik sa područja Mačvanskog okruga, želim da ukažem da je ovaj okrug jedan od najvećih u Srbiji, a da po Predlogu budžeta dobija manje sredstava od svih drugih, ne računajući one sa područja KiM.
Od Mačvanskog okruga manje sredstava dobija samo Pčinjski okrug. Ne treba da podsećam da na području Mačvanskog okruga egzistira nekoliko privrednih grana, među kojima je dominantna poljoprivreda. U tom smislu, ako želimo da se u ovoj oblasti približimo evropskim standardima, neophodan je drugačiji pristup u raspodeli budžetskih sredstava.
Na samom kraju, želim da ukažem da u uslovima recesije, kroz koju već prolazimo, ne smemo voditi takvu politiku raspodele budžetskih sredstava, koja bi zanemarila životne sudbine ljudi koji eventualno mogu ostati bez posla. Zato je neophodna racionalna i odgovorna socijalna politika koja će obezbediti da se teret krize ravnomerno raspodeli na sve slojeve društva. Uz takvu politiku i uz mere stimulativne podrške svim razvojnim granama privrede, a posebno onim koje izvoze na svetsko tržište, što omogućuje najbrži povratak sredstava u državnu kasu, mi iz poslaničkog kluba SPS - Jedinstvena Srbija, uvereni smo da će ova vlada na pravi način obezbediti i razvoj društva i izvesti zemlju iz krize. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 5. ovog predloga zakona, kao i drugi amandmani na predložene zakone o uređenju sudova i o sudijama, imali su za cilj da se pomenuti tekstovi zakona učine kvalitetnijim.
U tom smislu, na najbolji način potvrdila se volja vladajuće većine da kroz raspravu dođemo do najboljih zakonskih rešenja. U raspravi u načelu o ovim zakonima, mi iz Poslaničke grupe SPS-JS smo i kroz mnoštvo amandmana konstruktivno doprinosili da se predlozi zakonskih tekstova poprave.
Zato smatram da ocene kolega poslanika iz opozicije, po kojima vladajuća većina nema sluha za njihove predloge i sugestije, najblaže rečeno, ne stoje. Ovo tim pre što je veliki broj amandmana na predložene zakone prihvaćen.
Dakle, mislim da bi bilo dobro da atmosferu u Skupštini, kroz raspravu, usmerimo u tom pravcu da svaki tekst zakona, kako ovih o kojima danas raspravljamo, tako i budućih, učinimo boljim, u interesu svih građana Srbije.
Tako doživljavam rad svih narodnih poslanika i čvrsto sam uveren da smo mi na istom poslu i da samo kroz otvorenu, dobronamernu i stvaralačku raspravu možemo doći do najboljih rešenja. Tako ćemo opravdati poverenje koje su nam građani dali na izborima.
Isto tako, želim da ukažem i na činjenicu da naše približavanje Evropi i evropskim standardima podrazumeva, između ostalog, neophodnost prilagođavanja i usaglašavanja zakonskih propisa s evropskim. Zato je amandman koji sam podneo na član 5. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, po mom dubokom uverenju, primer koji potvrđuje da u izradi zakonskih projekata moramo imati sluha za sve činjenice i parametre na koje nam ukazuje međunarodna zajednica.
Oblast trgovinskih, odnosno, po Predlogu novog zakona, privrednih sudova, označena je kao oblast u čijem je radu uočeno najviše nepravilnosti. Zbog toga je veoma važno da privredni sudovi budu razmotreni tako da se obezbedi njihova efikasnost i bolja dostupnost strankama u postupku.
Upravo zato sam u amandmanu na član 5. ovog zakona predložio da se sedište Privrednog suda za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina i za gradove Valjevo, Loznica i Šabac, iz Valjeva, premesti u Šabac.
U obrazloženju ovog amandmana imao sam u vidu proklamovane ciljeve ravnomernog razvoja Republike Srbije, kao i činjenicu da svim građanima i pravnim licima treba omogućiti pristup sudu pod jednakim uslovima.
Svi parametri idu u prilog tome da sedište Privrednog suda bude premešteno u Šabac. Ukazaću samo na nekoliko. Prvo, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada, u kojima živi preko 300.000 stanovnika. Kolubarski okrug ima pet opština i jedan grad, u kojima živi 200.000 stanovnika. Drugo, grad Šabac, kao sedište, geografski je bliži najvećem broju opština iz oba okruga čije stanovništvo gravitira ka ovom centru.
Treće, Mačvanski okrug ima daleko veći broj privrednih subjekata u odnosu na Kolubarski okrug, a po protoku novca, ovaj okrug se nalazi na trećem mestu u Srbiji, odmah posle Beograda i Novog Sada. Četvrto, dosadašnja praksa u Trgovinskom sudu u Valjevu pokazuje da je najveći broj stranaka pred ovim sudom upravo s područja Mačvanskog okruga.
Zbog toga se nameće potpuno logično pitanje, zašto bi stranke sa područja Mačvanskog okruga prelazile stotinu i više kilometara do Valjeva da reše spor, kada je Šabac prirodno središte i nalazi im se na dohvat ruke.
Da ovo izlaganje ne bude shvaćeno kao lokalpatriotsko, podsećam da ogroman broj građana koji žive ili rade u Šapcu vodi poreklo sa područja ovih opština.
