Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, moram da izrazim žaljenje što sada vi predsedavate sednicu Skupštine, voleo bih da nastavite da polemišemo, ali ko će opoziciji udovoljiti, ko će narodu udovoljiti. Eto gospodin Đurić želi da predsedavate, ja naprotiv imam želju da nastavimo kvalitetnu polemiku, ali, eto tako nam je vreme u kome živimo.
Gospodine Krstiću, što ste nervozni. Gospodine Krstiću, dobrodošli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jedini parlament u galaksiji gde je vladajuća većina predvođena SNS sprovodi opstrukciju parlamentarnog rada. To do sada, ja sam dobro proučio istoriju parlamentarizma u Srbiji, zabeleženo nije. Bilo je primera i pokušaja da opozicija pokušava da opstruira parlamentarni rad, al da to radi vlast, to u analima zabeleženo nije.
Kako se ogleda ta opstrukcija? Evo današnji dan je najbolja slika i prilika tog i takvog ponašanja vlasti. U minut do 12 su se setili da ističe ovaj rok, pa ajde nešto da rade i da podnesu ovakav zakon. Da su zaista imali nameru da rade, ovaj zakon je trebao da dođe na dnevni red u junu, julu, avgustu, septembru, odmah posle rekonstrukcije Vlade. Na žalost, čuli smo odgovor od gospodina Ilića zbog čega se to nije desilo. Čim su čuli da će biti rekonstruisani neki ministri su otišli na more i nisu imali vremena za posao za koji su delegirani. Poslanici vladajuće većine se bave uglavnom degradiranjem parlamenta u očima javnosti i satanizovanjem poslanika opozicije. Naravno, eto nas u nedelju da raspravljamo u minut do 12 da raspravljamo o veoma važnoj tački dnevnog reda.
Uopšte ne sumnjam da će vladajuća većina odbiti sve amandmane koje je predložila opozicija. Ta moja sumnja nije iz razloga što smatram da oni mene ne vole ili mrze. Na protiv, malo pre sam bio na sednici Odbora za finansije, još Odbor nije završen, a mene je na stolu čekao papir na kome se piše da je Odbor odbio sve amandmane iako je još uvek bila sednica Odbora u toku.
To je model ponašanja, nije to dokaz efikasnosti. Da ste vi efikasni, ove izmene zakona bi smo imali, kao što sam kazao u septembru. Da ste vi efikasni, vi biste dozvolili i prihvatili zakon o nostrifikaciji diploma koje je predložila DS, da ne mora gospodin ministar finansija da radi sa srednjom školom, nego bi mu priznali fakultet. Poštujem njegov fakultet, teško je taj fakultet završiti, mnogo teže nego fakultet Tomislava Nikolića, ali moram da vam kažem nekoliko stvari.
Vi ne treba da se bavite gospodine Krstiću onim što nije urađeno. Lako je baviti se onim što nije urađeno. Nije urađeno ništa za proteklih nekoliko meseci koliko je ova vlada na mestu na kom se nalazi.
Meni je žao što su vas poslali ovde da vas žrtvuju za ovaj zakon. Voleo bih da sa vama raspravljam o poreskim zakonima, o poreskim merama i onom što nas čeka i o budućnosti. Vi niste čovek prošlosti, ni po godinama, ni po karijeri koju imate, ni po obrazovanju, ni po znanju. Vi ste zaista čovek budućnosti. Ali, je na nama da odlučimo kako će nas ta budućnosti i vas i nas pamtiti. Da li će ti vi biti i ostati u toj budućnosti upamćeni kao član najgore Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan ili ćete biti i ostati i upamćeni kao neko ko je žrtvovan od strane te iste Vlade. Iskreno bih žalio da se to desi, to odmah da se razumemo.
Očekujem da vi zaista reformišete javni sektor i sektor finansija. Da ostanete upamćeni kao što je upamćen Laza Paču. Jedan Laza pre vas je već bio najbolji ministra finansija u istoriji Srbije. Lazar Paču je živeo od 1855. godine do 1915. godine. Njega se Pašić, predsednik Vlade, a Pašić nije imao prvog potpredsednika Vlade, znate kako plašio. Taj kad zategne, taj je uspeo da Srbija preživi i Prvi balkanski i Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat. Kod njega se novac domaćinski trošio. Ovo gde rade javna preduzeća, to je kod njega bila misaona imenica jer javnih preduzeća tada nije ni bilo, a da se neko ovako ponaša u sektoru finansija, pa znate kako je drhtao. Znate kako, Pašić i on su bili najbolji prijatelj, Pašić njega nije oslovljavao sa sine, on je za Pašića bio tata i to tata mata za finansije, ali znate kako ga se plašio Pašić. Kad on uđe u parlament pa kad donese paket poreskih zakona, kralj je morao da pozajmi novac od Laze Pačua i da do dinara vrati.
Kada govorimo o javnim preduzećima i njihovom zaduživanju i njihovom nedomaćinskom ponašanju i trošenju para, najbolji primer kako se ti direktori javnih preduzeća nedomaćinski odnose prema imovini koja im je poverena je upravo činjenica da za 14 meseci, vi to verovatno niste čuli, kako su ti ljudi, direktori javnih preduzeća najavljivani, kao eksperti, vanpartijski kadrovi, ljudi koji razmišljaju kosmičkom brzinom, a oni izgleda samo troše kosmičkom brzinom.
