Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva i Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, hoću da vas obavestim da ću koristiti 15 minuta ovlašćenog predstavnika.
Postojeći Zakon o veterinarstvu morao je da pretrpi izmene, jer je posle njegovog donošenja EU usvojila značajan set uredbi i direktiva kojima se uređuje oblast higijene hrane, kao i niz specifičnih uredbi za hranu životinjskog porekla, i hranu za životinje i sprovođenje službenih kontrola.
Navedeni razlozi predstavljaju potrebu usklađivanja postojećeg zakona, kako bi uvođenje jedinstvenih standarda omogućilo Republici Srbiji da nesmetano učestvuje u međunarodnom prometu i da izvozi životinje i proizvode životinjskog porekla na tržište zemalja EU.
Treba istaći da su propisi EU kojima se uređuje međunarodni promet životinja i proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane životinjskog porekla, definisali uslove u pogledu zdravstvenog statusa i istovetnih mera koje se sprovode radi sprečavanja pojava i širenja zaraznih bolesti životinja.
S tim u vezi su propisani identifikacioni dokumenti za životinje, zatim podaci koji se u te dokumente unose i sistem praćenja kretanja životinja. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu stvoriće se dobre normativne pretpostavke da na međunarodnom tržištu proizvodnje hrane životinjskog porekla proizvođači iz Srbije mogu ravnopravno i konkurentno da nastupaju i da iskoriste komparativne vrednosti kojima ova zemlja u oblasti veterine raspolaže.
Svi u ovom visokom zdanju znamo, a to zna i javnost u Srbiji, da je naša zemlja po tradiciji njenih proizvođača i po rezultatima koje je postizala respektabilan i konkurentan subjekt u oblasti uzgoja životinja i u proizvodnji hrane životinjskog porekla.
Kroz celu istoriju moderne Srbije u poslednja dva veka stočarstvo, izvoz mesa i drugih proizvoda životinjskog porekla bili su strateški oslonac razvoja Srbije. Tokom poslednjih nekoliko decenija 20. veka giganti prehrambene industrije, posebno giganti u proizvodnji mesa i mesnih prerađevina, bili su značajni i prepoznatljivi subjekti na veoma konkurentnom i probirljivom svetskom tržištu hrane.
Naši proizvođači, kao što su nekada bili "Karneks", "29. novembar", "Servo Mihalj", "PKB", "Mitros", "MIP", "Juhor" i mnogi drugi, proizvodili su meso i mesne prerađevine po najvišim svetskim standardima i izvozili na sva tržišta - od Rusije i Bliskog Istoka, do zemalja EU.
Ovo su uspevali zahvaljujući povoljnim klimatskim i drugim prirodnim uslovima kojima Srbija raspolaže za razvoj stočarstva, zahvaljujući snažnoj tradiciji među našim stanovništvom u ovoj oblasti, ali pre svega zahvaljujući razvoju znanja i ulaganju u stručno osposobljavanje veterinarskih kadrova, koji su za samo nekoliko decenija tradicionalno i ekstenzivno stočarstvo u Srbiji podigli na nivo, koji uzgoj životinja i proizvodnju hrane životinjskog porekla približava najvišim svetskim standardima.
Zahvaljujući našim stručnjacima koji su svoja znanja sticali u srednjim, višim i visokom školama u našoj zemlji i na institutima u drugoj polovini 20. veka, Srbija je potpuno promenila i razvila stočni fond, posebno u oblasti svinjogojstva i govedarstva. Naši proizvođači primenjivali su stručna znanja veterinarskih stručnjaka preko razvijene mreže veterinarskih stanica i došli do visokoproduktivnih rasa svinja, goveda i ovaca. Primenjivana su znanja u odgoju, zaštiti i ishrani životinjskih vrsta, kao i u selekciji.
Sve je to dovodilo do impresivnih rezultata u proizvodnji hrane.
Želim da kažem da je najveći doprinos za ovakve rezultate, pored samih proizvođača, dala i veterinarska struka. Ona je bila adekvatno vrednovana svim sistemskim zakonima i stručnjaci iz ove oblasti bili su cenjeni svuda, a posebno u izrazito razvijenim područjima stočarske proizvodnje.
Pošto veoma dobro poznajem Mačvanski okrug, iz kojeg potičem, mogu slobodno da kažem da su veterinarski stručnjaci, uz lekare i učitelje, decenijama najugledniji ljudi u našim selima i da se njihovo znanje i stručna pomoć bezrezervno uvažavaju.
Nije zbog toga nimalo slučajno što su decenijama najbolji đaci iz ovih krajeva po završetku osnovne škole odlazili u srednju i Višu poljoprivrednu školu u Šapcu ili išli na Veterinarski fakultet u Beogradu ili druge univerzitetske centre u našoj zemlji.
Ogromno znanje i stručnost ovih ljudi ugrađeno je u postignute rezultate svakog našeg stočara i zato ne sme biti ni zanemareno ni potcenjeno, ovo tim pre ako predloženim izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu želimo da ovu oblast usaglasimo sa visokim standardima EU, kako bi bili konkurentni na njenom tržištu.
Nažalost, moj je utisak da predlagač ovih izmena i dopuna nije imao dovoljno sluha da u predloženim izmenama normativno reguliše veterinarsku struku i tako obezbedi profilaciju veterinarskih stručnjaka, kako bi oni u skladu sa zakonom mogli da obavljaju poslove koji im na osnovu diplome i diploma koje steknu po zakonu pripadaju.
Želeći da doprinesemo da se ovaj nedostatak otkloni, Poslanička grupa SPS-JS i ja kao njen ovlašćeni predstavnik predložili smo tri amandman na predložena zakonska rešenja, koje nažalost Vlada nije prihvatila.
Ove amandmane podneli smo u najboljoj nameri da se u zakon unese zanimanje strukovni veterinarski tehničar, kako bi ova lica po završetku osnovnih strukovnih studija, koje traju tri godine, mogla u skladu sa zakonom da obavljaju poslove vezane za zdravstvenu zaštitu, uzgoj, reprodukciju, higijenu i negu životinja, kao i pripremu uzoraka za laboratorijska ispitivanja i samostalno obavljanje zootehničkih poslova.
Predložili smo i rešenje po kome bi strukovni veterinarski tehničari za samostalno obavljanje navedenih poslova trebalo da obave i pripravnički staž u trajanju od devet meseci, što će im omogućiti bolju obučenost za praktičnu primenu stečenih znanja.
Isto tako, polazeći od činjenice da do sada u Zakonu o veterinarstvu nije postojao stručni naziv strukovni veterinarski tehničar, jer se ovaj profil obrazuje od 2007. godine, predložili smo i rešenje da se ovo zanimanje uvede u zakon.
Imali smo u vidu činjenicu da se ovo zanimanje odvoji od zanimanja veterinarski tehničar za koje je potrebna srednja stručna sprema, dok strukovni veterinarski tehničar studira visoku strukovnu školu ili visoke strukovne studije u trajanju od šest semestara i ima obavezu da po završetku pripravničkog staža polaže stručni ispit pred komisijom koju obrazuje ministar.
Poštovane kolege narodni poslanici, činjenica da Vlada Republike Srbije nije prihvatila pomenute amandmane i da zanimanje strukovni veterinarski tehničar nije predviđen da uđe u novi tekst zakona o veterinarstvu dovodi ih u veoma težak i neravnopravan položaja, ne samo lica koja su stekla ovo zanimanje, već i one institucije koje ih obrazuju.
Pretpostavljam da se strukovni veterinarski tehničari obrazuju i na drugim školama visokih strukovnih studija u našoj zemlji, ali dozvolite mi da vašu pažnju zadržim na Visokoj poljoprivrednoj školi strukovnih studija u Šapcu koja obrazuje ovaj profil stručnjaka.
Naime, ova škola akreditovana je 2. juna 2007. godine rešenjem broj 76/05 sa pet odseka, a jedan od njih je strukovna veterina. Republika Srbija je pomenutim rešenjem, a u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, utvrdila da studije na smeru strukovne veterine traju tri godine, odnosno šest semestara, da nose 180 bodova i da studeni koji sa uspehom završe ove studije stiču zvanje strukovnih veterinarskih tehničara.
Stručnjaci ovog profila ni po jednom obimu posla ne ugrožavaju status veterinara i veterinarskog tehničara, odnosno stručnjaka u ovoj oblasti koji već od ranije postoje i koje prepoznaje naše zakonodavstvo. Naprotiv, u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, strukovni veterinarski tehničari javljaju se kao novi profili stručnog znanja koji treba da ostvare sva prava kao i sve druge profesije u skladu sa ovom deklaracijom.
S tim u vezi, treba napomenuti da su svršeni studenti koji se školuju na ovom profilu zanimanja osposobljeni za samostalno obavljanje niza delatnosti, za koja nisu osposobljeni veterinarski tehničari sa srednjom stručnom spremom, ali da ne ugrožavaju stručnost i kompetencije veterinara koji se školuju na fakultetima.
Postavlja se pitanje – ako ovo zanimanje ne bude uneto u zakon, kako će lica koja se osposobe i steknu diplomu strukovnog veterinarskog tehničara ostvariti prava koja im na osnovu sticanja te diplome pripadaju? Kako će se ta lica prijaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje? Kako će se zaposliti i kako će ih uopšte veterinarske i druge srodne službe angažovati ako ih nema u zakonu? Kome ih školujemo? Kome školujemo ove ljude?
Jedna godina ovih studija košta po studentu nekoliko hiljada evra. Ako u to uračunamo školarinu koju plaćaju roditelji ili država, troškove nastave, plate profesora, izdržavanje studenata i slično, ako to pomnožimo sa tri, koliko godina traju ove studije, ispada da mi kao društvo uludo trošimo ogroman novac za školovanje lica koja po završetku studija nigde ne mogu naći posao u struci veterine jer ih ne prepoznaje matični zakon.
Mislim da je to društveno neodgovorno, da se pravi ogromna šteta, ne samo licima koja se školuju za ovaj profil zanimanja i njihovim roditeljima, već i veterinarskoj struci u celini i našem društvu i državi.
Naime, ako je sistem visokog obrazovanja strukovnih studija usaglašen sa Bolonjskom deklaracijom, onda i predloženi tekst izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu mora da ima sluha za ovu činjenicu, kao što ima sluha za potrebu da zakonske odredbe usaglasi sa aktuelnim odredbama o veterinarstvu koje je utvrdila EU.
Dakle, ne može se u jednom delu zakona poštovati prilagođavanje Evropskom zakonodavstvu, a u odredbama koje se tiču domaće struke, a koje su takođe usaglašene sa zakonodavstvom EU, odnosno Bolonjske deklaracije, ignorisati činjenica da postoji zanimanje u čiju stručnost su uložena ogromna materijalna sredstva, znanje i iskustvo i da se to zanimanje ne unese u zakon.
Zaista ne mogu da razumem činjenicu zašto je Vlada Republike Srbije u predloženom zakonskom tekstu ignorisala zanimanje strukovni veterinarski tehničar i zašto nije prihvatila amandmane koje smo podneli.
Još jednom apelujem da se zanimanje strukovni veterinarski tehničar unese u zakon i da se na taj način ispravi nesaglediva nepravda, ne samo prema ljudima koji se školuju za ovo zanimanje, već prema veterini u celini, kojoj je za brži razvoj ovo zanimanje više nego potrebno.
Na samom kraju, želim da podsetim da su se amandmani koje sam podneo kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS odnosili isključivo na preciziranje zanimanje strukovni veterinarski tehničar u odnosu na zanimanje veterinar i veterinarski tehničar, jer je ovo zanimanje uvedeno u naš školski sistem 2007. godine, pa je neophodno izvršiti zakonsku korekciju u tom smislu.
Takođe, smatrali smo da se i stručno osposobljavanje ovog profila u odnosu na zanimanje veterinar i veterinarski tehničar treba zakonski razlučiti kroz dužinu pripravničkog staža, koji za veterinare traje 12 meseci, a za veterinarske tehničare šest meseci.
Naš predlog je bio da strukovni veterinarski tehničar obavlja pripravnički staž od devet meseci.
Poštovane kolege narodni poslanici, želim da podsetim da sam na predložene izmene i dopune Zakona o veterinarstvu podneo amandman kojim se posle člana 19. uvode kao novi članovi 19a, 19b i 19v, kao i amandmane na član 98. i 157. u kojima se posle stava 1. dodaje stav 2. koji u zakon uvodi zanimanje strukovni veterinarski tehničar.
Konačno, posle člana 86. predložili smo novi član 86a koji precizira zanimanje strukovni veterinarski tehničar. Mislim da bi zbog kvaliteta zakona i zbog sudbine ljudi koji su svoje živote posvetili obrazovanju u ovoj struci, bilo važno da u danu za glasanje Narodna skupština prihvati ove amandmane. I još jednom apelujem i na ministra i na ljude u ministarstvu da pravimo veliku grešku ako ne prihvatimo ove amandmane.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, uvažene kolege iz Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pošto sam detaljno obrazložio sva tri amandmana koje smo predložili, samo koristim priliku da još jednom apelujem na sve ovde učesnike u raspravi da još jednom dobro pogledamo i razmislimo o ovim amandmanima i o ovom visokoškolskom kadru koji dobijamo već u junu-julu ove godine.
Mislim da je 2007. godine, 2. juna, kada je ova škola dobila da školuje ovaj kadar, da je morala dobiti saglasnost i licence sve da bi školovala veterinarske strukovne tehničare. Ove godine u julu ćemo dobiti diplomce i mislim da je ovo izvanredna prilika da ih ima u matičnom zakonu.
Ako ne, gotovo sam ubeđen da će do kraja godine to biti i da ćete vi isto inicirati da bude izmena i dopuna ovog zakona i da će oni naći svoje mesto u ovom zakonu. Hvala veliko.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, cenjeni ministre, poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo reguliše jednu od najvažnijih oblasti u Srbiji kao državi i u životu njenih građana.
Svima je poznato da su najznačajniji resursi Srbije, pored njenog ljudskog potencijala, resursi koji obuhvataju njena prirodna bogatstva i koji služe za proizvodnju hrane.
Potencijali kojima naša zemlja raspolaže u ovoj oblasti značajni su ne samo u nacionalnim nego, rekao bih, i u evropskim i svetskim okvirima. Među tim resursima najznačajniji su vodeni potencijali, poljoprivredno zemljište i šumsko blago. Ovi potencijali, ako budu na pravi način stavljeni u funkciju, obezbeđivaće brz napredak Srbije, bolji život njenim građanima, kao i njenu konkurentnost na svetskom tržištu.
U procesu pridruživanja EU, za koji se naša zemlja opredelila na prošlim izborima, svi naši evropski partneri nedvosmisleno su nam stavili do znanja da je naša najveća šansa za sticanje ravnopravnog položaja na konkurentnom i zahtevnom evropskom tržištu profitabilan i organizovan razvoj naše poljoprivrede i stavljanje u funkciju njenih gotovo neiscrpnih potencijala.
Nažalost, ako je suditi po trenutnom stanju u kome se naša poljoprivreda i selo danas nalaze, moglo bi se reći da smo upravo u ovoj prioritetnoj oblasti najmanje uradili na približavanju i da nismo dovoljno pažljivo primili k znanju sugestije naših evropskih partnera.
Da ne bih kao pripadnik vladajuće većine ni glorifikovao poteze koje je Vlada, čiji smo mi deo, vuče, ali da ne bih ni demagoški napadao ove poteze, dužan sam zbog lične savesti, ali i zbog hiljada seljaka Mačve iz koje dolazim, da ukažem na realnost u kojoj se naša poljoprivreda danas nalazi, a mogu bez preterivanja reći da kada je stanje u poljoprivredi u Mačvi loše, da je ono sigurno lošije u drugim delovima Srbije, u kojima je poljoprivredno zemljište nižeg kvaliteta i u kojima su slabiji drugi prirodni resursi.
Stanje u poljoprivredi danas je mnogo teže nego u proteklim godinama i ono je gotovo alarmantno. Počinje sezona prolećne setve i parametri cena koji su uspostavljeni u oblasti setvenih radova u potpunosti prevazilaze materijalne mogućnosti poljoprivrednih proizvođača da na vreme i kvalitetno obrade svoje posede.
