Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege poslanici, samo sam hteo da se malo osvrnem na zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji iz namere da i kao poslanik prenesem koristi ovog zakona za građane Srbije.
Ovaj zakon ima svoj smisao u nizu zakona koje smo u poslednje vreme doneli, pre svega, Zakon o javnoj svojini, pa onda zakon o komunalnim delatnostima, koji je u toku, pa izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u kojem smo prepoznali razvijene, nerazvijene, najnerazvijenije, odnos finansiranja iz poreza prema lokalnim samoupravama, prenos tih sredstava, Zakon o javnim nabavkama i u toku ove sednice i zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Pre svega, ovaj zakon o javno-privatnom partnerstvu ima ulogu ohrabrenja, podsticaja investitora i domaćih i stranih, da prepoznaju gde mogu na principu uvećanja vrednosti novca, ulaganja u infrastrukturne objekte i usluge, mogu da imaju svoj interes. Ako lokalne samouprave imaju kapacitete da svojim sredstvima budžeta finansiraju u onom projektnom budžetiranju za godinu, dve, a svima je jasno da lokalne samouprave, pa i sama država, nemaju dovoljno sredstava. Onda je jasno da ovaj zakon u odličnom trenutku dolazi i da može da utiče na ohrabrenje, na podsticanje i na razvoj poslovnog ambijenta u našoj državi na lokalnom nivou.
Pre svega, ovaj zakon je uredio pravila u odnosu na Zakon o koncesijama koji je bio od ranije, na koji način da privatni partner prepozna svoj interes, kojom procedurom da se vodi, koji je najbolji izbor partnera u određenim projektima i što je najvažnije, iza ovih svih odluka građani ne treba da se plaše, da brinu da li će njihove cene usluga biti veće ili manje. Da li će se u tom pravcu nešto promeniti? Ali, sigurno će poslovni ambijent lokalnih zajednica, AP i same države dovesti do efikasnih funkcionisanja svih komunalnih institucija u Republici, pre svega iz jednostavnog razloga – sa privatnim partnerom svima je jasno, iskustvo, praksa govori da ono što nekad imamo previše, zaposlenih u određenim institucijama, sigurno privatni partner to neće dozvoliti u novom preduzeću.
Takođe će na neki način zbog samog izbora projekata i usluga sredstva biti efikasnija i imaće svoju veću vrednost, što znači, na principu efikasnosti, na principu većeg obrta i ulaganja cene usluga u bilo kojem pogledu mogu da budu samo konkurentne. Mi više ne možemo da posmatramo da li će cene biti na nivou lokalnih zajednica ili AP ili Republike konkurentno. Mi počinjemo da strahovito zavisimo od okruženja. Sva sredstva koja budemo sada koristili ili ubuduće, na osnovu evropskih fondova ili iz evropskih finansijskih institucija, zasnivaće se u stvari na konkurentnosti u odnosu na okruženje, pa čak se u novim kriterijumima za korišćenje tih sredstava podstiče i ta regionalna saradnja, odnosno prekogranična saradnja, pa čak i saradnja republika bivše Jugoslavije.
Smisao, pre svega, jeste da se stvore određeni uslovi za bolji kvalitet života građana, da se prepoznaju projekti koji će u budućnosti biti važni za 50 ili 100 godina. Ako čovek iz ovog zakona može da prepozna korist, a samo treba napomenuti koliko određeni gradovi na svom prostoru ili na svojoj površini, gde žive, neki imaju problem sa vodosnabdevanjem ili neki možda imaju previše ili imaju problem sa zagađenošću ili imaju problem sa stalnim odlaganjem čvrstog otpada. Mi smo prepoznali da naš budžet utiče na regionalnu saradnju, kada se radi recimo o deponijama, pa se prosto finansiraju, podstiču određeni projekti gde se udružuje više opština radi rešavanja problema tretmana otpada, prečišćavanja voda, vodosnabdevanje. Sama zaštita vodozahvata je nešto što sama jedna opština na svom prostoru ne rešava, nego je prosto nekad na prostoru više opština koje imaju interes da se za jedan duži period obezbede sa čistom pijaćom vodom zbog svojih građana i zbog stanovništva.
Ako samo od tih elementarnih stvari koje se svakodnevno pojavljuju, koje se nameću našim građanima, pođemo, onda je neophodno da se ovaj zakon, prednosti zakona o javno-privatnom partnerstvu, kroz ovaj zakon podstiču ulagači i domaći i inostrani. Za velike infrastrukturne projekte sigurno je da su potrebni i strani ulagači, za manje infrastrukturne projekte neophodno je uključivanje i lokalnih partnera, potrebno je uključivanje i samih građana, što je i ovim zakonom predviđeno i da svako od nas bude deo u tom procesu koji na neki način omogućava nekoliko ili čitavu seriju prednosti koje donose dobrobit lokalnim zajednicama.