Zbog toga, stav Vlade Republike Srbije da delimično prihvati ovaj amandman i da formira radne jedinice Privrednog suda – Šabac i Loznica, samo je delimično rešenje i predstavlja loš kompromis.
Nije mi zbog toga jasno zašto argumente koje sam izlagao u prilog ovom amandmanu, kao poslanik iz Poslanike grupe SPS-JS, nisu u potpunosti shvatili poslanici s područja Mačvanskog okruga, jer ovi argumenti nisu stranački, nisu sebični i nisu protiv Valjeva i Kolubarskog okruga u celini. Naprotiv, cilj koji se ovim amandmanom želi postići jeste ravnomeran razvoj zapadne Srbije i racionalna upotreba potencijala koji su potrebni za formiranje i rad privrednog suda.
Šabac, u tom smislu, raspolaže svim tim potencijalima, i prostornim i kadrovskim, i veoma bogatom tradicijom u oblasti pravosuđa. Ako hoćemo izgradnju društva u kojem će institucije biti dostupne svim građanima pod jednakim uslovima, onda nema nijednog razloga da sedište privrednog suda ne bude u Šapcu.
Zbog toga apelujem na sve narodne poslanike da prihvate ovaj amandman u celini.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, cenjene kolege narodni poslanici, mislim da u ovom parlamentu svako od nas narodnih poslanika ima pravo da predlaže i pokreće određene inicijative. Mislim da niko ne treba da se nađe ugrožen zato što neko nešto predloži. Isto tako, mislim da sam argumentovano naveo da Mačvanski okrug zaslužuje da ima privredni sud u Šapcu. Ja sam opozicioni odbornik u SO Šabac. Obilazeći i jedan i drugi okrug, sve opštine, video sam da je naša privreda daleko jača od svih opština.
Ne želim da potcenjujem nijednu. Nema većeg argumenta nego uzeti budžete opština i u jednom i u drugom okrugu, pa onda da saberemo, da vidimo ko to ima više privrednih ulaganja, kod koga dolaze privrednici da ulažu i da se prave poslovni ugovori.
Na teritoriji Mačvanskog okruga, na primer, u Šabac, dolazi investitor i idemo u Privredni sud u Valjevo da pravimo ugovor o završenom poslu. Mislim da je to nelogično. Činjenica je da Mačvanski okrug ima 300 i nešto hiljada stanovnika. Neću da pričam tačno cifre, ima ko se time bavi i mislim da je trebalo neko da se pozabavi time. Hoću da kažem da je ovaj moj amandman, odmah posle nedelju dana, našao prostor u svim medijima i mislim da je pogodak u metu, čim se zainteresovao predsednik Privrednog suda u Valjevu. On je poslao svim poslanicima ove argumente. U sve listove je ušlo. To je sada neko rivalstvo Šapca i Valjeva od pre, u koje ne želim da ulazim.
Mislim da ovde nikome nisam želeo da uzmem ništa, već su tu argumenti, govor brojki. Mislim da Mačvanski okrug i Šabac zaslužuju da dobiju privredni sud, da je bilo malo mudrosti u Ministarstvu, jer sam želeo da to predložim u jednom širom dijapazonu, ne bi li Ministarstvo obratilo pažnju i izvuklo iz tog dela najbolje što je moguće i za teritoriju Mačvanskog okruga, i za sam grad Šabac, i za sve privrednike.
Videli smo da je Evropska zajednica najviše primedaba dala, upravo, na privredne sudove, sada, a do Predloga ovog zakona – trgovinske sudove. Imamo tu najviše primedaba. Ja sam mislio da će na osnovu toga, uvažavajući sve činjenice, sve argumente, dati Šapcu sud, ne jedinice. Ovo je politika, ovo je politički potez, da dobijemo jedinice. Ne zaslužuje Mačvanski okrug jedinicu, ne zaslužuje Mačvanski okrug da ostane bez trgovinskog suda, odnosno privrednog suda. Treba da ga ima, ima sve kapacitete.
Zato molim, ne zato što sam to ja predložio, Zoran Bortić, uzmite i uradite, neka bude predlog Vlade. Mislio sam da će Vlada imati razumevanja i sluha i da će ona uraditi kako treba i dati Šapcu, odnosno Mačvanskom okrugu privredni sud, ali izgleda da nema sluha. Mislim da nema razloga da se bilo ko od kolega ljuti. Ja sam apelovao u načelnoj raspravi, diskutovao jedini sa teritorije Mačvanskog okruga o ovom setu zakona. Niko od kolega nije diskutovao.
(Dragan Todorović, s mesta: Kako ćete da glasate?)
Izvinjavam se, ja vama ne mogu da dobacim, niti bih želeo da vam dobacim, čak i da sedim u prvom redu, a pogotovo pošto sedim u poslednjem.
Hoću da kažem, nijednom poslaniku ne želim da zamerim ništa što predlaže, ali mislim da Šabac treba da dobije privredni sud. Kada bude došlo glasanje, videćemo svi kako će ko da glasa.
Mi ovde iznosimo političke argumente i glasamo, ili ne glasamo, ali je veća nekorektnost da se ovde iznose političke floskule i priče, a kada dođe dan za glasanje da nema poslanika u ovom parlamentu.