Poštovana gospođo Brnabić, gde je gore Milan Radojičić na balkonu, nešto ga ne vidim? Sakrili ste ga, nema ga među ovim dopisnim članovima „Informera“ iz Skupštine Srbije. Valjda gazda Hil juče bio, pa ste ga sakrili, ko i Marka Đurića što ste sakrili.

Kada već govorite o Hrvatima u Vladi Republike Srbije, ja sam ponosan da je čovek član Vlade Republike Srbije, gospodine Žigmanov, ali ovo je vaš odnos prema Hrvatima. Ovo je radikal Aleksandar Vučić jula meseca 1997. godine, koji kaže – ponosan sam što smo jednu ustašku porodicu iselili iz Zemuna. Sram vas bilo zbog toga. I kada polažete zakletvu danas, ne nad Ustavom da se zakunete, nego…

Poštovana gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 27. Vi ste ovde dužni da vodite red na sednici Skupštine. Malopre smo videli jednog narodnog poslanika kako je pokazao malu flašu vinjaka. Skupštinsko obezbeđenje tu flašu nije iznelo. Niko od narodnih poslanika SNS nije izneo. Sad čujemo diskusiju i vidimo kako je vinjak završio. Molim vas, zabranjeno je unošenje alkohola u Narodnu skupštinu, a ne samo konzumiranje u… (Isključen mikrofon.)

Član 27, gospođo Brnabić.

Sa Orlićem nismo uspeli zato je i dobio nadimak „Sima gluvać“, jer nije čuo opoziciju.

Pazite, repertoar nadimaka koji stoje kod Nušića je veoma bogat. Nemojte, ima „Čede brbe“, ima „Laze cvrce“, „Srete numere“, nemoj da ponesete…

Poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 97. i tražim da predsednik... Predsednik poslaničke grupe ima pravo predloži duplo vreme, odnosno duže vreme rasprave za izbor Vlade, pa predlažem Narodnoj skupštini, s obzirom da se bivši predsednik Srpske napredne stranke pozvao na rad i da treba da radimo, hajde da pokažemo da ste spremni da radite i da damo duplo vreme da raspravljamo o izboru Vlade.

To je vrlo važna tačka dnevnog reda i da damo duplo vreme.

Hvala.

Gospođo Brnabić, reklamiram povredu Poslovnika član 27. gde kaže da se vi starate o primeni ovog Poslovnika.

Meni sada kao narodnom poslaniku, koji sam poslanik u pet saziva, nije jasno po kom osnovu je Milenko Jovanov dobio pravo na repliku? Samo to. Ko je pomenut. Vas je pomenuo. Nisam to čuo.

Poštovani građani Srbije, ovako to izgleda kada lopove uhvatimo u krađi izbora, a oni reše da se šegače sa državom, sa pravnim poretkom, sa Ustavom, sa zakonima, sa ugledom Srbije, sa budućnošću Srbije.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj nezajažljivoj želji za vlašću i njegovoj pohlepnoj alavosti kada je reč o moći, o uticaju, o pljačkama budžeta, a pre svega zahvaljujući njegovoj žudnji za samovlašćem, Srbija se nalazi u najvećoj političkoj krizi u 21. veku.

Objašnjavali smo vam da se politička kriza prevazilazi dijalogom, argumentima, činjenicama, dogovorom svih učesnika u političkom životu, a ne ćutanjem Ustavnog suda i svih uzurpiranih institucija.

Na naš jezik argumenata i činjenica, odgovarali ste jezikom nagomilane bahatosti i primitivizma, najprizemnijim uvredama.

Na naše dokaze o izbornoj krađi odgovarali ste ismevanjem, na našu dobru volju i pruženu ruku odgovoriste jezikom ciničnih opaski. Kad niste hteli dogovor da postignete milom, sada hoćete Hilom.

