Zahvaljujem, predsedavajuća. Zahvalio bih gospodinu Martinoviću na veoma konstruktivnom pristupu u izlaganju povodom ovog našeg predloga zakona. U levoj ruci držim njegov amandman, koji je veoma smislen i o kom smo ozbiljno razmišljali da ga usvojimo.
Iznenađen sam što je par puta dok je govorio skakao sam sebi u stomak. Tvrdio nam je nekoliko puta da nema u našoj zemlji potrebe da regulišemo ovo, jer nema tih pojava, a potom je svaki put dodavao da ima usijanih glava.
Pozivam i njega i njegovu poslaničku grupu i sve narodne poslanike, baš zarad tih usijanih glava, koje postoje, da nikada više ne postoje, koje su napravile to što je on govorio, sve je ukazao kako jeste, da nemaju mogućnosti to da naprave. Zato je ovaj predlog zakona danas pred nama i zato je pobudio ovoliku pažnju.
Što se tiče Haškog tribunala, nisam ga ja osnovao. Nemate razloga od mene da branite vašeg predstavnika. Kao velika većina građana, i ja ću sačekati tu presudu koju taj sud treba da donese i na kraju ću komentarisati. Dok je čovek u nevolji, nema potrebe, i nikada to nisam radio, da se bilo šta govori na tu temu.
Hvala vam na ovom konstruktivnom pristupu, a ovo stvarno nije bilo na moju adresu i nema veze sa mnom.

Gospođo predsedavajuća, članovi Vlade Republike Srbije, članice radne grupe, koleginice i kolege narodni poslanici, dosta smo ozbiljno, bar mislim, do sada radili.
Kao uvod da kažem, mi kada dolazimo iz Vojvodine, onda i razmišljamo da je taj odnos koji ostatak Republike Srbije - ne ceo, ali ima i takvih - ima o nama uzrokovan možda i time što, evo iza mene sede dvoje ljudi, gospođa Čomić i gospodin Novaković, koji predsedavajući sednicama Narodne skupštine šalju takve signale da u Vojvodini žive većinom smireni i strpljivi ljudi pa, prema tome, imaju Vojvođani strpljenja i imaju kada, pa će doći do suštinske autonomije kad-tad. To će i biti.
No, da se uozbiljim i vratim stvar na moje pitanje. Čuli smo dosta toga danas o ovom nacrtu, kako je došlo do njega i poneku spornu stvar smo možda i razrešili, govorim o zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, ali nešto što nema u njemu i što nismo čuli danas, jeste da li članovi radne grupe, pa na kraju i članovi Vlade Republike Srbije razmišljaju da ovaj zakon treba da dobije karakter lex specialisa, da ne bi sledeći nekakav zakon umanjio ili osporio sve ove nadležnosti ili deo nadležnosti koji treba da njime pripadnu ili da se prenesu na AP Vojvodinu. Hvala lepo.

Gospodo predsedavajući, uvažena ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, iskren da budem, kada sam prvi put pročitao amandman kolege Samardžića, nisam obraćao posebnu pažnju na njega, ali posle ovakvog smislenog uvoda i obrazloženja, držim da je sve i za mene prihvatljivije.
Razlog mog javljanja sada jeste i jučerašnja celodnevna rasprava o članu 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije. Nije mi drago i ne radujem se tome što su građani Vojvodine i građani cele Republike Srbije mogli da čuju od većeg broja poslaničkih grupa šta i kako se doživljava vojvođanska i uopšte autonomija u našoj državi, ali dobro je da se toga podsetimo.
Ono zbog čega se javljam jeste u stvari taj prihvaćeni amandman gospodina kolege Aligrudića, koji glasi - izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine pripada 75%, budžetu Republike Srbije 10%, a od prodaje Naftne industrije preostalih 15% po posebnom programu Vlade raspoređuje se svim gradovima i opštinama u Republici Srbiji.
Ne znam šta će do kraja Vlada da prihvata, ali hteo bih sve poslanike i građane Republike Srbije da podsetim da smo prošle godine u ovo vreme usvajali Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Član 18. tog zakona glasi ovako: "Nosioci prava ostvaruju pravo na podelu akcija bez naknade u sledećim javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim učešćem državnog kapitala, odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.''
Pod brojem 1, kod tih društava ili preduzeća nalazi se društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata, istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa, Naftna industrija Srbije AD Novi Sad, u daljem tekstu NIS.
U stavu 2. ovog istog člana stoji sledeće: ''U preduzećima i privrednim društvima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: preduzeća), kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od osnovnog kapitala svakog preduzeća."
Nije teško izračunati, ako smo NIS, odnosno ako ste NIS prodali za 400 miliona evra, po ovom zakonu za besplatne akcije treba da se podeli, ni manje ni više, nego 240 miliona evra. Kako onda može, na bilo koji način, da se u neke druge delove budžeta predvidi da će biti 90, 75 ili koliko god posto, kada četiri i više miliona građana Republike Srbije, od ovih 240 miliona, očekuju određeni novac.
Čini mi se da neko pokušava, normalno da mu to nikada neće uspeti, da dovede u bilo kakav konflikt građana Vojvodine i ostale građane Republike Srbije, ali među tih četiri i kusur miliona onih koji su pisali te besplatne akcije ima i Vojvođana, tako da će se sigurno naći neko ko će isterati to i ono što po ovom zakonu koji sam spominjao pripada svakom građaninu koji je pisao te akcije, da će mu to tako i biti.
A o tome šta Liga socijaldemokrata Vojvodine misli o prodaji, bilo je sigurno ovde reči, ne bih to ovde ponavljao, upravo sada, znači, negde oko 11.30 je počela akcija, ''Prodali ste NIS, Prodali ste nas'' i odvija se ispred Rafinerije gasa u Elemiru. Koga bude zanimalo, može podrobnije da se informiše o svemu tome. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman glasi – U članu 7. stavu 1. Predloga zakona tačka 3) menja se i glasi: "Odeljenje u Novom Sadu, za područje prekršajnih sudova u Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Bečeju, Vršcu, Zrenjaninu, Inđiji, Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Rumi, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici".       
Dakle, ovaj amandman se nastavlja na amandman koji sam podneo na član 2. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, a ima za cilj da definiše područje rada odeljenja višeg prekršajnog suda u Novom Sadu, odnosno da odredi gde će pripadati prekršajni sudovi u Bačkoj Topoli i Inđiji.
Pošto je predlagač zakona, na moje i na zadovoljstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine i, što je najvažnije, na zadovoljstvo građana opština Inđija, Stara Pazova, Bačka Topola i Mali Iđoš, prihvatio moj amandman na član 2. ovog zakona, smatram da je sasvim normalno da se definišu i ova područja rada i podrazumevam da će i ovaj amandman biti prihvaćen. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman glasi: "Viši sud u Subotici, za područje Osnovnog suda u Bačkoj Topoli i Osnovnog suda u Subotici", a sledi iz prethodnog amandmana, koji sam podneo član 3. ovog našeg zakona i u kom sam zatražio da se formira osnovni sud u Bačkoj Topoli, za teritoriju opština Ada, Mali Iđoš, Bačka Topola i Senta.
Samo toliko, da on sledi iz ovoga. Rekao sam šta sam mislio i zašto to mislim. Sve sam ubeđeniji, posle svih ovih izlaganja, da taj moj amandman ima i te kako osnova. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, od 1. novembra, kada je predlog seta pravosudnih zakona stigao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine pokušava da razume koncept novog predloga rešenja mreže sudova i javnih tužilaštava na teritoriji Republike Srbije. U Ligi socijaldemokrata Vojvodine imamo veliko razumevanje za sve primedbe poslaničkih grupa i narodnih poslanika na zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali smo posebno analizirali efekat ovog predloga zakona na AP Vojvodinu.
