Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7199">Nada Kolundžija</a>

Govori

Javljam se na osnovu člana 101. i 104, ovo je već ne znam koji put, u nizu, da se ime supruge pokojnog premijera Zorana Đinđića povezuje sa nekim firmama sa kojima nema apsolutno nikakve veze. Mislim da vi to jako dobro znate.
Mislim da je namera, povezivanje njenog imena sa tim grupama, da je stavite u negativan kontekst. Ne ulazim u to da li su podaci o toj firmi tačni ili ne, da li postoje malverzacije ili ne, ali je nedopustivo da u tom kontekstu, povezujući suprugu ubijenog premijera, stavljate u takav kontekst.
Molim vas da to više ne radite. Imate pravo da iznosite svoje mišljenje o tome da li neka firma zloupotrebljava nešto ili ne, ali nemate nikakvo pravo da nekoga ko ovde ne može da vam odgovori povezujete sa firmom sa kojom nema apsolutno nikakve veze.
Molim vas da ubuduće to ne činite, jer ću tražiti da se prema Poslovniku kažnjava onaj ko iznosi neistine o privatnom životu ljudi. To je po našem Poslovniku kažnjivo. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, članovi Vlade, poslanička grupa ZES glasaće za zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, što je danas na dnevnom redu, iako se iz mnogih diskusija to nije moglo zaključiti.
Suština ovih izmena zakona sastoji se u tome da se produžava rok važenja putnih isprava za godinu dana i u potpunosti razumemo i podržavamo argumentaciju koja je navedena uz predlog ovog zakona.
Razumemo i podržavamo takođe potrebu koja je ranije učinjena kako bi se na mapi puta ispunili uslovi koji su bili neophodni za viznu liberalizaciju.
Jedan od uslova jeste bio, kojim se oročava donošenje novih putnih isprava koje garantuju bezbednost putnih isprava i mislim da je prigovaranje u ovom slučaju ministarstvu za lošu procenu zapravo u najmanju ruku nekorektno, jer se ovde pre svega radi o potrebi da se ispunjavanjem obaveza iz mape puta omogući građanima da kao što je odlučeno od 19. decembra mogu da putuju u zemlje EU bez viza.
Na vrlo čudan i neobičan način ovde je govoreno o tome šta zapravo to znači? Da li za građane znači ili ne? Mislim da su građani u svim istraživanjima javnog mnjenja pokazali i na kraju krajeva uzimanjem novog pasoša potvrdili da to jeste njihov interes i da su zainteresovani za ono što je važno i na čemu ova vlada radi, a to jeste da stvaranjem bolje prilike građani imaju punu slobodu i mogućnost da putuju i da upoznaju zemlje EU.
Ovde je bilo rečeno kako se EU otprilike smilovala i odobrovoljila i da je učinila uslugu Srbiji time što je građane Srbije stavila na belu šengensku listu, a da pri tom niko u Srbiji nije uradio ono što je bilo neophodno. Želim da podsetim da je za Srbiju, kao i za sve druge zemlje koje su postale članice EU, važila vrlo stroga pravila i vrlo strogi kriterijumi i uslovi koje je morala da ispuni kako bi mogla da ostvari taj svoj cilj.
Da to nije urađeno, ne bismo juče imali odluku o viznoj liberalizaciji i građani od 19. decembra ne bi mogli da putuju. U tom smislu, u najmanju ruku je znak političke mrzovolje i na neki način nekorektnog odnosa prema svim građanima za koje je to važno da znaju da institucije u ovoj državi čine sve što je do njih kako bi omogućili građanima ono što je za njih jako važno.
Ovde se govorilo i o tome kako je stepen kriminala u društvu takav da to pokriva sve drugo, sva druga pitanja i kako smo mi država koja, zaključujući po mnogima koji su to ovde govorili, ne zaslužuje da bude deo Evrope, što je ne samo netačno, nego je i jedna vrlo nekorektna poruka građanima Srbije.
Građani Srbije zaslužuju da budu građani Evrope, a oni to pokazuju i time što izborom onih koji će uraditi sve ono što je neophodno da se ispune ti standardi, zapravo pokazuju važnost koju to ima za njih.
Želim da kažem da naravno nikada ne stajem u odbranu Vlade, uvek mislim da Vlada treba sama da brani sebe, ali ono što zaista jeste važno i, mislim da prosto nije korektno prema građanima Srbije koji su se svi tih dana osećali dobro kao građani, čija vlast je pomogla da se razreše neki ogromni kriminalni slučajevi koji su povezani ne samo sa Srbijom, nego i svetom, i prosto su osećali zadovoljstvo što žive u jednoj zemlji koja doživljava priznanja sveta za ono što je u toj zemlji dobro urađeno.