Znate, kad jedna direktor javnog preduzeća ne pokaže interesovanje za imovinu koja mu je poverena. Mi smo taj zakon doneli pre dve godine, očekujući da se četiri neophodne stvari urade iz tog zakona. Tu pored vas je gospođa savetnica, vaš pomoćnik, državni sekretar u ministarstvu, ona je fenomenalno odradila svoj deo posla.
Verujte, tu ne možemo uopšte da budemo ljuti na nju i bilo koga u Ministarstvu finansija jer ti ljudi su pratili šta rade ljudi u javnim preduzećima, ali ne može ona da uzme pušku, da repetira pa da krene kod direktora EPS i kaže – ne možeš da isplatiš 15 miliona dinara neraspodeljene dobiti i ne znam kakve dobiti kroz plate i viškove, moraš to u trezor. Ne može ona da ode kod direktora Železnice pa da mu kaže – ne možeš da potrošiš pet hiljada evra za jedan ručak u Franšu. Ne može, to nije normalno.
Ti direktori javnih preduzeća trebalo je da urade izvod iz evidencije da su nosioci prava, da dobiju saglasnost osnivača, da izmene osnivačka akta, da se prijave kod Direkcija za imovinu, da je ta imovina prijavljena u jedinstvenu evidenciju. Pogledajte ko od direktora javnih preduzeća nije uopšte formirao komisiju koja će se baviti utvrđivanjem šta je imovina nekog javnog preduzeća. I na prvoj sednici Vlade, tima što vas oslovljavaju sa sine, kažite sad sam ja tata i predlažem da se ovi smene, svi kući jer, neupravljaju imovinom koja im je poverena. U protivnom, mi ćemo za godinu dana ponovo raspravljati o produženju roka javnim preduzećima da utvrde svoju imovinu. Onda ćemo mi iz DS zaista morati da donesemo, ne zakon o ukidanju javnih preduzeća, već zakon o zaštiti građana Srbije od Vlade Republike Srbije jer mora da se donese zakon koji će štititi građane od ovakve Vlade.
Neću sad da vam pričam o amandmanu koji sam predao. Bilo je tu nekih nedoumica kod vladajuće većine zašto je neusaglašen tekst jednog amandmana koji je podneo jedan poslanik DS, sa tekstom drugog i trećeg amandmana.
To vam je najbolje objasnila gospođa Gordana Čomić. Iako vam nije voda iz bazena mnogo ušla u uši i ako skinete vaterpolo kapice i pogledate Ustav Republike Srbije i Poslovnik o radu, videćete da taj Poslovnik o radu predviđa da poslanici podnose amandmane. I nemojte nikada da kažete - ja u ime poslaničke grupe te i te. Pa, nisu nas ovde delegirale političke stranke i poslaničke grupe, već građani Srbije. Sve što radimo, radimo zarad dobrobiti građana Srbije, a zarad dobrobiti građana Srbije ja ću vam kazati posle zašto sam predao amandman drugačiji od svojih kolega.
Inače, to je amandman koji je apsolutno usaglašen sa zakonskim predlogom koji je deo Vlade poslao u Narodnu skupštinu pre par dana, pa ga brže bolje povukao. Ja podržavam taj deo Vlade koji je predao takav zakon i žao mi je što je on taj deo Vlade preglasan, ali tako je to kada imate reformisanu Vladu koja će uskoro na izbore.
Za kraj, vama koji nam spočitavate sve i svašta, moram da kažem, možda vi stvarno mislite da ste najbolji i najpametniji, i možda vi stvarno mislite da mi ne znamo gde su Vrbas, a gde Srbobran, ali ja sam iz Kruševca. Video sam kada su došli u Kruševac, vi izgleda sami sa sobom ne govorite, vaši ministri ne govore jedni sa drugim.
Znate kako su došli, gospodine Krstiću, u Kruševac? Svaki ministar sam u kolima kao da ne govori sa onim ministrom iz svoje stranke, bar mogu po dvojica da se voze i ništa bolje nam u Kruševcu nije bilo posle posete SNS Kruševcu. Meni je bilo drago da vidim svoje kolege, neki su mi prijatelji, zaista bi mi bilo drago. Treba političke stranke da predstavljaju ljude koji ih predstavljaju gradovima Srbije, to treba da vidimo, ali nam nije nešto posebno bilo bolje posle toga.
I na kraju, ja moram da vas zamolim, pazite malo na svoje misli, vaše misli postaju reči, vaše reči postaju dela ili nedela. Nedela postaju navike, navike postaju karakter, a karakter postaje sudbina, ali nažalost, sudbina naroda ne vaša. Prema tome, reči put od reči do sudbine je vrlo kratak, ali ponovo podvlačim, nas mnogo više interesuju dela, a ne reči. Na rečima ste bili mnogo jaki u izbornoj kampanji, na delima ste nažalost, kada ste seli u fotelje mnogo slabiji i to ovaj zakon pokazuje. Hvala.