Saglasni smo sa tim da nema opravdanja da i nadalje na teritoriji AP Vojvodine radi 45 opštinskih sudova, ali nas čudi predlog da se na toj istoj teritoriji kvalitetno za sve građane može realizovati sve ono što se očekuje od pravosuđa na nivou EU sa osam osnovnih sudova. Za ceo Srem je planiran jedan osnovni sud, u Sremskoj Mitrovici. Prilikom podnošenja amandmana na ovaj zakon dogovorili smo se da amandman što se tiče Srema podnese kolega Ratković, koji daleko bolje poznaje prilike, a to mu je i struka. Kao što vidimo (on će verovatno kasnije obrazlagati taj svoj amandman), predložio je da se formira i osnovni sud u Rumi za opštine: Inđija, Irig, Pećinci, Ruma i Stara Pazova.
Južna Bačka je spominjana od strane nekoliko poslaničkih grupa i narodnih poslanika koji su podneli amandmane na Predlog ovog zakona što se tiče južne Bačke. Vidi se da se za 12 opština koje čine Južnobački okrug predviđa osnivanje jednog osnovnog suda u Novom Sadu, a opštine kao što su Vrbas, Bačka Palanka, Bečej treba od 1. januara 2010. godine da ostanu bez opštinskog, odnosno osnovnog suda; potrebe pravosuđa u njihovim sredinama zadovoljiće se sudskom jedinicom matičnog osnovnog suda u Novom Sadu. Za pohvalu je, po meni, rešenje u Banatu, ako se uzme u obzir ovaj koncept. Znači, Banat nam je dobro pokriven osnovnim sudovima, imamo Kikindu, Zrenjanin, Vršac i Pančevo. Što se nas tiče, u odnosu na Srem i Bačku, odličan je predlog.
Moj amandman se odnosi, za one koji nisu pročitali, na severnu Bačku i glasi – U članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 1) koja glasi: "Osnovni sud u Bačkoj Topoli, za teritoriju opština Ada, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta, sa sudskim jedinicama u Adi i Senti". Ostali delovi amandmana su tehničko uređenje zakona.
Bačku Topolu sam predložio za sedište osnovnog suda zbog njenog položaja u odnosu na ostale tri opštine, kao i zbog toga što je raskrsnica puteva: Koridor 10, znači, i putevi E-75 i E-5, kao i pruga Beograd-Budimpešta; zatim, regionalni putevi M-21 i M-22, koji spajaju Rumuniju sa Hrvatskom i sa Republikom Mađarskom; oba ova regionalna puta prolaze kroz centar više naseljenih mesta opštine Bačka Topola. Razuđenost opštine Bačka Topola: 23 naseljena mesta, razdaljina između ovih mesta pojedinačno je i više od 60 kilometara, na primer, razdaljina između Kavila i Pačira je veća od 60 km.
Na teritoriji opštine Bačka Topola u upotrebi su četiri službena jezika: srpski, mađarski, rusinski i slovački. Opština Bačka Topola, u odnosu na ove tri opštine, ima najveći broj stanovnika. Sadašnja opremljenost Opštinskog suda u Bačkoj Topoli apsolutno može da odgovori potrebama osnovnog suda Bačka Topola.
Tradicija suda u Bačkoj Topoli je duža od 140 godina; kroz petnaestak država u kojima je bila, u raznoraznim oblicima, sud je radio na zadovoljstvo građana i sudske vlasti, a sada se Vlada Republike Srbije odlučila da ga ukine.
Ove četiri opštine se prostiru: od istoka na zapad, znači od novog mosta na Tisi kod Ade do Gornje Rogatice, ima više od 80 km i od severa na jug, od Malog Beograda do Feketića, ima više od 40 km. Osnovni sud Bačka Topola bi pokrivao teritoriju ove četiri opštine na kojoj živi oko 110.000 stanovnika.
Dakle, spadao bi, na osnovu ovog kriterijuma, u srednje po veličini. Bio bi u rangu sa osnovnim sudovima, na primer, u Pirotu i Paraćinu, a daleko veći od osnovnih sudova u Boru, Prokuplju, Požegi i slično.
Ono što nas je posebno navelo da insistiramo na ovom osnovnom sudu jeste specifičnost ovog kraja u kojem bi se nalazio ovaj sud, a to je da u ove četiri opštine živi više od 70% građana koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj zajednici.
Kada je ovo poznato onda nije teško pretpostaviti da se u više od polovine posla koji se ima obaviti u pravosuđu na ovoj teritoriji može i treba koristiti mađarski jezik.
Naša ideja je da u osnovnom sudu Bačka Topola više nego u drugim osnovnim sudovima budu zastupljene sudije i ostali koji mogu da rade na srpskom i mađarskom jeziku, s tim da se može obezbediti obraćanje građana ovom sudu na rusinskom i slovačkom jeziku.
Kada bi se usvojio Predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini osnovni sud u Subotici bi sigurno bio preopterećen, obuhvatao bi teritoriju od Tise, Srbobrana, Vrbasa, Kule, Sombora, sve do granice sa Republikom Mađarskom.
Većina vas zna kolika je ta teritorija, a procenat stanovništva koji govori mađarski jezik bio bi najmanje prepolovljen u odnosu na područje koje bi pokrivao osnovni sud Bačka Topola, kako sam ga predložio, i to bi sigurno uticalo na tretman mađarskog jezika. Između ostalog, čuli smo juče kakav je trenutno tretman mađarskog jezika u subotičkom pravosuđu.
Maćehinski odnos Bačke Topole prema Malom Iđošu sigurno postoji, ali ni izbliza u meri u kojoj je on prisutan u odnosu Subotice prema Bačkoj Topoli, Senti i Adi i odnosu svih Subotica prema svim Adama, Sentama i Bačkim Topolama.
U prilog ovom mom predlogu ide i sledeća činjenica, a to je da su sve poslaničke grupe koje su predlagale amandmane na ovaj predlog zakona predložile da se u Bačkoj Topoli formira osnovni sud.
Za kraj, koristim priliku da se zahvalim svim poslaničkim grupama i narodnim poslanicima koji su me juče podržali i očekujem da će to biti i danas, jer u Ligi socijaldemokrata Vojvodine cenimo da bi ovo bilo i te kako dobro rešenje za mrežu naših sudova. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarka, predstavnici Ministarstva pravde, koleginice i kolege narodni poslanici, od 5. novembra, da vas podsetim, od kada se ovaj set pravosudnih zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, prvi put poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine javno sa ove govornice iznose svoje stavove o predloženim zakonima predlagaču i javnosti.
Zarad te javnosti sam dužan da kažem da mi nismo ćutali sve ovo vreme, već smo svoje stavove, neke od njih ćete čuti sada i malo kasnije od mene i od drugih narodnih poslanika, iznosili u svakoj prilici predstavnicima ministarstava. Na naše zadovoljstvo, deo tih primedaba je ugrađen u neki od predloga zakona.
Dakle, predlozi zakona o uređenju sudova, o sudijama, o Visokom savetu sudstva, o javnom tužilaštvu, o Državnom veću tužilaca, o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ovako kako su predloženi, apsolutno prihvatljivi i dokaz su približavanja našeg pravosuđa evropskim vrednostima i sistemu, te ćemo ih stoga u danu za glasanje sigurno i bezrezervno podržati.
Kako ćemo glasati o zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava zavisiće od toga kako će se predlagač odnositi prema našim amandmanima.
