Gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vojske Republike Srbije, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kada govorimo o Strategiji odbrane Srbije, citiraću ono što piše u Strategiji odbrane i što je, izgleda, u ovoj sali i u ovoj diskusiji glavni problem ove strategije, a ona kaže: „Strategija nacionalne bezbednosti je zasnovana na Ustavu Republike Srbije, kao i opredeljenosti Republike Srbije da kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti“. Ponovo ću citirati: „da kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti“.
Očigledno da nekima reči „mir i stabilnost“ u Republici Srbiji ne odgovaraju. Očigledno se neki najbolje snalaze u reči „haos, nemir, rat, ratni sukobi, izolacija, sankcije“.
Građani Srbije, dok god Demokratska stranka ima najodgovorniju ulogu za ključne odluke u ovoj zemlji, za vođenje spoljne, unutrašnje politike, a pogotovo politike bezbednosti, mir i stabilnost će biti naše trajno opredeljenje, jer mi smo se za mir i stabilnost opredelili i kada branimo naše Kosovo i Metohiju pred međunarodnim institucijama pravde, mi se za mir i stabilnost opredeljujemo i kada jačamo Vojsku i vojne kapacitete.
Bilo je zaista puno žuči u ovoj diskusiji, puno nerazumevanja i puno čudnih pozivanja na neke istorijske okolnosti i činjenice. Biću u obavezi da zbog građana Srbije dam neke odgovore, neka pojašnjenja i da otklonim neke nedoumice koje možda postoje kod građana Srbije, kada je reč o ovoj raspravi.
Pre svega, nama se ovde spočitava da nismo dovoljno stručno odradili ovu strategiju, da je ona pisana još u vreme gospodina Borisa Tadića i da su tu strategiju pisali neki ljudi nedorasli tom poslu.
Imam puno poverenja u ljude iz Ministarstva odbrane i u Vojsku Srbije. Kao i većina građana Srbije mi verujemo da je Vojska Srbije sposobna da odgovori bezbednosnim rizicima današnjice.
Da li postoji poverenje ili nepoverenje građana Srbije u Vojsku Srbije to najbolje govori nedavni odziv regruta u Vojsku Srbije. Pogledajte koliki je odziv regruta u procentima.
Ko god to ne želi da vidi, a odziv je 99%, taj namerno degradira ugled Vojske Srbije u javnosti, taj namerno hoće da kaže da građani Srbije nemaju poverenje u Vojsku. Svejedno je da li se neko opredeljuje da li će Vojsku služiti sa oružjem, kao što je to većina nas uradila, ili će Vojsku služiti onako kako zakon dozvoljava, ali je bitno da svoju zakonsku obavezu izvršavaju i da Vojska Republike Srbije ovog trenutka ima odziv više od 99%.
Znam da je nekima bezbednost zemlje hobi. I da se prema bezbednosti odnose kao prema hobiju i da iz tog hobija pokušavaju da utiču na bezbednost zemlje. Dok god to rade kao opozicione stranke, nije neki problem, ali kada budete na vlasti i dobijete odgovornost da brinete o bezbednosti zemlje, da brinete o Ustavu zemlje, a to radite iz hobija, onda to bude jedan vrlo skup hobi čiju cenu plaćaju građani Srbije.
Samo ću podsetiti, možda su neki ljudi posle 5. oktobra izgubili posao, ali, niti je Vojska Republike Srbije, niti je DS, niti je Boris Tadić izgubio jedan kvadratni centimetar teritorije Republike Srbije.
Kad govorimo o ovim bezbednosnim rizicima, oni nisu nastali 2007, 2008. godine, oni su nastali 1999. godine, kada su neki od najglasnijih kritičara ove strategije bili i te kako odgovorni za situaciju u zemlji, za spoljnu i unutrašnju politiku.
Kada govorimo o tome da li Srbija treba da ima Vojsku koja učestvuje u mirovnim operacijama u svetu, nama se odmah spočitava da mi našu Vojsku šaljemo u vojne operacije u inostranstvu za račun NATO pakta.