Nažalost, kažete da su pred nama nikada teži i neizvesniji događaji, da nikada nismo bili u težoj situaciji i da nam treba jedinstvo. Ako smo u nikada težoj situaciju, ko je Srbiju doveo u tu situaciju? Naravno, režim Aleksandra Vučića. Sada hoćete jedinstvo sa onima koje ste ovako vređali 12 godina, najpogrdnijim nazivima, pretili nam, vređali, iznosili laži o nama, sada hoćete neko jedinstvo.

Ostanite vi ujedinjeni sa vašim koalicionim partnerom Aljbinom Kurtijem, ostanite ujedinjeni sa Belivukom, sa Belivučićem, sa Belivučićevićem, sa Dijanom Hrkalović, a mi ćemo sa građanima Srbije, pa ćemo negde da se nađemo. Mi ćemo ostati uz naše građane, uz naše gradove i sela, uz našu zemlju, uz našu jedinu otadžbinu, a vi izvolite sa ovima sa kojima ste Srbiju doveli u krizu, jer nema mosta gde mogu da se nađu pravda i nasilje, mudrost i glupost, poštenje, izopačena pokvarenost, dobro i zlo, sloboda i ropska pokornost koju nam nudite kao vaš jedini politički program.

Danas ne samo Aleksandar Vučić, svi u ovoj sali znaju da ste pokrali izbore koji su održani 17. decembra 2023. godine, jer to i nisu bili izbori, već najobičnija farsa u režiji političkog krila, organizovanog kriminala koji vlada ovom zemljom od 2012. godine kada smo imali poslednje poštene i slobodne izbore. To ne kažem ja, to vam kažu svi mediji od Australije i Japana do Čilea i Argentine, to vam kažu nezavisni posmatrači, nezavisni domaći mediji, to vam kažu i ovi inostrani posmatrači koje ste pozvali na poziv Aleksandra Vučića i gospođe Ane Brnabić da dođu u Srbiju, oni su došli i kazali da nikada nisu videli ovakvu krađu.

Konačno, nedavni izveštaj posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju kaže da se napredni „titanik“ nasukao na svoju santu leda 17. decembra. Oni nepobitno konstatuju izbornu krađu, oni tvrde na pet mesta u svom izveštaju da je bilo kupovine glasova, oni na više desetina strana pišu o nepravilnostima koje su videli, oni kažu da se krađa dešavala od seljenja birača sa teritorije gde su izbori raspisani na teritoriju gde nisu raspisani, do kupovine glasova za 2.000 dinara.

Poštovani građani Srbije, nije sramota biti siromašan u Vučićevoj Srbiji. Ali, ako Aleksandar Vučić smatra da neko treba da mu proda glas za dve, tri hiljade dinara, on te ljude ne smatra siromašnim, već jeftinim.

Istoričari, sociolozi, psiholozi daće odgovor kako smo mi kao narod koji se upisao u besmrtnost rečenicom Miloja Pavlovića u Šumaricama – pucajte, ja i sada držim čas, došli do rečenice – ne mogu da se bunim jer imam posao.

Mi ne možemo dozvoliti da predizbornu tišinu zameni postizborno ćutanje. Uhvaćena u krađi antidržavna koalicija predvođena Aljbinom Kurtijem i njegovim potrčkom Aleksandrom Vučićem rešila je da pregovara sa svetom po principu, - evo vam sve, evo vam i Kosovo i Metohija, evo vam tablice. Da li se sećate građani Srbije ovih tablica? To je Aleksandar Vučić dao Aljbinu Kurtiju kada je uhvaćen u izbornoj krađi i dao je sve ono što je rekao da neće dati i Gazivode i EPS, dao je i pasoše i lične karte i članstvo u Savetu Evrope.

On pregovara sa svetom, moj poslednji uslov – pristajem na sve, samo me u vlast ne dirajte, samo me ne pitajte ništa oko tih izbora koje sam pokrao, oko tih porobljenih medija, oko tih institucija koje ćute. Daću Ukrajini koje god hoćete oružje, neka gori ruski grad Belogord, što je pandam Beogradu na dan državnosti Srbije, dok ga gađaju rakete „Grad“ nabavljene direktno od Srbije, neka se švercuje oružje, neka sve bude, ali hvala Banjskoj, naš poslednji uslov – pristajemo na sve. Tako je pregovarao posilni ambasadora Hila.

