Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe ZES, ali svakako ću se osvrnuti na neke od diskusija prethodnika i ono što smo čuli u ovoj sali.
Meni je, kao i većini mojih kolega, kada neko govori o budžetu i kada kritikuje budžet, sasvim razumljivo da opozicione stranke kritikuju budžet, ali, iako sam već tri godine narodni poslanik, prosto mi je neshvatljivo da neko konstantno ili kontinuirano, kad god je bilo koja rasprava o bilo kojoj temi, koristi priliku da kaže da je Srbija 2001. godine dobila mafijašku vladu.
Poznavao sam pokojnog premijera Zorana Đinđića. Kao i većina ljudi i građana Srbije, a kao i sve moje kolege, veoma poštujem to što je dr Zoran Đinđić uradio kao predsednik Vlade, ali naravno, razumem činjenicu da neki ljudi danas kada u Republici Srbiji Vrhovni sud po ko zna koji put tom Legiji, koji je ubio Zorana Đinđića, presuđuje 40 godina zatvora, u besu i gnevu zbog toga što je pravda konačno uzela mač u ruke i zamahala nad kriminalcima, da u besu i gnevu zbog toga što kriminalci dobijaju 40 godina zatvora i više neće imati njihov lider s kim da igra šah, dok je Legija 40 godina u zatvoru, znam da mora da spomene mafijašku vladu Zorana Đinđića i da na mrtvom čoveku iskali svoj bes.
To više govori o tim ljudima koji koriste takve argumente u raspravi u budžetu, nego o Zoranu Đinđiću, jer vazda je u Srbiji bilo velikih ljudi i rađaju se veliki ljudi, ali uz velike ljude rađaju se i mali ljudi, zaokupljeni svoji strahovima, požudom, pohlepom i niko ne obraća pažnju na takve ljude. Takvi mali ljudi su vazda spremni da velike ljude gurnu na žrtvenik.
Ima u kancelariji Kluba ZES jedna velika i lepa slika. Ne znam ko je autor, ali je prelepa.
Ako hoćete tu sliku da sagledate, da je vidite i da uživate u njenoj lepoti, morate malo da se odmaknete od nje.
Tako vam je i sa ljudskom istorijom. Ako hoćete da vidite veličinu jednog čoveka, morate malo da se odmaknete od njega, da pokažete osnovno vaspitanje i dostojanstvo, pa onda da uživate u veličini tog čoveka. Ako stanete suviše blizu i pljujete na tu sliku, neće ta slika biti ništa ružnija nego što jeste, ali će se ta pljuvačka vraćati na vas i padati po vama, jer pljuvati na zvezde je nemoguće.
Sada hoću da vam kažem nešto i o raspravi koju sam čuo u ovoj sali i kojoj sam prisustvovao kao narodni poslanik, jer već drugu godinu mi usvajamo budžet Republike Srbije i zaista sam fasciniran pojavom ljudi kojima se svakog dana priviđaju izbori, a više sam fasciniran pojavom ljudi koji stalno kukaju kao kukavice. To ništa ne valja.
Sve je propalo, sve se osušilo, sve je odnela poplava, sve su odneli vetrovi, vihori. Hajde da ništa ne radimo, ni da oremo, ni da sejemo, ni da kosimo, ni da žanjem, ma ni zube da ne peremo, samo ćemo da kukamo.
Ostavite gospodo kukavicu kao stranački simbol, uzmite Cecinu pesmu „Kukavica“ kao stranačku himnu, ionako ona peva na stranačkim skupovima, pa samo kukajte, a pustite nas koji verujemo u evropsku budućnost ove zemlje, koji znamo da je teško, ali da se teškoće savladavaju radom. Pustite nas da radimo i pustite građane ove Srbije da žive životom dostojnim čoveka. Nemojte plašiti ljude.
Prošle godine ste pričali kako su banke propale, pa je narod pohrlio u banke da podigne svoje devizne depozite i onda je krio novac u slamaricama, napravili su se redovi ispred banaka. Koja je banka propala? Nijedna. Gde ste sada vi što ste tvrdili da su banke propale? Nigde. Proizveli ste veliku ekonomsku štetu svojom kuknjavom, ali vas nigde nema.
Prema tome, nemojte samo kukati. Ako vam je do kukanja, vi kukajte za svoj groš u svojoj kući, ali nemojte pred kamerama plašiti građane, znaju građani da je teško i znaju da je kriza i da je velika nezaposlenost. Dajte neka konkretna rešenja. Gde vam je ta opoziciona pamet bila kad ste bili na vlasti?
Mi danas jedva vraćamo dugove koje su neki ovde koji najglasnije kukaju i biju se u grudi nejačke ostavili. Mi ovde jedva vraćamo dugove za poslove bez tendera. Mi ovde i dan-danas vodimo međunarodnu arbitražu za neke sporove koji su nastali u vreme te vlasti.
Zaista ću da kažem da ima u opoziciji i vrlo razumnih kritika. Čuo sam malo pre lidera LDP i gospodina Maraša, koji su dali neke konstruktivne predloge, ali kada kritikujete, takvu kritiku razumem i podržavam, jer to je kritika gde vi ponudite rešenje, pa kad ponudite rešenje, onda je u redu kritikovati, ali kada kritikujete samo kritike radi, da biste se dodvorili biračima, to nije konstruktivna kritika, to je demagogija, to je dodvoravanje biračima.
Jer neki koji najglasnije kukaju imali su poziciju do juče da sede u Vladi i da pokažu svo znanje, sav raskoš svog talenta. Sve što su mogli da urade, oni su imali odrešene ruke da urade i onda ispada da oni u stvari tek progledaju i prohodaju u trenutku kad odu u opoziciju.
Zato je delotvorno da što duže ostanu u opoziciji, jer iz opozicije njima naviru te vrle ideje i zato je najteže biti u opoziciji prvih 20-30 godina, a posle će se valjda navići, pa će prestati da kukaju i početi nešto da rade. Do tada će Srbija uveliko biti u EU.
Uostalom, kako kaže naš narod - ko se u Moravi udavi, veće mu more ne treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, kada govorite o Vladi Zorana Đinđića da ipak govorite s velikim poštovanjem, o jednom čoveku koji je sebe ugradio u ovu državu, njenu slobodu, njeno dostojanstvo, jer taj čovek kada je postao predsednik Vlade vratili smo ovaj grb, himnu, dostojanstvo i ponos ove zemlje.