Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti konkurencije je jedan od zakona koji su od suštinskog značaja za stvaranje funkcionalne tržišne privrede u Srbiji i za dalji napredak u procesu evropskih integracija. Zakonodavni okvir je ključni element poslovnog okruženja i u tom smislu harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje privrede Srbije u zajedničko tržište EU.
Verujem da će se ovim izmenama i dopunama unaprediti kvalitet propisa, što će imati uticaj na povećanje produktivnosti i podizanje kvaliteta i raznolikosti ponude roba i usluga, tako da će koristi imati cela poslovna zajednica, potrošači, kao i država kroz širenje i jačanje poreske baze.
Podizanje stepena harmonizacije propisa sa pravnim tekovinama EU predstavlja korak dalje ka dostizanju evropskih standarda u pogledu funkcionisanja privrede, jer proces evropskih integracija treba posmatrati kao instrument za sprovođenje i ubrzavanje procesa transformacije u uspešnu i funkcionalnu tržišnu privredu koja će moći da odoli pritiscima konkurencije na zajedničkom unutrašnjem tržištu EU.
Ohrabruje činjenica da je ovaj propis proizašao na određeni način iz prakse Komisije za zaštitu konkurencije, odnosno da je rezultat uočenih nedostataka u postojećim zakonskim rešenjima koja su imala negativne efekte u primeni.
Pametna regulativa podrazumeva ne samo kreiranje propisa, već i praćenje i ocenu njegove implementacije, naročito u dinamičnoj oblasti kao što je zaštita konkurencije. Vlada kao predlagač i resorno ministarstvo prepoznali su značaj inicijative regulatornog tela za izmenu zakona i potom kreirali propis u saradnji sa telom koje će ga i sprovoditi i primenjivati u praksi, uvažavajući mišljenje i preporuke Evropske komisije.
Posebno bih izdvojio značaj sledećih izmena: drugačiji pristup utvrđivanju dominantnog položaja baziran na tržišnoj snazi preduzetnika i privrednih društava, koja se utvrđuje putem zakonom propisanih i preciznih ekonomskih kriterijuma. Ovim se stvara predvidivo poslovno okruženje i povećava pravna sigurnost, jer su stranke unapred upoznate na koji način će komisija postupati u svim pojedinačnim slučajevima koji zahtevaju utvrđivanje postojanja dominantnog položaja.
Brisanje pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća možda će otežati postupanje Komisije za zaštitu konkurencije, ali će s druge strane zahtevati i omogućiti sagledavanje pravog stanja stvari na tržištu i svih elemenata koji utiču ili mogu uticati na dominaciju.
Takođe je značajno sankcionisanje kartela i zloupotrebe dominantnog položaja i kažnjavanje u procentualnom iznosu od ostvarenog prihoda, jer to predstavlja moderno dostignuće prava i politike zaštite konkurencije. Nije dovoljno samo utvrditi da je učinjena povreda konkurencije, već je nužno kazniti učesnika koji je zloupotrebio dominantan položaj ili učestvovao u kartelu i to tako da određena sankcija ima odvraćajući efekat i za druge učesnike na tržištu.
Iznos mere zaštite konkurencije se uplaćuje u budžet Republike Srbije, što omogućava Vladi da racionalnim angažovanjem ovih novčanih sredstava ostvari povratni pozitivni uticaj u cilju jačanja funkcionalne tržišne privrede. Stoga je jasno da javni interes nalaže produženje rokova zastarelosti za određivanje i eventualnu prinudnu naplatnu meru, kako bi se ostvarila puna i efikasna primena zakona. Postojeći rokovi zastarelosti, i to tri godine u kom periodu treba otkriti, npr. kartel, procesuirati isti, proći sudsku kontrolu, odluke i prinudno izvršiti, predstavlja zaista izuzetno težak zadatak i omogućava počiniocima da prolongiranjem i odugovlačenjem postupka izbegnu plaćanje mere.
U državama članicama EU, kao i u postupku pred Evropskom komisijom, rokovi su takvi da počinioci ne mogu da izbegnu sankcionisanje samo zbog proste činjenice protoka vremena. Ovom izmenom se postiže usklađivanje sa pravilima koja važe u EU.
Istovremeno, produženje rokova zastarelosti na razumnu meru povećava odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije koja će sada imati dovoljno vremena za preuzimanje svih radnji i punu i potpunu primenu zakona, u kojoj su stvoreni neophodni zakonski uslovi za sankcionisanje akata i radnji kojima se ograničava, narušava ili sprečava konkurencija.
Takođe, ova izmena ostavlja više mogućnosti za ostvarivanje načela saslušanja stranki i načela istine u postupku, što povećava pravnu sigurnost stranaka u postupku.
S druge strane kažnjavanje nije i ne može biti samo sebi cilj, već je samo eventualna nužnost. Suštinski je neophodno otkloniti uslove pod kojima je nastala povreda konkurencije, sprečiti njeno ponovno nastupanje i eliminisati stvarne i moguće posledice takvog poslovanja. Praksa u Evropskoj uniji je pokazala da je efikasan mehanizam za postizanje ovog cilja odredba koja se uvodi ovim izmenama u članu 15. – novi koncept prekida postupka, ispitivanja povrede konkurencije daje pravo stranci da predloži i ponudi obaveze koje je spremna da izvrši.
Ovaj koncept pogoduje strankama u postupku, ali istovremeno daje ovlašćenje komisiji da oceni da li su predložene obaveze adekvatne i pogodne za otklanjanje učinjene povrede. Njihovi konkurenti, dobavljači, kupci i svi ostali učesnici na tržištu mogu da daju svoje mišljenje po tom pitanju, a komisija je dužna da ima u vidu i rezultate ovog market testa, pri donošenju odluke.
Ove dve izmene i to produženje roka zastarelosti i obavezivanje stranke uz prekid postupka na određeni način se međusobno dopunjuju, jer prave fini balans između kažnjavanja i davanja mogućnosti stranci da se pokaje i sama popravi učinjeno.