Hteo bih samo da napomenem nekoliko prednosti koje uslovljavaju efikasnost ovog zakona. Naši građani bi trebali da znaju da primena ovih zakona podrazumeva pre svega jednu političku stabilnost. Na lokalnom nivou, pre svega, gde imamo definisano već u skoro 46 opština razvijenih i najnerazvijenijih, neophodno je da postoji određena politička stabilnost.
Potrebno je da se uredi, pre svega, prostorni plan na osnovu onog Prostornog plana koji smo ovde usvojili u skupštini i da se na osnovu Zakona o privatnom, odnosno javno-privatnom partnerstvu, prepoznaju šta su to prioriteti, koje su to potrebe građana da se u narednom periodu pripreme kroz budžetsko projektiranje i projektovanje prioriteta i na lokalnom nivou budžeta i na republičkom nivou, pošto, koliko mi sami znamo, svi ti projekti na lokalnom nivou se delimično ili u potpunosti zasnivaju na finansiranju iz republičkog budžeta.
Iz tog razloga, hteo bih samo da napomenem i da pročitam današnju informaciju, u kojoj je šef beogradske kancelarije Evropske investicione banke, gospodin Andreas Bejkels, najavio ulaganje oko 100 miliona evra za narednu 2012. godinu, u oblasti infrastrukture 50 miliona i 50 miliona za realizaciju projekata upravljanja čvrstim otpadom.
Pre svega, želim samo da napomenem da se ova sredstva mogu dobiti, mogu privlačiti dobro urađenim projektima, dobrom saradnjom na nivou opština, regionalnom saradnjom i, pre svega, privlačenjem investitora kroz javno-privatno partnerstvo. Iz tog razloga, u okviru DSS, Sandžačka demokratska partija će podržati ovaj zakon i nadam se da će biti ohrabrenje za sve naše investitore i domaće i strane. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, ono što ovaj zakon pre svega treba da iskaže jednu neophodnost u oblasti zaštite određenih podataka i informacija. Ako sagledamo trenutak, pa onda vidimo da u vreme tranzicije, u vreme ekonomske recesije, imamo jedan strahovit prostor za neku vrstu industrijske i špijunaže, novih istraživanja, ulaganja ili otvaranja prostora za ulaganja i domaćih i stranih, bio je neophodan jedan opšti zakon koji bi pokrio prostor u zaštiti informacija u kojima se značajna sredstva ulažu.
Do sada smo usvojili ovde veoma značajan broj zakona koji su tretirali određenu poslovnu tajnu sa naznakom na neku određenu oblast, i možemo da kažemo da su to zakoni sa nekim posebnim značajem.
Hteo bih zbog javnosti, zbog privrednika, zbog ljudi, zbog građana da pročitam koje su to sve oblasti koje su zaštićene ovim zakonom, i koje imaju svoju svrhu u smislu i sankcionisanja, ako se desi da neko zloupotrebi informaciju od posebnog značaja. Ipak, nisu ograničene institucije koje trebaju da obezbede, da kažem bezbednost građana kod hemikalija, u farmaceutskoj industriji ili u privredi, pa se kaže da u našem pravnom sistemu, poslovna tajna, zakonski uređena posebnim propisima i to, Zakon o privrednim društvima, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o trgovini, Zakon o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima.
Navedeni zakoni tretiraju pitanje poslovne tajne i uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u skladu sa konkretnim predmetima zakonskog regulisanja. Tako Zakon o privrednim društvima, u članu 72. do 74, uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u oblastima poslovanja privrednih društava. U oblasti poslova privrednih društava, ako vlasnik, menadžer ili ortaci, u njihovim rukama je da li je poslovna tajna lista kupaca ili lista dobavljača, da li je u njihovoj nadležnosti strategija i istraživanju marketinške kampanje, zapravo vlasnicima privrednog društva je ovim zakonom dozvoljeno da urede svojim, da kažem principom poverljivosti, šta je to dostupno javnosti, a šta ne može da se ograničava bilansom stanja, ili bilansom uspeha, zapravo niko ne može da štiti neku informaciju koja je neophodna za zaštitu građana i poslovanja nekih drugih iz slične oblasti. Šta bi to značilo ako bi ulazili u posao sa nekim ko ima potpunu zaštitu finansijskih sredstava, ili raspored unutar finansijskih sredstava, ako može sutra da i taj neki koji možda loše posluje ili ima brifiran bilans, uspeo da povuče i one koji su loši.