Prvi od amandmana koje smo podneli je sledeći: U članu 2. u stavu 1. Predloga zakona iza tačke 2) dodaje se nova tačka 3) koja glasi: "Prekršajni sud u Bačkoj Topoli za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, sa odeljenjem suda u Malom Iđošu". Dalje, posle tačke 11) dodaje se nova tačka 12) koja glasi: "Prekršajni sud u Inđiji za teritoriju opština Inđija i Stara Pazova, sa odeljenjem suda u Staroj Pazovi". Ove ostale stavke se tehnički uređuju u Predlogu zakona.
Kao što ste imali prilike da čujete, Liga socijaldemokrata Vojvodine nije, poput većine poslaničkih grupa i narodnih poslanika, vodila računa samo o sredinama gde je ona zastupljena u vlasti, već želimo da ovim amandmanom ispravimo, po nama, vidljivu manjkavost predloženog zakona u odnosu na celu teritoriju AP Vojvodina. Pre svega, hteo bih da kažem da nas vređa to što se u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana koje ste nam dostavili ispostavlja da umesto Bačke Topole spominjete Bačku Palanku, pa tako ispada da predlagač nije ni pročitao naš amandman, već ga je apriori odbacio.
Zašto mislimo da na teritoriji ove dve opštine treba da postoji prekršajni sud? Ako postoje neka pravila zašto se na bilo kojoj teritoriji osnivaju prekršajni sudovi, onda tu jedna od stvari mora biti i putna mreža i prolazak Koridora 10 kroz teritoriju sve četiri opštine koje spominjem u ovom amandmanu, kako puta E-75, tako i železničke pruge, i to u nemalom broju kilometara na teritoriji sve ove četiri opštine, što je oko 80 km ovog puta, odnosno Koridora 10, s tim da kroz Bačku Topolu i većinu naseljenih mesta na njenoj teritoriji prolaze i dva velika značajna regionalna puta za našu zemlju, a to su regionalni putevi M-21 i M-22. Ono što očekujemo od Koridora 10 jeste da će i u putnom i u železničkom saobraćaju u narednom periodu doći do intenziviranja saobraćaja i, prema tome, potrebe da u ova dva grada imamo osnovane prekršajne sudove.
O tome kakav je nacionalni sastav u ove četiri opštine čuli smo od kolege iz Saveza vojvođanskih Mađara koji je obrazlagao svoj amandman. Tradicionalno, na teritoriji AP Vojvodine se govori na srpskom i pet ostalih službenih jezika. Na teritoriji ove četiri opštine, pored srpskog, prisutan je mađarski na teritoriji opština Mali Iđoš i Bačka Topola, daleko više od 60% stanovništva govori mađarski jezik; a na teritoriji opština Inđija i Stara Pazova, desetak posto stanovništva govori maternji slovački jezik.
O razuđenosti ove četiri opštine i o tome kako bi naši građani putovali 60 i više kilometara do prekršajnog suda, može svako da se uveri kada pogleda kartu naše zemlje.
Tradicija sudstva u ovim sredinama, malopre smo čuli od koleginice Popović, duža je od 140 godina. Znači, u oba grada ne samo određeni vidovi prekršajnih sudova ili organa za prekršaje postoje više od 140 godina.
Ono što me u uvodu ministarke i nekih kolega poslanika prilično ražalostilo jeste argumentacija da u ovim sredinama treba ukinuti prekršajne, osnovne ili bilo koje sudove zato što je smanjen broj predmeta u tim sudovima.
Znači, u onim sredinama gde građani vode računa o svom ponašanju, konkretno ovde govorimo o prekršajnim sudovima, o javnom redom i miru, ili u saobraćaju, ili svega što se dotiče ovog suda, te građane treba kazniti. Vrlo brzo ću reći zašto mislim da su kažnjeni; ne samo ja, nego svi oni listom. Znači, onima koji se ponašaju u skladu sa zakonima oduzimamo pravo da neke svoje potrebe pred organima države, konkretno sudovima, ostvaruju na teritoriji gradova ili opština gde žive.
Takođe, bio sam iznenađen zapažanjem da osnovne ili prekršajne sudove treba ukinuti u tim malim sredinama koje broje između 50.000 i 100.000 stanovnika, jer advokati iz većih centara, npr. iz Beograda, ne mogu da dobiju spor ili predmet koji vode pred tim sudovima. A da li advokati iz tih malih sredina mogu da dobiju bilo kakav spor u Beogradu ili nekom većem centru? Znači, ta argumentacija sigurno ne može da stoji.
Zašto mislim, ukoliko se ovakav predlog zakona usvoji, da je to hendikep i za ove sredine, a verovatno i za neke druge sredine koje spominju druge kolege narodni poslanici? Između ostalog, i zbog sledećeg: zato što su nam puna usta decentralizacije na svim nivoima i u svim oblastima, a čini mi se da i ova vlada, da li po inerciji ili namerno, nastavlja onde gde je stala prethodna u dva mandata, a to je da se sve ovako važne stvari za građane naše zajednice grupišu i centralizuju u što je moguće većim centrima.
Spadam među one koji smatraju da sistem treba da ide za životom. Ne moramo iz svake sredine izvlačiti život i grupisati ga u što je moguće veće centre. Šta će se desiti kada Bačka Topola, Inđija ili neka druga sredina ne bude imala prekršajni sud? Naprosto, veoma brzo će sudije koje sude otići da žive u ona mesta gde im se nalaze kancelarije. Postoje odeljenja, ali u odeljenja se dolazi, a kancelarija mu se nalazi tamo gde mu je sedište prekršajnog ili osnovnog suda. Zajedno sa sudijom otići će i njegova porodica, a ne treba da vas podsećam da ako je u pitanju sudija obično je njegova supruga, ili suprug, prosvetni radnik, pravnik, to je najčešće u našim sredinama. Iz tih porodica dobijamo decu koja se u velikom broju obrazuju na našim fakultetima ili su već akademski građani. Svi oni odlaze u veće centre i izvlače se na ovaj način iz svih sredina u kojima se ukidaju ovakvi sudovi.
Gde će advokati? Pa, tamo gde je sedište suda. Najveći broj, kao i sudije, premestiće svoje kancelarije na teritorije ovih opština; ima po 40 i više advokatskih kancelarija u svakoj od ovih opština. Većina njih, pogotovo ovih mlađih, otići će u one sredine gde se nalaze sedišta kako prekršajnih, tako i drugih sudova i tužilaštava, jer će tamo biti daleko, daleko više posla.
Za kraj, naša iskustva vezana za centralizaciju u ostalim oblastima, na primer u MUP-u, otprilike su ovakva: svakodnevno susrećem policajce na teritoriji opštine Bačka Topola koji mi pokazuju svoju opremu, svoje vindjakne koje su iscepane, pokazuju mi automobile koji su neupotrebljivi i ukazuju na nedostatak opreme da bi mogli uspešno da rade svoj posao. Zašto je to tako? Zato što je Bačka Topola policijska stanica, a Subotica je organ unutrašnjih poslova. Ne krivim ja Suboticu za maćehinski odnos, ali krivim državu koja ne vidi da izvlačenjem svih institucija iz sredina koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika od tih sredina pravimo provinciju.
Nadam se da će ministarka i predstavnici Ministarstva naći načina da do dana za glasanje o ovom zakonu porazgovaramo i vidimo da li je ovaj amandman prihvatljiv. Hvala lepo.

Gospodo predsedavajući, gospodo predstavnici MUP, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, iskoristiću priliku, jer smo se dogovorili da ćemo raditi do 15,00 sati, pa da se pozovem na član 226. našeg Poslovnika i zatražim sledeće objašnjenje od gospodina ministra.