Mislim da niko nije, zapravo na neki način nema prava da oduzima pravo kao mogućnost građanima da se zbog toga osećaju dobro.
Želim takođe da kažem da po prvi put ove godine GREKO, dakle Evropska komisija za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije je ukinula moritoring Srbiji, što samo potvrđuje da je Srbija učinila ogroman napredak i da je to potvrda da se kroz institucije države Srbije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije vodi na način na koji to priznaje Evropa sa efektima koje to Evropa takođe priznaje.
Kada govorimo o tome, bilo je ovde onih koji pokušavaju građane da ubede kako bi trebali da oko svega što je dobra vest da se osećaju loše, jer ima ipak i loših stvari.
I uvek mi to izgleda kao da neko priželjkuje loše vesti, jer onda ima argument da ih stalno ističe. Kada ima dobru vest, onda kaže – ali to je nevažno, ja ću da vas podsetim da postoje još neki teški problemi koje ova zemlja ima.
Naravno, mi znamo za sve te probleme koje ova zemlja ima i naravno da se svim instrumentima koje ova zemlja ima borimo da te probleme rešavamo u najboljem interesu građana i zato mislim da oni koji se utrkuju da na neki način dodaju i sopstveni doprinos onome što jeste bila radosna vest, s druge strane pokušavaju da dokažu građanima vi ipak nemojte da se radujete, pošto to nije baš dovoljno radosna vest, ali mi smo svejedno, ako se vi slučajno radujete za tu dobru vest, takođe zaslužni.
Dakle, ja želim samo da kažem da je ova rasprava koja je zapravo trebalo da bude potvrda da je Vlada postigla rezultat zbog kog su rokovi zbog kojih smo mi i izglasavali u prethodnom periodu bili važni i da mi priznajući da su ti rokovi bili važni, jer smo ostvarili cilj zbog kog su oni bili važni, da ne otvaramo raspravu o tome da li to bila pogrešna procena ili da li je neko sposoban ili nije sposoban, dakle sav kapacitet koji su institucije iskoristile potvrdile su da je procena bila dobra, da smo bi ostvarili cilj zbog kog smo utvrdili rokove koje smo u prethodnom periodu donosi i zato mislim da je ovo prosto jedna tehnička stvar kojom bi mi samo trebali da pokažemo da razumemo zašto smo prethodno donosili takve odluke i da ovu odluku koju sada donosimo, donosimo zbog toga što postoje još neki građani kojima je važno da ovu odluku donesemo i da produžimo rok važenja njihovih putnih isprava kako oni ne bi bili u problemu vezanom za to. Hvala vam.
Etički odbori postoje i u osnovnim zdravstvenim institucijama, pa to niko nije proglasio za razbijanje države.
Član 51, čije se brisanje traži, u 1. stavu kaže da Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, u daljem tekstu "Pokrajinski zavod", kao organizaciona jedinica Republičkog zavoda. Dakle, prosto da bismo znači o čemu se radi. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, član 183. Ustava Republike Srbije kaže da AP u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja. Naglašavam, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja, pa onda i u oblasti socijalne zaštite.
Ustav je predvideo da AP uređuje pitanja u oblasti socijalne zaštite i ako se plašimo da će pojedine lokalne sredine ili pojedini delovi Srbije odgovornim odnosom prema svojim građanima pokušati da im obezbede više od onog minimuma koji je zakon na nivou države predvideo, onda mislim da imamo ozbiljan problem.
Onda ne razumemo šta je interes građana. Interes građana jeste da sve lokalne samouprave, AP, regije, buduće regije i buduće autonomije svojim građanima obezbeđuju i više od onoga što je zakon predvideo kao minimum.
Poštovana gospođo predsedavajuća, smisao rasprave o amandmanima jeste da podnosioci amandmana pokušavaju da uvere druge poslanike da glasaju za njihove amandmane. Oni pokušavaju da ubede, između ostalog, i poslaničku grupu ZES zašto su njihovi amandmani, kojima oni predlažu brisanje celog zakona, dobri i zašto ih treba prihvatiti.
Pitanje – da li se neko peca na pravo koje mu stoji u Poslovniku ili se neko peca na obavezu da odgovori na ono zbog čega ovde neko govori, jeste zaista nešto što nije nivo ove rasprave.