Znači, neki posebni zakoni, koje sam naveo uredili su šta to ustvari ne može biti, ili ne može biti proglašeno poslovnom tajnom, odnosno šta to sam nosioc vlasnik neke posebne činjenice, posebno podatke koji ima neku komercijalnu vrednost za to preduzeće, za tu grupu, grupaciju može da da određenu prednost tom nosiocu, ili neko ko zloupotrebi tu informaciju da da značajnu prednost u nekoj bliskoj budućnosti na tržištu.
Ovog trenutka, mi znamo da pomenuli smo ovde "Koka-kolu" koja svojom formulom ima značajnu prednost u odnosu na neke druge proizvode. "Najk" ima svoju formulu i informacije čak i u marketinškoj strategiji i kampanji, od čega bukvalno samo vlasnik i dizajner znaju šta je to što u našoj zemlji ovog trenutka, neophodnost ovog zakona čini potrebu za ovim zakonom jeste da definišemo pre svega šta je to poslovna tajna. Ovaj zakon to definiše, ovaj zakon omogućava da privrednici, institucije koje proglase da u svojoj instituciji, da u svom preduzeću vide određenu prednost u nekom značajnom podatku, u nekoj informaciji, nacrtu, sve smo pomenuli i definisano je tu kroz zakon i u obrazloženju veoma jasno o tome govori da je bitno da vlasnici prepoznaju kome ustvari mogu da povere informaciju.
Često imamo sada prilike gde su naša preduzeća raznog oblika ili raznih modela organizovana, u obliku akcionara, ortaka, pa do mnogo većih oblika organizovanja gde je često jedna informacija, jedno istraživanje, tehnološki postupak može da bude značajna prednost i ima komercijalnu vrednost u odnosu na konkurenciju. Vlasnik tih podataka, te informacije trebalo bi da nekim ugovorom ili nekim svojim aktom u preduzeću, u privrednom licu definiše šta je to taj podatak, šta je jasno pod oznakom poverljivosti i da obaveže sve učesnike u kreiranju te poslovne tajne ili saznavanju te posebne informacije koja može da da značajnu komercijalnu prednost tom preduzeću ili da se zloupotrebi takva neka informacija.
Često imamo primere da ljudi rade na softverima, koji prave ekipe koji nisu u našoj zemlji, na kreiranju softvera učestvuju ljudi stručnjaci iz više zemalja za određenu oblast, pa čak samo jedan segment u okviru nekog softvera učestvuju takozvane projektne grupe koje kreiraju taj softver. Svi oni su obavezani jednim međunarodnim ugovorom da štite jednu takvu značajnu informaciju na određeni period. Znači, u kreiranju ovog zakona, čak u kreiranju poslovne tajne unutar firme mora da se odredi i određeni rok do kada se obavezuje neko ko zna takav podatak ili informaciju koliko je dužan, koliko se obavezuje da tu informaciju čuva.
Ceo smisao ovog zakona jeste da uputi privrednike, nosioce te značajne informacije koja ima komercijalnu vrednost i ljude oko te informacije koji su učestvovali kako da se obavežu i da čuvaju tu tajnu, odnosno da budu sankcionisani ako ta tajna bude negde u okviru nelojalne konkurencije i da se utvrdi pravnom procedurom sankcionisanje.
Ono što sam hteo svojim javljanjem da iskažem, da skrenem pažnju, da uputim poruku privrednicima, institucijama da je neophodno da u svojim aktima urede šta su sve to značajne informacije koje vrede u toj firmi, koje daju značajnu prednost da je zaštite nekom oznakom poverljivosti, da u tom lancu ko barata takvom informacijom označi ljude i da ih veže određenim aktom ili ugovorom da bi takva informacija ostala poslovna tajna i da daje značajnu prednost.
Takođe, ako bi hteli da istaknemo značaj i neophodnost ovog zakona jeste da ovaj zakon ustvari predstavlja pravni standard u odnosu na one posebne zakone koje smo mi dali. Prosto je ovaj zakon bio neophodan i više kao krovni zakon za sve do sada posebne zakone koje smo imali, jer ostavljeno je prostora bilo za neverovatan ili neograničen broj informacija koje u nekoj firmi mogu da budu proglašene poslovnom tajnom. Nekada sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom zato što će biti uložena značajna sredstva u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti nekog svog proizvoda.
Nekad, sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom, zato što će biti značajna sredstva uložena u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti, nekog svog proizvoda. Značaj i jeste što, najiskrenije, u podacima koje mi svakodnevnom štampom, se javnost informiše da postoje veoma značajni ulagači u ovoj Srbiji, da strani investitori, bez obzira na sve naše probleme i finansijske i ekonomske i tranzicija i sve što može da bude negativno na nekakvoj skali problema, kod nas se ulaže. Strani ulagači se iz godine u godinu uvećavaju.