Međutim, ako je to tako postavlja se pitanje – zbog čega odredba člana 15. koja se odnosi na dobrovoljno predlaganje obavezivanja stranke počinje da se primenjuje odmah i u postupcima koji su već pokrenuti, a odredba kojom se produžava rok zastarelosti za određivanje i naplatu mere biće primenjena tek u postupcima koji budu pokrenuti nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Slažem se da je interes pravne sigurnosti stranke u postupku nalaže da se njen položaj ne otežava izmenama zakona, ali je veliko pitanje da li u konkretnom slučaju treba dati primat interesu stranke u odnosu na javni interes.
Kada ovde govorimo o javnom interesu, smatram da ne govorimo samo o interesu države i društvene zajednice kao celine, već i u interesu svih malih i srednjih preduzeća, koja čine poslovnu zajednicu Srbije i u interesu potrošača, jer efikasna zaštita konkurencije, prvenstveno ima uticaj na njih.
Takođe bih zamolio pojašnjenje prelazne i završne odredbe člana 22. stava 2, i to da li se odredba o dominaciji primenjuje u svim postupcima koji će biti započeti nakon stupanja na snagu ovog zakona, ili se primenjuje samo na one situacije i odnose na tržištu koji će tek nastati nakon stupanja na snagu zakona.
Pažnju privlači odredba člana 6. i člana 16. u 3. stavu. Radi se o izmeni koja na prvi pogled deluje kao terminološka i to da se reč: „naknada“ zamenjuje rečju: „taksa“. Zamolio bih ministra za objašnjenje da li ova izmena termina znači promenu režima finansiranja regulatornog tela, odnosno da li će se takse uplaćivati u republički budžet ili na račun komisije za zaštitu konkurencije.
Smatram da je važno dobiti objašnjenje predlagača zakona po ovom pitanju, prvenstveno zbog obaveze koju Srbija ima prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, član 73. Sporazuma, a to je postojanje i vršenje ovlašćenja od strane operativno nezavisnog tela. Naravno, kada se govori o nezavisnom telu podrazumeva se da se tu radi o nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast. Komisija za zaštitu konkurencije regulatorno telo, koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i mislim da bi bilo izuzetno važno unaprediti odnos i saradnju komisije i Skupštine i to pre svega, resornog Odbora za trgovinu.
U tom smislu izneo bih inicijativu, da se ako to druge obaveze ovog odbora dozvoljavaju formira grupa od kolega poslanika, članova ovog odbora, koja bi pratila rad i bila u stalnom kontaktu sa Komisijom za zaštitu konkurencije.
Poslanički klub Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije podržava usvojene izmene ovog zakona i u danu za glasanje će glasati da ovaj zakon bude usvojen. Hvala vam puno.

Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, ovlašćeni predstavnici poslaničkog kluba SPO i DHSS bili su nedavno na sastanku u Ministarstvu finansija povodom izmene Zakona o restituciji. Na naš predlog, posle konstruktivnih razgovora i volje pomoćnika ministra, i posle argumenata koje smo izneli, mislim da su se stekli uslovi da intenzivnije radimo na predlogu izmena zakona.
Mi smo nekoliko puta postavljali ovo pitanje za vreme vršenja vlasti aktuelne Vlade, ali je i to naš politički program za koji se zalažemo od samog osnivanja. Još 1992. godine SPO je predložio parlamentu Srbije da usvoji Zakon o vraćanju imovine manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji. To je bila preteča zakona, predloga opšteg Zakona o restituciji. Tada je Skupština Srbije usvojila taj predlog zakona ali je tadašnji predsednik Srbije koristeći pravo suspenzivnog veta vratio parlamentu na ponovno usvajanje taj zakon, međutim on više nikada nije došao na dnevni red.
Zbog čega sve to pričam? Zato što smo se u prethodnom periodu za vreme vršenja vlasti posle 5. oktobra 2000. godine na ovamo demokratskih snaga koji nisu hteli da revidiraju one pogažene vrednosti ispravljanja istorijskih nepravdi takođe zalagali za donošenje Zakona o restituciji. Vladan Batić je u nekoliko navrata od 2009. godine do 2011. godine podnosio svoj predlog zakona, a SPO je insistirao na naturalnoj restituciji, supstituciji. Međutim, prošla Vlada ne bi donela Zakon o restituciji, verovatno da to nije bio zahtev EU kako bismo postali kandidat za članstvo u EU.
Mi smo tada i to se dobro sećaju svi politički akteri onemogućili donošenje zakona o rehabilitaciji čiji su delovi sadržani u Zakonu o restituciji iz razloga što nisu po tom predlogu zakona mogli biti rehabilitovani pripadnici JVO.
Zašto to sve postavljam kao pitanje Ministarstvu finansija? Zato što je najpravedniji način ispravljanje istorijskih nepravdi i otete imovine, naturalni oblik i supstitucija.
Mislim da su se stekli uslovi da još intenzivnije radimo na donošenju jednog takvog predloga izmena i dopuna zakona, pa molim Ministarstvo finansija, resornog ministra da nas obavesti da li je spreman za nastavak neke vrste dijaloga i prihvatanja argumenata od strane poslaničkog klupa SPO, DHSS kako bi se ovaj predlog zakona uvrstio na nekim budućim sednicama na dnevni red.
Pitam i ministra pravde, da li postoji mogućnost, pošto je ovo pitanje iz oblasti prava, da se i on angažuje na izradi novog predloga izmena i dopuna Zakona o restituciji, jer je on više nego potreban Srbiji? Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani ministre, javio sam se po amandmanu koleginice Jelene Travar Miljević, misleći da postoje osnovi zbog kojih bi ovaj amandman mogao biti podržan.
Međutim, kada sagledamo i amandmane ostalih poslanika: Vladimira Ilića i Vesne Kovač iz URS, onda vidimo da nisu kompatibilni, u tom smislu da u jednom predlogu Vesne Kovač i Vlade Ilića, koji mi se čini da je identičan, govori se o spajanju Ministarstva finansija i privrede, a u amandmanu Jelene Travar Miljević, njihove koleginice iz iste poslaničke grupe, opet se govori o razdvajanju ova dva ministarstva.