Pitajte bilo kog seljaka kakva je njegova računica, koliko košta obrada jednog hektara zemljišta i kakva mu je sigurnost da plasira svoje proizvode. Nažalost, otvaranjem tržišta za plasman poljoprivrednih proizvoda, u situaciji kada nismo našu poljoprivredu sistemski organizovali i učinili je funkcionalno konkurentnom, mi smo došli u situaciju da se na našim pijacama prodaje pasulj sumnjivog kvaliteta iz dalekih zemalja, po nižim cenama nego što je naš seljak u stanju da ga proda.
Da ne govorim o opšte poznatoj činjenici da nam je stočni fond na ivici stalnog izumiranja zbog toga što se nekontrolisano i, rekao bih, bez ikakvih kriterijuma uvozi meso koje je znatno niže po kvalitetu, ali nažalost i niže od cene koju nude naši proizvođači.
Samo ova dva primera drastično nas upozoravaju na činjenicu da je stanje u našoj poljoprivredi ozbiljno i teško i da moramo naći načina da sistemskim merama pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da postanu konkurentni i da na taj način naše viškove u proizvodnji hrane plasiramo na probirljivo evropsko i svetsko tržište i doprinesemo opštem razvoju Srbije kao države.
Zbog toga su nam ovi zakoni potrebni i smatram da je aktuelna Vlada Republike Srbije predlogom ovog seta zakona našla pravi momenat da sistemski reši ovu oblasti i da standardizuje stanje u njoj, u skladu sa međunarodnim ugovorima koji su pretpostavka za naše integrisanje u svetsku privredu na ravnopravnim osnovama.
Poštovane kolege narodni poslanici, zakon o šumama, čiji je predlog Vlada Republike Srbije dostavila Skupštini za današnju raspravu, nastoji da reguliše promene koje su u Republici Srbiji nastale novim Ustavom i ustavnopravnim poretkom.
Kao što je poznato, novim Ustavom ukinuto je društveno vlasništvo kao oblik svojine, što zahteva drugačiji koncept gazdovanja šumskim blagom kao jednim od najznačajnijih prirodnih resursa kojim svaka država nastoji da raspolaže. Zato je ovaj zakon morao da uvaži opšti javni i nacionalni interes nad šumom u ovoj meri u kojoj je obezbeđeno održivo gazdovanje i održivi razvoj šuma, jer je to u svetu opšteprihvaćeno osnovno načelo.
Uspostavljanjem javnog interesa ovaj zakon na prihvatljiv način ograničava prava vlasnicima u korišćenju i održavanju šumskih resursa, kako bi se obezbedilo trajno nastojanje i održavanje šuma. Moglo bi se reći da nije reč o ograničavanju prava korišćenja, već da se radi o merama koje obezbeđuju stalno obnavljanje ovog dragocenog resursa.
Pored navedenih razloga za donošenje ovog zakona, koji nameće novi ustavnopravni poredak, treba ukazati i na činjenicu da je današnje šumsko blago u Srbiji u tako lošem stanju, zbog čega je neophodno stvoriti zakonske pretpostavke za njegovu suštinsku bolju zaštitu i unapređivanje i istovremeno za multifunkcionlano korišćenje i vrednovanje brojnih funkcija šume, koje su nažalost u našoj zemlji dugi niz godina bile omalovažavane.
Koliko je stanje šumskih resursa u našoj zemlji zabrinjavajuće najbolje pokazuju podaci da je ukupna površina pod šumama u Srbiji danas samo 29,1% njene teritorije. U odnosu na površinu pod šumama od 47% kojima je pokrivena teritorija EU, naša zemlja nalazi se u veoma nepovoljnom položaju, tim pre što je prostornim planom Republike Srbije zacrtana šumovitost od 41%.
Pored izrazito nezadovoljavajuće pošumljenosti teritorije Republike Srbije, gotovo je alarmantan podatak koji pokazuje strukturu kvaliteta šumskog blaga. Od ukupne površine pod šumama svega 27,5% su kvalitetne šume semenskog porekla, a čak 64,7% su nekvalitetne šume izdanačkog porekla tzv. panjače i niske šume.
Od svih šuma u Srbiji, intenzivni šumski zasadi zauzimaju samo 7,8%. Razređene šume čine čak 27% šumskih površina, a 2,4% su sasvim devastirane šume. Sve to predstavlja veoma nepovoljnu činjenicu da se čak sa 30% šumskog potencijala, šumsko blago koristi 30% manje od mogućeg.
Šumski fond je proizvodno nepovoljan. Nepovoljna je starosna struktura šuma, nezadovoljavajuća obraslost i šumovitost, a nepovoljno je i sastojinsko stanje jer je reč o velikom učešću sastojina prekinutog sklopa i zakorovljivanja površina. Isto tako je nezadovoljavajuće zdravstveno stanje šumskog potencijala.
Treba ukazati i na vlasničku strukturu kao faktor koji utiče na održivost i obnovljivost šumskih resursa, jer se 53% ovih resursa nalazi u vlasništvu države, a 47% u privatnom vlasništvu. Svi ovi parametri nameću potrebu da se novim zakonom normiraju opšte osnove upravljanja i gazdovanja šumama, da se otklone nepotpunosti i nepreciznosti i prevaziđenosti sadašnjih propisa iz ove oblasti, da se obezbedi racionalniji propisi, i što je najvažnije, da se obezbedi efikasna primena zakona.
S tim u vezi, ovim zakonom su stvorene materijalne, finansijske, kadrovske i institucionalne pretpostavke za primenu politike utvrđene u dokumentu Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije.
Vodni potencijal u zemljište predstavlja najznačajniji prirodni resurs kojim Srbija kao država raspolaže. Zbog toga je potpuno razumljivo što je oblast voda u pravnom sistemu Srbije uređena velikim brojem propisa. Međutim, ovi propisi ne obezbeđuju prostor za integralno upravljanja vodama na prostoru Republike Srbije, u skladu sa principima održivog razvoja, i uz poštovanja načela prihvaćenih u EU.
Takođe, postojeći propisi ne sadrže savremen odnos prema životnoj sredini i vodi kao njenom elementu i nisu usklađeni sa zakonodavstvom EU, za čije se članstvo Srbija svojom aktuelnom politikom opredelila.
Zbog toga je neophodno da se donese zakon o vodama, o čijem predlogu danas raspravljamo. Ovim zakonom se stvaraju uslovi za upravljanje vodama na način kojim se postiže njihov dobar status, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju, uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi.
Predloženi zakon poštuje međunarodnu praksu, tendenciju u oblasti korišćenja i zaštite voda, kao i zaštite od njihovog štetnog dejstva. Ovim zakonom se stvaraju i uslovi za demokratsko odlučivanje i uključenje javnosti u svim fazama funkcionisanja i razvoja oblasti voda. Uvodi se vrednovanje ovog resursa i daje veći značaj naučnio-stručnim i informacionim potencijalima kojima naše društvo raspolaže.
Zakon uvodi i primenu principa ''korisnik plaća'' i ''zagađivač plaća'', čime se obezbeđuju sredstva od svih korisnika i zagađivača ovog resursa, i tako stvaraju materijalni preduslovi za korišćenje i održivost vodenog potencijala u skladu sa evropskim standardima.
Zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, čiji predlog danas razmatramo, uređuju se uslovi i postupak za priznavanje poljoprivrednog bilja, upis sorti poljoprivrednog bilja u registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i održavanje ovih sorti.
Ovaj zakon predlaže se zbog važnosti regulisanja oblasti priznavanja domaćih novostvorenih i odobravanje i stavljanje u proizvodnju stranih sorti poljoprivrednog bilja. Njima se obezbeđuje da se nakon upisa u registar sorti u proizvodnji i prometu na teritoriji Republike Srbije mogu naći samo sorte poljoprivrednog bilja čije su proizvodne i upotrebne vrednosti ispitane. Time se postiže da do korisnika sorti mogu doći samo one za koje je ispitivanje utvrđeno da imaju odobrenu upotrebu i dobru proizvodnu vrednost.
Dosadašnji propisi su regulisali različite oblasti stavljanja u promet i proizvodnju poljoprivrednog bilja, pa su se pojavljivali problemi prilikom njihove primene, jer ti propisi nisu međusobno bili usaglašeni. U isto vreme, ovi propisi nisu usaglašeni sa pravnim tekovinama EU. Zbog toga je predloženi zakon normativno rešenje koje će na javnom mestu definisati ovu oblasti i usaglasiti je sa direktivama EU, kojima se reguliše oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja.
Iako je tradicija pivarske industrije u Srbiji veoma duga i pivo veoma rasprostranjen konzumni proizvod među srpskim stanovništvom, indikativan je podatak da do sada u Srbiji nije postojao zakon koji reguliše oblast proizvodnje piva, kontrolu kvaliteta sirovina koje se koriste u ovoj proizvodnji kao ni pakovanje, deklarisanje i stavljanje u promet.
Polazeći od činjenice da je, po obimu proizvodnje i prometa, pivo na našem tržištu izjednačena sa mineralnim vodama i osvežavajućim bezalkoholnim pićima, te da se ovaj napitak konzumira tokom cele godine, nedvosmisleno se nameće potreba da se ova oblast zakonski uredi u skladu sa modernim standardima i važećim propisima u međunarodnoj zajednici.
Treba ukazati da u Srbiji postoji deset velikih proizvođača piva čija je proizvodnja u stalnom porastu i da su u 2008. godini proizveli 650 miliona litara ovog napitka. Pored ove količine, tržište Srbije godišnje apsorbuje oko 16,5 miliona litara inostranih piva.
Dosadašnja podzakonska akta su delimično kontrolisala kvalitet piva ko gotovog proizvoda, njegovo pakovanje i deklarisanje samo jedne sirovine koja se koristila u proizvodnji. Zbog svega iznetog, nametnula se potreba da se zakonom o pivu precizno i na celovit način definišu uslovi proizvodnje i prometa piva, sa osnovnim ciljem da potrošači na području Republike Srbije dobiju kvalitetan proizvod koji će biti adekvatan deklaraciji.
Da bi se oblast higijene hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, kao i oblast međunarodnog prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, uskladili sa propisima EU nametnula se potreba da Republika Srbija svoj postojeći zakon o veterinarstvu uskladi sa najnovijim propisima EU. Uvođenjem istog normativnog sistema u ovoj oblasti, Republici Srbiji će biti omogućeno da nesmetano učestvuje u međunarodnom prometu i izvozu životinja i proizvoda životinjskog porekla na tržište EU.
Zbog toga je neophodno da predložene izmene dopune zakona o veterinarstvu kroz raspravu osvetlimo što svestranije i da tako doprinesemo, da zakon sveobuhvatno i kvalitetno normira ovu izuzetno važnu oblast, ne samo za svakog građanina Srbije nego i za ekonomski prosperitet Srbije kao države.
U nameri da i lično doprinesem što boljim normativnim rešenjima u ovom zakonu, kao poslanik poslaničke grupe SPS-JS podneo sam amandmane na neka predložena zakonska rešenja, o čemu ću govoriti kada bude rasprava o amandmanima.
Polazeći od uspostavljenih saznanja da su pesticidi izuzetno štetni i da mineralna đubriva mogu da sadrže i radioaktivne komponente, te da sve to direktno utiče na hranu u čijoj su proizvodnji učestvovali ovi artikli, može biti pogubno po ljudsko zdravlje, u razvijenim zemljama savremenog sveta već nekoliko decenija traga se za rešenjima koje će obezbediti visoko proizvodno organsku proizvodnju bez upotrebe sintetičkih i drugih veštačkih proizvoda.
Danas se u savremenom svetu kvalitet hrane meri i na njenim uticajem na zdravlje ljudi, a konzumacija organski proizvedene hrane smatra se višim nivoom životnog standarda. Republika Srbija ima jednu izuzetnu komparativnu prednost u odnosu na visoko razvijene zemlje savremenog sveta, a pre svega na zemlje EU, jer je njeno zemljište u poređenju sa zemljištem ovih zemalja boljih kvaliteta. Posebno je bitno što zemljište Srbije nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Preko 80% njenog zemljišta spada u nezagađeno.
Srbija takođe raspolaže i značajnim površinama zemljišta koja se ne eksploatišu i na kojima je bez većih dodatnih ulaganja moguće obezbediti visoko profitabilnu organsku proizvodnju. Za razvoj ovakve proizvodnje mogu se koristiti i sve one površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara, a u kojima je dozvoljena poljoprivredna proizvodnja.
Polazeći od navedenih činjenica koje nedvosmisleno ukazuju da organska proizvodnja predstavlja veliku izvoznu šansu Srbije, kao i od činjenice da se svi standardi u ovoj proizvodnji moraju beskompromisno prilagoditi zakonodavstvu i standardima EU, nametnula se nedvosmislena potreba da se zakonskim rešenjem organska proizvodnja hrane normativno uredi po najvišim standardima. U tom smislu, predloženi zakon i regulišu ovu oblast organske proizvodnje.
Predlogom zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede uređuje se obavljanje ovih poslova u Republici Srbiji, registar poljoprivrednih savetodavaca, obuka i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, planiranja razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, kao i druga pitanja od značaja za stručni razvoj poljoprivrede.
Predlogom ovog zakona, savetodavstvo u poljoprivredi dobija značajno mesto u ruralnom razvoju. Poljoprivredni savetodavac postaje prepoznatljiv na tržištu, a otvara se i mogućnost profilisanja potrebnih savetodavaca preko programa dodatnog obrazovanja i edukacije postojećih kadrova u ovoj oblasti.
Na taj način obezbediće se komercijalizacija proizvodnje i plasmana, a proizvođači će se usmeravati na racionalnije pristupanje ovoj delatnosti, pre svega na stvaranje granskih udruženja proizvođača. Time će se stvoriti preduslovi za bolju i efikasniju proizvodnju hrane i formirati svest u ruralnim sredinama da se stanovništvo u njima bavi dodatnim i dopunskim delatnostima, a sve će to doprineti boljim uslovima života na selu.
Donošenjem ovog zakona, Srbija će ispoštovati direktivu EU, prema kojoj su sve zemlje članice obavezne da osnuju sveobuhvatni savetodavni sistem u poljoprivredi i da utvrde uslove koji će definisati šta su to savetodavni poslovi, ko je savetodavac u poljoprivredi i pod kojim uslovima može da obavlja ove poslove.
Poštovane kolege narodni poslanici, predlozima zakona o potvrđivanju bilateralnih sporazuma u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Indije, države Izrael, islamske Republike Iran i Federativne Republike Brazil, kao i predlozima zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka, Konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca i Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Republika Srbija otvara značajne zakonske perspektive za saradnju sa zemljama potpisnicama u oblastima u kojima su navedeni ugovori potpisani.
Istovremeno, stvaraju se uslovi za dinamičnu privrednu saradnju, za brži veći plasman naših proizvoda na tržište ovih zemalja i standardizuju se kriterijumi i principi u proizvodnji i zaštiti resursa u ovoj oblasti. Ratifikacijom pomenutih konvencija, Republika Srbija ispunjava pomenute standarde u približavanju EU, što je politički cilj ove vladajuće većine, izrastao iz volje građana na proteklim izborima.
Polazeći od svega što sam u ovom izlaganju istakao, smatram da je ovaj set zakona veoma potreban i zato će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati ove zakone i glasati za njih.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana predstavnice Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, stepen razvijenosti i uređenosti jednog društva meri se, između ostalog, činjenicom koliko su u tom društvu uređeni životni uslovi za normalan razvoj svakog pripadnika zajednice.  
Ima tu, nažalost, gorke istine da što je društvo ekonomski slabije razvijeno i što su više izražene socijalne razlike između njegovih pripadnika, gotovo po pravilu su pripadnici tog društva više izloženi različitim oblicima ugrožavanja njihovog radnog i životnog prostora.
Eklatantan i gotovo školski primer koji potvrđuje tu prethodnu tezu je primer rasprostranjenosti pušenja i zloupotrebe duvanskog dima. Svi statistički pokazatelji nedvosmisleno potvrđuju da je broj pušača svih uzrasta i oba pola daleko izraženiji u nerazvijenijim zemljama i zemljama u razvoju nego u visoko razvijenim zemljama.