Kad Kurti kaže – skači, Aleksandar Vučić ne pita zašto, nego koliko visoko, koliko on treba visoko da skoči i Srbija nisko da padne da biste vi bili zadovoljni. Svaki kockar kada krene da gubi on reši da se vadi tako što proda najbolju kuću, imanje, šumu, proda grobove predaka, najbolju njivu, dajete najplodniju zemlju za rudnike i nuklearne elektrane. Sve vam je krenulo naopako u životu, toliko vam ide naopako da će neki i košulje da dobiju naopako na leđima da se zakopčavaju, a drugi će dobiti poprečnoprugaste.

Srbija se zahvaljujući režimu Aleksandra Vučića našla u nikad težoj situaciji od 1914. godine. Mi ne možemo dozvoliti da Aleksandar Vučić ostvari taj svoj ultimatum – ili ću ja po svaku cenu biti na vlasti ili Srbije neće biti.

Mi ne možemo dozvoliti, mi koji volimo ovu zemlju ne možemo dozvoliti da mafija kao i 1914. godine Srbiji uspostavi ultimatum – ili će biti onako kako mi hoćemo ili Srbije neće biti.

Mi ne možemo dozvoliti da se ispuni obećanje Aleksandra Vučića da on na kraju svog mandata ono obećanje – Srbija mora da nestane, to je bio vaš slogan, koliko se sećam, u izbornoj kampanji i da na kraju svog mandata kao njegov uzor Stipe Mesić kaže – moja misija je završena, Srbije više nema. Kao i 1914. godine kada smo se suočili sa ultimatumom Austrougarske, potražili smo saveznike u svetu. Tada su nam pomogli Rusija, Francuska, Engleska. Mi smo se za pomoć u odbrani našeg suvereniteta, u odbrani naše nezavisnosti obratili onima koji su i te kako zainteresovani da ovde u ovom delu Evrope vlada zakon, da vladaju prava i pravni poredak, da se poštuje Ustav Republike Srbije.

Član 2. Ustava Republike Srbije kaže da niko nema pravo da prisvoji suverenost od građana Republike Srbije koji vrše preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Krađom izbora vi ste prihvatili i prigrabili suverenost od građana Srbije. Ni lopovski režim nije sedeo skršenih ruku u odbrani svog samovlašća i svevlašća, jer biti na slobodi za Aleksandra Vučića za vas znači biti na vlasti, a biti na vlasti znači biti na slobodi. To je za vas jednako. Stavili ste znak jednakosti između sebe i države. Nemojte molim vas nikada da stavljate znak jednakosti između vašeg režima i države Srbije.

Kakve vi veze imate sa državom Srbijom? Kakve vi veze imate sa Republikom Srbijom sem što ste posle 112 godina srpski dinar proterali sa KiM, jer ste uhvaćeni u izbornoj krađi i rešili ste da na taj način trgujete sa vašim koalicionim partnerima.

Znate zašto ste to uradili? Tako se ponašaju svi izdajnici mafijaši i lopovi i naravno da ne osećate nikakvu odgovornost. Nijedna pahulja u lavini koja je srušila selo ne smatra da je odgovorna, jer ima rezervu padinu od Aljbina Kurtija. Krađom izbora i svime što ste uradili u Srbiji za proteklih 12 godina prevazišli ste mnoge okupatore u mržnji prema Srbiji. Nije vam to bilo dovoljno. Sada sa vašim bratom, kako ga zovete, Erdoganom pripremate rezoluciju o genocidu u Srebrenici, jer to je vrhunac vaše politike – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotine Muslimana.

Hvala vam, gospođo Brnabić. Završiću brzo. Izdržite.

Izdržite. Izdržite.