Mi kao poslanički klub SPS i DHSS podržavamo ideju da se razdvoje Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Smatramo, i to sam u razgovoru sa profesorima i Stojanom Stamenkovićem i Miladinom Kovačevićem ustanovio, da gotovo ne postoji praksa nigde u svetu da su spojena ta dva ministarstva. Možda je to bio rezultat političke trgovine prilikom formiranja prošle vlade i političke volje da se kontroliše i privreda i finansije i trošenje i štednja i izdvajanje iz budžeta i punjenje budžeta. Jednostavno, ta dva ministarstva su u izvesnom konfliktu. Dakle, postoji konflikt interesa i vrlo su različita. Ministarstvo finansija trebalo bi da se bavi konsolidacijom javnih finansija, reformom javnog sektora, a opet, privreda potrošnjom.
Koliko god bilo dobrih koraka u nekom prethodnom periodu i koliko god SPO i DHSS podržavali primenu Briselskog sporazuma i evrointegracije i početak pregovora u januaru mesecu sledeće godine sa EU, nekako nas buni činjenica da SPS još uvek nije iznela imena kandidata za ministre. Tu je SNS daleko transparentnija, daleko odlučnija u želji da rekonstruiše ovu Vladu, s obzirom da je iznela imena ministara i da su oni sada u jednoj javnoj, stručnoj i političkoj debati izloženi kritici i to je, čini mi se, pravi put kako bismo došli do pravih rezultata i kako bismo imali sudove ljudi koji mogu da odlučuju o biografijama i profesionalnim kompetencijama ljudi koji bi trebalo da zauzmu ministarske funkcije.
Takođe bih postavio jedno pitanje za ministra pravde – da li promena u vezi sa budućim delovanjem Ministarstva spoljnih poslova, u kojoj piše da Ministarstvo spoljnih poslova obavlja poslove državne uprave u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu, kao i druge poslove koji su određeni zakonom, kojim se utvrđuje ostvarivanje veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom i drugim zakonima, znači da ćemo u jednom budućem periodu očekivati, jer javnost to želi da zna, gašenje Kancelarije za dijasporu?
Dakle, ono što najviše buni, to je tajnost SPS sa svojim kandidatima, jer njihove kompetencije u mnogome učestvuju u izradi zakona o ministarstvima. Ukoliko nemaju kadrove za ministra saobraćaja, to provejava, pa neka bude Mrkonjić. Neka oni daju kandidate koji bi mogli da budu podložni javnoj kritici, stručnoj javnosti, da bismo znali ko će biti budući ministar, a ne da se u parlamentu zatečeni izjašnjavamo o njihovim profesionalnim biografijama i o njihovoj kompetenciji za vršenje funkcije ministra. Hvala.

Poštovani predsedniče, kolege, koleginice, danas je 16. jul. Na današnji dan, 1946. godine izvršene su pripreme za zločin, a u noć između 16. i 17. jula streljan je general Dragoljub Draža Mihajlović.
Koristim ovu priliku da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, pre svega premijeru, da li će Vlada predložiti parlamentu da bude usvojena rezolucija o osudi zločina totalitarnih komunističkih režima, u skladu sa Rezolucijom Saveta Evrope 1096 i 1481, jer je Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala sve bivše komunističke zemlje da osude zločine totalitarnih komunističkih režima. Bez usvajanja te rezolucije, Srbija neće postati članica EU.
Tu su rezoluciju usvojili parlamenti svih zemalja u regionu, sem BiH i Crne Gore. Hrvatska je, da podsetim, to učinila pre pet godina. Ukoliko se Hrvatska, kao primer, izjasnila po pitanju zločina totalitarnog komunističkog režima na prostorima bivše Jugoslavije, odbacivši nasleđe Josipa Broza Tita, pitam - zbog čega Srbija čuva nasleđe svega onoga što je bilo loše i što je prouzrokovalo najveće zločine u 20. veku na ovim prostorima?
Kao podatak, izneću činjenice da je Komisija za ispitivanje zločina totalitarnih komunističkih režima do sada, za samo tri godine, popisala preko 50.000 imena i prezimena ljudi koji su likvidirani bez suđenja, samo zato što su drugačije mislili, od strane novog pobednika. Na teritoriji Srbije je pronađeno 210 masovnih grobnica. Da li je to dovoljan razlog da se Srbija, kao i sve zemlje koje nose nasleđe komunističkog režima, a koje su u međuvremenu postale članice EU, ogradi od tih zločina, osudi te zločine i iznese svoj jasan stav?
Pročitaću vam jedan deo Rezolucije Saveta Evrope. Voleo bih da i premijer to pročita. "Totalitarni komunistički režimi, koji su bili na vlasti u centralnoj i istočnoj Evropi u prošlom veku i koji su još uvek na vlasti u nekoliko država u svetu, bez izuzetka su karakteristični po masovnom kršenju ljudskih prava". Mi, ukoliko želimo i stremimo evropskim vrednostima, moramo prvo zaštititi ljudska prava, kao najveće načelo demokratije. Kršenja su se razlikovala zavisno od kulture zemlje ili istorijskog perioda i obuhvatala su pojedinačna i kolektivna ubistva i egzekucije. Podsetiću vas da je ruska Duma osudila staljinističke zločine, a da Srbija, kao najveći čuvar onoga nasleđa koje je i donelo najveću nesreću Srbiji, ne sme već godinama, decenijama unazad da se odredi prema tim zločinima.
Nekoliko puta smo o tome govorili samo u poslednjih nekoliko dana i izdali smo saopštenje tražeći da se sve parlamentarne stranke, kao što to traži i Savet Evrope, odrede prema ovim zločinima. Preživeli smo tragičnu istoriju od 1944. do 1946. godine, dakle posle rata i posle rata su ubijani ljudi zato što su drugačije mislili, ovde u Maglajskoj, na stadionu "Borca" kraj Morave i svuda gde se nalazi 210 masovnih grobnica po Srbiji. Taj zločin, ili ti zločinci koji su učinili zločine, bili su zbog zločina nagrađeni. Istorija se onda ponovila u ratovima 90-ih godina, zato što su ljudi sa ovih prostora pomislili da se zločin čak i isplati.
