Dakle, gospodine Todoroviću, zbog vaše diskusije sam se javio za reč. Veoma sam ponosan što imam nešto škole, onoliko koliko su moji roditelji mogli u vreme krize da mi priušte, potrudio sam se i da završim.
Završio sam osnovnu školu "Jovan Popović" u Kruševcu, pa onda kruševačku Gimnaziju, koju su uz moju malu malenkost završili i pokojni Čkalja, i Taško Načić i mnogi drugi ugledni Kruševljani.
A gle čuda, onda sam se iz kruševačke Gimnazije, koja je treća najstarija gimnazija u Srbiji, upisao na Poljoprivredni fakultet, smer - stočarstvo, pa sam, hvala gospodu Bogu, i tamo nešto naučio, a i diplomirao, tako da mogu ravnopravno da se nosim sa vama, jer imam neke škole i neke struke, koju mi je fakultet, zahvaljujući roditeljima, omogućio.
I nisam, na žalost, mogao da odem na specijalizaciju u Ameriku, nisam mogao ni da magistriram, ni da doktoriram, jer ste nekako vi došli tada na vlast, a baš ni u Segedin nisam mogao da odem, jer ste mi uzeli pasoš 98. godine, uplašeni da ću možda negde da otputujem, i eto bili ste zabrinuti, kada odem tamo, šta ću tamo da uradim.
Mogu da uradim samo sledeće, gospodine Todoroviću: za vreme vlasti DS, nijedan komad zemlje Srbije nije rasprodat, nigde nije pobodena NATO zastava, nijedno dete nije proterano sa svog ognjišta, nigde nije krenula kolona izbeglica.
Pa kada krene kolona izbeglica negde juna 99. godine s Kosova, niko ih nije zaustavio kod Novog Pazara i kazao - gde ćete, stoko, pa da ih smesti u kamp u Raški. Mogu da vam pročitam šta kažu ti ljudi kada su krenuli 99. godine, kada ste vi bili na vlasti, šta su doživeli. Ali, nije tema, sačuvaću za onu raspravu o Kosovu i Metohiji.
Voleo bih, zaista, kada bih dobio tu knjigu "1000 zašto 1000 zato", evo, molim vas da mi u njoj napišete koje su bile granice Srbije kada ste došli na vlast, gde se sve viorila srpska zastava, gde su se čula srpska zvona pravoslavnih hramova, gde se sve nedeljom služila liturgija, voleo bih da vidim gde su se Srbi okupljali, gde su se igrala kola, prela. gde je bilo žetve i da vidim danas čije tamo ovce pasu posle vaše vlasti.
Ako me pitate da li sam kriv, pa kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam neko, a ne niko i ništa. I kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam za vreme vaše vlasti, opšteg srbobrsta, bio pravoslavni hrišćanin, i išao u pravoslavnu crkvu i krstio se sa tri prsta, i verovao u ovaj grb sa krunom, a ne u grb sa petokrakom, koji ste vi tako zdušno podržavali za vreme vaše vlasti.
I kriv sam, gospodine Todoroviću, što jesam, po vama treba da nisam. I kriv sam što sam pred vama, zajedno sa ljudima iz "Otpora" stao uspravno i gledao u nebo, a ne u travu, i što sam verovao u to zvezdano nebo i moralni zakon u sebi. Kriv sam što sam ustao protiv krivde i evo, kriv sam i grešan što sada stojim pred vama i kažem da postojim, a treba, po vama, da ne postojim.
I kriv sam što živim u zemlji Srbiji i verujem, imam onu hrišćansku veru, nepokolebljivu veru, da svakoj sili i nepravdi dođe kraj, i zahvaljujući "Otporu", verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.
Znate, verujem 914. i 918. godine, kada su Srbi krenuli, 915. godine, da se prebace preko Albanije, moj je deda tamo dobio francusku pušku, i francusku čuturu, i francuski orden, ali bio je srpski patriota a ne francuski plaćenik, jer je to dobio da se bori protiv onih koji ne vole ovu zemlju Srbiju, poput vas.
Ako me pitate da li treba da priznam zbog vas da ne postojim, evo, priznaću - mi, "Otpor", više ne postojimo, deo smo DS. Ako želite zaista da ne postojim, pristajem da budem vazduh, voda, svetlost, tri elementa koja su vama neophodna i potrebna. Ali, ovo što vi vidite ispred vas, to nisam ja, to je moja ozverena slika koju ste vi stvorili. To ste vi iznutra, a ja spolja.
Onog trenutka kada budem bio ogledalo, pa u ogledalu video sebe tako iskeženog, nakostrešenog, oblivenog mržnjom, onda ću napustiti politiku, gospodine Todoroviću, ali ću pre toga vama videti leđa, jer mislim da je vreme takvih političara, poput vas, u Srbiji prošlo, da je takvih saradnika SDB davno prošlo.
Razumem zašto se plašite lustracije. Imao sam prilike da vidim vaš lik i delo u dosijeu SDB, da, gospodine Todoroviću, kako ste formirani, zašto ste formirani, čitao sam, možete i vi da pročitate, daću vam i knjigu, napisana je o vama i vašim ideološkim tvorcima. Gospodine Todoroviću, izgleda da je mnogo vrućina napolju, žao mi je, klima ovde dobro radi, nemojte napolje da izlazite, mnogo je vruće.