Ovi pokazatelji potvrđuju još jednu drastičnu činjenicu da se aktivna politika države za smanjenje i ograničavanje pušenja u zatvorenom i javnom prostoru daleko lakše i efikasnije vodi u razvijenim nego u nerazvijenim zemljama.
U tom smislu, najbolji je primer zemalja EU i SAD, čije su vlade aktivnom politikom i primenom drastične zakonske regulative uspele u velikoj meri da smanje broj pušača u državama pod svojim suverenitetom i da gotovo u potpunosti eliminišu pušenje u zatvorenom i na javnom prostoru, ograničavajući pušačima pravo na pušenje na unapred zakonski utvrđenim mestima.
Korist od takve politike i takvih mera bila je u tim zemljama višestruka, ali je svakako najvažnije da je potpuno promenjena svest i da su građani prihvatili činjenicu da njihov slobodan izbor da budu pušači ne sme da ugrozi životne uslove onih koji to nisu. Formiranjem takve svesti napravljena je višestruka korist u tim zemljama.
Prvo, značajno je smanjen broj pušača, kako među bogatima, tako i među siromašnim slojevima stanovništva; drugo, smanjen je broj pušača među decom školskog uzrasta; treće, značajno je smanjen broj pušača među trudnicama, čime se podigao kvalitet razvoja fetusa i smanjen je broj mrtvorođenčadi, kao i broj dece koja se rađaju sa različitim oblicima bolesti koje izaziva pušenje; četvrto, zabrana pušenja na javnim mestima i u zatvorenom prostoru formirala je kulturni obrazac koji je zloupotrebu te zabrane doveo na nivo zaostalosti i primitivizma.
Ide se čak dotle da se u holivudskim filmovima iz četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka scene i kadrovi u kojima glavni junaci puše, izbacuju se ili retuširaju. Sve ove mere stvorile su jedan potpuno drugačiji kulturni i vrednosni društveni ambijent u kome je pravo na pušenje drastično ograničeno pravima pušača, a to znači pravima onih rođenih i nerođenih da se rađaju i da žive u zdravim prirodnim uslovima.
Nažalost, Srbija je i u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim oblastima, uprkos zakonskim i drugim merama koje preduzima, još u velikom zaostatku u odnosu na razvijene zemlje. Uprkos činjenici da je naša zemlja još 9. februara 2006. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije i koja je stupila na snagu 9. maja iste godine, nije se u značajnoj meri promenila opšta slika o pušačkoj svesti, niti su značajnije smanjeni broj pušača, a i pušenje u zatvorenim prostorima i na javnim mestima je gotovo svakodnevna pojava.
Može se slobodno reći da je više pravilo nego izuzetak, najbolje to potvrđuje podatak da je u Srbiji 2008 godine 8,8 odsto dečaka i 8,3 odsto devojčica u uzrastu od 13 do 15 godina navelo da puši cigarete, a da 77 odsto dece u ovom uzrastu živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši.
Iako se procenat pušača u Srbiji smanjio u odnosu na 2000. godinu, ovaj trend drastično zaostaje za razvijenim zemljama. Zbog toga je neophodno zakonskim putem urediti ovu oblast, a pratećim aktima, vaspitnom i kaznenom politikom uticati na promenu svesti o pušenju, kao o opštem nacionalnom zlu.
S tim u vezi, predloženi zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predstavlja dobru osnovu da Srbija u ovoj oblasti postane uređeno društvo i da izgradi standarde koji su postali svakodnevna praksa i obrazac ponašanja u razvijenim zemljama.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima uređuje uslove i postupke za izdavanje uslova za stavljanje lekova u promet, upis medicinskih sredstava u registar, kao i za proizvodnju lekova i medicinskih sredstava i za nadzor u ovim oblastima. Zakonom se reguliše i rad Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Pored činjenice da nas na donošenje ovog zakona obavezuju Ustav Republike Srbije i sistem zdravstva, razlozi za donošenje ovog zakona su višestruki. Ne ulazeći bliže u elaboraciju ovih razloga, jer su oni decidno navedeni u obrazloženju Predloga ovog zakona, želim samo da ukažem da će usvajanjem ovog zakona i ovog akta, Srbija stvoriti normativne pretpostavke za regulisanje ove važne oblasti po najvišim standardima Evropske unije, Svetske zdravstvene organizacije i Svetske trgovinske organizacije.
Time će se stvoriti uslovi da domaći proizvođači opreme, lekova i medicinskih sredstava ispune standarde da plasiraju svoje proizvode u zemlje Evropske unije i u druge zemlje sveta koje okupljaju Svetska zdravstvena i Svetska trgovinska organizacija.
U odredbama predloženog teksta zakona definisane su vrste lekova koje su usaglašene sa međunarodnim direktivama i uredbama Evropske unije, koje regulišu ovu oblast. Posebno je značajno što zakon reguliše lekove za genetsku terapiju, somatsko-ćelijsku terapiju, kao i lekove koji su dobijeni procesom bioinženjeringa.
Zakon reguliše i postupak dozvole za lek, kao i postupak dobijanja dopunskih podataka o leku, u skladu sa standardima Dobre proizvođačke prakse, Dobre laboratorijske prakse i Dobre kliničke prakse, koje su standardizovane u međunarodnoj zajednici. Na ovaj način stvaraju se normativne pretpostavke da dozvolu za proizvodnju i promet lekova mogu vršiti samo oni proizvođači koji ispunjavaju visoko standardizovane kriterijume.
Time će Srbija u proizvodnji lekova eliminisati svaki oblik zloupotrebe, javašluka i nadrilekarstva, što će u velikoj meri doprineti kvalitetnijem lečenju naših građana i u oblasti zdravstva približiti naše društvo evropskim uslovima lečenja.
Odredbe predloženog zakona koje se odnose na kliničko ispitivanje lekova za humanu, kao i za veterinarsku upotrebu, usaglašene su sa zahtevima direktiva za humane lekove, a za veterinarske lekove i sa odredbama smernica Dobre kliničke prakse.
Predloženi zakon reguliše i oblast medicinskih sredstava, i to kao opšta medicinska sredstva in vitro, dijagnostička medicinska sredstva i aktivna implatabilna medicinska sredstva. I ova oblast usaglašena je sa direktivama EU, što će u mnogome doprineti izjednačavanju standarda u ovoj oblasti sa standardima EU.
Posebno treba ukazati da predloženi zakon normira i poslove Agencije za medicinska sredstva, propise koji se primenjuju na rad Agencije, položaj i organe Agencije i opšta akta Agencije. Posebno je značajno što će se na rad Agencije primenjivati i odredba zakona kojom se uređuje javna agencija, osim u slučajevima kada predloženim zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima nije drugačije određeno.
Duboko sam uveren da predloženi zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima i zakon o lekovima i medicinskim sredstvima u dobroj meri stvaraju normativni ambijent u kome će se lakše, brže i efikasnije čuvati zdravlje ljudi i u kome će naši građani biti lečeni lekovima koji su proizvedeni po najvišim standardima savremene medicine.
Usvajanjem ovih zakona i drugih pratećih propisa, eliminisaće se mnogi oblici zloupotreba koji, nažalost, doprinose ugrožavanju zdravlja naših građana. Zbog svega ovog, želim da kažem da će poslanička grupa SPS-JS, u danu za glasanje glasati za predložene zakone.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, stepen uređenosti jedne države se meri, između ostalog, i činjenicom kako je u toj državi uređen premer njenog zemljišta, nepokretnosti i infrastrukturnih transverzala.
Republika Srbija je, nažalost, u ovoj oblasti organizovanja države u relativnom zaostajanju u odnosu na razvijene zemlje savremene Evrope, i to iz više razloga. Ne ulazeći u dublju analizu tih razloga, jer oni nisu predmet ove rasprave, želim samo da podsetim da je Srbija kroz ceo 20. vek bila sprečena da ovu oblast svog ustrojstva reguliše zbog ratova i promena političkog sistema i državne organizacije.
Danas je Srbija demokratska država, koja gradi institucije u skladu s najvećim demokratskim standardima savremenog sveta. Kao što je poznato, građani Republike Srbije su se na poslednjim izborima opredelili za evropski put Srbije, za uključenje naše države u evropske integracije, i na takvoj izbornoj volji građana formirana je koaliciona vlada koja vodi Srbiju u EU.
Da bismo kao država mogli da ispunimo standarde za postizanje tog cilja i da Srbiju na ravnopravnim osnovama uključimo u proces evropskih integracija, mi smo dužni da izgradimo institucije koje će suvereno regulisati odnose u društvu i svim oblastima društvenog života.
Da bismo izgradili institucije i obezbedili njihov autoritet, kompetentnost i suverenost u regulisanju društvenih odnosa, mi smo dužni da usvojimo takve zakonske i druge propise koji će stvoriti pretpostavke i uspostaviti pravila i principe da se u Srbiji, kao u bilo kom drugom evropskom društvu, pitanja od neposrednog interesa građana rešavaju brzo, efikasno i pod istim ili sličnim uslovima.
To je dug i složen proces, koji, pored zahteva koje sam pomenuo, podrazumeva i usklađivanje naše zakonske regulative kako sa drugim normativnim aktima koji su na snazi u našoj zemlji, tako i sa Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom.
Taj proces zahteva ne samo mukotrpan rad ovog parlamenta, već i dobru volju i napor svih poslaničkih grupa i svih nas narodnih poslanika da kroz konstruktivnu i demokratsku raspravu dođemo do najboljih zakonskih rešenja kojima ćemo stvoriti pretpostavke za uređeno društvo i izgradnju Srbije kao države u kojoj postoje i funkcionišu demokratska pravila u svim oblastima njenog organizovanja. To nam je, valjda, svima cilj, nezavisno od toga da li u ovom trenutku predstavljamo većinu ili opoziciju u parlamentu.
Srbija je država svih nas, nezavisno od trenutne političke pozicije u kojoj se danas nalazimo i cilj nam je isti - da izgradimo njene institucije, njeno zakonodavstvo i da je učinimo respektabilnom i demokratskom evropskom državom. Polazeći od takvog cilja, od zajedničke namere da izgradimo respektabilne institucije i pravni okvir koji je u skladu s evropskim standardima, Narodna skupština Republike Srbije ima pred sobom zadatak da, pored niza drugih pravnih propisa, reguliše i pitanje državnog premera i katastra u Republici Srbiji.
Moram da vas podsetim da ovo nije nimalo lako pitanje, da Zakon o katastru predstavlja izuzetno važnu oblast zakonske regulative u našoj zemlji, pa je, po mom dubokom uverenju, neophodna dobra volja i konstruktivna rasprava svih narodnih poslanika, nezavisno od toga da li pripadaju poslaničkoj većini ili opoziciji, kako bi se kroz tu raspravu došlo do najboljih i kompromisnih rešenja o svim pitanjima i kako bi novi zakon o premeru i katastru pomogao Srbiji da se u normativnom i institucionalnom smislu približi standardima evropske demokratije u ovoj oblasti.
Polazeći od takvog strateškog cilja, želim da vas podsetim da su razlozi za donošenje zakona o državnom premeru i katastru sadržani u potrebi da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i koji se, pre svega, odnose na usaglašavanje Zakona o premeru i katastru sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, na otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda.
Budući da važeći Zakon o državnom premeru i katastru u pogledu rokova za izjašnjavanje žalbe nije usaglašen s drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, stekli su se uslovi za otklanjanje štetnih posledica po rad državnih organa u oblasti državnog premera, katastra, upisa hipoteka, kao i u oblasti uređenja prostora i zaštite životne sredine. Ti uslovi su stvoreni mogućnošću da u Skupštini po hitnom postupku usvojimo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
U odnosu na postojeći zakon koji reguliše ovu oblast, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru vrši terminološko ujednačavanje teksta i odlikuje se preciznošću normi i njihovim izjednačavanjem s drugim zakonskim propisima i važećim Ustavom Republike Srbije.
Izvršene su ispravke naziva institucija, organa i informacionog sistema i data nova zakonska rešenja kojima su određene nadležnosti Zavoda, između ostalog i time što se Zavod izuzima od primene Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Zavod se izuzima zbog realizovanja Zakona o ratifikaciji sporazuma o kreditu za razvoj, Zakona o zaduženju Srbije i Crne Gore kod Međunarodnog udruženja za razvoj, kao i zbog implementacija kreditnih sredstava za realizaciju programa i projekata u oblasti modernizacije katastarskog sistema Republike Srbije.
Navedenim međunarodnim sporazumom o kreditu Srbija je preuzela i obavezu da do isteka roka korišćenja kredita neće preduzimati nikakve mere kojima bi se bitnije menjali uslovi rada Zavoda. Pored toga, razlozi za izuzimanje Zavoda od primene navedenog zakona počivaju u činjenici da je Zavod, pored postojećih nadležnosti koje izvršava, Zakonom o državnom premeru i katastru dobio i niz novih nadležnosti, i to: premer državne granice i vođenje registra državne granice, procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, osnivanje i održavanje nacionalne infrastrukture, geoprostornih podataka, inspekcijski nadzor nad radom geodetskih organizacija, daljinsku detekciju topografsko-kartografsku delatnost, izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci i centralni registar planskih dokumenata.
Treba podsetiti da je Zakonom o planiranju i izgradnji propisan ubrzan proces legalizacije nelegalnih objekata, kao i konverzija prava korišćenja u pravo svojine na nepokretnostima. Te odredbe pomenutog zakona višestruko će multiplikovati poslove Zavoda, jer će imati milion predmeta vezanih za legalizaciju i višemilionski broj predmeta po pitanju konverzije i korišćenja nepokretnosti u vlasnički odnos nad njom. Uz to, Zavod je u obavezi da pripremi podatke za sve lokalne samouprave za potrebe izrade prostornih planova.
Do konačnog osnivanja katastra nepokretnosti za celu teritoriju Republike Srbije Zavod je zadužen da izrađuje i održava katastar nepokretnosti, blagovremeno i efikasno završava sve važne državne poslove, kao što su npr. poslovi vezani za realizaciju velikih državnih projekata, kao što su Koridor 10, Koridor 7, obilaznica oko Beograda, ''kineski'' most i most na Adi u Beogradu i drugi. Zavod će biti suočen i s ogromnim brojem poslova koji proističu iz postupaka denacionalizacije i restitucije, odnosno vraćanja imovine, kao i sa obimnim poslovima sveobuhvatne i digitalne pripreme za popis stanovništva koji je planiran za 2011. godinu.
Na kraju, treba ukazati i na činjenicu da se završetkom osnivanja katastra nepokretnosti višestruko povećati posao Zavoda u postupku održavanja katastra nepokretnosti. Imajući sve to u vidu, može se s pravom reći da je potpuno opravdan razlog da se Zavod izuzme od primene navedenog zakona.
Poštovane kolege narodni poslanici, odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru kojima se dopunjuju odredbe dosadašnjeg zakona odnose se na izradu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i stručni nadzor, kao i na izradu projekata geodetskog obeležavanja i broj lica s geodetskom licencom prvog reda koja geodetska organizacija mora zaposliti.
Novim zakonskim rešenjem je predviđeno da za izvođenje radova katastarskog planiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jednog zaposlenog stručnjaka za melioraciju zemljišta s položenim stručnim ispitom, odgovarajućom licencom Inženjerske komore Srbije i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Ovim zakonskim rešenjima postiže se da se podigne kvalifikaciona struktura geodetskih organizacija i njihova stručnost i kompetentnost. Pored niza drugih značajnijih izmena i dopuna u odnosu na postojeći tekst Zakona o premeru i katastru, vrlo je važno što će danom stupanja na snagu ovog zakona prestati da važe zakonske odredbe niza zakona koje su anahrone i koje su umnogome otežavale obavljanje poslova u realizaciji premera i katastra nepokretnosti. Isto tako, novim zakonskim rešenjem znatno preciznije se uređuje nadležnost institucija i organa, preciziraju se rokovi u postupku i regulišu sva druga važna pitanja iz oblasti premera i katastra nepokretnosti.
