Poštovana predsednice, uvažena ministarko, cenjene kolege narodni poslanici, mogu da verujem govoru brojki kada dolazi iz jednog centra koji se bori za nešto, da ima privredni sud. To je što se tiče brojki.
Apelovao sam na sve poslanike u načelnoj raspravi da svi ovde damo što više amandmana, da pokušamo da popravimo zakon, da li je dobar ili nije dobar, prošao je neku raspravu, da ga učinimo boljim. Pošteno hoću da vam kažem da sam prezadovoljan učešćem svih poslanika, i opozicije i pozicije, u radu na ovom zakonu.
Ako posmatramo sve pravosudne zakone, možda je na ovaj zakon usvojeno najmanje, usvojena je jedna trećina amandmana. To je dobro. Činjenica je da su usvojeni amandmani koji malo popravljaju tekst, a pobeglo se malo od suštine, malo više.
Zato i treba da argumentima o ovim zakonima pričamo, raspravljamo, da pokušamo da ubedimo na pravi, argumentovani način Ministarstvo, Vladu, da i dalje nastave da razmišljaju.
Sve dok ne glasamo, nije konačno. Postoji mogućnost promene. Mislio sam da na taj način govorim. Zato sam apelovao na sve poslanike da u tom pravcu idemo, i pošteno hoću da kažem da sam zahvalan i poslanicima opozicije i pozicije na raspravi o ovim zakonima. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, tradicija zbora i dogovora ustaljena u političkom biću srpskog naroda, a temeljena i u svim ustavima moderne Srbije, od Sretenjskog ustava do danas, nalazi svoj politički izraz i u Predlogu zakona o kome danas govorimo. Srpski narod u svojoj istoriji imao je čestu praksu da se kroz različite oblike organizovanja bori za svoje interese i da ih u različitim oblicima predstavi državi. Zavisno od državnog uređenja Srbije, ta narodna organizovana inicijativa nailazila je i na različita rešenja.
Nekada je odbijana bez ikakvog sluha, a u drugim prilikama ona je bila pokretač društvenih promena i u Srbiji. Od Matice srpske, Srpske književne zadruge, Srpskog kulturnog kluba, pa sve do današnjih udruženja građana, ova građanska inicijativa pokretala je pozitivne promene u društvu i bila nosilac one kritičke svesti u Srbiji koja je vodila ka progresu.
U tom smislu, današnji zakon predstavlja jednu dobru pravnu podlogu za regulisanje i podršku inicijative slobodne volje građana Srbije i njenih udruženja. Poslanička grupa SPS-JS podržaće Predlog ovog zakona, jer smatramo da država mora da pruži dobre pretpostavke i podršku za pokretanje svake građanske inicijative.
S tim u vezi, dužni smo da ukažemo i na činjenicu da norme, odnosno zakon, ne sme da bude prepreka slobodnoj i stvaralačkoj volji građanima da se udružuju oko ideja i da pokreću njihovu realizaciju. To nikako ne znači da u okviru tih inicijativa država treba da dopusti ispoljavanje i onih ideja koje su protiv zajedničkih interesa građana Srbije, očuvanja identiteta i integriteta zemlje.
Država ne sme da dozvoli ispoljavanje rasne, verske i nacionalne mržnje, kao i oblike fašističkih ponašanja određenih grupa, koje nikada nisu imale značajnije uporište u našem društvu. Isto tako, država ne sme da dozvoli da se pod formom slobodnih inicijativa građana formiraju društvene grupe i uticaji koji će voditi ka destabilizaciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Zbog sveta iznetog, smatram da zakon o udruženjima građana, obogaćen amandmanima u raspravi na ovoj sednici, treba usvojiti. Ne treba dozvoliti da se pod plaštom hitnosti usvajanja ovog zakona potkradu ili provuku slabosti koje će za sobom ostaviti dugoročne i nesagledive posledice.
Kao jednu od takvih slabosti smatram predlog zakonske norme u članu 10. stav 1. zakona da samo tri građanina mogu formirati udruženje, a da samo jedan od ta tri osnivača mora imati sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Mislim da ovakva regulativa može biti izvorište i pravni okvir za mnoge probleme koji bi iz ovakvog organizovanja udruženja građana mogli proisteći u budućnosti i da ih zato treba prilagoditi opštem interesu građana Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, podsećam da sam, u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, tražio od Narodne skupštine da po hitnom postupku usvoji Predlog zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama, kojim će se rok važenja starih pasoša, diplomatskih i službenih pasoša produžiti, od 31. decembra 2008. godine, do 31. decembra 2009. godine.
