Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Rakić, pažljivo sam slušao ovu prepodnevnu raspravu svojih kolega iz opozicije i danas u toku popodneva. Na dnevnom redu su dve tačke - Predlog o izboru Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i sada popodne, kada imamo Predlog o izboru zamenika javnih tužilaca koji je podnelo Državno veće tužilaca.
Mogu da vam kažem da sam zaista pažljivo slušajući ovu raspravu čuo mnoge argumente koji su pre svega političke diskvalifikacije svega što je urađeno u reformi pravosuđa, a tek onda argumenti koji imaju uporište u činjenicama i uporište u stvarnom stanju.
Kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom, a ne kada smo došli na vlast, kako neki kažu, mi smo dali nekoliko obećanja, kada je reč o pravosuđu, a pre svega bilo je obećanje da ćemo uraditi toliko neophodnu reformu pravosudnog sistema.
Sada neki koji dobacuju, a koji kažu da je reforma pravosuđa upropastila pravosuđe u Srbiji, moraju da daju jasne argumente kako to sagledavaju. Jer, kada pogledamo sve ono što smo imali, kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom i ono što imamo danas, moram da ih demantujem sa nekoliko argumenata.
Prvo, BIA je zaista imala ključnu ulogu, ali ne u izboru tužilaca sudija, već u hapšenju Radovana Karadžića ili dr Dabića. Vidim da nezadovoljni pacijenti i dalje dobacuju. Imala je BIA ključnu ulogu u hapšenju Ratka Mladića, u hapšenju Gorana Hadžića, u razbijanju Šarićevog klana, ali je Tužilaštvo za organizovani kriminal zahvaljujući tome što su poslanici većine, i podvlačim i ponavljam građanima Srbije, neki kažu da to nije važno, neki kažu da je to važno, smatram da je to suštinski važno, poslanici ove vladajuće većine, i na to sam veoma ponosan, doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. I tu se pokazalo kako se zaista zadaje odlučujući udarac organizovanom, ali i svakom drugom kriminalu.
Niko više ne može da uživa u plodovima svojih kriminalnih aktivnosti, već ono što je na nezakonit način stečeno, a neki su mi se smejali kada sam govorio da će se pored mnogih kuća, imanja nalaziti table gde će pisati – vraćeno u korist građanima Srbije od kojih je i oteto. Mnogi su mi se smejali kada smo taj zakon izglasavali i kada sam obrazlagao da će se to desiti.
Danas kada pogledamo sa koliko novca je popunjen budžet Republike Srbije jasno je da smehu nije bilo mesta, ali kada vidimo očajanje kod onih koji su računali da mogu da finansiraju određene aktivnosti tim novcem, danas kada vidimo njihov bes i gnev, danas razumemo zašto nisu glasali za taj zakon tada.
Postavlja se pitanje – zbog čega mi danas biramo ove pomoćnike tužilaca? Sada neki kažu – čekajte, da li se u tim mestima povećao broj stanovnika, nije se smanjio? Pa je onda argument – od kad je DS preuzela odgovornost da upravlja ovom zemljom, navodno se ne znam koliko smanjio broj stanovnika. Smanjenje broja stanovnika u Srbiji je trend koji traje od 1990. godine. Te godine smo imali zaista godine blagostanja zahvaljujući Anti Markoviću, kada je nemačka marka vredela onoliko koliko je vredela i kada je dinar bio konvertibilna valuta i kada su zaista građani Srbije postigli određeni standard. Pa, uprkos tom velikom standardu koji smo tada imali zabeležili smo smanjenje broja stanovnika već sledeće godine na popisu, 1991. godine.