Gospođo Brnabić, kako je…

Kako ne razumete. Evo uštinuo sam se. Ja volim Aleksandra Vučića, ja volim da on odgovara. Ja volim da bude procesuiran. Ja volim da na kraju mandata završi u zatvoru za ovo što je uradio Srbiji. Kako to ne razumete? Ja ovo radim iz čiste ljubavi a ne iz mržnje i što svuda vidite mržnju? Zato što gledate u svoje srce. Pogledajte malo oko sebe. Videćete toliko ljubavi u nama ka vama. Mi smo lek za vas. Ja sam srđanomicin za vas, prihvatite lek, pustite da lek deluje malo molim vas.

Moram da se vratim na ovu rezoluciju o Srebrenici. To je vrhunac vaše politike. Vi ste, gospođo Brnabić, hvalite da ste prijatelj sa Aleksandrom Vučićem. Pitajte ga molim vas – kako je mogao u ovoj Skupštini da se ne uštine a da kaže – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. Jel mislite da samo muslimanske majke posle toga zakukaju? Pa ne, kukaju i srpske majke. Vidite koliko je strahota ostalo posle toga.

A onda kada je stigla presuda, onda ste rekli da je presuda Ratku Mladiću i svakom osuđeniku u Hagu presuda srpskom narodu. I opet narod isturen ispred vaše politike. Za to ne iskazujete nikakvo kajanje, zato što ne poštujete Ustav Republike Srbije. Jel vi imate rezervni Ustav, kao što je kazao moj prijatelj Ćuta?

Građani Srbije, evo, oni su se zakleli nad Ustavom republike Kosovo, koji kaže - ja, poslanik skupštine Kosova, zaklinjem se da ću časno i predano vršiti svoju dužnost i dostojanstveno predstavljati narod. I to je rekao čovek koji sedi ovde u vašim klupama, bio je ministar u Kurtijevoj Vladi. Koji ustav on poštuje? Ustav Srbije ili Kurtijev ustav? To je dilema koju mi imamo.

Za kraj, moram da vam kažem da imam za vas jednu dobru vest i jednu lošu vest.

Dobra vest je - izborićemo se za slobodu. Ali, kada se izborimo za slobodu zajedno sa građanima Republike Srbije, mnogi ćete morati da odgovarate. Ovo ne može besplatno, verujte. Odgovaraćete, ne samo za krađu izbora, nego i za Jovanjicu, Krušik, Staniku, Olivera, Vladimira Cvijana! Moraćete da odgovarate. I neće biti amnestije.

Mafiju na robiju! Dole tiranin! Živela slobodna Srbija!

Biće vrlo kratko.

Član 107. Molim vas, 28. nije holidej, nama pravoslavnim hrišćanima je praznik Cveti, 2. maja, nama pravoslavnim hrišćanima je Veli četvrtak, ne holidej i 3. maja nama pravoslavnim hrišćanima je Veliki petak.

Molim vas da to ne bude samo holidej u ovoj sali. Molim vas, najljubaznije. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

I onda smo videli da imate dva aršina. Videli smo da malo slabije i vi kao gospodin Orlić čujete ovu desnu stranu i ove reči poslanika kojima bonton viri iz unutrašnjeg džepa sakoa, gde su neki u ovoj sali pokvareni, podli, zli, piju krv i to nam kažu ljudi koji su podbuli od narodne krvi, kao krpelji, pa možemo tako da razgovaramo, ali nećemo nigde…

Poštovana gospođo predsedavajuća, ovaj amandman koji kaže – briše se, jedan od amandmana koji su moje kolege probale da poprave ovaj zakon, ali smo čuli ovde nekoliko važnih stvari i poređenja Srbije sa jednom razvijenom evropskom državom koja ima razvijene postulate demokratije gde se izbori svakako ne kradu.