S tim u vezi, donošenje ovog zakona ukazuje na činjenicu da je u međuvremenu došlo do objektivnih poteškoća u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, i da to za posledicu ima odlaganje izdavanja pasoša na novim obrascima i nemogućnost da se zamena starih pasoša završi u propisanom roku, ove godine.
Zbog navedenih problema, smatramo logičnim da se izvrše odgovarajuće izmene Zakona kako bi se rok važenja starih pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, produžio do 31. decembra 2009. godine, odnosno za period od još jedne godine.
Smatramo da je to dovoljno vreme da se izvrše sve potrebne transformacije u propisima i da se posao u vezi s izdavanjem pasoša, diplomatskih i službenih pasoša, obavi u skladu sa zakonom, u korist i u interesu svih građana Srbije. Polazeći od navedenih potreba, a u skladu sa činjenicom da je u procesu evropskih integracija, kojima teži Srbija, temeljna pretpostavka usvajanje zakona o putnim ispravama, smatramo prioritetnim da se ovaj zakon usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Treba posebno podvući da će se usvajanjem zakona o pasošima rešiti mnoga pitanja boljeg položaja naših građana koji žele da putuju i sarađuju s drugim građanima i institucijama u svetu.
U tom smislu, ovaj zakon ne predstavlja puki normativni kodeks pravne prakse u Srbiji, zakon o putnim ispravama predstavlja efikasan normativni izraz pragmatičnog napora Vlade Republike Srbije da na najbolji način reši pitanje izlaska naših građana, kako u zemlje EU, tako i u sve druge zemlje međunarodne zajednice.
Zbog toga, a polazeći od interesa naših građana, poslanička grupa SPS-JS glasaće za predloženi zakon.
Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre i predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS zaključila je da je postojeći Zakon o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine, tokom primene pokazao niz nedostataka koje je neophodno otkloniti.
Poznato vam je da Zakon o javnim nabavkama predstavlja antikorupcijski zakon i zato ne želim ovom prilikom da ulazim u njegove detalje. Cilj mi je da ukažem na osnovne elemente koji čine suštinu i srž ovog zakona i, samim tim, na potrebu njegovog donošenja. Prvo, ovaj zakon omogućiće ekonomičniju i efikasniju upotrebu javnih sredstava. Sredstva će se moći koristiti samo za namene koje su u ugovoru, a sam postupak dodele ugovora sprovodiće se sa što manje troškova. Nabavke će se vršiti pod jednakim uslovima za sve učesnike u postupku. To će voditi boljoj i efikasnijoj kontroli javne potrošnje.
Drugo, zakon će obezbediti bolju konkurenciju među ponuđačima. Ova konkurencija neće biti ograničena. Neće se moći koristiti neravnopravni uslovi i kriterijumi u tenderskim postupcima. Posebno treba istaći otvoreni postupak kada su u pitanju nabavke velike vrednosti. Povećanje konkurencije vodiće ka sniženju cena i podizanju nivoa kvaliteta. Sve to zajedno uticaće na razvoj privrede. Da bi bio konkurentniji, ponuđač će morati povećati kvalitet i smanjiti cenu svojih proizvoda, usluga ili radova. Sve to zajedno vodi ka slobodnom tržištu i svim onim elementima koje takvo tržište nosi sa sobom.
Treće, zakon će omogućiti javnost u postupcima javnih nabavki. Oglasi o javnim nabavkama biće dostupni širem krugu zainteresovanih ponuđača. Svako ko bude učestvovao u postupku javne nabavke imaće mogućnost uvida u podatke iz ponuda svih učesnika u postupku.
Četvrto, zakon će omogućiti jednakost ponuđača. U svim fazama postupka javne nabavke naručilac će biti dužan da obezbedi jednak položaj svim ponuđačima.
Posebno treba istaći da se ponuđači neće moći diskriminisati ni teritorijalno, ni predmetno, ni lično. To znači da u postupku za svaki posao u javnim nabavkama može da učestvuje svako ko ispunjava zakonom propisane uslove i da najpovoljniju ponudu.
Ovo su, dakle, načela na kojima se zasniva sistem javnih nabavki kako bi se izbegla korupcija. Zakon je celovit. On na sveobuhvatan i razumljiv način uređuje ceo postupak javnih nabavki, od donošenja odluke o pokretanju postupka, pa do zaključenja ugovora. Da bi se došlo do dodele ugovora biće neophodno proći kroz nekoliko faza postupka u kome će učestvovati više lica. Zakon predviđa da će svaki ponuđač u svakom momentu tokom postupka moći da podnese zahtev za zaštitu svojih prava.
