Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali, pre svega, građani Srbije, vrlo često kada neko govori u ovoj sali čujete da je za sve loše što se u ovoj zemlji dešava kriv neko drugi. Zaista, običnom građaninu teško je da razluči da li se zaista neko tamo u Briselu, Bonu, Berlinu, Beču i Parizu budi samo sa jednom jedinom mišlju – šta ću danas da radim onim građanima Srbije. Zatim pođete dolinom Zapadne Morave, a to je po meni najlepši deo Srbije, od prelepog grada Užica, do Čačka i još lepšeg grada Kraljeva, Kruševca i pogledate Zapadnu Moravu i vidite tone i tone otpada kako pluta tom rekom, vidite milione plastičnih flaša i pitate se ko je to bacio, da li neko iz Beča, Berlina, Rima ili Brisela, ili su to bacili ljudi koji žive u ovoj zemlji?
Ja bih veoma voleo kada bih mogao u okviru ove rasprave da kažem kao moj uvaženi kolega Dejan Nikolić iz Sokobanje ili Bojana Stanojević iz Vrnjačke Banje da i ja dolazim iz neke ekološke sredine, iz neke ekološke opštine.
Ja, na sreću, dolazim iz Kruševca, ali nažalost, DS ne vrši vlast u Kruševcu. Gospodine ministre, u gradu Kruševcu bavljenje ekologijom je postao unosan partijski biznis. Bavljenje ekologijom kod nas u Kruševcu je postalo stranačko pitanje. Ekologijom se bavi isključivo jedna stranka, jer ona vrši vlast i prigrabila je sve resurse koji se tiču ekoloških problema u svoje ruke.
Pre mesec dana unutar te stranke, a reč je o SRS, došlo je do ozbiljnog sukoba i taj sukob nisu izazvali predstavnici opozicije, već sami čelnici SRS.
Onda smo mi Kruševljani saznali da se u okviru lokalnog ekološkog plana u gradu Kruševcu nalaze neka novčana sredstva koja su zloupotrebljena, kroz uređenje obale Rasine za izgradnju terena za odbojku na pesku.
Znate, u gradu Aleksandrovcu u vreme "Župske berbe" postoji jedan divan običaj, postoji fontana vina. Mi u Kruševcu imamo česmu sa koje ne teče vino, ali uređenje i održavanje te česme košta nekoliko miliona dinara, kao da na toj česmi građani Kruševca piju šampanjac, a ne običnu vodu.
S druge strane, u Kruševcu postoji jedan ozbiljan problem, zaista govorim kao Kruševljanin u ime ljudi koji žive u centru grada Kruševca, u Obilićevoj ulici, Kosančićevoj, Ace Aleksića, u Topličinoj, na Trgu kosovskih junaka, jer ti ljudi u noćnim satima ne mogu da spavaju zbog prekomerne količine buke koja se emituje u tom gradu.
Smeta mi, zaista, kada neko dođe u parlament u majici sa kratkim rukavima kao da prodaje sladoled na Tašmajdanu, a ne da ovde prodaje maglu, ali to je njegova lična stvar kako će se pojaviti u parlamentu. Međutim, ako su gospođa Gordana Čomić i gospođa Slavica Đukić-Dejanović uspele da uvedu red u ovaj parlament, tako da mi prisustvujemo civilizovanoj raspravi, mislim da može da se uvede red i u gradu Kruševcu tako da ovi lokalni ekološki problemi ne budu stvar koju rešavaju političke stranke, koje kroz mesec i po dana izađu i jedna drugu optužuju ko je kriv zbog te situacije. Treba doneti sistemske zakone i prava je sreća što mi danas donosimo i zakon koji će regulisati nivo buke u gradu Kruševcu, Čačku, Kraljevu i Užicu, ali je bitno da taj zakon bude sprovodiv.
Kao što je kazao kolega Munir Poturak, da više nećete koristiti cigarete, to je dobro, da bi mu se pomoglo zakonodavac je propisao kaznu od pet hiljada dinara i može da ga stimuliše sasvim dobro, kao što gospođa Čomić može da stimuliše sve one koji promaše ponašanje u ovoj sali.
Smatram da bi resorno ministarstvo moglo da povede računa o onim lokalnim sredinama koje nisu u stanju da brinu o svojim građanima na adekvatan način i gde je ekologija postala privatni resurs za bogaćenje ljudi iz jedne političke stranke, a ne problem koji treba rešavati onim sredstvima koja su građani Kruševca kroz budžet opredelili za tu namenu.
Imamo u Kruševcu i drugih problema. Za uređenje cvećare potrošeno je 45.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za taj novac je mogla svaka ulica da dobije kantu za otpatke, a ne da se uređuje cvećara. Zbog toga je podignut optužni predlog i nalazi se na stolu tužioca.
Nije meni namera da loše govorim o svom gradu Kruševcu, ali moram da iznesem one probleme koji u njemu postoje. Naravno, građani Srbije prepoznaju te probleme.
To se videlo na nedavnim izborima u Kovinu, gde je politička stranka koja je ovako loše rešila te probleme u Kruševcu kažnjena – više je bilo nevažećih listića nego što su osvojili, kao i u Vrnjačkoj Banji, uostalom. Naravno, kao Demokratska stranka, kao stranka koja je odgovorna, kao koalicija ZES, moramo da vodimo računa o kvalitetu zakona koji se donose, ali kroz institucije sistema moramo voditi računa i o sprovodljivosti tog zakona. Kako se zakon sprovodi je jednako važno, kao što je važno kako se zakon donosi.
Za kraj hoću da vam pročitam nešto iz današnjeg časopisa „Danas“, prilog čitateljke Violete Ž. o tome kako deca u Pančevu broje kada se igraju žmurke – metan, etan, propan, butan, pentan, heksan, heptan, oktan, nonan, dekan.
Duboko sam uveren da će posle ovih zakona i u Srbiji deca brojati – jedan, dva, tri, četiri, pet, da će zakonodavac brojati deset, dvadeset, trideset, 500.000 dinara kazne, i duboko sam ubeđen da zemlja koja je u stanju da pobedi đubre tek onda može računati da će demokratija procvetati. Samo ruže cvetaju, uz đubre demokratija ne cveta. Zahvaljujem.