Ne sporim antifašističku ulogu partizanskog pokreta, ali tražim, zarad pomirenja i zarad svega onoga što nas čeka u budućnosti, da se odredimo i prema zločinima koji su činjeni u ime osloboditelja, oslobađanja i svega onoga što su oni vodili kao nekakvu svoju borbu za bolje sutra. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, poštovane koleginice, tražio bih najpre obaveštenje od premijera. On je ne tako davno ovde u parlamentu, i poslanički klub SPO-DHSS je to podržao i čini mi se da je ceo parlament to podržao jer to je koncept oporavka Srbije, najavio da će sledeća godina biti godina porodice, godina protiv bele kuge, godina protiv nestajanja Srbije. Podsetiću vas, uporno godinama unazad to pričamo, da je za poslednjih 10 godina, statistike nedvosmisleno to pokazuju, u Srbiji nestalo negde oko pola miliona ljudi. Svake godine nestaje jedan čitav grad od preko 30.000 ljudi. Prazne se regije u Srbiji. Skoro smo imali izbore u Zaječaru i verujem da je većina parlamentaraca odlazila dole i da su mogli videti kako je Veljkova krajina pusta. Jedini put oporavka Srbije mora biti sistemski i zbog toga bih još jednom zatražio i zamolio premijera da taj planski akt biološkog oporavka Srbije bude dostavljen parlamentu sa svim pojašnjenjima na koji će način Srbija rešavati ovaj problem koji, na kraju krajeva, može da nas košta i potpunog nestanka, jer tako statistike kažu.
U tom smislu, dalje regionalizacije ili daljeg pronalaženja načina za oporavak Srbije, a pre svega mislim da on leži u oporavku srpskog sela i onih delova Srbije koji su nerazvijeni, a Srbija da bi bila jaka mora biti cela jaka, postaviću pitanje, jer se u poslednje vreme špekuliše o tome da će doći do promene Izbornog zakona. Ovo pitanje postavljam ili tražim obaveštenje po Poslovniku od ministra Selakovića, ministra pravde i državne uprave – kako i na koji način državni organi, odnosno to ministarstvo smatra da bi trebalo da izgleda budući izborni sistem? Mi kao poslanički klub imamo predlog i već smo razgovarali sa predstavnicima CESID-a o tome da Srbija bude podeljena na izborne jedinice kako bi svaki predstavnik mogao da zastupa ono mesto odakle dolazi tj. kako se više nikada ne bi desilo da više od 30 ili 50 opština u Srbiji nema svoje predstavnike u parlamentu.
Po današnjem izbornom sistemu parlament od 250 poslanika mogli bi da čine stanari jednog beogradskog solitera i najviše je poslanika iz Beograda. Zato Srbiju moramo podeliti na izborne jedinice, a zatim iz tih izbornih jedinica onako kako će biti regionalizovana birati predstavnike u ovom parlamentu.
Na kraju dolazimo do ključne teme, a to je promena Ustava. Srbija ne može postati ili verovatno neće postati članica EU dok ne bude promenila Ustav, dok ga ne bude dovela u odnos koji će značiti da su realnost ono što piše u Ustavu, da korenspondiraju i dok ne promenimo ustavne odrednice da Srbija može biti regionalizovana.
Sve ovo su pitanja koja su od ključnog značaja, upućena prvo premijeru, a ostala dva ministru Selakoviću, ministru pravde i državne uprave. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, SPO i DHSS podržavaju ovakav vid parlamentarnog delovanja, jačanje nezavisnih regulatornih tela, jer mislimo da snaga institucije Zaštitnika građana mora jačati, ako stremimo vrednostima savremenih zapadnih demokratija.
Samo mali ljudi misle da istorija počinje od njih. U tom smislu, problemi koji su nasleđeni nekako su posle 20 veka ili u poslednjoj deceniji 20 veka bačeni pod tepih, njihovo nasleđe i sve ono što je inpliciralo ružnu sadašnjost.
Mi pozdravljamo to što je Zaštitnik građana,Saša Janković, podržao usvajanje u ovom parlamentu zakona o otvaranju dosijea, jer je nekoliko puta SPO, a poslednji put zajedno sa DHSS pokušao da uvrsti u dnevni red zasedanja ovog parlamenta, jedan takav zakon.
Mi smo, smatrajući da je to neophodna pretpostavka kako bi smo sve one nasleđene probleme počeli da rešavamo, tražili u nekoliko navrata od ljudi koji su se borili za demokratske vrednosti, od ljudi koji su 5. oktobra obećali, kao jedan od glavnih zadataka, otvaranje dosijea. Dakle, jedno od 10 obećanja, ili jedno od 10 stavki ugovora sa narodom DOS 5. oktobra, bilo je otvaranje dosijea. Do dana današnjeg to nije učinjeno. Nije učinjeno iz mnogo razloga.
Oni koji kažu da se u dosijeima ništa ne nalazi, moraju odgovoriti na pitanje – otkud toliki otpor otvaranju dosijea? Oni koji kažu da je uništena dokumentacija ili da je uništavana, to dobro znamo od strane ondašnjeg DB posle 5. oktobra, mesecima na poligonu kod VMA, moraju odgovarati za to. Kako su agenti Štazija u istočnoj Nemačkoj odgovarali zbog uništavanja dokumentacije njihove tajne službe?
Mi zaboravljamo da živimo upravo to nasleđe, da nam se u državnim službama, državnim strukturama nalaze ljudi koji su naslednici ili koji su sve činili kako bi određene političko-tajkunske, političko-poslovne strukture, zagrabile što više vlasti i što više državnog novca.
Od 12. septembra 1944. godine, namerno obuhvatam period od osnivanja OZNA, do dana današnjeg, jer je to predmet svega onoga što se nalazi u dosijeima, od 12. septembra 1944. godine, od momenta osnivanja OZNA, do 1946. godine, ubijeno negde oko 100.000 ljudi i pobacano u masovne grobnice širom Srbije, samo zato što su bili drugačijeg političkog opredeljenja.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Rezolucijom 1481, tražila je od svih bivših komunističkih zemalja, zahtevala, da donesu u svojim parlamentima rezolucije kojima bi se usudili zločini totalitarnih komunističkih režima. To nije učinjeno u Srbiji, učinjeno je recimo u Mađarskoj, pa smo mi pre nekoliko dana donosili parcijalnu, što su SPO i DHSS podržali kao poslanički klub, osudu zločina partizana ili pripadnika partizanskog pokreta na teritoriji Vojvodine nad mađarskim stanovništvom.