(Dragan Šormaz, sa mesta: To je sledeća tačka dnevnog reda.)
To ste koristili, gospodine, dobacujući i kada smo raspravljali o strategiji, to ste koristili i juče na konferencijama za novinare, to ste koristili i juče kada ste se obraćali ovom parlamentu.
Dakle, šta kaže istorija? Da li je naša Vojska zaista opredeljena da brani granice Srbije ili nije, i da li je kroz istoriju naša Vojska samo bila stacionirana u Srbiji ili smo možda naše vojnike slali negde u svet, u okviru mirovnih operacija Organizacije UN?
Oni koji su rođeni 1930, 1931, 1932, 1933, 1936. godine, a sada gledaju ovaj TV prenos, pamte 1956. godinu kada je pukovnik Lazar Mušicki komandovao našom Vojskom u okviru kontingenta Mirovne misije na Sinaji.
Slali smo našu Vojsku u Jemen 1963. godine, komandovao je pukovnik Branko Pavlović, prilikom sukoba između Saudijske Arabije i Egipta. Da ne pominjem od 1960. do 1964. godine Mirovnu operaciju u Kongu.
A, da li pamtite general-majora Slavka Jovića? Najzaslužniji je zato što su „plavi šlemovi“ dobili Nobelovu nagradu za mir. Komandovao je od 1988. do 1990. godine. Na Sinaju smo imali 15 hiljada vojnika iz bivše SFRJ, ali je veći deo činila Vojska poreklom sa teritorije Srbije.
Naravno da naša Vojska i sada učestvuje u mirovnim operacijama, naravno da smo mi opredeljeni za borbu protiv terorizma.
Ako pogledamo malo dalje, dublje u istoriju, 1402. godine, prilikom bitke kod Angore, za one koji ne znaju, bitka kod Angore je bitka između Mongola i Turaka, na strani Turaka, kao vazalna vojska, borila se i srpska vojska, koju je predvodio despot Stefan Lazarević, čovek koji je poreklom iz Kruševca, ali učestvovali su i sinovi Vuka Brankovića, Đurađ i Grgur.
Niko od nas ne traži da naša Vojska danas bude vazalna vojska, niko od nas ne traži da danas budemo u vazalnom odnosu, ali se od onih ljudi koji upravljaju ovom zemljom traži da znaju gde su granice Srbije, a ne da se neko probudi u ovoj sali i da postavlja pitanje pred čitavim svetom, da kaže – molim vas, gde su granice Srbije?
Dok god smo mi iz DS na ovim pozicijama za koje su nam građani Srbije dali poverenje, nikada se nećemo zapitati gde su granice Srbije, jer to se uči u prvom razredu, to piše u Ustavu. Za mene su granice Srbije jasno definisane.
Onaj ko to ne zna neka se vrati u prvi razred i neka kaže građanima Srbije na sledećim izborima – ne znam gde su granice Srbije, molim vas, građani Srbije, nemojte mene da birate, jer ako pitam krunisane glave sveta, predsednika Francuske, bilo koje institucije, gde su granice Srbije, zamislite da vas danas neko pita gde su granice Kine, zamislite da vas predsednik Kine pita – izvinite, molim vas, gde su granice Kine, ne znam gde su granice Kine.
Naravno da mi znamo gde su granice Srbije i naravno da znamo kako se te granice čuvaju i znamo gde je Srbija. Nikada se neće desiti da mi kažemo – okolnosti su teške, situacija je nepovoljna, brige su ogromne, vratićemo mandat narodu.
Mi smo dobili mandat i poverenje da upravljamo ovom zemljom, da sprovodimo zakone i da donosimo i ovakvu strategiju. Ovo je prva Strategija koju Ministarstvo donosi. Nećemo nikada pokazati strah, nedoumicu, rezervu, nećemo nikada pokazati da nismo dorasli iskušenjima. Mi smo tu zato što su iskušenja takva. Da su manja, verovatno bi bio neko drugi.