Polazeći od činjenice, koju sam pomenuo na početku, a koja se može svesti na to da nijedna država ne može biti uređena dok ne uredi katastar vlastitih nepokretnosti, mislim da ovim zakonom Republika Srbija stvara dobre pretpostavke da se ova oblast reguliše na pravi način i u skladu s najvećim normativnim standardima koji važe u savremenom svetu. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje glasati i podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre i cenjeni predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, živimo u vremenu potpune globalizacije i opšteg povezivanja čovečanstva u svim oblastima života i rada. U toj globalizaciji, svaki pojedinac, svaka društvena grupa i svako društvo i država izloženi su surovoj i bespoštednoj konkurenciji i neprekidno se nameće potreba golog opstanka na globalnom tržištu znanja, rada i kapitala.
Oni pojedinci i ona društva koja nisu spremna i osposobljena da učestvuju i da se takmiče u toj surovoj utakmici, osuđeni su na robovsku budućnost, na zaostajanje i nestajanje sa globalne društvene scene. Nažalost, na takvu budućnost biće osuđena i Srbija, ukoliko ne shvati proces o kojem je reč i ako potencijale, koji nisu mali, pre svega, u prirodnim i ljudskim resursima, ne organizuje i ne uključi na najbolji način u svetske tokove.
Ogromno zaostajanje, pre svega, u domenu nauke i tehnologije, stavlja Srbiju u veoma neravnopravan i težak položaj. Jedina njena šansa u 21. veku počiva na njenom učešću u oblastima vrhunskog znanja. Ne treba zanemariti činjenicu da smo na individualnom planu u toj oblasti ostvarili više nego zapažene rezultate i da su naši naučnici, rođeni i obrazovani u našoj zemlji, u mnogim oblastima dostigli sam vrh na svetskim univerzitetima, naučnoistraživačkim centrima i institutima.
Nažalost, ti individualni rezultati naših ljudi, koji su svoja znanja stečena u ovoj zemlji verifikovali u svetskim centrima nauke i tehnologije, samo potvrđuju pravilo opšteg zaostajanja našeg društva i Srbije kao države, čiji su univerziteti i instituti u ovom trenutku na potpunoj margini vrhunskog naučnoistraživačkog rada u savremenom svetu. Sama činjenica da se na šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta u svetu ne nalazi nijedan univerzitet iz Srbije, potpuno poništava individualne rezultate naših naučnika koje su oni ostvarili u svetskim naučnim centrima.
Svetski centri tehnologije, pored Zapadne Evrope, SAD, Japana i Kanade, razvijaju se i u Rusiji, Indiji, Kini, Brazilu, pa čak i na Bliskom Istoku. Sve ove zemlje shvatile su značaj razvoja nauke i izdvajaju ogromna sredstva za investiranje u ovu oblast. Pored razvoja vlastitih potencijala i ulaganja u obrazovanje i formiranje sopstvenih naučnika, ove zemlje izdvajaju ogromna sredstva i za kupovinu naučnih potencijala iz nerazvijenih zemalja i onih zemalja koje nisu shvatile značaj nauke za budućnost njihovog opstanka.
U tom smislu, više nego indikativan je podatak da npr. Savezna Republika Nemačka planira da u sledećih osam godina zaposli čak 400 hiljada inženjera i naučnika, najvećim delom iz imigracije. Slično planiraju i druge zemlje razvijenog sveta. Sve će to podsticati imigraciju naučnih talenata iz celog sveta, pa će se na meti trgovaca znanjem naći i najbolji mladi naučnici i talenti iz naše zemlje.
Krajnje je vreme da Republika Srbija spreči ili barem ublaži ovu sumornu sliku vlastite budućnosti i da znanje koje su mladi talenti stekli u ovoj zemlji primeni i razvije u našoj privredi, kako bismo je učinili konkurentnom na svetskoj pijaci.
Ovo Srbija ne može rešiti nikakvim administrativnim merama i zabranama našim mladim talentima da odu tamo gde mogu razvijati svoje ideje i verifikovati svoja znanja. Ona to može na pravi način regulisati samo ako sve potencijale društva uključi u razvoj naučnoistraživačkih delatnosti i ako se opredeli da u razvoju nauke izdvoji mnogo značajnija budžetska sredstva nego danas.
Nažalost, budžetska izdvajanja za nauku i tehnologiju su oko 0,3% domaćeg bruto proizvoda i ta sredstva nisu dovoljna za krupnije investicije u naučnu infrastrukturu. Takva opredeljenost pruža dosta sumornu sliku za razvoj naše nauke i za budućnost Srbije i njen prosperitet. Zbog toga je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2010/2015. godine prvi ozbiljniji korak da se zaustavi naučno zaostajanje Srbije i njena potpuna ekonomska marginalizacija na globalnom tržištu.
Za realizaciju te strategije neophodno je usvojiti više zakonskih i drugih propisa koji će regulisati odnos društva prema razvoju nauke i tehnologije i omogućiti razvoj naučnoistraživačke delatnosti u našoj zemlji. Istovremeno, donošenjem ovih zakona, Srbija će morati, barem u normativnom smislu, približiti uslove za obavljanje naučnoistraživačkih delatnosti savremenoj evropskoj normativi.
Dame i gospodo narodni poslanici, u setu ovih zakona, posebno značajno mesto ima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ovaj zakon omogućiće implementaciju strateških nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Njegovom primenom, racionalizovaće se mreža naučnoistraživačkih organizacije i obezbediti tesna saradnja instituta i fakulteta.
Ovaj zakon će obezbediti partnerstvo sa društvom, kroz popularizaciju nauke, njeno uključenje u privredu, realizaciju zajedničkih projekata s dijasporom, ali i partnerstvo s međunarodnim organizacijama, kroz zajedničke programe.
U realizaciji kapitalnih projekata od strateškog značaja, zakon stvara uslove da se oko tih projekata okupe sva ministarstva i institucije od nacionalnog značaja.
Donošenjem ovog zakona obezbediće se definisanje prioritetnih razvojnih i primenjivih naučnoistraživačkih programa, primena rezultata istraživanja i bliže povezivanje s visokoobrazovnim institucijama. Ovim zakonom poboljšaće se efikasnost alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa, efikasnije će se raspodeljivati sredstva za nauku, a obezbediće se i unapređenje i primena tehnologije koja je rezultat sopstvenog razvoja.
U odnosu na dosadašnji zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ovaj predlog zakona u velikom broju odredaba reguliše pozicije naučnoistraživačkih institucija i njihovo međusobno povezivanje, kao i organa upravljanja, njihov izbor i razrešenje i odnos nadležnog ministarstva prema radu ovih institucija i njihovih organa upravljanja.
Zakonom su unete mnoge izmene i dopune koje u velikoj meri stvaraju potpuno nov pravni ambijent za rad naučnoistraživačke delatnosti u našoj zemlji.
Oblast inovacione delatnosti sistemski je u Srbiji uređena prvi put zakonom koji je donet 2005. godine, kojim je definisana prirodna inovaciona aktivnost, projekti kroz koje se te aktivnosti realizuju i ustrojena organizaciona struktura nosilaca inovacionih delatnosti.
U proteklih nekoliko godina, primena ovog zakona omogućila je da se kroz iskustvo u praksi uoče sve njegove nedorečenosti i nedostajući mehanizmi, a i ona rešenja koja su kruta ili preregulišu ovu, po prirodi, promenljivu materiju. Takve krute norme i zakonska rešenja otežavali su ili onemogućavali da se sufinansiranje budžetskim sredstvima neposredno podstiče stvaranjem tržišno potvrđenih inovativnih roba i usluga i da se posredno utiče na unapređenje opšte klime u kojoj inovativni resursi, pre svega, ljudski, čine pouzdan generator razvoja domaćih privrednih potencijala.
Nedostaci koji su se pojavili tokom trogodišnje primene zakona nametnuli su potrebu da se, izmenama i dopunama, otklone, i to na način koji će omogućiti uspostavljanje prioriteta utvrđenih petogodišnjom inovacionom politikom i njihovo usaglašavanje s realizacijom programa inovacione delatnosti.
Izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, unose se pojmovi specifičnih kategorija inovacionog sistema koji će doprinositi pouzdanoj primeni zakonskih odredaba. Obezbeđuje se i efikasnija primena mehanizama podsticaja na postojeće resurse, uz objašnjenje strukture i specifikacije mreže subjekata inovacionih aktivnosti.
Menjaju se u dopunjuju odredbe kojima se uređuje Fond za inovacionu delatnost. Tako se organizaciono i funkcionalno omogućavaju uslovi za podsticaj inovativnih aktivnosti u odnosu na novoosnovane privredne subjekte, ali u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije.
Uklonjene su uopštene odrednice o delatnosti Fonda, odnosno one koje znače preklapanja s poslovima ministarstva nadležnog za inovacionu delatnost.
Novim zakonskim rešenjima otklonjene su odredbe koje nemaju potrebu opštosti, opštost u zakonskom aktu, kao i odredbe koje su nefunkcionalne, uopštene ili van logičkog konteksta zakonskog sistema. Treba očekivati je da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti omogućeno uspostavljanje funkcionalne veze kojom se ostvaruju prioriteti inovacione politike Vlade s dinamikom realizacije godišnjih programa inovacione delatnosti i periodom realizacije inovacionih i razvojnih projekata.
Primena izmenjenih i dopunjenih odredaba omogućiće i partnerstvo s privredom i s međunarodnim organizacijama, ali i punu koordinaciju između Ministarstva, kroz definisanje posebnih programa inovacione delatnosti.
Polazeći od činjenice da je SANU najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji, koja postoji oko 170 godina, koja ima izuzetno uspešnu tradiciju, nametnula se potreba da se, u skladu s naučnoistraživačkim ciljevima koje je u ovom trenutku postavila naša zemlja, donese novi zakon o delatnosti ove izuzetno važne institucije, u skladu s novim društvenim uslovima.
Čuvajući višedecenijski ugled i način rada ove institucije, Predlog zakona o SANU vrši samo manje izmene, zarad boljeg unutrašnjeg organizovanja i povećanja delotvornosti SANU.
Prvi cilj zakona je podrobnije uređivanje imovine kojom Akademija raspolaže ili upravlja. Tu se, pored nepokretnosti koje ima Akademija i već raspolaže njima, i one u državnoj svojini koje ona koristi, ali i zadužbine, fondovi, fondacije i pokloni. Na ovaj način, bitno će se povećati izvori prihoda za samostalan rad Akademije, a time će se smanjiti i izdaci iz budžeta.
Novim zakonskim rešenjima ukida se mogućnost izbora novih članova van radnog sastava, koji su posle raspada bivše SFRJ birani među istaknutim naučnicima i umetnicima u bivšim jugoslovenskim republikama. Sada takva potreba više ne postoji, budući da postoji mogućnost inostranih članova.
Novinu predstavlja i odredba o potrebi očuvanja ravnoteže između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja članova iz društvenih i humanističkih, s jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, s druge strane.
Zakon predviđa i povećanje akademijske nagrade, čime se ona po iznosu približava nagradama akademija u okruženju, a radi povećanja delotvornosti Predsedništva Akademije predviđeno je smanjenje broja članova Predsedništva.
Ipak, najveću novinu koju uvodi ovaj zakon predstavljaju njegove odredbe kojima se uređuje status, način upravljanja, sastav i finansiranje instituta čiji je osnivač SANU. To je jedan od razloga zbog kojih je ovaj zakon trebalo doneti, jer bi, inače, instituti čiji je osnivač Akademija ostali u pravnoj praznini i njihov status i delatnost uopšte ne bi bili uređeni zakonom.
Predlogom zakona o SANU obezbeđeno je da rad ovih instituta bude analogan načinu na koji je ta materija uređena u zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, s jedinom razlikom, što se obezbeđuje odgovarajuće učešće Akademije u upravljanju institutima čiji je ona osnivač i što je manji broj članova upravnih i stručnih organa u ovim institutima.
Predlogom zakona o oznakama geografskog porekla vrši se njegovo usklađivanje s Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima, jer je dosadašnji zakon o oznakama geografskog porekla, zakon bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pored toga, novim zakonom se obezbeđuje harmonizacija ove oblasti s uputstvima i uredbama EU koje se odnose na oznake geografskog porekla.
Imajući u vidu da je usklađivanje proces koji će trajati tokom primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpuna usklađenost s propisima EU biće postignuta u roku koji je Sporazumom definisan, odnosno pet godina od dana njegovog stavljanja na snagu.
Predlog ovog zakona ispunjava obaveze iz potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pored toga, on je usklađen s rešenjima koja je Svetska trgovinska organizacija propisala za svoje članice – Sporazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine, kao i s Madridskim sporazumom o suzbijanju lažnih ili prevarnih oznaka porekla na proizvodima i Lisabonskim aranžmanom o zaštiti imena, porekla i njihovom međunarodnom registrovanju.
U izradi predloženih rešenja, pored pomenutih međunarodnih konvencija, korišćena su i rešenja iz zakona Švajcarske, Francuske, Češke, Mađarske, Slovenije i Hrvatske. U tom smislu, predloženim zakonom uređen je postupak za sticanje međunarodne zaštite domaćih oznaka geografskog porekla, kao i sistem kontrole kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda.
Zakonom je posebna pažnja posvećena definisanju posebnih pojmova, imena porekla i geografske oznake, kao i njihovom određivanju u odnosu na tradicionalne i istorijske nazive. Uređena je i zaštita homonimnih geografskih naziva, čime se reguliše zaštita oznaka kojima se obeležavaju proizvodi iz mesta čiji su naziv identični.
Ugovor o patentnom pravu usvojen je na diplomatskoj konferenciji u Ženevi, 1. juna 2000. godine, potpisalo ga je 60 država Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, a ratifikovale su ga 22 države. Ugovor je potpisala i Evropska patentna organizacija i njegove odredbe uključene su u Konvenciju o evropskom patentu. Ugovor je stupio na snagu 28. aprila 2005. godine.
Pristupanjem ovoj konvenciji, naša zemlja ispunjava obavezu koju je preuzela potpisivanjem i ratifikacijom sporazuma CEFTA, kao i Sporazuma o pridruživanju EU. Pristupanjem ovoj konvenciji, omogućiće se pravo glasa i aktivno učešće predstavnika naše zemlje na sednicama Skupštine, kao i na sastancima eksperata i radnih grupa koje ona osniva. Ugovorom o patentnom pravu standardizovani su uslovi u zemljama članicama za sticanje datuma podnošenja prijave i smanjeni rizici da podnosilac prijave izgubi patentno pravo. Takođe, standardizovani su i formalni uslovi za nacionalne i međunarodne prijave patenata.
Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu predviđeno je njegovo usvajanje prema tekstu Ugovora o patentnom pravu u originalu, na engleskom jeziku, i u prevodu, na srpskom jeziku. Prihvatanjem ovog ugovora otvaraju se značajne pretpostavke za izjednačavanje uslova pod kojima će vlasnici patentnih prava iz naše zemlje nastupati na međunarodnom tržištu.
Predlogom zakona o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. jula 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 1967. godine i Ženevi 13. maja 1997. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine, Republika Srbija potvrđuje Ženevski akt, akt Ničanskog sporazuma. Time ona stiče pravo glasa i aktivnog učešća njenih predstavnika na sastancima Skupštine posebne unije, na sastancima Komiteta eksperata i na sastancima radnih grupa, na kojima se donose odluke o promenama međunarodne klasifikacije roba i usluga.
Prihvatanjem Ničanskog sporazuma, Srbija stiče pravo da učestvuje u rešavanju i drugih pitanja od značaja za funkcionisanje posebne unije. Obaveza potvrđivanja Ženevskog akta i Ničanskog sporazuma predviđena je i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU i Republike Srbije, koji je naša zemlja prihvatila.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem seta ovih zakona, Republika Srbija u velikoj meri stvara povoljan normativni ambijent za razvoj nauke i naučnog potencijala našeg društva, za izgradnju naučnih institucija i za zaštitu i valorizaciju naučnih dostignuća prema najvišim normativnim standardima savremenog sveta. U tom smislu, predloženi set zakona više je nego potreban, jer našu zemlju uvodi u međunarodni poredak naučno-tehnološkog razvoja i otvara perspektive da unapredimo svoja naučna znanja i da ih iskoristimo za jačanje konkurentnosti naše privrede. Upravo zbog toga, ovi zakoni iziskuju svestranu raspravu u Narodnoj skupštini, kako bi predloženi zakonski tekstovi dobili što veću podršku svih narodnih poslanika.