Vi pokušavate da, obrazlažući svoje amandmane, uverite narodne poslanike zašto treba za njih da glasaju.
U ime poslaničke grupe ZES dajem argumente zbog čega su ti amandmani neprihvatljivi.
Tvrdnja da mi pažljivo ne čitamo vaše amandmane i da ih odbijamo zato što stižu od opozicije ne stoji, jer ako malo pogledate koliko amandmana je prihvaćeno koje su podnosili predstavnici opozicije, onda ćete shvatiti da to nije tačno.
Naravno da ne možemo da prihvatimo amandmane koji menjaju suštinu onoga što je zakonom predviđeno ili ako amandmani traže da se brišu članovi zakona, samim tim da se briše ceo zakon.
Ako neko misli da od razvoja jednog dela zemlje i činjenicom da zbog većeg stepena razvoja tog dela zemlje nema koristi cela zemlja, onda ne razume kako funkcioniše ceo sistem, onda ne razume da je svaki deo koji se pojedinačno više i snažnije razvija zapravo pokretački motor za razvoj celog društva. U to duboko verujemo.
Ako neko kaže da mi ovde neuspešno tumačimo Ustav, mi ne tumačimo Ustav, mi ga ovde primenjujemo, ali me to ne čudi od čoveka koji je kao predsednički kandidat rekao da će on preispitati odluke kojima su ubice osuđene na krivične kazne, pa ako se uveri da su nevini, on će ih osloboditi. Verujem da je onda teško razumeti kako celina sistema treba da izgleda kada se usklađuje sa Ustavom.
Javljam se po članu 101 – pravo na repliku. Mislim da svi građani dobro pamte šta je ko u kampanjama rekao i dobro razumeju koliko je neko razumeo svoja potencijalna ovlašćenja i u tom smislu ne moram više ništa da objašnjavam. Hvala vam.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je za nas važno u ovom članu, kao i u drugim članovima jeste činjenica da se ovde definiše u stavu 1. da će APV - preko svojih organa, u oblasti prostornog planiranja i regionalnog razvoja, u skladu sa zakonom.
Dakle, pošto zakone donosi Skupština Republike Srbije, to znači samo da će sve ove nadležnosti koje će APV, odnosno koje su joj određene ovim zakonom, raditi u skladu sa zakonima koje će donositi Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije. U tom smislu ne vidim nikakvu opasnost da AP može na bilo koji način da bude izvan sistema Srbije, da uređuje ovu oblast. Ona može samo sprovodeći zakon koji donosi Republika Srbija zapravo da realizuje svoje ciljeve, koji su utvrđeni ovim nadležnostima.
Što se tiče razvojne banke, ono što je za nas presudno i zbog čega odredba apsolutno nije sporna, jeste u činjenici da je u tački 14. ovog istog člana definisano na sledeći način - osniva razvojnu banku APV, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
APV neće nikakvim svojim posebnim aktom uređivati ovu oblast, već će na osnovu zakona, koji je propisala, odnosno kojim je Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Srbije donela, osnivati ovu banku. Ne vidim da postoji nekakva opasnost da ta banka bude, opet kažem, izvan pravnog sistema Republike Srbije. Hvala.
Želela sam samo da kažem da mi ovde razgovaramo o zakonu o utvrđivanju nadležnosti i da sam vrlo precizno govorila o tome šta u zakonu piše, ne navodeći argumentovano ili neargumentovano primere o tome da li su dosadašnji zakoni poštovani i gde sve nisu poštovani.
Dakle, ako se izvrši dokapitalizacija banke, to nije u suprotnosti sa zakonom, to je urađeno kao legitimno, u skladu sa zakonom i ono što je za sada meni ključno, jeste da onaj ko tvrdi da je nešto urađeno protiv zakona, onda je obavezan da o tome obavesti nadležne institucije koje će onda u skladu sa svojim nadležnostima preduzeti korake, a ne da optužuje kolegu poslanika za navodnu informaciju koju zna o nečemu što navodno nije u skladu sa zakonom. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, zaista je teško razumeti kako može da se tvrdi da je nešto separatističko ako je u skladu sa zakonom koji donosi Skupština Republike Srbije. Dakle, ono što se osporava u ovom stavu jeste da sredstva od korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine je u skladu sa zakonom, dakle taj zakon donosi Skupština Republike Srbije i propisuje koji deo sredstava od te naknade ide lokalnoj samoupravi, koji deo ide pokrajini, a koji deo ide Republici.