Ovim zakonom stvoriće se mogućnost da javne nabavke budu otvorene ne samo za sve ponuđače, već, što je daleko važnije, i za širu javnost. To će na direktan način omogućiti duplu kontrolu potrošnje javnih sredstava i doprineće mnogo savesnijem radu izvršilaca koji će zakon primenjivati. Svaka komisija, naručioci i lica koja budu učestvovala u sprovođenju postupka javnih nabavki znaće da će njihove odluke moći da ponište drugostepeni organi i da su njihovi postupci pod budnim okom javnosti i ponuđača.
Takođe, želim posebno da istaknem da će ovim zakonom na sveobuhvatan način biti regulisan i postupak zaštite ponuđača, kao i postupak zaštite javnog interesa. Na kraju, ovaj zakon, pored toga što ima antikorupcijsku ulogu, predstavlja jedan od uslova za ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji i biće jedan od temelja pravednijeg društva.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, predlozi zakona iz oblasti pravosuđa o kojima danas raspravljamo u značajnoj meri predstavljaju nameru Vlade Republike Srbije da ovu važnu oblast institucionalnog organizovanja našeg društva uredi u skladu sa demokratskim tendencijama u savremenom svetu i da je približi evropskom zakonodavstvu.
Uveren sam da će predloženi tekstovi biti znatno poboljšani i raspravom na ovoj skupštini, i u tom smislu apelujem na sve narodne poslanike, kako one iz vladajuće koalicije, tako i iz opozicije, da daju svoj doprinos kako bi ovi zakoni omogućili najbolja demokratska rešenja u pravosudnoj praksi.
Ovom prilikom se neću baviti dubljom analizom predloženih zakona, između ostalog i zato što je predlagač dao celovito objašnjenje osnovnih ciljeva i duha ovih zakona. SPS-JS, kao deo vladajuće koalicije, predloženim zakonima u osnovi opravdavaju programske ciljeve zbog kojih smo i ušli u formiranju zajedničke Vlade, jer utemeljuju neke od osnovnih principa naše politike. Tu, pre svega, mislim na izgradnju principa nezavisnog sudstva, jednakosti građana pred zakonom i ravnomernost uslova u pristupu sudu kroz novu mrežu sudova.
Istovremeno smatram da u postojećim predlozima ima i nekih nedostataka i zbog toga sam predložio nekoliko amandmana o kojima ću govoriti kada bude rasprava o amandmanima.
Ovom prilikom želim samo da ukažem na jednu nelogičnost u Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Na ovu nelogičnost su mi ukazali mnogobrojni građani, privrednici i predstavnici pravosuđa iz svih opština sa područja Mačvanskog okruga.
Zbog njih, ali i zbog svih drugih građana Srbije ukazujem da u članu 5. ovog zakona predlagač nije uopšte menjao mrežu dosadašnjih trgovinskih sudova, uprkos činjenici da je bilo najviše pritužbi od strane međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija, kao i stranaka u postupku, upravo, na rad ovih sudova. Polazeći od proklamovanog cilja ravnomernog razvoja Srbije i potrebe da svim građanima i pravnim licima treba pod jednakim uslovima omogućiti pristup sudu, postavlja se pitanje – zbog čega privredni sud treba da postoji sa sedištem u Kolubarskom okrugu, a da pokriva opštine i Mačvanskog okruga, kada se zna da je Mačvanski okrug po svim svojim potencijalima i resursima veći od Kolubarskog? Kada ovo kažem mislim na sledeće činjenice:
Prvo, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada u kojima živi preko 300.000 stanovnika, a Kolubarski okrug ima pet opština i jedan grad u kojima živi 200.000 stanovnika.
Drugo, sedište Mačvanskog okruga, grad Šabac, geografski je bliži najvećem broju opština iz oba okruga, čije stanovništvo tradicionalno gravitira prema Šapcu.
Treće, Mačvanski okrug ima daleko veći broj privrednih subjekata u odnosu na Kolubarski, a po protoku novca ovaj okrug je treći u Srbiji, odmah posle Beograda i Novog Sada.
Četvrto, i dosadašnja praksa u Trgovinskom sudu u Valjevu pokazuje da je najveći broj klijenata pred ovim sudom sa područja Mačvanskog okruga.
Postavlja se, dakle, logično pitanje – zbog čega bi stranke sa područja Mačvanskog okruga prelazile stotine i više kilometara do Valjeva da reše spor, kada im je Šabac na dohvat ruke? Ovo, tim pre, što grad Šabac raspolaže svim kapacitetima i potencijalima koji su potrebni za formiranje privrednog suda, prostornim, kadrovskim i veoma bogatom tradicijom u oblasti pravosuđa. Ako hoćemo ravnomeran i racionalan razvoj Srbije i izgradnju društva u kojem će institucije biti dostupne svim građanima, onda nema nijednog razloga da sedište privrednog suda ne bude u Šapcu. Hvala.