Poslanička grupa SPS-JS, u danu za glasanje, podržaće predloge ovih zakona. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavniče Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenje zakona o divljači i lovstvu, koji je sadržan u članu 97. tačka 9, Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta, postoji i više posebnih razloga za donošenje ovog zakona, kao i niz ciljeva koji će se ostvarivati njegovim usvajanjem.
Jedan od osnovnih razloga zbog čega je potrebno doneti zakon o divljači i lovstvu jeste potreba da se otklone evidentni problemi i nedostaci koji su se uočavali tokom primene dosadašnjeg Zakona o lovstvu. Pored toga, potrebno je da se novim zakonskim rešenjima poboljša normativno regulisanje ove oblasti, otklone slabosti koje su se pojavljivale, kao i da se određeni opšteprihvaćeni međunarodni standardi i odredbe ratifikovanih međunarodnih konvencija u oblasti lovstva ugrade u naš pravni sistem.
Kao što sam već rekao, neophodno je da se zakonski tekst koji reguliše ovu oblast uskladi i sa Ustavom Republike Srbije. Opšte je poznata činjenica da je stanje u oblasti lovstva u našoj zemlji nezadovoljavajuće i da je ono posledica, između ostalog, nedoslednog i nepotpunog određivanja države prema pitanjima svojine nad divljači, imovinsko-pravnim pitanjima koja proističu iz prava gazdovanja nad divljači i svojinskih prava nad prostorima u kojima se divljač razmnožava i gaji, kao i neodgovarajućeg definisanja lovstva kao privredne grane i lovstva radi zadovoljavanja ličnih potreba pojedinaca ili grupa.
Ovaj zakon mora da uvaži i opštenacionalni interes nad divljači i njenim staništem u meri koja vlasniku zemljišta, šume i vode na prihvatljiv način ograničava prava korišćenja, u skladu sa opšteprihvaćenim osnovnim načelima upravljanja populacijama divljači održivo gazdovanje i održivi razvoj. U suštini, može se tvrditi da nema ograničavanja prava korišćenja, već da se radi o merama koje obezbeđuju njegovo stalno postojanje.
Imajući u vidu nezadovoljavajuće stanje postojećih fondova divljači, nedostatak odgovarajućih mera za održavanje i poboljšanje stanja populacija divljači i njenih staništa, kao činjenicu da budžet Republike Srbije raspolaže skromnim mogućnostima da ozbiljnije pomogne uvećanju fondova divljači, ovim zakonskim rešenjem se insistira na utvrđivanju obaveza i stvaranju finansijske, organizacione i kadrovske podrške merama zaštite i održavanja postojećih fondova divljači.
Sam koncept ovog zakona je svoje uporište našao u pravnom instrumentu – opšti interes, težeći da pronađe rešenje o najbitnijim problemima populacija divljači. Nerealno, neobjektivno i nestručno prikazivanje stvarnog kvalitativnog i kvantitativnog stanja divljači u lovištu, kao i samog gazdovanja lovištem, imali su za posledicu loše stručno projektovane planove koji su donošeni u diskontinuitetu i često su bili neprimenjivi ili su primenjivani nedosledno. Sve je to ukazalo na neophodnost da se pronađu primerenija rešenja za divljač i njena staništa i za organizovanje upravljanje populacijama divljači.
Zato se ovim zakonom, u odnosu na dosadašnja rešenja, jasnije iskazuje da je svojinski odnos nad divljači državni, a da je titular državnog oblika svojine nad divljači ministarstvo nadležno za poslove lovstva. Sa ukupno 11 poglavlja i 115 članova Predlog zakona o divljači i lovstvu reguliše organizaciju lovstva, komoru lovnih radnika, zaštitu divljači, lovno područje i lovište, gazdovanje lovištem i divljači, finansiranje, štetu i naknadu štete, nadzor i kaznene odredbe.
Ovaj zakon polazi od činjenice da je opšti nacionalni interes nad divljači i njenim staništima nesumnjiv za ukupan razvoj Republike Srbije i da je nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, kao dobra od opšteg interesa, nametnulo potrebu da ovu oblast reguliše normativno, u skladu sa dostignutim pravnim standardima.
Materija kojom se uređuje ova oblast ne može se ustrojiti bez postojanja zakonskog akta koji daje osnov za donošenje propisa kojima se uređuje zaštita, očuvanje i održivo korišćenje divljači i očuvanje biološke raznovrsnosti divljači. Smatramo da će ovaj zakon imati pozitivan uticaj na korisnike lovišta, jer reguliše njihova prava i obaveze, definiše sadržaj planskih dokumenata, mere gazdovanja populacijama divljači i njihove zaštite i utvrđuje naknade za korišćenje divljači i njene namene.
Zakon će imati pozitivan uticaj i na rad nadležnih organa, jer utvrđuje uslove u procesu planiranja i korišćenja resursa, ograničava i zabranjuje odstrel strogo zaštićenih divljih vrsta i utvrđuje procedure za obavljanje aktivnosti u gazdovanju populacijom divljači.
Zakonom su utvrđene i razgraničene nadležnosti Republike i autonomne pokrajine, koje se odnose na ustanovljavanje lovnih područja i lovišta, davanje prava na gazdovanje lovištem, kao i utvrđivanje i raspodelu naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači i naknade za lovnu kartu.
Treba istaći da je u pripremi ovog zakona, pored radne grupe, učestvovao i veliki broj drugih zainteresovanih subjekata, od predstavnika zaštite životne sredine, veterine, korisnika lovišta, do međunarodnih konsultanata koji su angažovani u okviru FAO projekta, razvoj sektora šumarstva u Srbiji. Na ovaj način učestvovalo je više od 200 predstavnika zainteresovanih strana, među kojima je najveći doprinos dao Lovački savez Srbije.
Mnoge sugestije i primedbe ušle su konačnu verziju Predloga zakona o divljači i lovstvu, pa se može s pravom reći da predložena rešenja u ovom zakonu predstavljaju rezultat stalne i konstruktivne saradnje više subjekata, od Vlade Republike Srbije i njenih ministarstava, do Šumarskog fakulteta i Lovačkog saveza.
Zbog toga Poslanička grupa SPS-JS smatra da je ovaj zakon pripremljen temeljno, da na prihvatljiv način reguliše oblast divljači i lovstva i u danu za glasanje ćemo podržati predloženi tekst zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti, koji je dostavljen na raspravu za ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, predstavlja veoma važan korak na putu koji Republika Srbija treba da prođe kako bi postala članica Međunarodne organizacije za zaštitu novih biljnih sorti. Poznato je da ova međunarodna organizacija obezbeđuje primenu sistema zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti. Zbog toga bi se članstvom u njoj u velikoj meri podstakle investicije potrebne za oplemenjivanje biljnih sorti i za proizvodnju semenog i sadnog materijala.
Članstvo u ovoj organizaciji otvorilo bi perspektive Srbiji da uspostavi međudržavnu saradnju u oblasti oplemenjivanja biljnih sorti i da koristi benefite koji proizilaze iz zajedničkog iskustva zemalja članica Međunarodne organizacije za zaštitu novih biljnih sorti.
Posebno je važno ukazati na činjenicu da će članstvom u ovoj organizaciji našim poljoprivrednim proizvođačima biti dostupne nove zaštićene sorte biljaka i nove tehnologije gajenja, što stvara realne pretpostavke da oni postanu konkurentniji na domaćem i svetskom tržištu. Pored pomenutih razloga, treba ukazati i na činjenicu da Republika Srbija usvajanjem ovog zakona ispunjava jedan od uslova za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Poznato je da sve članice Svetske trgovinske organizacije moraju obezbediti zaštitu intelektualnih prava za biljne sorte, pa prihvatanjem međunarodnih standarda u ovoj oblasti mi stvaramo normativne pretpostavke koje su u potpunosti prihvatljive za Svetsku trgovinsku organizaciju.
Definisanjem prava intelektualne svojine, kojim se štite nove biljne sorte, kao i suštinski oblik intelektualne svojine i kao takav posebno je prilagođen oplemenjivanju bilja, odnosno stvaranju ili otkrivanju i razvijanju novih sorti bilja. Usvajanjem ovog zakona i potvrđivanjem Konvencije omogućiće se zaštita prava oplemenjivača u skladu sa međunarodnim normama, što je preduslov za slobodnu razmenu reproduktivnog materijala, kao i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između naše zemlje i ostalih članica ove međunarodne organizacije.
Poljoprivrednim proizvođačima će se omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti koje su im sada nedostupne, a koje se odlikuju boljim proizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti i štetočine. Biće im omogućena ekonomičnija proizvodnja i smanjena ulaganja. Članstvom Republike Srbije u ovoj organizaciji omogućiće se domaćim proizvođačima i oplemenjivačima biljnih sorti da zaštite svoja prava i u drugim državama, pod istim uslovima kao i u našoj zemlji. I obrnuto, da ta prava zaštite u našoj zemlji po najvišim standardima, koji važe za zemlje članice ove organizacije.
Želim da podsetim da je Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti doneta u Parizu, 2. decembra 1961. godine, a menjana u Ženevi 10. novembra 1972. godine, 23. oktobra 1978. godine i 19. marta 1991. godine, kada je njena originalna verzija usvojena na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku. Usvajanjem zakona o potvrđivanju ove konvencije obezbeđeno je da se tekst Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti prikaže u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskom jeziku, čime se obezbeđuje autentičnost ovog značajnog dokumenta.
Čvrsta opredeljenost naše parlamentarne većine, a rekao bih i većine građana Srbije, jeste da u našoj zemlji razvijamo i primenjujemo vrednosti i standarde koji su postali praksa i deo nacionalnih prava većine evropskih zemalja. U ostvarivanju takvog cilja, pred nama je zadatak i da usvajamo već uspostavljene međunarodne pravne norme i konvencije kojima se regulišu veoma različite oblasti društvenog života. Među takvim zadacima je usvajanje Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti, koju treba da verifikujemo u ovom parlamentu usvajanjem zakona o kome danas raspravljamo.
To je još jedan značajan korak na putu koji Srbija treba da prođe, kako bi postala ravnopravan partner u međunarodnoj zajednici. To je i pretpostavka da naši građani na najbolji način ispolje svoje stvaralačke i radne sposobnosti, da zaštite i verifikuju svoja znanja i da posluju profitabilno.
Zbog svega toga, Poslanička grupa SPS-JS podržava Predlog zakona i u danu za glasanje glasaće za oba ova zakona. Hvala najlepše. (Aplauz.).

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, cenjene kolege narodni poslanici, usvajanjem seta zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu Republike Srbije, sa jedne strane, i međunarodnih finansijskih institucija, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, sa druge strane, stvaraju se povoljni uslovi u Republici Srbiji za stabilan razvoj javnih finansija, za otvaranje perspektiva za razvoj privatnog i finansijskog sektora i, što je najvažnije, za završetak najznačajnijeg infrastrukturnog projekta u našoj zemlji Koridora 10 i putne infrastrukture regionalnog i opštinskog značaja u Republici Srbiji.
Usvajanjem ovih zakona stiču se uslovi da naša zemlja dobije stabilne finansijske linije pod relativno povoljnim uslovima koji će omogućiti završetak Koridora 10. Koridor 10 je definisan kao prioritetni putni pravac u okviru strategije razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine.
Ne treba zanemariti činjenicu da je Koridor 10 definisan kao jedan od vanevropskih koridora koji formiraju transevropsku putnu mrežu i to da je kao projektni cilj utemeljen na evropskim konferencijama ministara o transportu, koje su održane 1994. godine na Kritu i 1997. godine u Helsinkiju. Istovremeno, značaj izgradnje Koridora 10 potvrđen je i usvajanjem okvirnog programa mera sadržanom u aktu Vlade Republike Srbije - ekonomska kriza i njen uticaj na privredu.
U ovom aktu, jedna od ključnih mera za prevazilaženje ekonomske krize je i razvoj i izgradnja infrastrukture kroz izgradnju Koridora 10. Ovim aktom ocenjeno je da će izgradnja Koridora 10 doprineti likvidnosti privrede zahvaljujući finansijskim sredstvima koja će se staviti na raspolaganje Republici Srbije od strane međunarodnih finansijskih institucija.
Istovremeno, ocenjeno je da će realizacija infrastrukturnih projekata doprineti i povećanju domaće tražnje, što u krajnjem doprinosi prosperitetu domaće privrede.
Izgradnjom Koridora 10 i regionalne i lokalne putne mreže koja se na ovaj koridor naslanja, naša zemlja će se u oblasti infrastrukture u velikoj meri približiti evropskim standardima, što je jedan od strateških ciljeva koje projektuje vladajuća većina u ovoj skupštini.
Međutim, važnije od toga što će se na ovim značajnim projektima u nekoliko narednih godina uposliti naša građevinska operativa, koja je, kao što je poznato, zamajac razvoja u svakom društvu, jer kada se ova grana privrede pokrene, upošljavaju se i mnoge druge prateće grane i nacionalna privreda kreće putem razvoja.
Neću reći ništa novo ako istaknem da je izgradnja Koridora 10 najbrži i najpovoljniji način za izlazak naše zemlje iz recesije i za prosperitet i ravnomeran razvoj Republike Srbije.
Zbog toga su nam ovi zakoni neophodni jer će njihovim usvajanjem biti otvorene relativno povoljne finansijske linije za završetak strateških putnih pravaca na Koridoru 10 za izgradnju regionalne i lokalne infrastrukture, ali i za ukupan razvoj javnih finansija u našoj zemlji.
Kada kažem relativno povoljne finansijske uslove, mislim na činjenicu da je našoj zemlji neophodna nacionalna finansijska institucija koja će u perspektivi biti nosilac razvojnih projekata od značaja za Srbiju.
Takva finansijska institucija, u čijem će formiranju kapitala učestvovati i domaća osiguravajuća društva i druge nacionalne kompanije, može biti ne samo investicioni nosilac značajnih razvojnih projekata, već i partner i konkurent inostranim bankama u našoj zemlji, koje će u zdravoj tržišnoj utakmici biti prinuđene da snize kamate i da višak profita investiraju na našem tržištu pod povoljnim uslovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS posebno ukazuje na značaj zakona o kojima danas raspravljamo zbog činjenice da će njihovim usvajanjem biti otvorene finansijske perspektive za završetak ključnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji, pre svega Koridora 10. Ovi projekti bili su ujedno i najvažniji predizborni programski ciljevi naše politike koje smo ugradili u koalicioni sporazum prilikom formiranja Vlade Republike Srbije.
Zadovoljstvo mi je da istaknem da Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije, na čije je čelu gospodin Milutin Mrkonjić, kao strateški cilj delovanja ovog ministarstva postavlja završetak Koridora 10.
Zbog toga treba posebno ukazati na činjenicu da se realizacijom ovog projekta pokreće ne samo naša građevinska operativa, već i ogroman broj drugih privrednih delatnosti u našoj zemlji, što doprinosi pokretanju privrednog razvoja naše zemlje i boljem socijalnom položaju naših građana. Uveren sam da je to i najbolji put kojim će Srbija ići ka ispunjavanju evropskih standarda.
Zbog svega toga želim da istaknem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati i glasati za sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, polazeći od činjenice da srpsko društvo u celini, a posebno privreda Srbije, prolazi kroz složen tranzicioni period, nedvosmisleno se nameće potreba da se normativnim putem preciziraju i regulišu procesi kako bi se obezbedilo funkcionisanje privrednih subjekata u tržišnim uslovima, kako bi se zaštitila prava i utvrdile obaveze svih činilaca u privređivanju.
U tom složenom procesu, u kojem učestvuju država, vlasnici kapitala i zaposleni, neophodna je unapred utvrđena zakonska regulativa koja će obezbediti pravnu sigurnost u situacijama kada preduzeće iz različitih razloga zapadne u finansijsku i poslovnu krizu.
U tržišnim uslovima kapitalizma konkurencija i profit su jedine mere uspeha svakog privrednog subjekta. Međutim, poštujući ta pravila država ne može dozvoliti da se u borbi za profit, kao najvažniji cilj kapitalizma, privredni subjekti ponašaju beskrupulozno.
Neophodno je bilo normativno regulisati pravila ponašanja u situaciji kada privredna preduzeća, u uslovima surove konkurencije, nisu više u mogućnosti da ostvaruju profit i kada vlasnici kapitala zbog te činjenice pokušavaju da se izvuku iz procesa privređivanja bez lične štete i odgovornosti.