Dakle, u Srbiji je ubijeno i već postoji popisano, samo za tri godine, od komisije koja se bavi ispitivanjem tih zločina, 60.000 imena i prezimena rodoljuba, čiji se grob ne zna. Da li su to osnovna ljudska prava kojima bi trebalo da se bavi Zaštitnik građana i ova država? Nemačka se neće umiriti dok ne bude popisala svoje žrtve i sve ozbiljne države na taj način tretiraju svoje žrtve.
Evropa je od nas tražila da mi donesemo jednu takvu rezoluciju, zato što je nasleđe veoma jako, zato što sam u nekoliko navrata o tome govorio i reći ću opet, da su potomci onih koji su zauzeli vile na Dedinju posle 1945. godine, a koji su pomislili da se zločin isplati, duboko se ukorenili u svim državnim strukturama od posle Drugog svetskog rata do dana današnjeg. Oni su i najveći protivnici Evrope. Evropska komisija je rekla da Srbija neće postati članica EU do onog momenta dok se ne otvore tajni dosijei. Šta je zadatak tih ljudi koji se nalaze u državnim službama? Upravo da ukoče put Srbije u EU jer je ulazak Srbije u EU faktički ogledalo u kome će se oni naći, njihovi zločini, njihove veze i njihovi koraci, kako bi Srbiju osramotili, obogaljili, napravili nesretnijom zemljom. Jer, oni žive po principu – što je Srbiji lošije, njima je bolje.
Mi moramo videti, a ja pretpostavljam da se to nalazi u tim dosijeima, i tragove krvavog koraka, tragove krvavog novca, ubistva novinara, političkih neistomišljenika 90-ih godina 20. veka. Nemoguće je da Državna bezbednost posle 5. oktobra pali svoje arhive, a da se upravo ti tragovi ne nalaze u dosijeima.
U Bugarskoj, podsetiću, pre dve godine, parlamentarna komisija za otvaranje dosijea ustanovila je da su četiri bivša ministra, jedan potpredsednik Vlade i 15 bugarskih vladika, bili saradnici njihovih tajnih službi. Bili bismo naivni ako bismo pomislili da u Srbiji situacija nije slična.
Mi moramo otkriti i to u predlogu zakona koji je SPO dostavio pisarnici, u proceduri je, podnet je na usvajanje ovom parlamentu u nekoliko navrata, u tom zakonu koji je pisan po iskustvima savremenih, sada već zemalja članica EU, bivših komunističkih zemalja, dakle, ljudi koji su priznali na kakvim osnovama je građena istorija druge polovine 20. veka u njihovim državama, dakle, moraju postojati i imena onih ljudi, i to je osnova ljudskih prava, koji su uhodili svoje žrtve i čije uhođenje je proizvelo smrtne posledice i veliku nesreću po one ljude koji su uhođeni.
Dakle, ne mora jedino SPO svaki put da opominje ovaj parlament šta je preko potrebno da se uradi. I premijer je u svom ekspozeu, prilikom formiranja ove vlade, takođe rekao da će za ovoga mandata otvoriti dosijea a mi ne vidimo ni naznake ka jednom takvom koraku.
Smatram da je najveća vrednost i svaki hrišćanin to smatra, svaki čovek koji je pripadnik civilizacije a ne anticivilizacije, da je najveća vrednost ljudski život. Mislim da su ogromne žrtve iza nas, da su mnogi ljudi prošli nekažnjeno, da nam se istorija ponovila upravo zbog toga što su neki smatrali da se zločin isplati, jer su bili nagrađivani za svoje zločine tokom Drugog svetskog rata koji su činjeni u Maglajskoj, recimo, to je ulica ovde u Beogradu, ili, recimo, na stadionu "Borca" kraj Morave, gde je ubijen i moj pradeda i mnogi očevi i dedovi, ili, recimo, da pročitate svedočenje Milana Trešnjića, koji je učestvovao u svemu tome, ili da pogledate imena ubijenih domaćina koji su bili krivi samo zato što su drugačije mislili, a njihov spisak je već dosegao negde oko 60 hiljada imena, da pogledate sve ono unazad što nam se dešavalo, pa onda neke organizacije ne bi tražile da se opet slavi 7. jul, nego bismo zauvek kroz rehabilitaciju, kroz vraćanje imovine tim ljudima, zakopali sve one rane iz prošlosti i pokušali da gradimo jednu svetlu i izvesno bolju budućnost.
Ni protiv koga nemam ništa. Ne pričam ovde protiv tekovina partizanskog pokreta, jer mislim da je Srbija zemlja čija je antifašistička uloga nedvosmislena. Za razliku od mnogih, mi smo imali dva antifašistička pokreta. Mnoge zemlje koje su na bilo koji način šurovale sa fašizmom pokušavaju da minimalizuju svoju ulogu u Drugom svetskom ratu ili da to iz svoje istorije izbrišu.
Mislim da Srbija treba da bude ponosna i na partizanski i na ravnogorski pokret i na sve one ljude koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma. Ali, da bi istorija bila kompletna, a da bismo mogli da krenemo napred i da bismo i u 21. veku znali koje su to ruke koje su uspele da nekažnjeno pređu u savremeno društvo, a da nose svoje krvave tragove iz prošlosti, mislim da je potrebno odlučiti se na ovakve korake.
Još jednom bih se zahvalio Zaštitniku građana zato što je podržao donošenje jednog ovakvog zakona i zato što mislim da bismo mogli da sarađujemo u narednoj godini i sve parlamentarne stranke da se udruže, da donesemo najbolji mogući zakon koji bi ovo pitanje rešio. Hvala vam puno.

Dame i gospodo, predsedniče parlamenta, kolege poslanici, ja ću postaviti konkretna pitanja. Postaviću pitanja koja će moći da nam daju odgovore na konkretne stvari, a pre svega ću postaviti pitanje o zakonu o ispitivanju porekla imovine pošto bi tim zakonom moglo da se utvrdi ko je u prethodnom periodu i na koji način stekao imovinu, da vidimo odakle njemu prihodi, da li je to iz onih vremena političkih veza, da li je to od šverca cigareta.