Zatečen sam bio današnjim napisima i kad god uključimo neko od sredstava javnog informisanja i mi i građana Republike Srbije čuju da je gospodin ministar zabranio održavanje oba najavljena skupa ili skupa čiji su organizatori zatražili dozvolu za njihovo održavanje, za subotu.
Čime sam iznenađen? Iznenađen sam time jer sam stekao utisak da je gospodin ministar i da je MUP izjednačilo na ovaj način u velikoj meri neonaciste, profašiste i one koji su hteli da im se odupru. Ovo mi naginje ka tome da na ovaj način preko MUP i ovakvih odluka cela Vlada ili uopšte Republika Srbija podižu taj neonacistički ili profašistički pokret, jer na otprilike nedelju dana od 20. oktobra, kada je Beograd jednom zasvagda rekao zbogom fašizmu, jednom zasvagda je cela Srbija zaboravila na taj fašizam, mi zabranjujemo onima koji su hteli da se okupe protivu tog fašizma.
Mislim da nije primereno i da, ukoliko je postojala bojazan od toga da bi to moglo eskalirati u nešto poput onoga što je bilo u Novom Sadu, da naše MUP sigurno poseduje snage, sredstva, pameti i moći da se suoči sa time i da to sve predupredi i zaštiti građane koji su hteli da izraze svoj protest, što je nekome palo na pamet da to radi u slobodarskom Beogradu. Podsećam da je juče do vas stiglo pismo na inicijativu poslanika LSV, podržanog sa potpisima svih narodnih poslanika Liste za evropsku Srbiju, da se spreči i održavanje ovog profašističkog skupa, ali nije vam ni padalo na pamet da sprečite održavanje skupa protiv tako čega.
Samo da iskoristim priliku jer je već nekoliko poslanika SRS se danas obraćalo LSV da vam poručim, i vama i svima koji imaju sumnju u to ...
(Predsedavajući: Vreme.)
...evo, sekund; Ligi socijaldemokrata Vojvodine i velikoj većini građana AP Vojvodine ne treba, i nikad to nisu tražili, druga Srbija, već drugačija. Zahvaljujem.

Hvala. Gospodine predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, hoću u subotu oko 10.00 časova prvo da se zahvalim predlagaču zakona što vodi računa o našoj kondiciji, pa nam je omogućio da posle ove rezolucije o Kosovu potrčimo kući.
Većina nas je između jedan i dva bila u svojim domovima, ali smo morali sutradan ujutru u 10.00 biti ovde da bismo uspeli pročitati, jer smo tek tad videli ove predloge zakona.
Takođe se zahvaljujem i predsedniku Narodne skupštine što se trudi da nam u subotu popuni vreme obavezama. Nadam se da ćemo i 31. imati nešto da radimo.
U obrazloženju gospodina ministra mi je zasmetalo kada je rekao da je Srbija ne samo decentralizovana zemlja, nego primer decentralizacije u svetu. Sećam se jednog svog profesora koji je tvrdio da je Frankov ustav za vreme njegove vladavine u Španiji bio ubedljivo najdemokratskiji ustav ikada napisan na zemlji. Pa, nije za poređenje, ali toliko je i ova naša decentralizacija.
Poslanici LSV-a su podneli nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Nešto su, nadam se, prihvatili ministar i Odbor, videćemo kada budemo dobili mišljenje, a jedan od onih koji nije prihvaćen je ovaj koji se odnosi na član 4. stav 1. Radi se o tome na koji način se osnivaju nove jedinice lokalne samouprave ili se spajaju, ukidaju, ili se menja njihova teritorija. Nismo ništa drugo predložili, već da se pored kriterijuma koji su predviđeni zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava doda i deo koji glasi – i propisom teritorijalne autonomije.
To smo predložili iz razloga što Ustav Republike Srbije u članu 185. stav 2. doslovce kaže da o pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta. Ako ima nadležnost da donosi takva akta, onda ih treba u sve zakone ugrađivati, da se poštuje.
Sigurno ćemo danas u nekoliko navrata izaći i pokušati da objasnimo da se ovim zakonima, a i nekim prethodnim koje smo razmatrali i koje je ova skupština usvojila, autonomna pokrajina tretira kao privezak vlasti. Postoji direktna komunikacija između Vlade Republike Srbije i lokalnih samouprava, a mišljenje ili odluke koje ima pravo da donosi AP Vojvodina nisu obavezujući za lokalne samouprave, znači, lokalne samouprave komotno mogu da preskoče, pa se umnogome postavlja pitanje da li je to težnja da se uskrati mogućnost organizovanja autonomnih pokrajina i da se još više centralizuje Republika Srbija.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo želim da u svoje ime, u ime LSV-a i u ime poslaničke grupe Vojvođanski poslanici zaželim srećnu slavu svima onima koji danas u Srbiji i širom zemaljske kugle slave Svetog Nikolu.
Hoću da kažem da se ne slažem sa principom po kome se novac deli crkvama i verskim zajednicama. Navešću kako se to otprilike radi u lokalnim samoupravama koje su malo bolje uređene, pa ne vidim razloga da Ministarstvo svoje iskustvo ne prenosi lokalnim samoupravama ili da ne koristi iskustva onih sredina gde je to bolje rešeno.
Radi se o sledećem: za funkcionisanje crkava i verskih zajednica novac treba da se dodeljuje po jednom kriterijumu; znači, treba izraditi kriterijume u zavisnosti od svega onoga što je bitno za ovaj rad. Druga vrsta raspodele novca je, po meni, na osnovu konkursa. To bi značilo da se crkve i verske zajednice mogu javljati na konkurse sa svojim projektima i tako pretendovati na sredstva koja su neophodna da bi održavali na postojećem nivou svoju crkvu, svoje objekte ili, pak, da to podižu na znatno veći nivo.
Zašto ovo govorim? U Bačkoj Topoli početkom 20. veka je sagrađena rimokatolička crkva Pohođenje device Marije koja jeste najveći verski objekat u Republici Srbiji i visoka je 72,70 metara.
Bačkotopolčani se trude i održavaju je iz svog budžeta, prošlo je sto godina, moraju da ulažu sredstva za održavanje. Od skromnih sredstava iz budžeta AP Vojvodine ponekad nešto i dobiju, ali iz sredstava Ministarstva vera ništa.
Na teritoriji grada Bačke Topole nalazi se i crkva svetog proroka Ilije, izgrađena '39. godine prošlog veka. Ova crkva ima velikih problema, jer se prostorije u kojima je smešteno sveštenstvo nalaze odmah uz magistralni put i u proteklih šezdesetak godina dosta su ruinirane. Bačkotopolčani su počeli da prave novi parohijski dom, ali ne može da se uradi, jer sva sredstva koja se ulažu, ulažu se, pre svega, iz budžeta lokalne samouprave ili iz donacija lokalnog stanovništva, a ređe je to šire.
Šta hoću da kažem? Sav novac koji je predviđen za renoviranje crkava i objekata verskih zajednica dolazi onima koji su na vrhu tih crkava i verskih zajednica. Oni po svom nahođenju raspodeljuju taj novac, tako da do nekih sredina ova sredstva ne mogu nikako da dođu, niti mogu da se koriste za ono za šta bi trebalo da se koriste. Šta onda vidimo po Republici Srbiji?
Sam sam bio par puta u prilici da na nekima od manastira u našoj državi vidim okačene table, na kojima otprilike piše ovako - rekonstrukciju ovog manastira pomogao je najveći Srbin i pravoslavac, najčešće je to magistar Velimir Ilić. Ima ostavljen prostor, valjda kada bude nabavio novi kanu, pa će se slikati, pa onda na tu ploču da se ugravira ta slika.