Dosadašnji Zakon o stečajnom postupku, posebno u uslovima svetske finansijske krize, koja je pogodila i našu zemlju, pokazao je da nema dovoljno dobre pravne mehanizme za rešavanje problema u oblasti poslovanja. Zbog toga novi zakon o stečaju nudi dodatne podsticaje, pre svega zaduženim privrednim subjektima, ali i poveriocima, da svoje odnose redefinišu i pokrenu stečajni postupak.
Ujedno, ovaj zakon nastoji da sačuva poslovne aktivnosti; odnosno, ako nije moguće očuvati poslovanje, da imovinu preduzeća u kratkom roku vrati u upotrebu, ne čekajući da tehnologija zastari i da opadne vrednost kapitala.
Predloženi tekst zakona kao glavne pokazatelje efikasnosti stečajnog postupka inauguriše stepen namirenja i dužinu trajanja, troškove stečajnog postupka. Predlog zakona o stečaju ima za cilj unapređenje kvaliteta stečajnog postupka u Republici Srbiji, pre svega kroz veći stepen namirenja poverilaca, kroz manje troškove i skraćivanje roka trajanja stečajnog postupka, kroz uvođenje dodatnih podsticaja za poverioce, a posebno za dužnike, da blagovremeno pokrenu postupak stečaja i da tako prevaziđu finansijske poteškoće preduzeća i sačuvaju njegovo poslovanje.
Iako je Zakon o stečajnom postupku koji je usvojen 2004. godine znatno unapredio postupak stečaja u našoj zemlji, njegova petogodišnja primena pokazala je da postoji znatan broj problema i da je neophodno doneti mehanizme za njihovo rešavanje u situacijama kada se oni nagomilaju tokom poslovanja preduzeća.
Zbog toga zakon o stečaju uvodi nova načela i ciljeve stečajnog postupka, precizira stečajne razloge, ukida stečajno veće, precizira odredbe o statusu i imenovanju stečajnog upravnika, kao i ulogu agencije za njegovo licenciranje, uvodi rok za prijavu i prebijanje potraživanja, kao i niz drugih regulativa.
Osim poboljšanja navedenih pokazatelja i efikasnosti stečajnog postupka, cilj novog zakona je da se prevaziđe dosadašnje shvatanje stečaja i da se podstaknu privrednici da o stečaju razmišljaju kao o mogućnosti da reše svoje finansijske probleme ili da počnu da ih rešavaju na brži ili efikasniji način.
Uporedo sa zakonom o stečaju nametnuli su se razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Ovi razlozi se ogledaju u potrebi da se usklade norme koje uređuju rad javnih agencija sa normama novog zakona o stečaju. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika preciziraju se aktivnosti ove agencije i usklađuju se sa Predlogom zakona o stečaju. Time se stvaraju uslovi da se ova značajna oblast normativno i trajno uredi. Ujedno, ovaj predloženi zakonski tekst usklađuje se sa Zakonom o javnim agencijama koji je usvojen 2005. godine.
Poštovane kolege narodni poslanici, očekujem da će se konstruktivnom raspravom doprineti da Narodna skupština Republike Srbije prihvati ova zakonska rešenja. U danu za glasanje Poslanička grupa SPS - JS glasaće za dva predložena zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, kada je u pitanju zaštita javnog interesa, država Srbija treba da preduzme sve mere koje su u nadležnosti njenih organa i institucija da taj interes zaštiti. Poznato je da je Srbija pravni sledbenik i naslednik međunarodnog pravnog subjektiviteta bivše države, Savezne Republike Jugoslavije. Svojim Ustavom Srbija je preuzela obavezu da prihvati i ratifikuje sve međunarodne ugovore i druge obaveze koje je SRJ prihvatala tokom svog postojanja.
U tom smislu, članom 194. stav 4. Ustava Republike Srbije jasno je utvrđeno da su međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. To Republiku Srbiju obavezuje da sprovede odredbe Sporazuma između Savezne vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o izgradnji gasovoda na teritoriji SRJ.
Izgradnjom magistralnog gasovoda MG-11 i pripadajućih razvodnih gasovoda sa pratećim objektima, uključujući postavljanje optičkog kabla za telemetriju, nadzor i daljinsko upravljanje gasovodnim sistemom, obezbediće se snabdevanje prirodnim gasom južne Srbije i funkcionalna veza preko priključnih stanica za sve opštinske centre.
Time će se podstaći privredni razvoj ovog regiona i ravnomerniji razvoj Republike Srbije u celini.
Polazeći od člana 2. postojećeg Zakona o eksproprijaciji, kojim je predviđeno da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade, a imajući u vidu da „Jugorosgas“ AD ne ispunjava uslove iz člana 8. Zakona o eksproprijaciji da bude utvrđen za korisnika eksproprijacije za potrebe izgradnje ovog objekta energetske infrastrukture, nameće se potreba da se obezbedi pravni osnov za realizaciju ovog posla.
Članom 2. Zakona o eksproprijaciji predviđena je mogućnost da se javni interes za eksproprijaciju utvrdi posebnim zakonom. Time su se stvorili uslovi za donošenje zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, čiji je predlog ovoj skupštini dostavila Vlada Republike Srbije po hitnom postupku.
Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku sprečile bi se štetne posledice zbog odlaganja početka izgradnje ovog gasovoda i pripadajućih razvodnih gasovoda sa pratećim objektima i obezbedila bi se mogućnost da se spreči propuštanje građevinske sezone i odlaganje trajnog rešavanja pitanja snabdevanja potrošača prirodnim gasom na području opština južne Srbije. Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku značajno bi se doprinelo i podsticanju razvoja ovog regiona.
Predlogom zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika uređuju se uslovi za bezbedan i nesmetan transport ovih materija i njihovu distribuciju, kao i uslovi projektovanja i izgradnje, održavanja i korišćenja cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.
Ovaj zakon neophodan je radi regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu. On treba da bude pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda.
Istovremeno, zakonom se stvara pravni osnov za uređenje oblasti unutrašnjih gasnih instalacija i stvaraju se uslovi da se uredi postupak i način korišćenja gasovoda.
Pored navedenih razloga za donošenje ovog zakona, zakon je potreban da se izvrši neophodno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, koji se odnose na sektor energetike. Time će se stvoriti neophodne normativne pretpostavke za povezivanje energetskih subjekata u regionu, za njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, za približno isti stepen zaštite kupaca, kao i drugi uslovi kojima se postepeno obezbeđuje otvaranje tržišta energije.
Na taj način se stvaraju uslovi poslovanja koji su kako u tehničkom i tehnološkom, tako i u organizacionom smislu neophodni za nesmetan razvoj procesa regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom. Time se stvaraju uslovi za uključivanje naše zemlje u evropske ekonomske tokove.
Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ogledaju se u potrebi bližeg i preciznijeg uređivanja uslova i načina eksploatacije rudnog blaga. Izmenama i dopunama Zakona nastoji se da se omogući efikasnije obavljanje eksploatacije mineralnih sirovina, da se podstakne razvoj rudarstva i otklone štetne posledice koje su nastale eksploatacijom sirovina i zatvaranjem rudnika.
Istovremeno, ovim zakonskim predlogom nastoji se da se omogući efikasnija realizacija naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina kao prihoda države koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva.
Poseban cilj zakona je da se ostvari veća kontrola poslovanja preduzeća koja obavljaju delatnost eksploatacije mineralnih sirovina, da se realizuje izdavanje rudarskih licenci, kao i da se pooštre sankcije za vršenje eksploatacije rudnog blaga koje su suprotne odredbama Zakona o rudarstvu.
Uvođenjem reda u ovu veoma osetljivu oblast razvoja naše privrede obezbeđuje se veća zaštita ležišta mineralnih sirovina, odnosno reguliše se da se njihova eksploatacija može vršiti samo pod uslovima i propisanim zakonom.
Istovremeno, zakonom se reguliše i oblast visokih ekoloških standarda, a akcenat se stavlja i na rešavanje pitanja vezanih za probleme koji nastaju u vezi s obustavom rudarskih radova i pružae pomoći razvoju rudarstva u ruralnim sredinama.
Svakako, jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona je i taj što će se njegovom primenom omogućiti veća naplata naknade za korišćenje rudnog blaga u celini.
Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede Republika Srbija, kao pravni sledbenik SRJ i jedna od država sukcesora bivše SFRJ, reguliše pravnu regulativu u oblasti elektroprivrede u skladu sa Ustavom RS i drugim zakonskim propisima.
Pri tom, Republika Srbija je u sklopu usaglašavanja svog zakonodavstva sa propisima EU, posebno donošenjem Zakona o energetici, na potpuno drugačijim osnovama uredila pitanja obavljanja energetske delatnosti, čime je obesmišljeno dalje funkcionisanje i postojanje Zajednice jugoslovenske elektroprivrede kao pravnog subjekta.
Zato će se usvajanjem zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede stvoriti neophodne pretpostavke za funkcionisanje elektroenergetske delatnosti u Republici Srbiji u skaldu sa savremenim uslovima i integracionim procesima.
Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon u velikoj meri stvoriće normativne pretpostavke da se u oblasti energetike u našoj zemlji izgrade visoki standardi i da Srbija u ovoj oblasti svoje zakonodavstvo približi propisima EU. Imajući u vidu takve ciljeve predlagača ovih zakona, Poslanička grupa SPS - JS će u danu za glasanje podržati sve zakone predložene od strane Vlade. Hvala veliko.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, set od četiri zakona, o kojima raspravljamo u okviru oblasti koja reguliše klasifikaciju delatnosti i statističkih podataka o našoj zemlji i njenim materijalnim i ljudskim resursima, predstavlja jednu od najvažnijih pretpostavki za standardizaciju ove oblasti i njeno normativno usaglašavanje s evropskim standardima.
U tom smislu, zakoni o kojima je reč u velikoj meri potvrđuju spremnost koalicione vlade da ispuni visoke zahteve u standardizaciji normativnog poretka koja je pred nas stavila EU i zato je dobro da kroz raspravu u ovom parlamentu dođemo do najboljih rešenja, koja će potvrditi ne samo političku zrelost nas narodnih poslanika da uvažavamo opšteprihvaćene vrednosti i standarde, već, što je mnogo važnije, rasprava će doprineti da se zakonski predlozi kroz amandmane učine celovitijim i sveobuhvatnijim.
Polazeći od takvog cilja, s namerom da doprinesemo što je moguće boljim rešenjima, pokušaću da se u najkraćim crtama osvrnem na sve zakonske predloge pojedinačno.
Predlog zakona o klasifikaciji delatnosti predstavlja realnu potrebu, jer je postojeći zakon donet još 1996. godine i u velikoj meri je prevaziđen. Naime, od vremena kada je taj zakon donet, do danas u našoj zemlji dogodile su se krupne promene u postupku registracije preduzeća i preduzetnika.
Registrovanje privrednih subjekata je regulisano na nov način, pa taj posao više ne obavljaju trgovinski sudovi, niti su oni nadležni za vođenje registra. Oblast registracije vodi Agencija za privredne registre, a Republički zavod za statistiku više ne vrši razvrstavanje privrednih subjekata po delatnostima.
Pored tih promena, nametnula se i potreba za revizijom same klasifikacije privrednih subjekata, tim pre što je u EU od početka 2008. godine stupio na snagu novi standard klasifikacije evropskih delatnosti, a taj standard predstavlja jedan od važnih resursa za izjednačavanje naših uslova poslovanja s evropskim. Treba napomenuti da je važeći zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja donela Skupština Savezne Republike Jugoslavije. Po tom zakonu, klasifikacija je bila predmet utvrđivanja od strane zakonodavne vlasti, jer je propisana kao sastavni deo zakona, a po svom sadržaju ona treba da bude u nadležnosti izvršne vlasti.
Polazeći od tih razloga, novi zakon će, u novim okolnostima, normativno utvrditi da Republika Srbija reguliše klasifikaciju delatnosti, koja će i u sadržajnom i u strukturnom smislu u potpunosti ispunjavati standarde koje je u ovoj oblasti utvrdila Evropska unija.
Predlogom zakona o zvaničnoj statistici potvrđuje se spremnost Republike Srbije da u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ovaj zakon uskladi s važećim preporukama i pravnom regulativom Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Zbog toga, treba ukazati na činjenicu da je Predlog ovog zakona u celosti sačinjen u skladu s osnovnim principima i odredbama master plana, kojim je potvrđeno da osnovnu zakonsku regulativu u oblasti zvanične statistike treba da čine dva zakona. Prvi, kojim se na nivou države uređuju pravni okviri statističke institucije i njenih aktivnosti, i drugi, posebni zakon, koji se donosi radi sprovođenja velikih statističkih akcija kao što su popis stanovništva, popis poljoprivrede i drugo.
Nije zanemarljiva činjenica da su pozitivan sud o Predlogu ovog zakona dali eksperti Eurostata još 2005. godine, kao i da je u izradi njegove prve verzije učestvovao i direktor Statističkog sektora Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Sve to potvrđuje napor predlagača zakona da se u ovoj važnoj oblasti približi statističkim standardima koji su uspostavljeni u međunarodnoj zajednici, pre svega, u zemljama Evropske unije.
U celini posmatrano, može se konstatovati da zakon promoviše osnovne statističke principe po kojima zvanična statistika predstavlja glavni izvor informacija koje su neophodne za sagledavanje stanja i za donošenje odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, zaštite radne i životne sredine, kao i za praćenje demografskih tendencija i drugih društvenih trendova.
Predlogom zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine reguliše se jedna od najznačajnijih i najobimnijih grana statistike na nivou države. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova predstavlja, i u svetskim i u nacionalnim okvirima, najkompleksniji i najobimniji statistički zadatak. Jer, rezultati ovog istraživanja predstavljaju nezaobilaznu i temeljnu pretpostavku za planiranje i razvoj, ne samo državne politike u oblasti ekonomije i planiranja ravnomernog razvoja, već je to i osnov za planiranje svih fundamentalnih oblasti razvoja društva i države.
Ne treba zanemariti činjenicu da je Srbija u svojoj novijoj istoriji ogroman značaj pridavala sprovođenju popisa i da je ova oblast temeljno obrađivana još od daleke 1834. godine, koja se smatra godinom kada je sistemski, i od strane države, prvi put organizovan popis stanovništva.
Od tada, do danas, na tlu današnje Srbije, sistemski, u skladu s najvišim standardima i metodologijom koja je tada primenjivana, vršen je popis stanovništva u utvrđenim vremenskim periodima, prvo, na svakih pet, a onda na svakih 10 godina, što predstavlja utvrđen standard koji se primenjuje na nivou međunarodne zajednice.
Dva svetska rata u kojima je Srbija učestvovala i u kojima je njeno stanovništvo desetkovano, a privreda gotovo u potpunosti uništena, pomerala su te rokove, a poslednji popis, koji je organizovan 2002. godine, umesto godinu dana ranije, pomeren je zbog nedefinisanih odnosa u tadašnjoj međunarodno priznatoj državi Saveznoj Republici Jugoslaviji, jer je Crna Gora, kao jedna od dve federalne jedinice, zahtevala da se taj rok za popis pomeri.
Sve u svemu, treba istaći da je popis planiran za 2011. godinu prvi koji će Srbija, kao suverena država, obaviti od sticanja nezavisnosti, odnosno prvi put kao međunarodno priznata, posle Prvog svetskog rata.
Zbog toga je ovo pitanje više nego važno i zbog toga je ovaj zakon morao i mora da obezbedi da se normativno regulišu sve pretpostavke za uspešno obavljanje popisa, po najvišim standardima koji važe u Ujedinjenim nacijama i u Evropskoj uniji.
Poštovani narodni poslanici, uporedo s pomenutim zakonima koji regulišu ovu oblast, po mom dubokom uverenju, Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine predstavlja temeljnu pretpostavku da se sistemski i na nivou Republike Srbije definišu okviri i sagleda realno stanje u oblasti poljoprivrede. To je preduslov da se ovoj strateškoj grani razvoja našeg društva i naše privrede u celini priđe s egzaktnim pokazateljima, bez kojih neće biti moguće na pravi način razvijati strategiju državne politike i prema poljoprivredi i prema selu.