Vidite ja potičem iz neke građanske porodice i za ove prijatelje Srbije koji su došli, kao prijatelji, ja neću pominjati ime jer duboko cenim to što rade, moram da napomenem, imao sam pet godina kada sam prvi put čuo za Francusku. Pitao svog dedu da mi objasni gde je Francuska. Moj deda Božidar Milivojević bio je heroj oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, prišao je mapi Evrope i kazao – vidiš sinko, vodite računa moj deda je bio trostruki nosilac Karađorđeve zvezde, borio se protiv takvih, nemojte da dobacujete, borio se za Srbiju protiv takvih kao vi.

Dakle, bio je narednik za teškim mitraljezom. Kada sam ga pitao gde je Francuska, prišao je karti i kazao – vidiš sinko možda se Francuska nalazi tu na karti, možda je tu nađeš, a onda je otkopčao svoju košulju i pokazao mi je grudi, mesto gde ga je na Gruništu kada je stradao Vojvoda Vuk, a on je bio komandant juriške čete Vojvode Vuka, pogodilo zrno i kazao – Francuska je u srcu svakog Srbina, jer mi nikada nećemo zaboraviti kako nam je Francuska pomogla zajedno sa Rusijom i Engleskom 1914, 1915, 1916, 1917. i 1918. godine.

Ja sam vaspitan u jednoj tradicionalnoj srpskoj porodici i nikada kao neki nisam delio ljude na one koji se krste, križaju ili klanjaju. Nikada nisam pretio pripadnicima drugih nacionalnih manjina. Sačuvaj me Bože da kažem, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu ovih ili onih. To nikada iz mojih usta niste mogli da čujete.

S druge strane, deda mi je kazao da je Francuska uređena zemlja u kojoj se poštuje Ustav, pa ja očekujem da i oni koji iz Francuske dođu ovde kao gosti poštuju Ustav moje zemlje, a član 102. Ustava Republike Srbije kaže da narodni poslanik ne može da obavlja drugu javnu funkciju. Znam da vi sedite u stranci gde ovde ima ministara, evo je tehnička premijerka, koji i tehnički premijer i predsednik Narodne skupštine, ali oni koji su direktori vladinih kancelarija ne mogu da budu narodni poslanici, mora da se opredele da li će biti tamo ili ovamo, da li će poštovati Ustav svoje zemlje, kao što je poštuju i onda poštuju zemlje gde su gosti. Pristojno je poštovati Ustav jedne zemlje.

Vidite 1999. godine tokom NATO agresije dva moja brata su otišla da brane Srbiju. Jedan je teško ranjen u bombardovanju NATO avijacije, ja nikada nisam pitao da li ga je bombardovao francuski, američki ili nemački avion i taman posla da zbog toga ja sada kažem da je kriv ceo francuski, nemački ili neki drugi narod.

A vidite, zamislite mene da dođem u Francusku, da se kandidujem, postanem poslanik, dešava se, ima ljudi iz Srbije koji u austrijskom parlamentu, nemačkom parlamentu, postanu narodni poslanici. I, onda dođem u Francusku i kažem, dobar ste vi narod, ali vi ne znate kako je dobar Anri Filip Peten. Taj Peten je fenomenalan čovek, nema veze što je bio u Višijevskoj vladi kolaboracionista sa fašistima, ali on je dobar čovek i ja ga podržavam, meni se sviđa, on je bio ratni komandat mog dede u Prvom svetskom ratu, rođen je 1856. godine, evo za dva dana će mu rođendan, 26. aprila. E, vidite, on je fenomenalan čovek, onda mi Francuzi kažu, pa da on je bio heroj bitke kod Verdijana 1917. godine. Ali, vidite on je u Drugom svetskom ratu bio kolaboracionista sa fašističkim vlastima, deportovao Jevreje u koncentracione logore.

Važno je gospođo Brnabić, zbog ovog aplauza malo pre koji smo čuli, jer ja ovu zemlju nemam rezervnu, verujte, mnogo je volim. Razumete me, zaista je mnogo volim.

Znam da vam se neće svideti ovo što ću kazati, izvinjavam se unapred što ću vas uzbuditi. Ja znam da vas to uvek uzbudi, oprostite.