Činjenica je da i danas dolazi do smanjenja broja stanovnika, ali ne tako što se glave gube u ratovima iz kojih izlazimo kao pobednici, ali bez teritorija. Činjenica je da i danas imamo taj negativan trend sa kojim se suočavaju mnoge države sveta. Nažalost, u Srbiji je prilično izražen. Ali, zašto taj argument koristiti kada je reč o izboru ovih tužioca i šta je razlog, da li je zaista obećanje ili smanjenje broja stanovnika mogućnost efikasnog pravosuđa, mogućnost da se ta tužilačka funkcija obavlja na odgovarajući i efikasan način ili je reč o nekim drugim argumentima? Ne delim mišljenje da ovde imamo argument da je došlo do povećanja broja stanovnika i da mi to nismo uradili kako treba. Jednostavno, život i praksa nameću određena rešenja i kažu najbolje da li je nešto urađeno kako treba i gde treba pojačati, gde ne treba pojačati. Nema nikakvog problema da kažemo – dobro je, u prvom trenutku smo dali jednu određenu kvotu, sada je povećavamo, da bi se to pravosuđe učinilo efikasnijim.
Kakva je reč o malim mestima? Takva da ja znam kakva je bila situacija u malim mestima u Srbiji. Imali smo situaciju da je suprug sudija, žena tužilac, dever radi u policiji, sin radi kao advokat, a kum kao veštak, mesto ima 20.000 stanovnika, pa čik ti majčin sine dobij sudski spor ako te taj ne zastupa.
Ima mnogo razloga da se uradi ozbiljna analiza svega što je urađeno, ali opet kažem, gospođo predsednice, kada budemo završavali naš mandat, mi ćemo biti ponosni ne na broj zakona koji smo doneli, već na reforme koje smo sproveli u ovoj zemlji i nećemo imati nijedan razloga da se stidimo bilo kog zakona koji smo doneli, bilo koje rezolucije, bilo kog slova iz zapisnika sa svih ovih sednica, jer sve što smo uradili, uradili smo časno, odgovorno, pošteno, želeći da ovu zemlju modernizujemo, ali želeći i da dobijemo efikasno pravosuđe gde se zakon neće donositi na osnovu materijalne snage klijenta, niti kao u vreme Kaligule kada uzme papire pa stavi u desnu ruku jednu stranu, u levu drugu i onda izigrava terazije i tas, odlučuje ko je u pravu. Ovde se sudski postupci vodi snagom argumenata, snagom istine i to je činjenica.
Ima uvek nezadovoljstva. Čovek čim dođe na sud automatski je nezadovoljan, čim je došao u situaciji da se pojavi pred sudom, naravno da nije zadovoljan.
I uvek će imati, zbog nasleđa koje imamo, rezerve i uvek će biti ljudi koji će imati sumnju i skepsu da li je to baš tako presuđeno kako odgovara. Uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni dužinom sudskim postupaka, uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni načinom na koji je presuđeno, ali generalno posmatrano, mi smo učinili pravosuđe mnogo efikasnijim, a pogotovo zakonima koji smo doneli, mi smo zadali jedan odlučujući udarac borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovanom kriminalu smo zadali zaista udarac kakav je trebao da ima i demonstrirali smo moć i snagu pravne države. To ne kažem ja, to kaže pun Centralni zatvor, iz koga baš, na nečiju žalost, nije tako lako pobeći. Jer, kao što ste videli, neki pokušavaju da pobegnu, ali ima tu pripadnika i službe obezbeđenja i žandarmerije i sve što je juče moglo da izgleda kao jedan dramatičan dan, danas izgleda kao slučaj koji je razrešen i naravno da će se utvrditi kroz policijsku istragu ko je tim ljudima pomogao u pokušaju bekstva, ali kažem, neuspešnom pokušaju bekstva.
Kazaću nešto i o kandidatima koji su predloženi. Nije tačno da je Skupština Srbije protočni bojler gde nam se sva rešenja serviraju i nameću. Mi kao vladajuća većina i kao poslanici, ali kao individue, imamo uvek mogućnost da osporimo određene kandidate. Takođe, imamo mogućnost da za određene kandidate glasamo. Naravno, uvek ću iskoristiti svoju poslaničku mogućnost da dam svoje mišljenje o listi ovih kandidata koje ste predložili.