Na neki način, mi smo poželjni iz razloga koje nekad ova javnost i ne vidi, ali ako u par zadnjih dana u dnevnoj štampi nađemo da su i Nemci i Italijani prisutni stalno na našem tržištu, i danas u Komori se značajni ugovori potpisuju sa nemačkim projektantskim kućama, mislim da ovaj zakon u stvari daje jednu sigurnost i stabilnost i našim i stranim ulagačima za sve te vrednosti, ili posebnosti, koje mogu da se tretiraju kao poslovna tajna.
Iz tog razloga, mislim da nema sumnje, nema razloga da bilo ko osporava da bilo ko osporava neophodnost usvajanja ovog zakona. Ako postoji određena primedba u smislu – šta to može da se tretira pod dobrim poslovnim običajima, možda je to princip koji bi trebalo da se tretira uopšteno kroz pravni sistem. Čini mi, se da tu ostaje prostora onim organima za sankcionisanje sudijama da negde sami iskažu šta je to prekršeno, u kojoj meri i koja je to možda komercijalna vrednost. Možda negde, ne mislim ovim zakonom da može to da se uredi, ali da se pod tim dobrim poslovnim običajima negde bliskije, jasnije iskaže šta to može da bude u ovoj situaciji, u ovoj dinamici ekonomskoj ograničenje ili definisanje, mada, najiskrenije, i ja mislim da je veoma taško definisati ili precizirati pod rečima dobrih poslovnih običaja šta sve može se obuhvatiti. Sve može, a ne može da sve pokrije. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, u Novom Pazaru skoro mesec dana radnici TEK-a Raške štrajkuju ispred zgrade opštine, zahtevajući da im se u nekom prioritetu isplate zarade po sudskim rešenjima u vreme kada je TEK-a obustavila sve aktivnosti zbog poznatih događaja od 1993, 1994. pa sve do 1997.
Moje pitanje i moja namera ovde u Skupštini, što govorimo o tom problemu, jesu manipulacije informacijama koje se dešavaju u ovom periodu. Govori se o skoro osam miliona evra koje bi trebalo da se isplati za 1.500 radnika. Da li je to tolika cifra ili ne? Koliko je radnika na tom spisku kojima treba da se isplati? I tu se manipuliše sa informacijama. Da li su radnici koji štrajkuju sad i koji su na spisku bili stvarno u to vreme zaposleni u TEK-a Raška ili su bili negde po inostranstvu ili privatno radili? Na sve ove odgovore, da bi kod nas, da bi u TEK-a Raški, da bi među radnicima TEK-a Raške, koji štrajkuju, moglo konačno jednom da se zna koliko je novca, koliko je radnika i kojom dinamikom ljudima može da se to isplati, neophodni su odgovori od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Agencije za privatizaciju.
Ono što je najvažnije u ovom trenutku jeste da se što pre organizuje sastanak na nivou upravnog odbora direktora TEK-a Raške i predstavnika Agencije za privatizaciju, jer ono što je bilo do zadatka, obaveze lokalne samouprave, sve je urađeno da se TEK-a Raška, kao jedna celovita imovina izdeli na 39 parcela, kako bi se olakšala prodaja zainteresovanim investitorima i ljudima koji su već u tim prostorima TEK-a Raške pod zakup.
Svaki od tih koji su dosad kupili, zaposlili su najmanje još 50 radnika na tom delu u oblasti tekstila, a namera je bila da se od TEK-a Raške napravi industrijska zona u kojima će se svi koji prerađujući džins zagađuju lokalne reke i rečice da se sa svojim kamenjarama ili u svom tehnološkom postupku izmeste u okviru TEK-a Raške i da se kroz taj postojeći kolektor voda preradi, isčisti, isfiltrira i vrati ponovo u reku kao ispravna i čista.
Dosta je na tom planu urađeno, dosta je i državnog i lokalnog novca uloženo. Potrebno je da se omogući tender za prodaju parcela zainteresovanim licima. Samo dva koraka su potrebna da upravni odbor donese odluku, da direktor potpiše i prosledi Agenciji za privatizaciju.
Apelujem na vas zbog onih ljudi koji štrajkuju, neki sa razlogom, a za neke bi trebalo proveriti, da se dođe do stranih podataka. Moja pitanja jesu: koliko radnika su sa zahtevom po sudskom rešenju za isplatu neisplaćenih zarada; koliki je iznos koji treba da im se isplati i kada će se objaviti prodaja zainteresovanim licima delova TEK-a Raške?