Ujedno, ovaj zakon je neophodan kako bi se obezbedio sveobuhvatan pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede i kako bi se ustrojila baza podataka, međunarodno uporediva i zasnovana na ključnim poljoprivrednim obeležjima.
Usvajanjem ovog zakona, stvoriće se pretpostavka za formiranje statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava, kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Posebno je, kao što sam već napomenuo, važno što će se primenom ovog zakona obezbediti pouzdani statistički pokazatelji potrebni za planiranje i razvoj održive agrarne politike. Istovremeno, naša zemlja će primenom ovog zakona ispuniti i visoko sofisticirane standarde koji su uspostavljeni u razvijenim zemljama savremenog sveta i obezbediće podatke za praćenje i dostizanje predviđenih milenijumskih ciljeva razvoja.
Zbog svega iznetog, želim da istaknem da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvena Srbija, u danu za glasanje, podržati sva četiri predloga zakona. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministri i predstavnici ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, u mnoštvu zakona o kojima je ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije raspravljao ili tek treba da raspravlja, zakon o dijaspori i Srbima u regionu predstavlja, po mom dubokom uverenju, jedan od najznačajnijih pravnih propisa i zato mu treba posvetiti posebnu pažnju.
Kad ovo kažem, mislim na nekoliko važnih razloga koji prioritetno nameću potrebu da Republika Srbija donese ovakav zakon.
Prvo, na donošenje ovakvog zakona obavezuje nas i Ustav Republike Srbije, koji članom 13. predviđa da Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana i razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.
Drugo, prema dosta pouzdanim statističkim podacima, u svetu i danas živi više od tri miliona ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi. To predstavlja više od 40% ukupnog stanovništva naše zemlje.
Treće, u zemljama u regionu, na Balkanu, a pre svega onima nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije, u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, živi preko dva miliona Srba, što sa brojkom od tri miliona Srba u svetu predstavlja natpolovičnu većinu građana Srbije.
Četvrto, u novije vreme je sve veći broj država, posebno u Evropi, koje počinju istinski da se brinu o stvarnom i pravnom položaju svoje dijaspore. Pojam dijaspore se danas najčešće koristi u vrlo širokom značenju, pri čemu se imaju u vidu ne samo oni građani koji su napustili zemlju u kojoj su rođeni, već i svi drugi pripadnici nekog naroda koji iz nekog razloga žive izvan granica svoje matične države.
Kao i mnogi drugi narodi, i srpski narod ima značajnu dijasporu. Različiti razlozi doveli su do toga da se Srbi nađu izvan granica svoje matične države. Tu je svoj deo imala i ekonomska emigracija, ali i razni drugi faktori - politički sukobi, unutrašnje podele, ratovi, prekrajanje granica i mnogi drugi razlozi.
U krajnjem slučaju, nije toliko važno zašto Srbi o kojima je reč žive u inostranstvu. Za nas koji predstavljamo najviše zakonodavno telo ove zemlje daleko je važnije šta možemo učiniti da se ojačaju veze Srba iz dijaspore sa matičnom državom i posebno da im se zajamči odgovarajući pravni status.
U tom smislu za donošenje jednog sveobuhvatnog i u skladu sa međunarodnim standardima prihvatljivog zakona, neophodno je ovaj zakonski tekst uskladiti sa pravnim izvorima, kako unutrašnjih pravnih akata tako i brojnih međunarodnih dokumenata, bilateralnih i multilateralnih međunarodnih ugovora, određenih odluka međunarodnih tela i organa različitih međunarodnih organizacija. Tu se, pre svega, misli na ugovore o državljanstvu, o zaštiti manjina, o pravima radnika, migranata, o priznanju svedočanstava o završenom obrazovanju, o socijalnom osiguranju, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o saradnji u oblasti kulture itd.
Zbog svega iznetog, pokušaj predlagača ovog zakona da na nov način reguliše položaj Srba koji žive van matice predstavlja napor koji sam po sebi zavređuje pažnju ove skupštine i koji treba podržati. Treba podržati i nameru predlagača zakona da ovu složenu i višeznačnu problematiku reguliše jednim propisom.
Međunarodna iskustva u ovoj oblasti pokazuju da se jednim opštim zakonom reguliše položaj dijaspore i u zakonodavstvima evropskih zemalja - Rumunije, Ukrajine, Mađarske, Makedonije, Poljske, Albanije, Hrvatske, Slovačke, Španije, Grčke i dr.
Pravni stručnjaci mogu dosta opravdano napadati tezu da se jednim zakonski aktom reguliše ovako obimna, složena i veoma heterogena oblast kao što je dijaspora. Ovo tim pre što ovakav zakon, ma koliko stručno i kompetentno bio uređen, unapred pati od principa opštosti, načelnosti i apstraktnosti.
Međutim, iskustva pokazuju da se iz jednog sveobuhvatnog i celovitog opšteg zakona mogu lakše regulisati konkretna pitanja nižim pravnim propisima, odlukama, uredbama, ugovorima i drugim pravnim aktima, nego da ti propisi proizlaze iz više pojedinačnih zakonskih akata.
Pored ustavne i međunarodnopravne obaveze koja nameće potrebu da Srbija pravno reguliše položaj svoje dijaspore, ključni i, rekao bih, ne manje važan razlozi su i ekonomski, socijalni i kulturni. Poznato je da dijaspora svuda u svetu, iz različitih razloga koji se generički mogu nazvati jednom rečju patriotski, pomaže vlastitu maticu. Ti su primeri naročito karakteristični u periodima kada matica izlazi iz neke duboke krize i ulazi u fazu razvoja.
Kroz takve faze prolazila je i Srbija sa svojom dijasporom.
Da ne ulazim dublje u analizu u koliko je navrata u veku koji je za nama dijaspora nesebično pomagala Srbiji, navešću samo poverljive statističke podatke da se na godišnjem nivou u našu zemlju po ovom ili onom osnovu iz dijaspore u maticu slije više od 500 miliona dolara.
Sama ta činjenica pokazuje koliko je srpska dijaspora značajan faktor za razvoj ovog društva i koliki je potencijal dijaspore za pokretanje investicionog ciklusa za nove grinfild investicije, za povezivanje srpske privrede sa privredama zemalja u kojima pripadnici naše dijaspore žive i za sve druge oblasti saradnje između Srbije i tih zemalja.
Imajući u vidu takav potencijal naše dijaspore, predlagač zakona nosio se idejom da će regulisanje odnosa između matice i dijaspore bitno uticati na povećan transfer kapitala i tehnologija i, pre svega, na transfer radnika. Osnovni cilj toga je povezivanje dijaspore sa životom i zbivanjima u našoj zemlji, što bi trebalo da dovede do jačanja veza dijaspore i matice, a naročito do toga da se najkvalitetniji predstavnici dijaspore uključe u razvoj zemlje.
Sve to bi trebalo da utiče na stvaranje i razvoj jedinstvenog kulturnog, privrednog i svakog drugog ambijenta u kojem bi aktivno sarađivali i najugledniji Srbi koji žive u inostranstvu, što istovremeno podrazumeva pojavu novih privrednih subjekata na našem tržištu i što bi doprinelo razvoju svesti o konkurenciji, ideja, znanja, rada i kapitala.
Nažalost, treba podsetiti da u našoj praksi do sada nije bilo nijednog sistemskog zakona koji bi sveobuhvatno uredio odnose između matice i dijaspore.
Na tu činjenicu želim da ukažem i zbog toga što se to predlagaču zakona nametnulo kao jedan svojevrstan problem. Zbog toga je valjda predlagač, u dobroj nameri da reguliše na jedinstven način ovu oblast, i dao prednost ovakvom tekstu koji predstavlja neku vrstu kodifikacije odnosa između dijaspore i matice Srbije.
Predlagač zakona je prišao ovakvom načinu regulisanja odnosa između Republike Srbije i njene dijaspore zato što je analizom drugih mogućnosti za rešavanje ovog problema došao do zaključaka da predloženi zakonski tekst nema alternativu. Treba ukazati na činjenicu da predloženi tekst zakona uvažava zahteve EU, izveštaje Venecijanske komisije, iskustva razvijenih zemalja i predstavlja unapređenje u odnosu na dosadašnju prazninu, odnosno na činjenicu da ovakav zakon nije postojao u našem zakonodavstvu.
Zbog toga deluje uverljivo obrazloženje predlagača zakona da parcijalno regulisanje odnosa matice i dijaspore putem izmena i dopuna čitavog niza zakonskih propisa ne bi bilo dovoljno.
Ono ne bi bilo opravdano sa stanovišta pravne sigurnosti, a iznad svega uvek je bolje i za nadležne organe i za sama lica o kojima je reč, da postoji jedan osnovni propis. Čak i ako se jednim zakonom ne mogu urediti baš sva relevantna pitanja, njegovim usvajanjem otvara se put da se njime regulišu najvažniji momenti i utvrde principi u datoj materiji.
Ovim predlogom zakona dosta precizno uređuje se način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, nadležnosti i međusobni odnosi organa Republike u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, konstituisanje i nadležnost predstavničkog tela dijaspore i Srba u regionu, evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu i druga značajna pitanja.
Zakon precizno definiše i pojmove koji se odnose na dve kategorije lica, pa pod pojmom dijaspore podrazumeva državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu i pripadnike srpskog naroda iseljenike sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihove potomke, a pod pojmom Srbi u regionu zakon podrazumeva pripadnike srpskog naroda koji žive u Republici Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji, Mađarskoj.
Vodeći računa o savremenim domaćim i međunarodnim standardima, o ljudskim pravima koji se odnose na tzv. rodnu ravnopravnost, predlagač zakona ustanovljava ravnopravnost polova i u jezičkom smislu. U tom smislu, on članom 3. uvodi odredbu koju koncepira s razlogom da se u svakoj narednoj odredbi zakona svakog budućeg člana upotrebljava pored muškog roda i ženski rod, na primer - pripadnik, pripadnica dijaspore.
U trećoj glavi Predloga zakona regulisane su nadležnosti u oblasti odnosa matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu. U ovoj glavi regulisano je da Vlada Srbije utvrđuje politiku matične države prema dijaspori i da tu politiku sprovodi nadležno Ministarstvo za dijasporu, kao i drugi organi u okviru svojih nadležnosti. Predviđeni su i drugi zadaci i nosioci poslova u oblasti ostvarivanja ove politike, a interesantno je da zakon utvrđuje i Dan dijaspore i Srba u regionu. Zakonodavac predviđa da to bude 28. jun, na Vidovdan.
Predlogom zakona predviđene su i organizacije u dijaspori i organizacije Srba u regionu, a posebno su regulisana pitanja konstituisanja, načina odlučivanja i zasedanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Iako bi se sa dosta argumenata mogle staviti primedbe na način izbora i konstituisanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu, treba pozdraviti nameru predlagača da ovom važnom pitanju priđe sa namerom da ga normativno reguliše.
Nadam se da će kroz raspravu u ovoj skupštini predlagač prihvatiti ideje narodnih poslanika da se pitanje konstituisanja načina odlučivanja i zasedanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu normativno bolje regulišu.
Treba istaći da se zakonodavac u Predlogu zakona postarao da uvede rešenja koja će doprineti upotrebi, učenju, čuvanju i negovanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanju i negovanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta. Pitanje očuvanja jezika i pisma među predstavnicima naše dijaspore nije retoričko, već je od suštinskog značaja za opstanak srpskog nacionalnog bića u svim zemljama u kojima su Srbi kroz vekove predstavljali značajan kulturni, ekonomski, pa i politički faktor.
Svima je poznato kakav je uticaj imao srpski nacionalni korpus na području današnje Mađarske, Rumunije, Makedonije, Albanije ili Crne Gore i Hrvatske. Od tog uticaja u nekim od pomenutih zemalja ostali su samo simbolični tragovi. Zanemarljiv broj pripadnika nekada moćne srpske dijaspore danas pamti svoje srpsko poreklo i izjašnjavaju se kao Srbi.
Najbolji primer za to su Budim i Sentandreja u Mađarskoj ili Skadar u Albaniji. Sve do kraja 19. veka Budim je bio najmoćnija srpska zajednica u Srednjoj Evropi, a danas u celoj Budimpešti gotovo i da nema Srba. U Sentandreji, u kojoj i danas radi srpska gimnazija, živi svega stotinu Srba.
Sve do dolaska Envera Hodže na vlast u Albaniji 1945. godine, Skadar i njegovo zaleđe naseljavali su, u najvećem broju, pripadnici srpskog i crnogorskog naroda.
Čak ćete i danas sresti mnoge ljude koji nose albanska imena i govore albanskim jezikom, a koji će reći da su Srbi.
Zbog toga je važna briga matice za očuvanje jezika i ćiriličkog pisma među našim sunarodnicima u dijaspori. Zato je predlogom ovog zakona predviđena podrška svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, obezbeđivanju udžbenika i drugog didaktičkog materijala, kao i obezbeđivanje naknada za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
Nije beznačajna ni činjenica da u ovom teškom vremenu predlagač zakona smatra da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Poštovane kolege narodni poslanici, svima nama je poznato da srpska dijaspora, i to ne samo onaj njen deo koji je nastao emigracijom u poslednje dve decenije, već dijaspora formirana tokom proteklih vekova, predstavlja snažan intelektualni, privredni i kulturni potencijal zemalja u kojima žive.
Treba li da podsećam da se mnogi istaknuti kongresmeni i senatori u SAD, holivudske zvezde, najpoznatiji pesnici, slikari, umetnici i drugi javni radnici, sportisti i vrhunski naučnici, iako su mnogi od njih rođeni izvan matice, i danas osećaju Srbima? Čak i u situaciji kada su zaboravili maternji jezik, sačuvali su svoja osećanja nacionalne pripadnosti i nacionalne kulture. To predstavlja neiscrpni potencijal za jačanje ne samo ekonomskog razvoja naše zemlje, već, što je po mom uverenju mnogo važnije, za jačanje ukupnog ugleda Srbije u svetu.
U velikoj meri pozitivnoj slici o našoj zemlji doprinosi i naša dijaspora. Zato tu činjenicu nikada ne smemo zaboraviti i zato je krajnje vreme da na jedan precizan i odgovoran način regulišemo ovu oblast u korist naše zemlje i njene dijaspore.
Zato mislim da ovaj zakon, uprkos svim njegovim manjkavostima i nedorečenostima, treba usvojiti. Bilo bi zbog toga veoma dobro da kroz raspravu poboljšamo predloženi tekst i da dođemo do boljih rešenja. Iskreno se nadam da sve uvažene koleginice i kolege poslanici dele moje mišljenje o važnosti ovog zakona i da će u raspravi doprineti da se zakonski tekst učini boljim i preciznijim nego što je u predloženom obliku.
Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati i dati poverenje ovom zakonu. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, uprkos činjenici da u Republici Srbiji postoji preko 170 propisa koji se direktno ili indirektno odnose na javno zdravlje, a koji regulišu oblast zdravstvene zaštite, zdravstveno osiguranje, zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti itd, sve do sada nije postojao zakon o javnom zdravlju, koji ovu oblast reguliše kao celinu.
Za donošenje ovakvog zakona postoji i ustavni osnov u članu 97. tačka 10. aktuelnog Ustava Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 122. stav 2. propisano je da se način i postupak, kao i uslovi za organizovanje i sprovođenje javnog zdravlja uređuju posebnim zakonom.
Pored pomenutih i zakonskih obaveza, donošenje zakona o javnom zdravlju je neophodno i zbog jasno definisane oblasti i usaglašavanja sa propisima EU. Prvi koraci na usaglašavanju sa propisima EU u oblasti javnog zdravlja su učinjeni donošenjem Strategije održivog razvoja i Strategije javnog zdravlja koja je usvojena 17. marta 2009. godine. Strategija javnog zdravlja predstavlja podršku ispunjavanju društvene brige za zdravlje, obezbeđivanje uslova u kojima ljudi mogu da budu zdravi. Ona čini osnovu u merama koje Vlada preuzima u okviru akcija unapređenja zdravlja i kvaliteta života stanovništva Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona može se definisati kao skup legalnih odnosa prava i dužnosti, pomoću kojih država obezbeđuje uslove za zdravlje stanovništva i ograničava autonomiju, privatnost, vlasništvo ili druge legalno zaštićene interese pojedinaca, sa ciljem čuvanja i promocijom zdravlja u celini.