Tačka 3) kaže da se obrazuje poseban budžet, fondovi ili drugi oblici organizovanja u koji se usmeravaju sredstva iz tačke 2) ovog zakona, što znači sredstva koja su definisana republičkim zakonom i načinom na koji se određuje koji deo tih sredstava ide kom nivou upravljanja.
Dakle, zaista ne znam kako neko može da kaže da u tome ima bilo čega separatističkog.
Naprotiv, radi se samo o tome da je potpuno logično da lokalna samouprava, odnosno autonomna pokrajina na najbolji način može da raspodeljuje ta sredstva kako bi obezbedila osnovnu funkciju principa decentralizacije, a to je ravnomeran regionalni razvoj i ravnomeran razvoj lokalnih samouprava. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ne znam ko je kome inspirativan, ali bih bila možda, možda i građani naročito bi bili zadovoljniji ako bi kvalifikacije, teške političke kvalifikacije, koje se upućuju bile bar nekim argumentom potkrepljene i ako je svođenje na Beogradski pašaluk sprovođenje Ustava koji je predvideo decentralizaciju i teritorijalnu autonomiju AP Vojvodine, onda problem imaju oni koji su tvrdili kako su najzaslužniji za donošenje odredaba Ustava, posebno kada se tiču pitanja autonomije Vojvodine.
Ali, znam da je Srbiji pretilo zaista da se svede na Beogradski pašaluk politikom koju su zastupali oni koji sada tvrde da je ovo sprovođenje Ustava opasno po državu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, mislim da bi ova rasprava bila korektnija kada bismo govorili o onome što piše, a ne o onome što ne piše u ovom zakonu.
U ovom zakonu u članu 13. u tački 1, za koju se traži amandmanom brisanje, nigde ne piše, ne može ni da se protumači da AP Vojvodina donosi strategiju poljoprivrednog razvoja. Ona samo donosi i sprovodi mere u okviru strategije koju donosi Republika Srbija.
Ne znam zaista ne osnovu čega neko može da kaže - ove mere imaju pravo i donose lokalne samouprave.
Dakle, i lokalna samouprava u okviru strategija koje su utvrđene na nivou Republike Srbije donose mere kojima sprovode politiku ruralnog razvoja. To je prva stvar.
Druga stvar, u tački 7. istog člana za koji se traži brisanje, ne znam kako bilo ko reč "predlaže" može da tumače kao imperativ ili kao nešto što će narediti, odrediti ili naložiti ministarstvu da uradi. Ovde je vrlo pažljivo izabrana reč da u okviru ostvarivanja poljoprivrednog razvoja u AP Vojvodini može da predloži ministarstvu uslove izvoza koji bi odgovarali i AP.
Dakle predlaže i time apsolutno nikoga ne obavezuje niti isključuje druge delove Srbije. Hvala.
U statutu AP Vojvodina, u delu koji ima podnaslov - Pravni i drugi akti AP Vojvodine, član 19 - AP Vojvodina putem svojih organa donosi sledeće pravne akte: statut kao najviši pravni akt, pokrajinske i skupštinske odluke, pokrajinske uredbe, odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravila, uputstva, naredbe, rešenja, preporuke i druge akte, niže od onoga što je statut. Najviši akt koji pokrajina donosi jeste statut AP Vojvodine, uz prethodnu saglasnost Skupštine RS.
Kada se govori o nadležnosti Skupštine AP Vojvodine kaže se da donosi statut, pokrajinske i skupštinske odluke, skupštinske rezolucije, deklaracije, preporuke, zaključke i druge akte, utvrđuje osnove politike na nivou AP Vojvodine, vrši kontrolu itd. nad radom svojih organa.
Kada je u pitanju poljoprivreda, on kaže ovako - donosi strategiju razvoja poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, privrede i drugih oblasti iz nadležnosti AP Vojvodine. Dakle, iz nadležnosti AP Vojvodine.
Ako je zakon kojim se uređuju nadležnosti propisao šta jeste nadležnost, onda u okviru te nadležnosti samo može da donosi strategije.
Dakle, svaka opština može u skladu sa zakonom i nadležnostima koje su joj poverene zakonom da donosi strategije svoga razvoja, što ne znači da time preuzima ingerencije države, niti znači da su te strategije u suprotnosti sa strategijom koju donosi država u toj oblasti. Hvala.
Zaista mi je žao, ali i gradovi i lokalne samouprave donose iste takve mere u okviru državne strategije i u okviru zakona i nadležnosti koje im ti zakoni donose. Žao mi je, ali to je prosto tako.