Naravno, vidim da je reč o mladim ljudima, vidim da je reč o ljudima koji su dali svoje biografije. Vidim da je reč o ljudima koji imaju određene ambicije, želje, koji su se potvrdili radeći posao kao savetnici ili kao šefovi kancelarija, ali zbog želje da se u narednih nekoliko, možda 24 sata, detaljnije informišem o tome da li su ovi ljudi politički angažovani, iskoristiću svoju poslaničku mogućnost i osporiti imenovanje dva kandidata. Reč je o Simić-Pajić Mileni i želim da dobijem dodatne informacije u narednim satima - da li je reč o politički angažovanoj osobi ili nije, da li ima politički angažman u određenoj političkoj stranci i o Marković Miodragu, polazniku Pravosudne akademije,takođe tražim. To ne znači da ćemo glasati protiv, za, ovako ili onako. Samo ovog trenutka osporavam, da bismo to stavili na posebno glasanje, da bismo proverili da li je reč o politički angažovanim ljudima i politički angažovanim licima. Ako tog političkog angažmana nema, nema nikakvog problema da ti ljudi budu izabrani.
S druge strane, želim dodatne informacije o nekim drugim kandidatima. Želeo sam te druge informacije i dobio sam te dodatne informacije pre početka ove sednice. Tako da, u tom kontekstu kažem, osporavam izbor Simić Pajić Milene i gospodina Marković Miodraga, jer želim dodatne informacije u narednim satima, da li je reč o politički angažovanim licima ili ne.
Takođe., želim da vam kažem da smo mi kada smo preuzeli odgovornost da se bavimo reformom pravosuđa bili svesni rizika koji prihvatamo. U ovoj zemlji kada je reč o pravosuđu, problemi su godinama gurani pod tepih. Niko nije hteo da radi bolne stvari, niko nije hteo da se bavi stvarima koje nisu mnogo popularne. Bilo je političara koji su želeli da uvek budu demagozi, da uvek nađu razloge da teške poslove, neprijatne poslove, prebace na breme odgovornih ljudi i da uvek mogu prstom da upere u njih i kažu – au, šta ste vi uradili, ali nikada nisu pokazali spremnost i odgovornost da prihvate izazove, da prihvate rizike tih izazova, da sprovedu neke mere koje možda nisu popularne.
Mi se ne bavimo populističkom politikom, bavimo se politikom koja ima za cilj da modernizuje ovu zemlju, da sprovede reforme. Zaista se ne bavimo politikom koja kaže da smo nepogrešivi i da sve što mi radimo, radimo najbolje moguće. Često su naša rešenja, na žalost, jedino moguća iako nisu vrlo popularna. Kada ste prinuđeni to da prihvatite, to jedino moguće rešenje, nekada nije mnogo popularno, ali je dobro i za nas i za građane ove zemlje, jer neko jednog trenutka mora da zasuče rukave i da posao uradi. Kažem, ne zbog sopstvene popularnosti, ne zbog toga što se borimo za vlast, već zbog toga što želimo da u svim budućim sazivima Skupštine ostavimo mogućnost da se bave nekim drugim životnijim temama, a da jednom za svagda počnemo da uređujemo kuću od temelja.
Nezavisno pravosuđe, institucije tog nezavisnog pravosuđa su svakako jedan od demokratskih temelja ove države. Naš zadatak je da te temelje čuvamo, jačamo, snažimo, da ih zajedno gradimo. Ne samo mi iz vladajuće većine, to je posao i opozicije. Da li će opozicija taj posao raditi sa nama ili ne, mogu prilike da pokažu. Ako hoćemo zdravu kuću na zdravim temeljima, onda je vreme da te temelje pravimo na najbolji mogući način. Taj najbolji mogući način je često i jedini način. Apsolutno sam uveren, gospođo predsednice, da ćemo na kraju našega mandata, imati čvrste temelje naše zajedničke kuće koja se zove Srbija. Zahvaljujem vam se.