Ovim zakonom uređuje se ostvarivanje javnog interesa, stvaranje uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne sredine, sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda, načina i postupaka, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja.
Zakon definiše i pojedine pojmove sa ciljem boljeg razumevanja teksta, a javno zdravlje je prepoznato kao ostvarivanje javnog interesa. Zakonom su utvrđena i načela koja se primenjuju u sprovođenju javnog zdravlja. Treba kazati da je identifikovanje funkcija javnog zdravlja aktuelna tema širom sveta i da država i međunarodne zdravstvene organizacije ulažu ogromne napore da poboljšaju svoju sposobnost i nastoje da eksplicitno identifikuju ključne probleme.
Zahvaljujući toj identifikaciji tokom protekle decenije mnoge države su definisale osnovne funkcije svog sistema javnog zdravlja. U okviru takvih ciljeva predlogom ovog zakona regulisana je društvena briga za javno zdravlje na nivou Republika, AP i jedinica lokalne samouprave i podeljene su i uređene nadležnosti u oblasti društvene brige za javno zdrave.
Na taj način je zaustavljen princip decentralizacije u obezbeđivanju društvene brige za zdravlje kroz uvažavanje specifičnosti i potrebe stanovništva. Zakonom je predviđena i međusektorska saradnja i usmeravanje sprovođenja delatnosti u oblasti javnog zdravlja na određenoj teritoriji.
Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru sistema zdravstvene zaštite zakonom o transfuziološkoj delatnosti je po mom dubokom uverenju jedan od najvažnijih, jer se ovim zakonom reguliše jedna od najosetljivijih aktivnosti u okviru ovog sistema.
Naime, transfuziološka delatnost skopčana je sa najspecifičnijim oblikom zdravstvene zaštite i počiva na izrazito visokom stepenu dobrovoljnosti, solidarnosti ljudi, a to je davanje vlastite krvi za očuvanje života i zdravlja drugih.
Zbog toga ovu oblast treba zaista urediti po najvišim svetskim demokratskim standardima, jer bez definisanja planiranja, prikupljanja, testiranja, čuvanja i distribucije krvi, koja je namenjena transfuziji stanovništva, naša zemlja ne bi imala nivo zdravlja i života kakav imaju visoko razvijene zemlje, a posebno zemlje EU.
Donošenje ovog zakona ima cilj da uspostavi nove više standarde zdravstvenih ustanova koje obavljaju transfuziološku delatnost, ali i obezbeđivanje adekvatnih količina bezbedne krvi i njenih komponenata u našoj zemlji. Cilj je da se obezbedi nacionalna samodovoljnost u obezbeđivanju bezbedne krvi i njenih komponenata i visoki profesionalni stručni nivo i tehnološka osposobljenost svih u složenom lancu transfuziološke delatnosti.
Pacijenti, kao krajnji korisnici, ovim zakonom će steći normativne uslove da im se obezbedi kvalitetna i bezbedna krv, odnosno komponenta krvi koja je prikupljena, testirana, proizvedena, distribuirana i izdata u skladu sa najvišim medicinskim standardima.
Zakonom se uvodi jedinstven registar davalaca krvi, što predstavlja značajan napredak u pravnom regulisanju transfuziološke delatnosti.
Nažalost, po mom mišljenju, dobrovoljni davaoci krvi ovim zakonom su potpuno zanemareni, a svi znamo da oni predstavljaju stub transfuziološkog sistema i da bi bez njihove solidarnosti svaki napor u oblasti obezbeđivanja dragocene tečnosti bio teško rešiv.
Drugim rečima, naša zemlja bi bez dobrovoljnih davalaca bila prinuđena da krv ili uvozi iz inostranstva, ili da do tečnosti koja život znači dolazi nekim drugim komercijalnim putem, što bi se kosilo i sa osnovnim principima medicinske etike. Zato mislim da je ovaj zakon morao da valorizuje dobrovoljne davaoce i da ih učini osnovnim stubom u transfuziološkoj delatnosti, što oni zapravo i jesu.
Inače, osim ovog nedostatka, smatram da je ovaj zakon u celini primeren uspostavljenim standardima u savremenoj međunarodnoj zajednici.
Usvajanjem zakona o transplantaciji organa naša zemlja će se uvrstiti u red visoko organizovanih država koje uspostavljaju normativne i etičke standarde u ovoj, po mnogo čemu, visoko osetljivoj i kontraverznoj oblasti savremene medicine. Ako postoji ijedna grana medicine u kojoj može doći do nesagledivih posledica po ljudsko zdravlje, sigurnost ljudi, zaštita ljudskog života, onda je to oblast transplantacije ljudskih organa.
Zbog toga su razlozi za donošenje zakona o transplantaciji više nego ubedljivi, jer se njim sistematski uređuje oblast transplantacije, odnosno uzimanja organa ili deo organa sa živog ili umrlog lica radi presađivanja u telo drugog lica kome je taj organ potreban za očuvanje njegovog života.
Razlog za donošenje zakona je i potreba da se izvrši organizacija zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove transplantacije, da se obezbedi nadzor nad obavljanjem ovih poslova, kao i da se regulišu i druga pitanja od značaja i za organizaciju i transplantaciju organa ili delova orana.
Samo se zakonom mogu stvoriti standardi koji će biti opštevažeći za obavljanje transplantacije organa u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse. Ovi standardi važni su posebno zbog činjenice da je transplantacija oblast medicine koja se intezivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje i onih bolesti koje su do nedavno smrtne neizlečivim. Zakon će stvoriti i pretpostavke za promociju transplantacije organa na nacionalnom i evropskom nivou u cilju informisanja i upoznavanja građana sa značajem doniranja organa.
Inače, oblast doniranja organa u našoj zemlji tek je u povoju i ovaj zakon stvara realne pretpostavke da se među građanima razvija svest o potrebi doniranja organa u onoj meri u kojoj je ta svest razvijena kod dobrovoljnih davalaca krvi.
Želim da napomenem da je ovaj zakon usklađen sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a da je oblast tkiva i ćelija uređena posebnim zakonom u skladu sa preporukom komisije EU da se oblast transplantacije tkiva i ćelija uređuje posebnim zakonom, nezavisno od zakona o transplantaciji organa.
Zakon uvodi i instituciju etničkog odbora pri svakoj zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove transplantacije. Ovaj odbor daje saglasnost za uzimanje organa od živog davaoca na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju, daje mišljenje o etičkom i drugim pitanjima u postupku transplantacije i obavlja druge poslove po predlogu koordinatora za transplantaciju organa i na nivou zahteva etničkog odbora nadležnog za biomedicinu koji se osniva u upravi za biomedicinu.
Zakon precizno definiše postupak transplantacije i reguliše dobrovoljnost davanja organa, pismeni pristanak punoletnog primaoca, pismeni pristanak maloletnog primaoca, odnosno primaoca kome je oduzeta poslovna sposobnost, republičku listu čekanja za transplantaciju razvojnog organa radi lečenja, zabrana sticanja koristi od davanja, primanja, odnosno transplantacije, zabranu oglašavanja, odnosno reklamiranja, zabranu trgovine organima, sprečavanje rizika prenošenja bolesti, finansiranje postupka transplantacije, praćenje ozbiljnih neželjenih reakcija, kao i ozbiljnih neželjenih pojava.
Zakon uvodi i službenu tajnu, koja uvodi korišćenje podataka o davaocu i primaocu i njihovim ličnostima, čuvanje podataka i medicinske dokumentacije, obaveštavanje uprave za biomedicinu i standardne operativne procedure i vodiče dobre prakse.
Zakon promoviše i dobrovoljno davalaštvo organa i predviđa da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vrši promociju dobrovoljnog davalaštva organa, a da program za tu promociju donosi ministar zdravlja.
U celini posmatrano Predlog ovog zakona u značajnoj meri normativizuje ovu vrlo osetljivu oblast savremene medicine i usklađen je sa savremenim propisima EU koji regulišu ovu oblast.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored ustavnog i pravnog osnova za donošenje zakona o transplantaciji ćelija i tkiva, predlog teksta koji je pred nama sadržan je u posebnom zakonu u skladu sa preporukama komisije EU da se oblast transplantacije ćelije i tkiva uređuje posebnim zakonom, nezavisno od zakona o transplantaciji organa.
U setu zakona o zdravstvenoj zaštiti o kojima raspravljamo na ovoj sednici Skupštine, po mom dubokom uverenju, najznačajniji je Predlog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Ovaj zakon značajan je iz više razloga, a ukazaću samo na nekoliko od njih.
Prvo, svima je poznato da Srbijom hara bela kuga i da postajemo zemlja starih ljudi i da sa prosečnom starošću pripadamo najstarijim nacijama na svetu.
Drugo, društvene prilike proteklih decenija, posebno NATO bombardovanje, ekološke i klimatske posledice koje su ratna razaranja ostavila na našu zemlju uticale su na alarmantne pojave potpunog ili delimičnog steriliteta kod naših građana oba pola.
Treće, tranziciona kriza kroz koju prolazimo, a koja za posledicu ima drastično siromašenje velikog broja stanovništva, socijalnu besperspektivnost i nesigurnost i mnoge druge pojave koje razaraju naše porodice sve više dovode do toga da se ljudi u fertilnom dobu uzdržavaju od rađanja dece i da tek na izmaku tog period pokušavaju da uvećaju porodicu.
Nažalost, vrlo često se tad susreću sa strašnom činjenicom da su u međuvremenu postali potpuno ili delimično sterilni. Sve ovde pojave dovode Srbiju u poziciju ne samo starenja stanovništva već i potpunog devastiranja i nestanka čitavih naselja svakodnevno.
Ove opake činjenice stvaraju orvelovsku perspektivu, po kojoj će naša zemlja, ukoliko ne preduzme energične mere, vrlo brzo biti gotovo pusta. Zbog toga i ne samo zbog toga, Predlog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja predstavlja toliko potreban napor države da preuzme normativne i sve druge mere da se sistemsko izumiranje njegovog stanovništva zaustavi.
Pored ove značajne pretpostavke za donošenje zakona, ništa nije manje važna činjenica da će ovim zakonom po najvišim evropskim standardima biti sankcionisane i sve vrste poznatih i u ovom trenutku nepredvidivih zloupotreba i manipulacija koje prate ovu veoma osetljivu granu savremene medicine.
Da ne bih dužio, sasvim na kraju hoću da ispred svog poslaničkog kluba SPS–JS poželim puno uspeha Ministarstvu u istrajavanju kod ovih zakona i što se tiče poslaničkog kluba SPS-JS mi ćemo u danu za glasanje glasati za ove zakone.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koji je Vlada Republike Srbije po hitnom postupku dostavila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, po mom mišljenju predstavlja korak nazad u odnosu na postojeći Zakon o javnom informisanju i sužava stečena demokratska prava, kako osnivača i izdavača javnih glasila, tako i građana koji će, ako predloženi tekst zakonskih izmena bude usvojen, biti uskraćeni za slobodni protok informacija.
Aktuelni Ustav Republike Srbije baštini jedno od osnovnih demokratskih načela, a to je načelo da se dostignuti stepeni sloboda i prava građana ne može sužavati novim pravnim aktima.
Predloženi zakonski tekst o javnom informisanju predstavlja očit primer da predlagač pokušava da suzi i ograniči dostignute slobode i prava koje u oblasti informisanja garantuju i Ustav Srbije i dosadašnji Zakon o javnom informisanju.
U tom smislu, posebno su ilustrativne kaznene odredbe koje desetostruko i više puta pooštravaju dosadašnje, kao i odredbe koje se odnose na osnivački kapital kojim vlasnik javnog glasila mora da raspolaže prilikom osnivanja javnog glasila.
Ova odredba stavlja privredne subjekte koji se bave delatnošću javnog informisanja u potpuno neravnopravan položaj sa drugim subjektima u privredi, koji pri pokretanju neke privredne delatnosti ne moraju posedovati ovolika osnivačka sredstava i kapital.
Sredstva od 50.000 evra za osnivača koji izdaje jednodnevno glasilo ili 100.000 evra ako izdaje dva ili više glasila predstavljaju direktno ograničavanje građana da pokreću aktivnost u ovoj delatnosti i stvaraju nelojalnu konkurenciju među privrednim delatnostima. Pored toga što osnivač mora prilikom osnivanja javnog glasa deponovati pomenuta sredstva, predlogom zakona on se obavezuje da ta sredstva drži na raspolaganju sve vreme izdavanja javnog glasila, a ako ih smanji ispod navedenog iznosa, dužan je da u roku od 30 dana zaustavi izdavanje javnog glasila.
Šta to znači? To zapravo znači da predlagač zakona i na ovaj način pokušava da ograniči slobode i prava medija, i ograniči broj subjekata koji će se baviti ovom delatnošću. Mi mislimo da je to pogrešno i da se dostignute slobode u oblasti informisanja ne smeju ograničavati zbog činjenice da pojedini mediji zloupotrebljavaju te slobode.
Mislimo da i postojeći zakon o javnom informisanju, kao i drugi propisi regulišu ovu oblast, imaju dovoljno kaznenih odredbi da se na pravi način sankcionišu sve zloupotrebe koje pojedini mediji koriste da bi privukli veći broj čitalaca ili gledalaca.
Naša poslanička grupa, a posebno mi iz SPS, nemamo nijednog razloga da podržimo sužavanje i ograničavanje prava i sloboda u oblasti informisanja.
Zato ovaj tekst zakona koji je Vlada predložila treba ili dopuniti amandmanima koji će ga poboljšati ili skinuti sa dnevnog reda ove sednice.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, polazeći od Ustava Republike Srbije, koji u članu 97. stav 1. tačka 12. propisuje da Republika Srbija uređuje naučnotehnološki razvoj i prateća naučnotehnološka dostignuća u sferi savremenih komunikacija, Predlogom zakona o elektronskom dokumentu čini se značajan korak u uređivanju elektronskog poslovanja.
Ovaj zakon temeljito uređuje ona pitanja koja su bitna za praksu, za funkcionisanje elektronskog poslovanja u stvarnosti. Ovaj zakon će omogućiti i dosledniju primenu Zakona o elektronskom potpisu, koji je Republika Srbija usvojila 2004. godine i kojim je započeo proces razvoja elektronskog poslovanja u našoj zemlji.
Pošto se informacione tehnologije i način poslovanja menjaju veoma brzo, zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast moraju biti fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća.
U tom smislu, dobro je da se ovo zakonsko rešenje zasniva na rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima, propisima i standardima EU, a posebno na rešenjima tehnološki razvijenih zemalja, koje imaju iskustva u rešavanju sporova iz oblasti elektronskog poslovanja.
Ovaj zakon omogućiće da sva dokumenta u elektronskom obliku budu pravno relevantna u pravnim odnosima. Na ovaj način, daje se mogućnost za potpuno izjednačavanje klasičnih oblika poslovanja pomoću papira s elektronskim oblicima, koji su obezbeđeni primenom informaciono-komunikacionih tehnologija.
Najveća prednost ovog zakona je što elektronski dokument ima dokaznu snagu i što se smatra originalom. Isto tako, kopija elektronskog dokumenta na papiru ima dokaznu snagu originala. Ovakvo rešenje stvara mogućnost da se u našoj zemlji podstakne šira upotreba elektronskih dokumenata. To će doprineti podizanju ukupne efikasnosti rada, materijalnoj uštedi i poboljšanju života građana.
Ovaj zakon je veoma značajan za građane, privredu, državnu upravu i lokalnu samoupravu i sve druge subjekte u različitim oblastima komunikacija. Njegova primena omogućiće napredak u međunarodnom položaju i delovanju kako same Republike Srbije i njenih organa, tako i u delovanju svih subjekata, od privrede do građana.
Poštovane kolege narodni poslanici, uveren sam da će se usvajanjem ovog zakona naša zemlja u znatnoj meri približiti najnaprednijim društvima savremenog sveta, koja su otvorena za nova dostignuća u nauci i tehnologiji.
Zbog svega iznetog, Poslanička grupa SPS-JS, u danu za glasanje, glasaće za ovaj zakon. Hvala veliko.