Kada govorimo o tome ko je pisao Strategiju, malopre smo čuli jednu vrlo neprimerenu kritiku - kaže, pa ovaj što je pisao ovu strategiju ne bi mogao da bude ni član nekog mesnog odbora u Resniku jedne stranke. Naravno, kada ta stranka nema mesni odbor u Resniku, da ima tamo bi bilo više glasova te stranke nego što je bilo čuvara kutija. Više je bilo nevažećih glasova u Resniku nego što su oni osvojili i sada nam preporučuju da budemo članovi te stranke. Ne mogu da gubim svoje vreme, kao ni gospodin Dušan Spasojević, koji nije ovde u sali, da budem član nevladinih organizacija ili nekih organizacija koje se kao hobi bave bezbednošću.
Na vrlo ozbiljan način se bavimo ovim problemom i naravno da ćemo glasati za ovu strategiju. Pozivam i one koji imaju rezervu prema ovoj strategiji da dobro razmisle da li treba i oni da glasaju ili ne treba da glasaju.
Posebno mi je smetala rečenica, koja se čula u ovoj sali kada se raspravljalo o ovoj strategiji, vaš predsednik. Molim vas, vi koji izgovarate rečenicu – vaš predsednik Tadić, kažite nam da znamo ko je vaš predsednik. Da li je to Hašim Tači, da li je to Toni Bler, da li je Bil Klinton, da li je to Putin, da li je to neko ko je sada aktuelan, da znamo čije interese sprovodite?! Ako vam Boris Tadić nije predsednik, ako vam ovo nije grb Srbije, ako vam ova zemlja nije zemlja, ako vam ovo nije otadžbina – kažite nam šta vam je otadžbina, ko nam je predsednik i čije interese sprovodite! To pre svega kažite građanima ove zemlje na izborima i u izbornim kampanjama.
Molim vas, kada govorite Boris Tadić otvara ovo ili otvara ono, Boris Tadić radi ovo ili ono, i kažite – vaš predsednik automatski šaljite poruku građanima Srbije, ali i mnogim drugim ljudima koji gledaju ovaj prenos, da ne priznajući Borisa Tadića za predsednika Republike ne priznajete Ustav, ovaj grb, ovaj parlament kao naš. Sutra ćete kazati – vaša vojska. Kažite nam onda koja je vaša vojska? I nemojte tako da nas delite i tako da delite Srbiju, jer to nije ni dobro, ni korisno ni za Srbiju, ni za vas, ni za bilo koga u ovoj zemlji.
Boris Tadić je naš predsednik i sledeći put kada vas bude pobedio na izborima biće ponovo naš predsednik, ali i vaš predsednik. I kada budemo izabrali nekog drugog predsednika to će biti predsednik svih nas, kao što je ovo predsednik Srbije, svih građana koji žive u njoj.
Za kraj ovog svog izlaganja zamoliću vas da još jednom pažljivo pročitate ovu strategiju odbrane i nacionalne bezbednosti, da razmislite o argumentima koje smo vam izneli, da razmislite o onome što ste radili kada ste bili na vlasti, da se zapitate da li je zaista toliko delotvorno kada budete u opoziciji da se probudi tako naglo opoziciona savest.
Dobro je za čoveka kada posle vlasti bude u opoziciji. Kažu da je najteže opoziciji prvih 20 godina. Posle će se navići. Za tih 20 godina će sigurno imati sijaset dobrih predloga. Biću spreman da uvažim sve dobre i korisne predloge kao član DS, kao narodni poslanik, ali nikada neću uvažiti argumente tipa – vaš predsednik, vaša vojska, vaš ovo ili ono.
To je naš predsednik. Ovo je naša zemlja i pozivam vas da za našu zemlju donesemo našu nacionalnu strategiju. Hvala. (Aplauz.)