Stiče se utisak kod građana Republike Srbije da ovaj novac kojim se naši ministri reklamiraju diljem naše države nije njihov novac, da je to novac najverovatnije iz budžeta Republike Srbije. Ako nije tako, onda sam slobodan ustvrditi da je pomenuti ministar ovog trenutka bogatiji nego sam Mišković. Hvala lepo.

U više navrata sam u toku ove diskusije pričao o ovim sredstvima koja su opredeljena za nacionalni ili, kako ja to kažem, predizborni investicioni plan. Sve što je kolega Maraš govorio stoji, i sve ono što smo mi govorili. Razlog što je to tako ne leži ni u čemu drugom nego u tome da je Srbija centralizovana zemlja kao što nikada nije bila. Ali, u isto vreme, nikada nije bila manje efikasna nego što je to danas. Preduslov za demokratizaciju zemlje upravo je jačanje pozicija lokalnih samouprava i regionalizacija. Srbija nikako neće biti demokratska i jaka država ako ne otpočne što je pre moguće njena decentralizacija.
Decentralizacija, kao što sam rekao malopre, ne znači samo jačanje vojvođanske autonomije već pogotovo jačanje lokalnih samouprava. Ovaj proces jačanja lokalnih samouprava valjalo bi otpočeti što je ranije moguće kako se ne bi ovakvim programima kao što je ovaj NIP, ili slično, odavde iz Beograda, iz jedne kancelarije određivalo šta će se raditi, da li će se okrečiti Dom kulture u Sečnju ili će se poboljšati rasveta u Odžacima.
Ne treba odlučivati ovde, kako to narod voli da kaže, u "krugu dvojke" ili u nekoj kancelariji u Vladi, već to najbolje znaju i najbolje umeju sami građani u svojim naseljenim mestima, opštinama ili gradovima.
Ovaj regionalni naboj nije prisutan samo u AP Vojvodini. U poslednje vreme onaj ko hoće to ozbiljno da sagleda može da ga primeti kako u Nišu, tako u Šumadiji, Sandžaku, a po nama, većini Vojvođana, i sam grad Beograd je zaslužio da u tom procesu decentralizacije dobije status regije i da ima posebnu autonomiju.
Skupština AP Vojvodine trenutno je jedini regionalni organ koji funkcioniše u okviru državno-pravnog sistema Republike Srbije. Zato ovu skupštinu treba na teritoriji cele Republike Srbije, pogotovo u Vladi i ovde u Narodnoj skupštini, doživljavati kao pokretača inicijativa za regionalizaciju i jačanje pozicija lokalne samouprave. Ove inicijative koje se pokreću iz Skupštine AP Vojvodine sigurno će doprineti bržoj demokratizaciji Republike Srbije i njenom približavanju evropskim standardima.
Setimo se samo Ustava iz 1999. godine. Ona centralizacija koja je usledila za alibi je imala probleme na Kosovu i Metohiji. Znači, onaj ustav je uslovio centralizovanu Republiku Srbiju, najviše iz razloga da bi se kroz tu centralizaciju bolje rešavali nagomilani problemi u našoj južnoj pokrajini - Kosovu i Metohiji. Do čega je dovela ta centralizacija iz ovog ustava? Dovela je do toga da je ta politika, pogotovo na današnji dan, bila pogubna, ne daj bože, za Republiku Srbiju, a ogledala se u činjenici da građani koji žive na teritoriji AP Kosova i Metohija nisu, što se tiče Republike Srbije, bili uopšte uključeni, niti su mogli da ispolje svoje osobenosti ili neka svoja razmišljanja. Znači, kroz tu centralizaciju mi smo isključili kompletno ili veliki deo građana Kosova i Metohije i uskratili im priliku da ispoljavaju sve ono što im treba ili što bi trebalo u okviru Republike Srbije da realizuju.
Zato me i ne čudi da je Republika Srbija došla, što se tiče ove južne pokrajine, Kosova i Metohije, u poziciju u kojoj se danas nalazi. Ta pozicija baš na današnji dan nije nimalo ružičasta, jer i danas se o sudbini Kosova i Metohije rešava daleko, daleko od teritorije Republike Srbije, nažalost.
Ni ova nova, demokratska vlast od 2000. godine nije se proslavila što se tiče decentralizacije Republike Srbije, niti jačanja vojvođanske autonomije. A, u programu Demokratske opozicije Srbije treći deo, treća stavka tog programa bila je upravo ova činjenica. Mršavi ili skoro nikakvi rezultati što se Vojvodine tiče ostvareni su u onom omnibusu ili, kako to Vojvođani vole da kažu popularno, dobili su nešto širu autonomiju minibusom iz Beograda.
Novi Ustav Republike Srbije, koji je donet prošle godine, što se tiče decentralizacije naše države sigurno nije korak unapred. Ustav, na primer, sadrži samo načelne garancije o pravu građana na pokrajinsku autonomiju, bez definisanja tog prava. Za Vojvođane je poražavajuće što je jedina izvorna nadležnost AP Vojvodine po važećem Ustavu da donesu kako će im izgledati, odnosno kako će nam izgledati grb i zastava, dok su sva druga prava uslovljena donošenjem zakona.
E sad, vezano malo pobliže za Nacionalni ivesticioni plan, juče je Izvršno veće AP Vojvodine razmatralo realizaciju budžeta AP Vojvodine za period 1. januar - 30. septembar 2007. godine. Podsećanja radi, malopre je kolega Maraš to pročitao, imamo u Ustavu RS član 184, pogotovo njegov stav 4. koji kaže šta to pripada, odnosno najmanje onih 7% itd., iz budžeta Republike Srbije. Za vašu informaciju, do 30. septembra prošle godine u budžet AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije je stiglo ukupno 25,42 milijarde dinara. Od toga, 14 milijardi su, više puta sam to govorio, transferna sredstva, znači za plate u obrazovanju i za plate u kulturi; tih 14 milijardi lako se izračunava jer je, u stvari, 55% sredstava koja su ukupno došla u budžet AP Vojvodine odavde iz ovog budžeta.
Za Fond za kapitalna ulaganja, koji je spektakularno osnovan i započeo rad u AP Vojvodini, ukupno su došle svega dve milijarde. Znači, imamo, s jedne strane, Demokratsku stranku i Fond za kapitalna ulaganja koji oni vode, koji doslovce kažu da je ove godine kroz Fond prošlo 22 milijarde dinara, a u Fond je iz budžeta Republike Srbije došlo svega dve milijarde dinara do 30. septembra. Više puta sam govorio da smatram nemogućim da će ovih preostalih 19 - 20 milijardi stići u poslednjem kvartalu.
Imamo najavu da će u narednoj godini kroz ovaj fond biti realizovano 29 milijardi dinara. Ovaj fond je neophodan kako Vojvodini tako i ostalim krajevima ove zemlje, ali na poziciji NIP-a predviđeno je svega devet milijardi dinara. Pretpostavljamo da su to sredstva koja će biti transferisana Vojvodini, a Vojvodina će ih uložiti u Fond za kapitalna ulaganja. Gde se delo ovih 20 milijardi? Kako ćemo to da nadomestimo? Verovatno kao i ove ovogodišnje. Niko ih živ videti neće.
Interesantan je još jedan podatak koji moram podeliti s vama a to je da su za prvih devet meseci 2007. godine Vojvođani ukupno prikupili i direktno uneli u budžet Republike Srbije 138 milijardi dinara. Pošto je poslednji kvartal najjači kvartal, za pretpostaviti je da će u 2007. godini, bar po ovim podacima koji su dostupni Vojvođanima, u budžet Republike Srbije sa teritorije AP da se slije najmanje 200 milijardi dinara. A 200 milijardi dinara je i više od 1/3 našeg predviđenog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu.