U prethdonom periodu smo znali odlično ko su ti ljudi koji su gradili vile, hacijende, koji su živeli više nego bezobrazno bogato i dan danas imaju neviđeno veliki kapital, a kada bismo ušli u njihove poreske karte, odmah bismo utvrdili da postoji disproporcija u onome što su radili i u njihovom kapitalu.
Za to vreme građani Srbije preko svojih leđa, raznim poreskim nametima, moraju puniti budžet Srbije, a oni koji su opljačkali te građane ili koji su zloupotrebili zakon su na slobodi i nesmetano raspolažu svojom imovinom.
Interesuje me, žao mi je što tu nije predsednik Vlade, na koji način će se oduzimati imovina? Šta taj predlog zakona predviđa? On će imati podršku SPO i DHSS ukoliko u njemu ne bude bilo selektivnosti.
Kada smo na početku mandata izneli stav da ćemo podržavati sve ono što je u interesu građana Srbije kada su u pitanju odluke Vlade, ostajemo pri tom stavu. Ostajemo pri stavu da podržavamo maksimalno, bezrezervno borbu protiv kriminala i korupcije, obračun sa tajkunima koji su opljačkali Srbiju, ali postoje mnogi ljudi koji su pronašli, što bi kod nas u Srbiji bio posao mnogih, rupe u zakonu, koristili političke veze. Jedan od njih je bio i član Vlade i mnogi drugi su bili članovi nekih drugih prethodnih vlada.
Interesuje me na koji će način i kako se tretirati imovina tih ljudi i na koji će način ta imovina i njihovo bogatstvo biti onaj impuls koji će skinuti teret sa siromašnih građana Srbije.

I dalje ću biti konkretan i pričaću o novoj poreskoj politici, postaviti pitanje koje sam postavio i pre neki dan kada smo ovde govorili o setu novih poreskih zakona koji usvojeni u ovom parlamentu, protiv kojih je glasao SPO i DHSS.
Tada sam pitao i nisam dobio odgovor od ministra finansija. Da li postoji mogućnost u budućnosti da se gradska renta tj. prostor na kome se nalaze zgrade, plaća po metru kubnom, a ne po metru kvadratnom? Znamo svi da plaćanje po metru kvadratnom najviše odgovara onima koji imaju zgrade, tržne centre, vraćam se i na svoje prvo pitanje, dakle svima onima koji su u prethodnom periodu, a građani Srbije odlično znaju na koji način su stekli bogatstvo. Onaj ko ima veliki trgovinski centar mora plaćati kao što se plaća u Londonu, tzv. kubaturu. Dakle, mora mu se ceo prostor oporezovati a ne samo površina na kojoj se nalazi njegova zgrada.
Mislim da je to jako bitno i postaviću jedno dodatno pitanje. Imam ovde od 11.6.2011. godine, nekoliko puta sam vas pitao, odštampao sam internet stranicu B92 u kojoj se govori da tri srpska tajkuna za poreze i doprinose duguju 170 milijardi dinara. Ovo je preneo jedan sajt čija televizija ima nacionalnu frekvenciju. Napominje da sva njihova dugovanja iznose više od neverovatnih 500 milijardi dinara, što je oko pet milijardi evra.
Nikada nisam dobio odgovor od vas. Pitam, da li je to istina i da li će poreski organi utvrditi ko je i na koji način omogućio tim ljudima da u prethodnom periodu duguju tolike novce, a da im firme nesmetano funkcionišu?

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice, vrlo kratko ću govoriti, ne glasa se o amandmanu koji je podnela moja koleginica Gorica Mojović, ali svakako ima podršku svaki onaj čovek koji je odgovorno razmišljao u vezi sa ovim delom zakona u vezi sa članom 5. pa je prihvatio ovaj amandman i u tom smislu odluka Vlade sigurno nailazi na odobravanje poslaničkog kluba SPO i Demohrišćanske stranke Srbije.
Čini mi se da je ovo bio još jedan pokušaj da se Ministarstvo finansija uključi u raspodelu sredstava ili odlučivanje kada je u pitanju kultura.
U tom smislu pozivam ministra za kulturu da agilnije i odlučnije u sledećem periodu pred izradu budžeta za sledeću godinu, postavi neka pitanja ministru finansija, traži drugačiju raspodelu sredstava.
Ne možemo očekivati od onih koji u prethodnom periodu, a odlučivali su o budžetu Srbije, najmanje sredstava su izdvajali za kulturu.
Pogledajte na šta nam liči prestonica, kulturni centri po Srbiji, sem Beograda, gotovo da više i ne postoje kada je u pitanju kulturni život i stoga moramo svi, koji smatramo da je kultura jedan od osnovnih temelja, odnosno da je temelj budućeg kulturnog oporavka Srbije i nekakvih drugih relacija i na kraju krajeva i kada govorim o onima koji se zalažu za to da se ljudi vrate u one delove Srbije odakle su ili gde su rođeni, onda bi trebalo više voditi računa o tome da im se ponude i kulturni sadržaji i kulturni život.
Nekako mi se svi čini da je u svrsi dobijanja lakih i jeftinih političkih poena, a mnogo manje se ovde govori o nekoj brzi prema građanima Srbije i prema onima koji su direktno zainteresovani kada je u pitanju svaka delatnost koja se odnosi na kulturu.
Stoga, SPO i Demohrišćanska stranka Srbije pozdravlja odluku Vlade, ali Vlade, a ne ministra za finansije da prihvati amandman moje koleginice Gorice Mojović.

Poštovani predsedavajući, kolege i  koleginice, poslanički klub SPO pokušaće da bude potpuno objektivan u sagledavanju novih mera Ministarstva za finansije i u tom pogledu konsultovali smo i profesore Kovačevića, prof. Stamenkovića, pokušavajući da damo i sebi odgovore zbog čega bi trebalo ili ne bi trebalo podržati ovaj zakon.