Od tih 35%, kada bismo sve sabrali verovatno i više procenata, sa koliko građani AP Vojvodine pune budžet Republike Srbije, ni onih mršavih najmanje 7% koji su nam obećani nema. Nikako da ih dobijemo.
Govorio sam ovde i o lokalnim samoupravama pa sam, ako se sećate, rekao da postoje razlike u tome koliko transfernih sredstava dobijaju lokalne samouprave. Na teritoriji AP Vojvodine, zanimljivo je, za prvih devet meseci od svog ukupnog budžeta najmanje je transferisanih sredstava dobila opština Zrenjanin, svega 17%, a najviše je dobila opština Bač - 62%.
Da se ne bih ponovo javljao, podeliću s vama i svoja razmišljanja vezana za naše najstarije sugrađane, odnosno za penzionere. U uvodnom izlaganju gospodina ministra imali smo prilike da čujemo da će se otprilike 1/3 ovogodišnjeg budžeta, odnosno 177 milijardi dinara potrošiti na subvencioniranje fonda za naše penzionere. Govorio sam u načelnoj raspravi, pa želim da ponovim, znači, osnovica za penziju se izračunava na osnovu prosečne plate koja se isplaćuje u određenom periodu na teritoriji Republike Srbije. Ta prosečna plata koja prolazi kroz legalne tokove našeg finansijskog sistema ne odražava pravi iznos, odnosno prosečne plate u Republici Srbiji su kudikamo veće nego one koje mi možemo da izrazimo. Veće su na taj način što poslodavci, nedopustivo veliki broj poslodavaca, plate i prinadležnosti svojim zaposlenima ne isplaćuju na njihove žiro-račune, na njihove tekuće račune ili legalno kroz blagajnu, već to, kako se to kod nas kaže, rade, u nedopustivo velikoj količini novca, na crno.
Na taj način prosečna plata biva manja, odnosno osnovica za penziju je manja i naši penzioneri ne dobijaju onoliko koliko im pripada. Nije ni čudo onda što mnogi koji ispunjavaju čak oba osnova za odlazak u penziju ne žele da odu jer ih tamo čeka više nego upola manje primanje od onoga što sad imaju. Odnos naših poslodavaca prema ljudima koji imaju četiri - pet godina do penzije je kao i prema ovima koji su upravo počeli da rade, odnosno i njima minimalac isplaćuju legalno a većinu ostalih prinadležnosti na crno.
Kontrola svega ovoga nemoguća je, više narodnih poslanika je govorilo o tome, uz ovakav odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji, jer oni čak nemaju svoju prostoriju, nije predviđeno da je imaju, a sa ovolikim brojem i ovakvim platama nemoguće je to sve kontrolisati. Ali, možda bi Ministarstvo finansija moglo da se pozabavi ovom problematikom malo više pa da možda razmotri ideje da se privrednicima za neki kreditni potencijal uzima i podatak kolike su im prosečne plate, da to bude jedan od elemenata. Možda one koji isplaćuju plate veće od prosečnih možemo stimulisati tako da im se umanje doprinosi preko tih sredstava ili možda čak da im se oprosti.
Mislim da bi se možda štošta moglo saznati od država iz okruženja, da svi zajedno učinimo našim penzionerima život ne boljim nego podnošljivijim. Jer, kako sada žive, to je sramota za svakog od nas.

Koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, spadam među one koji hoće da kažu da kada Vlada nešto ne uradi dobro, treba to svi da kažemo i da je pritisnemo da uradi, pre svega, po zakonima, a onda na dobro građana Republike Srbije.
Moram da prenesem i nešto što se dešavalo u pogledu ovog amandmana, u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam nekoliko puta rekao javno da sam bio zaprepašćen situacijom na sednici Odbora za poljoprivredu, kojoj je prisustvovao, to je bilo 22. septembra o.g., gospodin ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, sa svojim saradnicima, na kojoj je bilo 15, čini mi se, 12 narodnih poslanika koji su članovi tog odbora.
Na moj predlog da se na dnevni red stavi analiza katastrofalne štete koju je prouzrokovala suša, pogotovo u severnom delu Vojvodine, samo jedan poslanik je to podržao. Znači, ni vladajuća koalicija, ni opozicija, a na čelu ovog odbora je predsednik sa ove desne strane, znači, opozicija, nisu bili spremni da pričamo niti o suši, niti o onoj čuvenoj uredbi o zabrani izvoza žitarica i uljarica. Kako onda očekivati od Vlade da ovo uopšte uzme ozbiljno u razmatranje, ako predstavnici građana u ovom domu nisu bili voljni da govore o ovome?
Ne mogu da optužim ni ove, ni one, nego niko nije hteo da govori.
Samo da znate, posledice ove štete sasvim realno su sagledane na severu Bačke i mogu da vam prenesem detalj iz izveštaja koji je sačinila komisija u Bačkoj Topoli. Samo šteta od ove suše iznosi dve milijarde i dvesta miliona dinara.
To su četiri ovogodišnja budžeta opštine Bačka Topola. Znači, Bačka Topola od ovoga, bez neke ozbiljne pomoći, ne može da se oporavi, poljoprivredni proizvođači na teritoriji opštine Bačka Topola. Govorim primer Bačke Topole, ali tako je sigurno i sa svim ovim opštinama što smo ih čuli ovde, a tako je i u većini drugih opština na teritoriji Republike Srbije. Znači, bez te pomoći ne ide.
Stoga sam i predložio da ta sredstva budu znatnija, juče sam govorio o tome, da se ne ponavljam. Ne vidim način da nagovorimo, odnosno da utičemo na to da se ovo u budžetu promeni, ako narodni poslanici nisu bili spremni uopšte o tome da pričaju pred ministrom itd.
Znači, apsolutno podržavam i ovaj amandman i sve napore LSV-a da se poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji Vojvodine, na teritoriji cele Republike Srbije život i proizvodnja učine podnošljivijim. Imam i rešenje za sve ovo, da se ubuduće ne bi dešavalo, a to je da, pre svega, lokalne samouprave dobiju svoje izvorne prihode kojima će moći da koriguju ovo, a samim tim i AP Vojvodina.
Juče smo čuli od ministra da se i u ovom predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu, ipak, rukovodilo nekim kriterijumima koji ne mogu da se nazovu sistemskim. Treba da se pronađu što je moguće pre sistemska rešenja i za poziciju lokalne samouprave i za poziciju AP Vojvodine i AP Kosovo i Metohija i da se omogući stalan priliv novca, kako bi oni koji su mnogo bliži problemu, mnogo bliži građanima, mogli da utiču i da pomognu, da ne dolazimo u situaciju, kao sada, kada je kukuruz 20 dinara, kada je zbog visoke cene hrane kilogram praseta na teritoriji opštine Bačka Topola 60 dinara, da Vojvođani neće da seju pšenicu jer nemaju šta da žanju, da ne dolazimo u priliku da ova zemlja, ne daj bože, neće imati brašna za hleb, da ne dolazimo u priliku, a doći ćemo ovakvim odnosom prema poljoprivrednom proizvođaču, da će dogodine, umesto sadašnjih pola evra, kilogram svinjetine biti 2,5 i tri evra. Upamtite me dobro.
Hvala lepo.

Hvala lepo.
Apsolutno podržavam ovaj amandman kolege iz naše poslaničke grupe, narodnog poslanika Lasla Varge. Hteo sam da dodam rečenicu-dve u prilog svemu ovome što je govorio.