Ovde postoje mnoge stvari koje stvaraju nedoumicu. Prvo, od političkog zalaganja ministra, koji je predložene mere danas u parlamentu našao za shodno da brani, jer još 2011. godine poslanički klub SPO i tada poslanici SPO su tada glasali za Zakon o fiskalnoj decentralizaciji, obećano je od tadašnjeg G17 plus, koji kasnije prerastao u URS, da će se sve učiniti kako bi lokalne samouprave doživele onaj stepen autonomije da mogu iz svojih lokalnih budžeta da finansiraju svoje aktivnosti. Međutim, ovim merama, ovakvom fiskalnom politikom upravo ono za šta smo se zalagali i što smo glasali 2011. godine, poništava se.
Naša obaveza je veća tim pre što smo kao politička stranka još 2007. godine, na glavnom odboru doneli Deklaraciju o decentralizaciji vlasti u Srbiji, što smo se dosledno sve ove godine zalagali, čak i podržali predlog URS ili inicijativu za decentralizaciju vlasti u Srbiji, da branimo upravo svoje političke stavove i svoja programska opredeljenja. Sad, tu se govori da više neće biti takse na građevinsko zemljište, ali će biti poreza na imovinu, pa kroz kompenzaciju, za koju ministar smatra da neće oštetiti građane Srbije, pokušaće da se budžet Srbije dopuni dovoljno kako bismo mogli kao država da funkcionišemo u narednom periodu.
Mislim da ne treba dozvoljavati lokalnim samoupravama da same odlučuju o tome koliki će biti porez na imovinu, jer onda opet ostavljamo mogućnost nejednakog oporezivanja od shvatanja lokalne samouprave koliki taj porez bi trebalo da bude, pa ćemo se naći u situaciji kao sa firmarinama, gde su pojedine lokalne samouprave i po 20 puta podigle takse na firmarine.
Na ovo je ukazao i Fiskalni savet, jer on kaže - ukazujemo na mogućnost nastanka produbljivanja horizontalnih neravnoteža između lokalnih samouprava različitog stepena razvijenosti i veličine.
Mislim da bi tu trebalo posebno obratiti pažnju na taj deo, jer smo se zalagali u nekom prethodnom periodu da se Srbija ravnomerno razvija, da Srbija bude decentralizovana, a lokalne samouprave da imaju najveći stepen ekonomske autonomije.
Naplaćivanje poreza na imovinu nekako me podseća na još jedan od zakona ili uredbi Vlade, ne mogu se setiti tačno, kada je odlučeno da svaki vlasnik automobila preko dve hiljade kubika mora plaćati dodatni porez. Tada smo uvideli da je to najviše pogodilo siromašne, da je najviše pogodilo vlasnike, recimo, samostalnih zanatskih radnji ili samostalnih trgovinskih radnji koji su imali vozila za prevoz robe, a da se to nije mnogo odnosilo na bogate.
Pitam ministra zbog čega, recimo, u ovom zakonu ne postoji gradska renta ili, kao što postoji u svim svetskim metropolama, da se porezi plaćaju na kubaturu, a ne na kvadrat?
Bojim se da plaćanje rente na kvadraturu najviše pogoduje ljudima koji imaju velike trgovinske centre ili zgrade, a znamo ko su ti ljudi. Upravo ću svoje dalje izlaganje bazirati na tome, jer potrebno je, recimo, kao u Londonu, oporezovati prostor jednog tržnog centra ili zgrade, a ne kvadraturu, odnosno broj metara kvadratnih na kojima se te zgrade nalaze.
Upravo to vodi ka ponovnom pitanju, koje sam postavio i u utorak – da li ministar smatra da je moguće u budućnosti oporezovati najbogatije, njihov kapital i imovinu, a sve u svrsi borbe protiv kriminala i korupcije?
Govorili smo o tome da će SPO podržavati sve ono što je dobro. To podržavamo jer ne može agilnost i odlučnost jednog čoveka biti usamljena, već bi trebalo i da gospodin ministar finansija sve one ljude koji su, koristeći rupe u zakonu u prethodnom periodu, koristeći političke veze, obogatili se enormno oporezovati na drugi način i uvesti prave namete za sve njih koji ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine.
Podržavam i to što je potpredsednik Vlade rekao da će uskoro, do 15. juna, u parlament stići zakon o poreklu imovine, za koji se SPO zalagao u prethodnom periodu.
Dakle, porez na imovinu i kapital bogatih trebalo bi da bude osnova budućeg ekonomskog oporavka Srbije u smislu da se stvori baza kako bi se budžet punio u narednom periodu.
Evo, ja sam već petu godinu poslanik. Nijedne godine se nije desilo da nismo imali rebalans budžeta.
Ministre, ako u vašem izlaganju kažete da ste mislili da su ove mere dovoljne, ove fiskalne mere promena fiskalnih propisa, ali da vas je Fiskalni savet dobronamerno upozoravao da će biti potrebno izvršiti rebalans budžeta, onda mi se čini da sami priznajete da ste pogrešili, da niste dobro procenili i da su možda ove mere bile i nepotrebne, jer je sve ovo moglo da se reši i rebalansom budžeta.
Ne smatram da ste vi jedini odgovorni. Još jednom ponavljam, za ovih poslednjih pet godina bukvalno svake godine smo učestvovali u glasanju za rebalans budžeta, ali smatram da bi u celoj toj kampanji, koju vodite za ekonomski oporavak Srbije, trebalo da budete obazriviji i da više razmišljate o tome da svaki set poreskih zakona, sve ono što ste donosili u prethodnom periodu, išao je više na štetu građana Srbije, nego u njihovu korist.
Ostaviću još vremena, da bih mogao da se javim na kraju ove sednice, s tim što ću reći da će poslanički klub SPO – DHSS podržati amandmana predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića i da će podržati sve one amandmane koji će učiniti ove zakone boljim, ali da jednostavno ne možemo podržati predložene izmene zakona u celini iz razloga što smatramo da nisu korisne da u ovom momentu budu donošene da je moglo i na drugi način da se preduzmu mere kako bi se budžet efikasnije punio. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, osvrnuo bih se na davanje kvoruma… Ovo je replika na izlaganje Ivana Andrića.
(Predsedavajuća: Gospodine Jugoviću, nemate pravo na repliku u ovom delu sednice.)