Koliko ova nepravda tišti ljude iz Bačke, sa severa Bačke, pokazuju i silni potpisi na dve peticije, koje su upriličili, mislim da je Liga socijaldemokrata Vojvodine to radila 2002, a Savez vojvođanskih Mađara 2004, ako se ne varam, ispraviće me. Radi se o nekih 20 hiljada potpisa ljudi s ove teritorije, koji su rekli da ih treba organizovano vratiti u okrug kome i pripadaju.
Sve je ovo vezano za novce i još jedna potvrda kako su deljeni novci za Okrug. To je još jedna potvrda da hitno treba sistemski rešiti sve ono što nije rešeno, a tiče se novca. To što se tiče novca, u stvari je najbolnija stvar.
Znači, da vas podsetim, od juče, od jutros, u pitanju su novci prema AP Vojvodini ili, pak, novci prema lokalnim samoupravama.
Po mom mišljenju, sastavni deo Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu Republike Srbije trebalo je da budu i ovih 36,1 milijardi koliko je predviđeno kao dotacija lokalnim samoupravama – da piše kojoj lokalnoj samoupravi na teritoriji Republike koliko novca pripada. Zašto to kažem? Bojim se, naprosto, da će se ponoviti situacija koja je bila 2005, 2006, godine, a to je da su se novci u lokalnim samoupravama delili po tome kako se ko na lokalu svideo nekome iz Ministarstva ili iz Vlade. Znači, nema kriterijuma.
Uz ovaj zakon trebalo je, eventualno, da piše da su kriterijumi za dodelu tih sredstava, na primer, broj stanovnika na teritoriji te lokalne samouprave, veličina same lokalne samouprave, razvijenost, prosečna plata, broj učenika, škola, nezaposlenost, dužina lokalnih puteva, koliko ima na teritoriji lokalne samouprave kulturnih institucija, ili institucija koje se bave kulturom, koliko ima sportskih kolektiva itd. To je sve moglo je da bude napisano u Predlogu ovog zakona.
Ja ću vam kazati kako je to u praksi bilo 2006.godine u Vojvodini. Opštine kao što su Sremski Karlovci, koja ima jedno naseljeno mesto, a grad Sremski Karlovci negde oko 9 hiljada stanovnika, Irig, koji ima 12 naseljenih mesta i oko 11.600 stanovnika, Bački Petrovac, sa oko 13.600 stanovnika, imale su veća sredstva iz budžeta Republike Srbije nego opština Bačka Topola koja ima 40.000 stanovnika, koja ima 23 naseljena mesta, koja ima šest biblioteka, koja ima, koja ima...
A Republika Srbija je sve to vrednovala, odnosno Ministarstvo finansija ili ko je već predložio i realizovao takav budžet, znatno manje nego opštinu koja ima 9.000 stanovnika, koja ima jedno naseljeno mesto, da ne govorim o celoj Srbiji. Primer je samo Vojvodina.
Imovina koja se nalazi na teritoriji lokalne samouprave još uvek je vlasništvo Republike Srbije. Znači, ona fotelja u koju seda svaki predsednik neke opštine u Republici Srbiji vlasništvo je Beograda, vlasništvo Vlade Republike Srbije. Nema ozbiljnijih izvora prihoda za lokalne samouprave. Znači, lokalnim samoupravama su ostavljene mrvice od tih taksa, kojekakvih, a gro ovih sredstava koja dolaze, dolaze iz republičkog budžeta.
Verujte mi da ima lokalnih samouprava na teritoriji Republike koja dobijaju, koja imaju veća sredstva iz budžeta Republike Srbije nego što mogu sami da prikupe.
Ima rešenje za sve ovo. Rešenje je da se imovina vrati lokalnim samoupravama, da se imovina vrati, ono što im pripada, pokrajinama. Rešenje je da se sistemski iznađu izvori finansiranja lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina.
Znate kako je to nekada bilo, ne tako davno? Znači, građani Republike Srbije i lokalne samouprave znaju da rade onako kako bi to trebalo da bude.
Mi u Bačkoj Topoli smo imali žiro-račun, odnosno početak žiro-računa 65.200. Svi porezi i doprinosi uplaćivani su na te žiro-račune, čak i oni republički i savezni koji su bili, deo je odmah ostajao, ne samo u Bačkoj Topoli, nego u svakoj lokalnoj samoupravi, a ono što je pripadalo AP, Republici i Federaciji, to je transferisano iz lokalne samouprave njima, a ne obrnuto – svi novci u Beograd, a onda neko po stomaku, pa vrati kome koliko on misli da mu pripada. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva finansija, u raspravi u načelu govorio sam šta mislimo o ovom članu 4. i na koji način je predlagač ovog zakona pokušao da uobliči stvar na svoj način, odnosno da kada je u pitanju nešto što pripada građanima AP Vojvodine po Ustavu i članu 184. tog ustava, pogotovo stav 4, pokuša da Vojvođane još jednom obmane i da onemogući da ono što im po Ustavu pripada dobije budžet AP Vojvodine.
Naime, pomenutim članom i stavom Ustava Republike Srbije kaže se da iz budžeta Republike Srbije budžetu AP Vojvodine pripada 7% sredstava, a od toga je AP Vojvodina u obavezi najmanje tri sedmine sredstava da investira u kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine.
Kada se pogleda ovaj član 4. predloženog zakona, onda jednostavno Vojvođani niti bilo ko drugi ne može danas, niti verovatno tokom cele 2008. godine, da utvrdi koji su to novci, koja su to novčana sredstva koja će biti iz budžeta Republike Srbije transferisana u budžet AP Vojvodine, odnosno preneta u budžet AP Vojvodine. Zašto ne može da se utvrdi? Zato što je u tom predloženom članu napisano da npr. 18% od poreza na plate, na zarade koje će biti isplaćene u 2008. godini na teritoriji AP Vojvodine pripada budžetu AP Vojvodine. Tih 18% Vojvođani nikako ne mogu da kontrolišu i da utvrde niti sada da predvide koji su to novci, niti na kraju godine da znaju da li su ti novci prebačeni, da li je ispoštovano sve ono što je trebalo da bude prebačeno budžetu AP Vojvodine. Potom, 42,7% od poreza na dobit preduzeća koja se nalaze na teritoriji AP Vojvodine; od tog poreza koji plaćaju na dobit, toliko posto pripada budžetu AP Vojvodine.
Tvrdim da ove dve stavke koje su predložene u ovom članu budžeta ne mogu da se ustanove. Ne samo ja, nego bilo ko ne može da kaže koja će to sredstva biti; niti Vojvođani mogu, niti bilo ko u Vladi Republike Srbije može da kaže - to je toliko novaca, toliko pripada Vojvodini. Vojvođani imaju razloga da sumnjaju da će onaj ko bude mogao da utvrdi to da utvrdi i prenese sva ta sredstva, jer Zavod za statistiku je republički organ i Vojvodina nema uvida, niti ima podataka o tome kolike su zarade, kolika je dobit preduzeća ili drugo.
Članom 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu predloženo je da se 22 milijarde i 600 i nešto miliona dinara iz budžeta Republike Srbije transferiše preko budžeta AP Vojvodine na ime plata u obrazovanju učiteljima, nastavnicima, profesorima i ostalima koji rade u obrazovnim institucijama AP Vojvodine. Obaveza budžeta AP Vojvodine jeste da najmanje sutradan po prijemu ovih sredstava izvrši prenos tih sredstava na tekuće žiro račune onima čije su to prinadležnosti. Isti slučaj je i sa kulturom. Institucije kulture od republičkog značaja koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine na ime plata u 2008. godini po jednoj od stavki u ovom članu treba da dobiju 809 miliona dinara, a ti novci treba koliko sutradan da se prenesu na žiro račune ili tekuće račune onima kojima ti novci i pripadaju.
Predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine jeste da se kao stavke u ovom članu dodaju plate za policajce koji rade i plate dobijaju na teritoriji AP Vojvodine, plate za profesionalne vojnike, oficire, pa i da se za penzionere koji žive i dobijaju penzije na teritoriji AP Vojvodine takođe ta stavka stavi.
Ubeđen sam da bi u tom slučaju, tim pre kada se saberu, ti novci bili daleko veći od ovih 45 milijardi koji su otprilike 7% od ovogodišnjeg predloženog budžeta Republike Srbije, pa bi onda Vojvodina ponovo došla u poziciju, odnosno građani AP Vojvodine da nanovo daju novac u ovaj budžet a Republika Srbija bi se oslobodila te obaveze da išta prenosi budžetu AP Vojvodine.
Stoga sam predložio, i mislim da će to jednog dana morati da bude tako dok je ovaj Ustav na snazi, da se u bilo kom članu, ovog puta u članu 4, posle navođenja na osnovu čega Vojvodini, budžetu AP Vojvodine pripadaju novci iz budžeta Republike Srbije navede da su ti novci za 2008. godinu toliki. Ja sam ovog puta napisao i predlažem da to bude 46 milijardi dinara, jer 46 milijardi je nešto malo više od 7%, a u Ustavu piše najmanje 7%.
Ono što me je posebno zabrinulo jeste mišljenje Vlade Republike Srbije kada je u pitanju ovaj moj amandman. U svom obrazloženju zašto ne može da prihvatiti ovaj amandman ona je napisala doslovce, ako bi se prihvatilo, da bi to bilo više nego 7%. Gospodine ministre, gospodo iz Vlade, u Ustavu ne piše da Vojvodini pripada samo 7%. Vojvodini pripada najmanje 7%. Za mene i, verujte, za veliki broj Vojvođana poražavajuće je saznanje da se Vlada Republike Srbije bori da slučajno građani AP Vojvodine ne dobiju koji dinar pride od minimalnih 7%.
Želim da vam poručim da će jedan od prvih sporova koji budu pokrenuti pred Ustavnim sudom Republike Srbije sigurno biti analiza primene člana 184, pogotovo stava 4. u ovogodišnjem Predlogu zakona o budžetu AP Vojvodine.
Mislim da svi zajedno treba da se pripremimo da nađemo snage i sredstava da neko izračuna gde se sakrilo tih najmanje 7% koliko pripada budžetu AP Vojvodine.

Što se tiče ove pozicije na koju je podnet amandman, krivo je malopre kolega rekao; nije za Vojvodinu 9.800.000.000 nego je to za Srbiju, bez Vojvodine, predviđeno, a za Vojvodinu 9 milijardi dinara.
Hteo sam da kažem da je ovo još jedna od ujdurmi koju su smislili predlagači ovog zakona da bi se svim građanima Republike Srbije moglo reći - pogledajte te Vojvođane, bune se i traže nešto, a 50% sredstava koja su predviđena za Nacionalni investicioni plan, ili kako ja to znam često da kažem - predizborni investicioni plan, predviđeno je za prenos u budžet AP Vojvodine.
Reći ću vam, posle donošenja novog ustava, Skupština AP Vojvodine je donela odluku da se formira Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Taj fond je formiran 12. 12. 2006. godine i Vojvođani su u taj fond odmah preneli 800.000.000 dinara iz svog budžeta. Za 2007. godinu, na osnovu prošlogodišnjeg budžeta Republike Srbije, u taj fond je trebalo, kod nas u Vojvodini to je pozicija 0707, da vas ne zamaram, da bude transferisano odnosno preneto sredstava u iznosu od 20.529.720.181,73 dinara. U paru je trebalo tačno toliko da bude preneto budžetu AP Vojvodine, koja bi to prosledila u Fond za kapitalna ulaganja i to bi bile te tri sedmine od tih najmanje 7% koje su Vojvođani mogli da ulože u svoje kapitalne investicije.
Imam podatke do 30. septembra, jer deo koalicije koja je na vlasti u AP Vojvodini vešto krije dalje podatke i članovi Izvršnog veća AP Vojvodine iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ne mogu da dođu do tačnih podataka, ali ću vam reći kakav je bio, na kraju devet meseci, priliv sredstava u ovaj fond.
Prihodi iz samog budžeta su bili 11.213.000 dinara, zatim su to bila sredstva od privatizacije - 764.918.300 dinara, i ova, toliko željena, sredstva koja treba da stignu iz budžeta Republike Srbije do 30. septembra su došla u iznosu od neverovatne dve milijarde dinara. Znači, od onih 20,5 milijardi, dve milijarde je stiglo do kraja septembra u budžet AP Vojvodine i preneto je u ovaj fond.
Ukupno je ovaj fond do kraja septembra ove godine, tekuće godine, potrošio 4.474.610 dinara. Kako je došlo do toga? Jednostavno zbog toga što su sredstva koja stižu po jednom drugom zakonu - Zakonu o privatizaciji, a podsetiću vas da on kaže da kada su u pitanju preduzeća koja se privatizuju na teritoriji AP Vojvodine, 50 % od tih sredstava koja se dobiju jesu sredstva koja pripadaju budžetu AP Vojvodine. Na taj način je nadomešteno ovih 2,5 milijarde, koliko je bilo, do bezmalo 4,5 milijarde.
Liga socijaldemokrata Vojvodine i ja sumnjamo da će u poslednjem kvartalu više od 18,5 milijardi biti preneto u budžet AP Vojvodine. Mislim da s pravom sumnjamo da je to više nemoguća misija, nego bilo šta realno, da će 18,5 i nešto više miliona dinara, što pripada Vojvođanima na osnovu Ustava, biti preneto u budžet AP Vojvodine, i da će biti uloženo u ovaj naš Fond za kapitalna ulaganja.
Šta se dalje dešava u Vojvodini? Kada su u pitanju sredstva koja stižu od privatizacije, započeti su projekti u većini opština na teritoriji AP Vojvodine; ta sredstva stižu odavde iz Republike, a i to se kleštima čupa da bi mogla da dođu do Novog Sada i do svih lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine. Znači, Izvršno veće sva ta sredstva prebacuje u Fond za kapitalna ulaganja da bi moglo donekle da isprati započete projekte kojih, ruku na srce, ima podosta.
Kada se to radi, onda svi ostali sekretarijati, sve ostale pozicije u budžetu Autonomne pokrajine trpe. Ne mogu da dobijaju taj priliv, a trezor radi još samo do petka. Sekretarijati u Izvršnom veću AP Vojvodine su, pogotovu posle rebalansa u oktobru i novembru, imali dosta konkursa na kojima je učestvovalo dosta organizacija, zadruga, građana, mesnih zajednica i skoro svaka lokalna samouprava i svako očekuje ponešto od tih sredstava.
Da vam napomenem da smo imali konkurs za ruralni razvoj, navodnjavanje, odvodnjavanje, uređenje atarskih puteva itd. Ništa od tih sredstava, nijedan dinar, a to nisu mala sredstva, kada se saberu to je bezmalo pola milijarde dinara, nije stiglo u AP Vojvodina ili bar ne na račune ovih sekretarijata koji su te konkurse sproveli, doneli odluke i potpisali ugovore što sa institucijama, što sa organizacijama, što sa građanima ili lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine. Mogu da vam prenesem, ukoliko se ne bude sprovelo sve ono što Vojvođani očekuju, da se mnogi neće provesti dobro. Hvala lepo.