Kolege iz LDP-a koji je pomenuo poslanički klub SPO-DHSS.

Povreda člana 106.
Malopre sam pokušao da objasnim zbog čega su tri poslanika SPO, dakle DHSS nije dala kvorum za početak sednice, zbog čega je dat kvorum zato što smo hteli da uštedimo novac građana Srbije, zato što svaki minut, molim vas ako možete da obezbedite red na sednici, zato što svaki minut kašnjenja od strane DS, od strane ostalih političkih stranaka košta građane Srbije.
Mi ćemo glasati protiv ovog zakona i to neka znaju i gospoda, naši dugogodišnji koalicioni partneri. Sećam se kada smo zajedno sedeli ovde u ovom parlamentu i nije tu gospođica Nada Kolundžija, kada smo nekoliko puta, odnosno kada je ona tražila od jedne opozicione stranke da da kvorum kako bi se efikasnost u radu Skupštine poboljšala, da je ta politička opcija koja im je sada najveći politički protivnik, upravo davala kvorum.
(Predsedavajuća: Gospodine Jugoviću, moram da vas podsetim da još nismo počeli pretres zakona.)
Dakle, mi ćemo glasati protiv zakona, ali ćemo štedeti novac građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, poštovane koleginice, najpre ću se osvrnuti na stav koji smo zauzeli kao poslanički klub prilikom formiranja ovog saziva parlamenta, u kome smo rekli da ćemo podržati sve ono što valja.
U tom smislu još jednom ćemo dati podršku u borbi protiv kriminala i korupcije na odlučnost prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića, ali smatramo da moraju i određena ministarstva i da moraju određeni ljudi iz Vlade takođe da prate tu odlučnost, a najpre mislim, i to bi moralo da se odnosi na drugačiju poresku politiku, dakle na Ministarstvo finansija, jer su mnogi ljudi u prethodnom periodu, u prethodnim godinama iskoristili rupe u zakonu, pa navodno radeći sve po zakonu stekli kapital koji je enorman i koji nije u skladu sa njihovim poslovanjem.
U tom smislu hoću da postavim pitanje koje sam već postavljao nekoliko puta, a ogradiću se od novog dnevnog reda za Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, jer smo ovaj dnevni red dobili danas neposredno pred početak ove sednice, pa nisam mogao da imam potpuni uvid u zakonske akte koje on sadrži. Postaviću pitanje da li Ministarstvo finansija, da li ministar Mlađan Dinkić uopšte razmišlja o tome da poresko opterećenje prebaci sa leđa najsiromašnijih na kapital i imovinu imućnih i najbogatijih?
U tom smislu, govorio sam i o nekom prethodnom periodu primere visoko razvijenih demokratskih zemalja. Moglo bi mnogo da se uradi ukoliko bismo sledili mustru po kojoj, recimo u Norveškoj, kaznena ili poreska politika je drugačija za najbogatije u odnosu na one koji su siromašni.
Recimo, kaznena mera u iznosu od 1000 dinara neće isto uticati na onoga koji ima platu 30.000 dinara ili na nekog srpskog šeika koji zarađuje milione i milione evra.
Odavno smo pričali o tome. Odavno smo tražili da se drugačijom poreskom politikom nameti skinu sa običnog siromašnog građanina. Nadam se da će u tom smislu Ministarstvo finansija imati sluha i da će poslušati sve ono o čemu je govorio poslanički klub SPO-DHSS u prethodnom periodu. Hvala vam.

Odustajem zato što mi niste dali reč na vreme, zato što sam hteo da ukažem na povredu Poslovnika, člana 104. u malopređašnjoj raspravi između kolega iz SPS-a i DSS-a. Pošto to nije aktuelno i pošto je Miloš Aligrudić nastavio svoje izlaganje, ukoliko se opet bude ponovilo tako isto vođenje sednice kao što je bilo malopre, hteo sam da apelujem na vas da niste jedini koji možete da Poslovnik i da kažete da li je povređen ili nije. Ne možete da određujete temu replike pošto u članu 104. nigde ne piše koja je tema replike.
Prema tome molim vas da uvažavate Poslovnik potpuno isto kao ostali poslanici, jer ste vi ovde samo u ovom momentu kada nije tu Nebojša Stefanović, prva među jednakima. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, živimo u vremenu ili bolje reći živimo vreme teških političkih odluka već više od dve decenije. Živimo vreme u kome se sudaraju najniži, a ujedno i najveći interesi raznih kriminalnih grupa. Živimo vreme u kome se zbog političkih odluka preti državnim zvaničnicima zbog svojih hrabrih i nadasve, po Srbiju, korisnih odluka. Na to se mora staviti tačka.
Nećemo državu u kojoj pojedinci misle da su iznad zakona. Nećemo da se točak istorije vraća u nazad. Mi iz SPO imamo teška i bolna iskustva iz prošlosti i obavezu prema našim žrtvama da predložimo da u ovom parlamentu bude usvojen ovaj zakon, jer on onemogućava da status svedoka tj. osuđenog saradnika dobije lice koje je osuđeno na maksimalnu kaznu zatvora zbog najtežih krivičnih dela.
Ovaj zakon, dakle izmene ZKP, potrebno je usvojiti zbog totalnog raskida sa nesrećnom prošlošću i tako oduzeti nadu ubicama da mogu nekažnjeno ili sa ublaženom kaznom činiti najteža krivična dela.
Ozbiljno, odgovorno, poslanički klub SNS, SPO i DHSS su pristupili dogovoru u vezi sa vraćanjem u ZKP ove obrazložene odredbe zakona koju je malo pre pred poslanicima branio poslanik Mirko Čikiriz, pa se nadam da će nam se i ostale stranke priključiti u danu za glasanje.
Pre svega, ovo nije stranačko pitanje. Ovo je pitanje odbrane najvećih tekovina demokratije i osnovnih načela pravde. Ne želim dugo govoriti kada je u pitanju izmena ZKP. Želim pozvati sve političke partije da glasaju za ove izmene, da pokažu odgovornost. Znam, uveren sam u to, da će ovaj zakon dobiti veliku podršku u ovom parlamentu. Hvala.